wp

Vest o pronađenom telu nestalog poštara iz Danilovgrada, Miloša Stamatovića (25), potresla je ceo region, nakon što je crnogorska policija juče saopštila da je telo Miloša Stamatovića pronađeno sa vezanim rukama na obali reke Morače u naselju Botun.

Posebno je potresna činjenica da je Miloš imao samo 25 godina, te da je ceo život bio pred njim. Mnogi ljudi na društvenim mrežama se putem objava opraštaju od mladog poštara.

Jedna poruka je, naime, posebno privukla pažnju svima, a objavio ju je izvesni mladić po imenu Nikola Grdinić iz Podgorice.

Nikola je na svom Fejsbuk profilu objavio fotografiju Miloša Stamatovića, a u opisu objave napisao je stihove zbog kojih niko nije ostao ravnodušan.

“Nisu tebi, mladiću, vezane ruke.

Nego nama.

A i oči.

Usta zalepljena trakom.

I nema nas.

Jer da nas ima, zbog tebe bismo na ulici bili.

Crna i gora.”

Objava je do trenutka objavljivanja ovog teksta podeljena 286 puta, a ispunjena je komentarima utučenih korisnika, koji ne mogu da veruju kakva je sudbina snašla mladog momka.

Podsetimo, Danilovgrađanin Miloš Stamatović (25) koji je radio kao poštar u Podgorici, nestao je u subotu 17. decembra, oko 6.30 sati na teritoriji glavnog grada.

Njegov automobil pronađen je u Botunu, nedaleko od korita reke Morače.

On je na teren krenuo sa 15.000 evra, koliko je i trebalo da podeli penzionerskih naknada. Na društvenim mrežama odmah je podeljen apel za pomoć u potrazi za Stamatovićem.

Iz Uprave policije rečeno je da su Stamatovićev nestanak prijavile kolege, nakon što se nije vratio da razduži smenu.

Nakon toga, objavljeno je da je telo Miloša Stamatovića pronađeno sa vezanim rukama na obali reke Morače, dok je u vozilu, u kom je prethodno mladić prevozio novac, pronađeno između 2.000 i 3.000 evra, dok se ostatak novca aktivno traži.

Tada je uočeno je da su ruke na Miloševom telu bile vezane sa prednje strane i to je činjenica ili detalj, koji ukazuje na mogućnost da je smrt nastupila nasilno, odnosno da je moguće da je u pitanju ubistvo, što policija proverava.

“Postoji određeni niz tragova, koje je policija pribavila na licu mesta. Pronađen je automobil, prikupljaju se obaveštenja i rasvetljavaju okolnosti nestanka nastradalog sa krajnjim ciljem da se utvrdi da li je smrt nastupila kao posledica nasilja ili nečeg drugog”, rekao je izvor iz policije.

Za sada, zbog niza nepoznatih stvari, policija tretira slučaj kao smrt koju je potrebno rasvetliti, imajući u vidu okolnost da je telo pronađeno sa zavezanim rukama.

Nakon nestanka, Stamatovića su neke njegove kolege – poštari u nedelju tražili nizvodno pored korita reke Morače.

Za pretragu su tada angažovani i čamci, a sa kolegama iz Pošte, uz službenike policije, Miloša su tražili i njegovi sugrađani iz Danilovgrada.

Nikolina kuća nalazi se među livadama daleko od civilizacije

Gužvu u saobraćaju, veliki velelepni stan u srcu Vračara i sve što nosi gradski život, glumac Nikola Kojo je ostavio i zamenio tišinom sela. Kako se pričalo, u Beograd dođe tek kada su temperature u debelom minusu, dok ostatak godine provodi u Sopotu. Selo mu očigledno prija iako je ceo život važio za gradskog momka, pisao je Blic u reportaži iz 2019. godine.

Ekipa portala Blic se pre nekoliko godina uputila u mesto udaljeno nekih šezdesetak kilometara od Beograda, gde se Nikola Kojo skućio.

Svaki meštanin je znao gde je Kojina kuća. Govorili su da je vreme najčešće provodio na jednom uzvišenju gde imao pogled na brojna brda, a oko njega su se nalazili kukuruzi i jedva se putem moglo stići do njegove kuće. Pre desetak godina, Nikola je imao ideju da tu napravi svojevrsnu komunu za sve umetnike koji žele da pobegnu od grada, te je u prvom trenutku tu trebalo placeve da kupe brojne filmadžije. Međutim zbog problema oko papirologije i drugih sredstava odustali su od ove ideje, jedini istrajan u tome bio je Koja.

