wp

Goca Tržan još jedna je u nizu pevačica koja se našla u neprijatnoj situaciji i postala žrtva internet prevare.

Ovaj put ni Gocu nisu zaobišli prevaranti na društvenim mrežama koji za sumnjive objave i oglase koriste imena i fotografije poznatih ličnosti. Tako se na Instagramu i jednom internet sajtu pojavila reklama u kojoj pevačica navodno reklamira proizvod.

To je nju šokiralo, zbog čega se odmah oglasila i upozorila fanove, kako ne bi naseli na lažnu reklamu za bore.

– Ovo je lažna reklama! Ova prevarantska gamad koriste moje slike bez ovlašćenja i varaju potencijalne kupce. Ne mogu im zakonski ništa, jer se kriju iza lažnih profila, ali mogu ovako da vas upozorim da ne nasedate! – napisala je Goca.

Kurir.rs/M.K

Pevačica Goca Lazarević govorila je u emisiji Puls Srbije kod Ivana Gajića o svojoj karijeri i saradanji sa svojim bivšim suprugom, kompozitorom Milutinom Popovićem Zaharom.

Zanimljivo je da je Goca u vreme kada je bila u braku sa Zaharom, onda kada bi on napravio neku pesmu za određenog pevača uvek prva pevala demo snimke koje bi onda dobijali pevači kojima je pesma namenjena.

Dešavalo se da joj je bivši suprug tada ponekad govorio da uzme neku pesmu za sebe, ali ona to nije htela:

– Ja uopšte nisam bila ambiciozna. On napravi pesmu za nekog i zove me da otpevam probnu traku. Tada bi mi često govorio: “Uzmi, uzmi to za sebe”. Ja nisam htela. Svi su se čudili zbog toga, govorili su mi da nisam normalna. Meni to nije bilo jasno i govorila sam sebi: “Što bih to uzimala, Bog će mi valjda nešto dati!”

Jedina pesma za kojom žali, a koju joj je Zahar ponudio nakon njihovog razvoda jeste velikih narodni hit “Ivanova korita”:

– Ja sam samo pevala i radila. Bila sam velika radilica. Žao mi je jedino za “Ivanova Korita”. Tu pesmu mi je on ponudio nakon razvoda, ali meni se nešto nije svidela tada i odbila sam. To je velika šteta za mene.01:34

GOCA LAZAREVIĆ ODBILA JEDAN OD NAJVEĆIH HITOVA NARODNE MUZIKE: Zahar je za mene to pisao, žalim što nisam prihvatila!

Postojala je i jedna pesma koju je želela, ali nije mogla da je dobije.

– Pesma “Vino točim, a vino ne pijem” koju je otpevao Miroslav Ilić. Tu pesmu sam htela, ali Zahar nije mogao da promeni muški tekst u ženski. I to je razumljivo jer je to baš muška pesma – rekla je pevačica.

Kurir.rs

Policija je večeras uhapsila dvojicu muškaraca posle spektakularne akcije u Južnom bulevaru.

Na Instagram stanici “Moj Beograd” pojavili su se snimci te akcije.

Policiji je bio sumnjiv automobil u kome su bila dvojica mladića, koji su počeli da beže, pa im je jedan policijski džip preprečio put, a drugi stao iza njih.

Policajci su morali da izvade oružje i jednog muškarca iz automobila su odmah uhapsili, dok se drugi dao u beg, ali su i njega brzo uhvatila.

Kako se navodi, on je prilikom bekstva odbacio kesu sa nepoznatom napravom.

(Kurir.rs)

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Novom Sadu uhapsili su Đ. B. (26) iz okoline Žablja, zbog postojanja osnova sumnje da je učinio krivično delo ubistvo u pokušaju.

On se tereti da je, sinoć, u jednom ugostiteljskom objektu, posle svađe, nožem naneo teške telesne povrede tridesetsedmogodišnjem meštaninu Gospođinaca.

Sumnja se, takođe, da je Đ. B. lakše povredio nožem tridesetdevetogodišnjeg meštanina koji je pokušao da ga spreči, pa će protiv njega biti podneta krivična prijava i za krivično delo laka telesna povreda.

Đ. B. je zadržan do 48 sati i biće priveden, uz krivičnu prijavu, višem javnom tužiocu u Novom Sadu.

(Kurir.rs)

Nakon svih dešavanja koje su zadesile Anu Nikolić oglasila se pevačica Goca Božinovska, koja je za svoju koleginicu imala samo reči hvale.

Goca je istakla da se nada da je sve ovo samo trenutak slabosti i da će Ana izaći kao pobednik.

– Ona je jako dobar čovek, a pre svega dobar drug. Meni je jako draga, ja se nadam da je ovo samo trenutak u njenom životu i da će sve ovo proći. Ovo je sigurno trenutak slabosti, ona je jaka žena, sigurna sam da će se izvući iz ovoga – rekla je ona.

Na internetu je osvanuo snimak na kojem se mogu videti krateri na Aninom licu, i zbog kojih sada kruže razna nagađanja.

– Meni stvarno nije samo jasno šta se dešava sa njenim licem. Ne bih rekla da je zbog lasera jer ima i po rukama, ali ko zna šta je, to je nešto ozbljno. Sigurno je neki zdravstveni problem. Mnogo mi je žao što joj se ovo dešava, ja je mnogo volim. Samo molim Boga da joj bude dobro – dodala je ona.

Goca je otkrila i da je nedavno srela Anu u igraonici.

– Mislim da ne postoji neko ko nju ne voli. Ona je laf. Ja sam je nedavno videla u igraonici, dovela je ćerku. Izgledala je baš lepo, bila je doterana, sređena. Ona je jako brižna majka, vidi se da vodi računa o ćerki – istakla je Goca.

Iako je poznato da Ana ima mnogo prijatelja na estradi koji se sada ne oglašavaju, a Goca je sada otkrila zašto misli da je to tako.

– Verujem da su mnogi poverovali u priče da je alkoholičarka i narkomanka, pa su digli ruke od nje. Odjednom čuješ neke priče, ovo se nije desilo preko noći. Verujem da mnogi misle da je istina, a opet ni za svoje najrođenije nisi suguran šta je tačno. Čak i da je istina, njoj treba pomoći – rekla je ona i nastavila:

– Ona toliko ima prijatelja, toliko su joj se svi šlihtali u životu, a gde su sad svi? Meni kad bi bilo toliko teško, ja bih imala mnogo prijatelja kojima bih se obratila. Najpre bih krenula od njenog zdravstvenog stanja, nešto ne vidim da je njena majka tu. Roditelj prvi treba da priskoči u pomoć svom detetu. Ana je toliko mila i draga, uvek je tu da svakog pozdravi, izgrli, izljubi. Njeni najbliži treba da se okupe i da joj pomognu – istkla je Goca, pa dodala:

– Uz nju sam šta god da zatreba.

Kurir/ Telegraf

Bilal Brajlović i Maja Marinković iznajmili su stan u Sarajevu, njegova porodica je ne želi u kući! Maja Marinković i Bilal Brajlović se ne razdvajaju nakon pomirenja, a Marinkovićeva se čak preselila u Sarajevo, gde su iznajmili stan.

Brajlovićeva porodica je jeste upoznala Maju, ali ne prihvataju da ona živi sa njima u porodičnoj kući, zbog čega je Bilal bio prinuđen da napusti porodicu i sa Majom ode u podstanare.

– Maju volim i ona je sve što sam želeo. Mnogo je ljubomorna i ne da mi da se odvojim od nje. Odlučili smo da živimo zajedno u Sarajevu. Iznajmili smo stan, a u Beograd dolazimo samo kada ona ima obaveze. Nekada ume baš da me iznervira, ponaša se glupo, a to nije – rekao je Bilal.