– Njegova kuća je među kukuruzima. Nema blizu komšije, potpuno je izolovan – govorio je jedan meštanin.

U velikom dvorištu nalazili su se bazen, pomoćne kućice, trambolina za ćerkice, stari auto sa kojim se verovatno glumac vozio po selu i brojni baštenski nameštaj. Sve je bilo uredno i pod konac, a primećeno je i da Koja očigledno sam cepao drva i vodio računa o čitavom imanju, jer je alat bio uredno okačen ispod strehe.

– Budu tu i njegova supruga, nekadašnja manekenka Aleksandra Đurić i tri ćerke, ali ne toliko često kao on. Za njih je napravio trambolinu i bazen, stvorio je svoj mali raj – govorili su meštani.

U centru sela, ali i okolnim mestima svi znaju za glumca.

– Znamo o kome se radi naravno. Kao komšija je divan i neverovatno ljubazan – rekao je tada jedan od meštana.

– Dolazi ovde u centar mesta, supruga njegova kupuje tokom leta namirnice. Uzimaju hleb i hranu. Viđamo ga, super je kao čovek. O njemu često pričamo u kafani, verovali ili ne, svaki put kada dođe u prodavnicu kupi gajbu piva za sve ljude u kafani. Ne dolazi da sedi ovde, ali voli da nas časti – govorili su meštani za Blic.

– Ne razumemo se mnogo u umetnost, ali znamo za koga nas pitate. On se nama uvek javi, voli da časti. Sjajan je kao domaćin, gradio sam mu kuću pre pet-šest godina. Hoće čovek miran život, pa je zato došao ovde. Dolaze mu glumice, kolege i prijatelji. Okupi tako ljude i svi se zabavljaju do duboko u noć.

– Koja je kupovao kod mene materijal za kuću. Nemam reči, retko pošten čovek. Ne voli mnogo da dolazi do centra sela, svrati samo da kupi šta mu treba i odmah ode gore. Divna mu je porodica.

Meštani su bili oduševljeni glumcem.

Sablasno!

Novinarske ekipe posetile su danas kraj u kojem se nalazi porodični dom Milana Laće Radulovića i njegovog oca Aleksandra Fute Radulovića. I jutro nakon što je čuveni kompozitor saznao da mu je preminuo i drugi sin bilo je sablasno.

Dom tuge opet zavijen u crno. Nema umrlice ni na kapiji, ni na vratima stana. Kucali su na vrata, kako bi porazgovarali sa Futom. Niko ne otvara. Muk. Prozori zatvoreni, a ni iz samog stana se ne čuje apsolutno ništa, nikakav zvuk.

Komšinica, koja je izašla iz jednog od stanova, tužno kaže da su svi stanari šokirani novom tragedijom u domu porodice slavnog tekstopisca. Po njenim rečima, u stan od juče nije niko dolazio, osim jedne gospođe koja se u njemu zadržala nekoliko sati.

– Velika tuga. Futa je van sebe od očaja. Ne znam kako će ovo preživeti. Slabog je zdravlja, a i retko je izlazio još od kad je naša Maki preminula. Ja sam mu zvonila na vrata tri puta od jutros, ne otvara mi. A sigurno je unutra, gde bi on sad išao? Roletne je spustio, plašim se za njega jako da mu ne pozli. Juče popodne je bila jedna gospođa, mislim da im je to kuma. Čula sam jauke i plač tad, ali nisam htela da idem. Od kad je ona žena otišla mrtva je tišina. Velika tragedija. Laća je u poslednje vreme slabije dolazio, rekao mi je kad smo pričali da je sad u Novom Sadu. Delovao je dobro i raspoloženo, ali majčina smrt ga je zauvek promenila, videlo se to. Strašno – rekla nam je komšinica nesrećne porodice.

Majka je priznala da je ubila svoju ćerku tinejdžerku sa invaliditetom dozvoljavajući joj da postane morbidno gojazna.

Kejlea Titford, 16, pronađena je mrtva u svom domu u Njutaunu, u Velikoj Britaniji, 10. oktobra 2020, pošto je patila od zdravstvenih problema povezanih sa njenom gojaznošću.

Njen otac Alun Titford (44) i majka Sara Lojd Džons (39) su kasnije optuženi za ubistvo iz namernog nemara i izazivanje ili dozvoljavanje smrti deteta ili ugrožene osobe.

Lloid-Jones je promenila svoju molbu da prizna ubistvo Kailee iz nehata. Priznala je da je prekršila dužnost staratelja prema svojoj ćerci sa invaliditetom i bilo je “predvidljivo” da je to dovelo do ozbiljnog i očiglednog rizika od smrti.

Dok njen muž Titford odbacuje optužbe za ubistvo iz nemara i izazivanje ili dozvoljavanje smrti njegove ćerke tinejdžerke.

On će se od 17. januara će se suočiti sa dvonedeljnim suđenjem u Mold Crovn sudu. 

Navodi se da između 24. marta i 11. oktobra 2020. nije uspeo da obezbedi Kejlin zdravu vrstu ishrane što je njenog zdravlje zahtevalo, što je dovelo do morbidne gojaznosti.

On je dalje optužen da nije obezbedio da se dovoljno vežba, da je u higijenskom stanju i da ima bezbedno i čisto životno okruženje.

U ranijoj istrazu otkriveno je da Kejlea, koja je imalatokom svog života teški oblik invaliditeta, ali je patila od “više zdravstvenih problema” i bila je nepokretna.

Milan Laća Radulović, sin Marine Tucaković i Aleksandra Fute Radulovića, pronađen je mrtav na ulici u Tel Avivu u Izraelu. Pre 14 godina njihovu porodicu je zadesila velika tragedija, kada su izgubili sina Miloša.

Pokojna Marina Tucaković svojevremeno je ispičala da je jednu pesmu posvetila svom pokojnom sinu Milošu.

– Pesmu sam pisala u svom najtežem životnom periodu, kada sam izgubila sina! Dugo sam razmišljala ko bi mogao ove snažne emocije da prenese publici, a onda je izbor pao na Anu Nikolić – ispričala je Marina.

Tekst pesme “Mišo moj”

Kad ljudi vide me, znam ja da pomisle

Da ono najgore ipak sam prošla

Dobro se pretvaram, sve živo zavaram

A svaka pomoć bi dobro mi došla Sećanja sam zaledila

Al’ nisam bol pobedila

Ne mogu više da zadržim bol

Ne pomažu tablete uz sav alkohol

I plačem, Mišo moj, plačem pred strancima Još ukus tuge peče na mojim nepcima

Ne mogu više da zadržim bol

Ma neka sam sto puta ja slabiji pol

e pomažu tablete uz sav alkohol

I plačem, Mišo moj, plačem pred strancima

Još ukus tuge peče na mojim nepcima

Ne mogu više da zadržim bol

Ma neka sam sto puta ja slabiji pol

Ostaju ožiljci u nama svima

Milan Laća Radulović, sin Marine Tucaković i Aleksandra Radulovića Fute rođen je 1986. godine. Laća je pošao stopama svoje majke, pa je pisao tekstove pesama za mnoge naše poznate ličnosti. Njegov život obeležile su dve tragedije, smrt brata Miloša 2008. godine i majke Marine Tucaković.

Dražen Mihajlović, rođeni brat preminulog velikana fudbalske igre i legende srpskog i svetskog sporta Siniše Mihajlovića, obratio se javnosti otvorenim pismom u kojem se zahvalio svima koji su u bolu i tuzi uz porodicu.

Dražen Mihajlović ovim putem poslao je poslednji pozdrav Siniši. Naglasio je da on i porodica nikada neće zaboraviti podršku koja je data sa svih strana. Od Mihajlovićevih saigrača, kolega, saradnika, prijatelja, poznanika…

Otvoreno pismo Dražena Mihajlovića, koje je dostavljeno Kuriru prenosimo u celosti:

Nikada reč ne može da opiše tugu, nikada rečenica ne može da iskaže pravu bol. Ko ovakav gubitak oseti, zna šta su bol i tuga. Bol onaj najgori, tuga ona najveća. Izgubili smo naše svetlo, stub naše kuće i naših života, našeg brata, sina, supruga, oca i dedu. Svesni smo da Siniša nije bio samo naš i da su ga i srpska i italijanska nacija smatrale svojim i zato osećamo da u ovom bolu nismo sami. Fudbalski svet koji smo videli, narod i podršku, zasigurno govore koliko je bio veliki. I za fudbal i za narod. I za Srbiju i za Italiju. I kao igrač i kao trener.