– Presrećna sam što sam se ovde preselila, ne želim ni na minut da se odvajamo. Možda sam malo naporna, ali zajedno nam je najlepše. Ne planiramo još decu, ali u budućnosti njega vidim kao oca svoje dece – nadovezala se Maja.

kurir.rs/star

Vrlo rano je odlučila da će izabrati jednu od dve vrlo neobične profesije. U opticaju su bile neurohirurgija ili konstrukcija aviona

Prof dr. Danica Grujičić važi za najboljeg neurohirurga u Srbiji, regionu, po mnogima i u Evropi. Maksimalna je posvećenost te žene koja radi delikatan posao – operiše mozak. Ona ulazi i u rizike ako vidi bilo koju šansu za boljitak i kažu da operiše i ono što drugi nikada ne bi.

Rođena je u Užicu. Srednju školu završila je u Moskvi, a potom je na Drugom moskovskom medicinskom institutu „N.I. Pirogov“ upisala Medicinski fakultet. Školovanje je nastavila na Medicinskom fakultetu u Beogradu, diplomirala pa magistrirala 1987, a doktorsku disertaciju odbranila je 1996. godine.

Vrlo rano je odlučila da će izabrati jednu od dve vrlo neobične profesije. U opticaju su bile neurohirurgija ili konstrukcija aviona.

– Pošto sam se, zbog očevog posla, zatekla u Rusiji nisam mogla kao stranac da studiram na Avio-institutu, pa sam otišla na medicinu – ispričala je Danica Grujičić (62).

Iza nje je impresivna biografija. Bila je prva žena šef Katedre hirurgije sa anesteziologijom od osnivanja Medicinskog fakulteta u Beogradu, načelnik Centra za neuroonkologiju Klinike za neurohirurgiju KCS, kao i da je od 2009. godine redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Glavni je istraživač u dve studije koje su odobrene od strane Etičkog komiteta Kliničkog centra Srbije, koje proučavaju dejstvo novog leka koji se koristi za maligne tumore mozga. Godišnje uradi više od 300 najkomplikovanijih neurohirurških intervencija.

Dr Danica Grujičić je od maja 2019. direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu.

Ipak, početak njene karijere je bio težak.

– Kad sam primljena na kliniku kao žena, to je bilo 1984. godine, znala sam da živim na Balkanu i ako hoću da postignem nešto, moram da radim tri puta više nego muškarci. Nisam uopšte obraćala pažnju šta rade moje kolege, ja sam imala svoj put, taj put je bio da radim kvalitetno i da čekam svoj trenutak.

Plakala sam zbog pacijenata

Tokom celog svog radnog veka radila je sa najtežim pacijetnima. A kako je rekla, ovo je najteži deo njenog posla.

– Najteže je saopštiti roditeljima da će dete da umre. Nemoguće je da se ne vežete da pacijenta. Ako vam je svejedno šta će biti sa vašim pacijentom ne treba da se bavite medicinom. Verovatno ima mojih kolega koji to mogu, ja to zaista ne mogu. Ja zaista to ne mogu iz prostog razloga što to je nečije dete, to je nečija majka, to je nečiji otac. Svi oni u vas gledaju sa nadom da ćete im pomoći, došli su sa velikim problemom. Kako i prema starcu možete da budete ravnodušni – rekla je dr Grujičić.

Kako kaže, često ume i da se rasplače zbog pacijenta.

– Kako da ne plačem. I ja i sestre i anesteziolozi i svi. Najviše me rastuži nepravda. Ali tad sam obično besna. Rastuži me kada gubim pacijenta. Kada dete koje u vas gleda kao u drugu majku, a vi znate da ne možete da mu pomognete. Rastuži me bolest koja je neizlečiva. Rastuži me bahatost. Rastuži me kada osetim da se ljudi ne ponašaju kao prema jednom ljudskom biću koje je u našim rukama, nego kao prema stvari. I to me, moram priznati razbesni.

Godinama je imala nadimke među kojima su Brzi gonzales, Generalka, Profesorlica i to joj nikada nije smetalo.