Želim da se ispred porodice Mihajlović zahvalim i izrazim duboko poštovanje svima koji su nam uputili reči ohrabrenja i saučešća, svim srpskim, italijanskim i evropskim medijima, svima iz sveta fudbala, Sinišinim saigračima, kolegama, saradnicima, prijateljima, poznanicima, svima koji su ga voleli i poštovali i u čijim mislima je bio tokom njegove duge i naporne borbe. Vašu podršku nikada nećemo zaboraviti.

Za trenutak su se ujedinile dve crkve na tome posebnu i neizmernu zahvalnosti iskazujemo patrijarhu Porfiriju koji je dao saglasnost vladiki Andreju Ćilerdžiću da održi opelo. Patrijarh lično je dao odobrenje da se napravi pravoslavni krst kako bi bio dopremljen u Rim.

Posebnu zahvalnost izražavam predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije na neizmernoj podršci koju smo imali od njih. Ambasadi Srbije i Ambasadi Srbije pri Svetoj Stolici. Takođe, ambasadorki Crne Gore u Rimu Mileni Šofranac Ljubojević.

Hvala rukovodstvu Crvene zvezde na čelu sa Zvezdanom Terzićem i Svetozarom Mijailovićem koji su nam još jednom pokazali koliko je naš Siniša neotuđiv deo crveno bele porodice.

Sve boje i timovi bili su ujedinjeni u našem bolu. U ovoj utakmici zvanoj borba za život navijali su svi kao jedan. Hvala navijačima Crvene zvezde, podjednako Partizana koji su mu odali počast. Ništa manje i navijačima Lacija, Bolonje, Intera, Rome, Sampdorije, Milana, Fiorentine, Torina…

Delu delegacije FSS koji je došao na poslednji ispraćaj našeg Siniše. Jedino ostaje nejasno zašto se nisu udostojili da izjave saučešće članovima porodice i pruže reči utehe.

Zahvaljujemo se čak i onima koje je moj brat smatrao velikim prijateljima i učestvovao u stvaranju njihovih karijera, a koji se nisu pojavili na sahrani niti izjavili saučešće porodici. Njima na čast.

Hvala zemlji Italiji koja je upriličila ispraćaj dostojan najviših državnih činovnika i time još jednom pokazala da je za njega drugi, a sada i večni dom.

Na kraju, hvala do neba mojoj snaji Arijani. Ženi koja je lavovski sa mojim bratom vodila ovu borbu od prvog do poslednjeg dana. Samo nas dvoje znamo kroz šta smo prošli i koliko nas je ova bol učinila jačim i jedinstvenijim.

Pamtimo Sinišu onakvog kakav je bio, a bio je veliki. Nije samo bio, nego je i ostao. Nikada zbogom, samo doviđenja dragi moj brate.

Dražen Mihajlović

Kurir sport

Siniša Mihajlović u ponedeljak sahranjen u Rimu.

Nekadašnji fudbaler Crvene zvezde i reprezentacije Jugoslavije, bivši selektor Srbije i trener brojnih italinskih klubova Siniša Mihajloivić sahranjen je u ponedeljak u Rimu pošto je preminuo u 54. godini posle duge i teške bolesti. Od njega su se oprostili porodica, prijatelji, građani glavnog grada Italije, saigrači kao i veliki broj navijača Lacija, Bolonje, Crvene zvezde i drugih klubova u baziliki ”Santa Mara degli Angeli e dei Martiri”.

Držane Mihajlović, Sinišin brat, obratio se javnosti otvorenim pismom u kojem se zahvalio svima koji su u bolu i tuzi bili uz porodicu, a ujedno poslao poslednji pozdrav Siniši. Pismo prenosimo u celosti.