– Svaki je imao svoj razlog. Zvali su me i Dana Kosmonolka, aždaja, ovako, onako. Ja moram da priznam da nikada to nisam doživljavala kao ružne nadimke, nego tako su me ljudi doživljavali. Da, aždaja, ali aždaja kada je u pitanju posao, a to vam je na neki način i kompliment. Ne mogu da kažem da su me nekad zvali ružnim imenima, tako da se ne ljutim da li će biti “profesorčica”, da li će biti “milostiva”, da li će biti nešto drugo ili deseto do kraja, nebitno je. Meni su svi ti nadimci simpatični i drago mi je u krajnjem slučaju da mlađi mene tako doživljavaju da mogu da mi daju tako neki nadimak – ispričala je Danica Grujičić u jednom od intervjua.

O svom privatnom životu retko govori, ali kako je rekla, svesno je izabrala karijeru a ne brak. To je bio njen izbor, a ne žrtva.

– Shvatila sam da ne mogu u potpunosti da se predam neurohirurgiji a istovremeno da imam porodicu. To je bio moj izbor. Smatram da svaka žena treba da ima to pravo izbora.

Ipak, svoj život je uredila tako da su joj pored posla, ove tri stvari najvažnije – fizička aktivnost, zdrava hrana i druženje s ljudima.

-Družite se sa ljudima. Provodite vreme sa ljudma od kojih možete nešto da naučite, sa ljudima čije vam društvo prija. Ako možete – pomozite nekome. Čovek se mnogo lepo oseća kada može nekome da pomogne i to vam daje jedan lep osećaj da ste ljudsko biće koje ima potrebu da pomogne nekome. I taj drugi kome ste pomogli i on će nekome pomoći. Ne treba misliti će on sad mene da mrzi što sam mu pomogao. Neće, neće sigurno. Možda će jedva čekati da vam pomogne.

Izvor: espreso.co.rs

Njegovog sina je oteo instruktor karatea sa kojima su njegova deca volela da se druže i kojem su verovala

Najgora noćna mora svakog roditelja je verovatno otmica deteta. Otac iz Luizijane Geri Plauše iskusio je i jedno i drugo, a onda je uradio nešto neverovatno – pratio je čoveka koji je oteo njegovog sina i upucao ga u glavu. Kamerman je snimio trenutak ubistva, pretvarajući očev čin osvete u nacionalnu senzaciju.

Još veću pažnju medija Plauše je privukao tokom suđenja. Dok je sudija odlučivao o njegovoj sudbini, posmatrači su procenili njegov karakter. Da li bi trebalo da bude optužen za ubistvo drugog čoveka ili da ga slave jer je oslobodio svet od opasnog kriminalca?

Leon Geri Plauše rođen je 10. novembra 1945. godine u Baton Ružu. Kratko je služio u američkom vazduhoplovstvu, a nakon odlaska iz armije, postao je prodavac opreme i radio je kao kamerman za lokalnu stanicu.

Činilo se da je predodređen da vodi miran i običan život, a onda se jednog dana sve promenilo.

Serija događaja koji će zauvek promeniti njegov život počela je 19. februara 1984. godine, kada je karate instruktor njegovog sina Džodija (11) pokupio dečaka kako bi se provozali. Džef Duset, tada 25-godišnjak sa velikom bradom, obećao je dečakovoj majci Džun da će se vratiti za 15 minuta.

Džun nije sumnjala u Džefa, nije imala razloga za to. Davao je časove karatea troje od četvoro njene dece i važio je za poverljivu osobu u zajednici. Duset je uživao provodeći vreme sa dečacima, a i oni sa njim.

“On je naš najbolji prijatelj”, rekao je Džodi školskim novinama godinu dana ranije. Džun je rekla da je njen sin prestao da ide na fudbal i košarku kako bi što više vremena provodio sa Dusetom.

Nije znala da Džef Duset ne vodi njenog sina na vožnju po komšiluku. Do ponoći njih dvojica su bila u autobusu koji je išao za Zapadnu obalu. Na putu je Džef obrijao bradu i Džodijevu plavu kosu ofarbao u crnu. Verovao je da će Džodi proći kao njegov sin dok se istovremeno krio od policije koja će ga ubrzo pronaći.

Džef i Džodi prijavili su se u jeftin hotel u Kaliforniji, u blizini Diznilenda. U hotelu je zlostavljao dečaka. To je trajalo dok Džodi nije pitao da pozove svoje roditelje, što je Džef dozvolio. Policija je pratila poziv i ubrzo uhapsila Džefa dok su Džodija stavili u avion za Luizijanu.

Majk Barnet, šerif Baton Ruža koji je pomogao da se pronađe Džef i bio je prijatelj sa Gerijem, obavestio ga je šta je uhapšeni uradio njegovom sinu. Prema Barnetu, Geri je imao istu reakciju koju ima većina roditelja kada saznaju da im je dete silovano ili zlostavljano: bio je užasnut.

“Ubiću ga”, rekao je Geri Barnetu.

Iako je njegov sin pronađen, Geri je bio na ivici. Sledećih nekoliko dana proveo je u lokalnom baru, raspitujući se kada bi Duset mogao da bude vraćen u Baton Ruž na suđenje.

Saznao je da će stići avionom u 9:08.

Geri se odvezao na aerodrom. Ušao je u deo za dolaske noseći bejzbol kapu i naočare za sunce. Skrivenog lica prišao je govornici. Dok je obavio brzi poziv, kamere novinarske ekipe spremile su se da snime grupu policajaca koja je izvodila Duseta iz aviona. Dok su prolazili, Geri je izvadio pištolj iz čizme i upucao Duseta u glavu.

Novinarska ekipa je uhvatila trenutak ubistva. Na Jutjubu više od 20 miliona ljudi pogledalo je kako Duset pada na pod, dok Barnet hapsi Gerija.

Žene koje su imale poteškoće da ostanu u drugom stanju, nisu se suočavale samo sa tim veoma bolim osećajem, već su morale da trpe i običaj koji mnogi smatraju potpuno neljudskim. A najviše se vezuje za područije Kosova.

Da li samo možete da zamislite situaciju da žarko želite dete, a imate problem da ostanete u drugom stanju, pritom muž uopšte nema razumevanja i strpljenja. Već, u kuću odmah dovede drugu ženu koja će mu roditi decu, kako bi se loza produžila. A da stvar bude još teža, vi ostanete samovoljno pored tog istog muža i njegove nove žene i odgajate decu koju niste rodili kao svoju.

Tada su žene pristajale na komrpomis, na suživot sa drugom, kako bi obe imale decu – i ona koja rađa i ona koja ne može da rodi kako bi i na njenom krilu ta deca rasla.

Veorovatno vas već steže u grudima, a odmah sledeće što ćete osećati je neverovatan bes, kada pomislite da su žene to zaista sve proživljavale. Nekada je to bio običaj koji se zvao podruga.

Čest je bio običaj na Kosovu i Metohiji baš tu gde, nažalost, žena nije mogla da rodi, a gde se znalo da je do nje. Tada su one pristajale na komrpomis, na suživot sa drugom ženom da bi obe imale decu – i ona koja rađa i ona koja ne može da rodi kako bi i na njenom krilu ta deca rasla.

Knjigu po motivima pomenug običaja imena “Podruga” napisala je Nataša Terzić, rođena u Metohiji, koja je ponesena sudbinama svojih sunarodnika iz južne pokrajine, sve teškoće, ali i uzvišenosti tih žena pretočila u jedno životno i poučno štivo.

Podruga je prvo opisana u Bibliji gde Sara dovodi Agaru Avramu zato što je mislila da neće imati decu, ali sa 90 godina rađa Isaka po Božijem obećanju. Od pamtiveka je taj običaj postojao, ali je u nekim kulturama bio više zastupljen, a u nekima manje. Na Kosovu i Metohiji se održao do ’80-ih godina prošlog veka – priča za “Žena.rs” Nataša.