– Nikada reč ne može da opiše tugu, nikada rečenica ne može da iskaže pravu bol. Ko ovakav gubitak oseti, zna šta su bol i tuga. Bol onaj najgori, tuga ona najveća. Izgubili smo naše svetlo, stub naše kuće i naših života, našeg brata, sina, supruga, oca i dedu. Svesni smo da Siniša nije bio samo naš i da su ga i srpska i italijanska nacija smatrale svojim i zato osećamo da u ovom bolu nismo sami. Fudbalski svet koji smo videli, narod i podršku, zasigurno govore koliko je bio veliki. I za fudbal i za narod. I za Srbiju i za Italiju. I kao igrač i kao trener.

– Želim da se ispred porodice Mihajlović zahvalim i izrazim duboko poštovanje svima koji su nam uputili reči ohrabrenja i saučešća, svim srpskim, italijanskim i evropskim medijima, svima iz sveta fudbala, Sinišinim saigračima, kolegama, saradnicima, prijateljima, poznanicima, svima koji su ga voleli i poštovali i u čijim mislima je bio tokom njegove duge i naporne borbe. Vašu podršku nikada nećemo zaboraviti.

– Za trenutak su se ujedinile dve crkve na tome posebnu i neizmernu zahvalnosti iskazujemo patrijarhu Porfiriju koji je dao saglasnost vladiki Andreju Ćilerdžiću da održi opelo. Patrijarh lično je dao odobrenje da se napravi pravoslavni krst kako bi bio dopremljen u Rim.

– Posebnu zahvalnost izražavam predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije na neizmernoj podršci koju smo imali od njih. Ambasadi Srbije i Ambasadi Srbije pri Svetoj Stolici. Takođe, ambasadorki Crne Gore u Rimu Mileni Šofranac Ljubojević.

– Hvala rukovodstvu Crvene zvezde na čelu sa Zvezdanom Terzićem i Svetozarom Mijailovićem koji su nam još jednom pokazali koliko je naš Siniša neotuđiv deo crveno bele porodice.

– Sve boje i timovi bili su ujedinjeni u našem bolu. U ovoj utakmici zvanoj borba za život navijali su svi kao jedan. Hvala navijačima Crvene zvezde, podjednako Partizana koji su mu odali počast. Ništa manje i navijačima Lacija, Bolonje, Intera, Rome, Sampdorije, Milana, Fiorentine, Torina…

– Delu delegacije FSS koji je došao na poslednji ispraćaj našeg Siniše. Jedino ostaje nejasno zašto se nisu udostojili da izjave saučešće članovima porodice i pruže reči utehe.

– Zahvaljujemo se čak i onima koje je moj brat smatrao velikim prijateljima i učestvovao u stvaranju njihovih karijera, a koji se nisu pojavili na sahrani niti izjavili saučešće porodici. Njima na čast.

– Hvala zemlji Italiji koja je upriličila ispraćaj dostojan najviših državnih činovnika i time još jednom pokazala da je za njega drugi, a sada i večni dom.

– Na kraju, hvala do neba mojoj snaji Arijani. Ženi koja je lavovski sa mojim bratom vodila ovu borbu od prvog do poslednjeg dana. Samo nas dvoje znamo kroz šta smo prošli i koliko nas je ova bol učinila jačim i jedinstvenijim.

– Pamtimo Sinišu onakvog kakav je bio, a bio je veliki. Nije samo bio, nego je i ostao. Nikada zbogom, samo doviđenja dragi moj brate.

Dražen Mihajlović.

Pisac Dejan Tijago Stanković preminuo je u 57. godini, potvrido je izvor za “Kurir”.

Književnik i prevodilac preminuo je u svojoj kući u Lisabonu u kom je i živeo decenijama.

Legendarni pisac rođen je u Beogradu 1965. godine, a u svojoj biografiji napisao je da je u Beogradu živeo dok nije diplomirao arhitekturu 1991. godine.

– Ali arhitekturom se nikada potom nisam bavio. Čim sam okončao školu, a pre nego što sam odrastao, iz puke radoznalosti i želje da upoznam svet odselio sam se u inostranstvo, gde nisam nameravao dugo da ostanem, ali okolnosti su odlučile da bude drugačije. U Londonu sam živeo do 1995, kada sam se, umesto da se vratim kući u Beograd, preselio u Portugal. Obitavam u Lisabonu, dobio sam njihovo državljanstvo i gledaju me kao svog – zabeležio je svojevremeno pisac.