Pokušala je sebe da stavi u poziciju tih žena, shvativši koliku su žrtvu podnele.

– Koliko je to strašno, a i veličanstveno u isto vreme da neko potre sebe, a u stvari je sebe uzvisio. To je ta beskompromisna sveta ljubav u kojoj se neko žrtvuje kao što se Isus Hrist žrtvovao za nas. Žrtvuješ se za dobrobit drugog i ne tražiš ništa zauzvrat – objašnjava.

I dodajje da intimnost sa prvom ženom tog momrenta prestaje, zbog straha od greha, od skrnavljenja. Različite stvari su se dešavale, ali neko ko je hteo da ispoštuje običaj baš kako nalaže, razvodio se od prve žene, ali bi ona ostajala u kući socijalno zbrinuta. Muškarac više nije spavao sa njom.

– Ona njemu više nije bila žena, dobila bi status “sestre” ili “sluškinje”. Naravno da je bilo i muškaraca koji su spavali i sa jednom, i sa drugom ženom, ali ja sam se trudila da opišem situacije u knjizi, između dva svetska rata, inače, u kojima su se muškarci i žene doslovce držali običaja. Nisu želeli da oskrnave bračnu postelju da deca koje se rode ne budu od Boga obeležena i kažnjena – nastavlja pirču Nataša.

Neretko se dešavalo da upravo prve žene mnogo više brinu o deci, nego prava majka. Zaštitnički su bile nastrojene, branile su mališane od batina i posvećivali im svu svoju pažnju. A iz jedne takve porodice potekla je i Natašina strina.

– Imala sam 10 godina kada je strina došla u našu kuću i bila sam začuđena i zbunjena kada mi je rekla da ima i majku i maćehu. Objasnila nam je da njen otac nije mogao sa njenom maćehom da ima dece, pa je u kuću došla njena majka koja je rodila nju i njenog brata. A mi, deca, iz bajki smo naučili da su maćahe zle. Prvo smo je pitali da li je maćeha prema njoj bila stroga, da li je grdila, a strina nam je odgovrila da joj je bila bolja nego majka. Štitila je, majka joj je bila stroga – ispričala nam je.

Posle čitanja knjige javili su joj se i mnogi ljudi iz Crne Gore, Hercegovine, Šumadije, ali i Vojvodine da posvedoče da je i u ovim krajevima postajao ovaj običaj. Samo ne toliko izražen kao na Kosovu i Metohiji.

Kako je Kurir ranije pisao u selu Dobro Polje kod Boljevca večeras je došlo do teške porodične tragedije.

Iako se najpre verovalo da je sin ubio majku i pokušao da ubije oca, a onda presudio sebi sada je istina još tragičnija.

Kako su nam ispričali nadležni, sin je naime usred porodične kuće sebe razneo bombom, videvši to, otac je uzeo karabin i najpre ubio suprugu pa pucao sebi u glavu. Razneo je pola lica, ali je preživeo.

Prebačen je u Niš i njegovo stanje je kritično.

Ova porodica, po priči meštana, često je bila u alkoholisanom stanju, a meštani veruju da su i danas pre tragedije i zločina konzumirali alkohol. Oni su inače korisnici socijalne pomoći, neprekidno su se svađali, tukli i bili pod dejstvom alkohola, kažu meštani.

Ova porodica, kažu meštani, ima još jednog sina, ali stanovnici sela ne znaju tačno gde se on nalazi.

– Sin koji se ubio imao je 25 godina, a za sada se ne zna tačno koja je bomba u pitanju, jedino se pouzdano zna da on nije imao nikakvu dozvolu za oružje. I karabin iz koga je otac pucao i ubio suprugu, a zatim pokušao i sebe da ubije, takođe je nelegalan – saznajemo od nadležnih.

Kurir.rs/S.B.