Objasnio je i kako je „naučio da piše“:

– Spisateljski zanat naučio sam od najboljih, prevodeći književna dela. Tokom godina objavio sam nevelik broj prevoda, ali samo najznačajnijih pisaca, kako portugalskih na srpski tako srpskih na portugalski. Bio sam pionir u tom poslu, pa sam mogao da biram. Posebno se ponosim prevodima Saramaga, Ive Andrića i Dragoslava Mihailovića. Potom sam počeo da pišem i na srpskom i na portugalskom. Sa objavljivanjem sopstvenih dela počeo sam kasno u životu, tek u svojim četrdesetima, kada sam bio siguran da imam šta da kažem. Objavio sam knjigu pripovedaka „Odakle sam bila, više nisam“ i roman „Estoril“, koji je preveden na velike svetske jezike i nagrađen u Srbiji i Velikoj Britaniji, a u Portugalu je, na šta sam osobito ponosan, ušao u školsku lektiru. „Zamalek“, moj drugi roman, plod je mojih višemesečnih boravaka u Kairu tokom četiri godine, onoga što sam tamo doživeo i priča koje sam tamo čuo.

(Kurir.rs)

Zimska kratkodnevica je odlično vreme da se fokusirate na svoju karijeru

Od davnina zimska kratkodnevica simbol je početka sledeće faze u ljudskom životu. Prema verovanju, zimska kratkodnevica koji pada između 21. i 22. decembra je dan kada se Sunce ponovo rađa. Ovaj dan idealan je za razne obrede i rituale, jer on obeležava rođenje novog života. Prema drevnoj legendi, sve želje i misli u noći zimskog solsticija biće ispunjene.

Ovo je savršena prilika da razmislimo o našem putovanju tokom protekle godine i da vizualizujemo naše sledeće korake.

Zimska kratkodnevica se u astrologiji događa u isto vreme kada Sunce ulazi u znak Jarca i počinje sezona Jarčeva. Zato će u ovim danima mnogi imati kreativnosti, ali i discipline i posvećenosti. Moguće je da će se kvaliteti kojima težite u ovim danima promeniti.

Zbog Jarčeve energije, zimska kratkodnevica je odlično vreme da se fokusirate na svoju karijeru. Iskreno razmislite da li vidite smisao u svom poslu. Da li se osećate usklađeno sa svojim poslom? Da li ste adekvatno plaćeni? Da li osećate podršku na poslu? Zapišite svoje odgovore i počnite da pravite planove za budućnost.

Papir se spaljuje simbolično kako bi se oslobodili od svih starih i beskorisnih iskustava. Energija zimske kratkodnevice definitivno će nam pomoći da ispunimo svoj plan. Svoje želje za narednu godinu treba staviti ispisane na papir pod novogodišnje drvce i tog dana usmeriti duhovne molbe za ispunjenje.

Za poseban ritual za dan zimske kratkodnevice nisu vam potrebni bilo kakvi predmeti, biljke, sveće ili aromatična ulja. Dovoljni su čisto srce i rešenost da uradite nešto lepo za sebe. Idealno bi bilo da se izvodi napolju, ali ako to nije moguće, može se praktikovati u kući, ili još bolje na terasi.

Kada padne noć, izađite napolje, uspostavite ritam disanja koji vama odgovara, sa uživanjem udišite i izdišite vazduh. Pogledajte u nebo, pokušajte da “osetite” zvezde, njihovo pulsiranje… Ispružite ruke prema nebu i izgovorite: “Noći, pozdravljam te”.

Sada zažmurite, “zaronite” u sebe i pokušajte da “izvučete” sve strahove i brige, i da im date neki oblik. Ne izbegavajte ih, već se suočite sa njima, neka slobodno naviru, neka izlaze iz vas… Nemojte ih zadržavati, nego zamislite kako odlaze, kako se kreću prema zvezdama i nestaju.

U tom trenutku obuzeće vas osećaj opuštenosti, sreće, a vaše telo će biti preplavljeno divnom, toplom energijom. Zamolite nebo i zvede da prihvate vaše strahove, da vas oslobode od njih, a potom im se zahvalite.

Čeka nas 2023. godina, a u njoj će se dosta toga izmeniti.

Sa obzirom na to da vlada Venera u Jarcu, ovaj mesec ali i početak nove godine biće pogodan za radne i vredne ljude, jer će i karma svojevito odigrati ulogu, pa će većina dobiti onoliko koliko zaslužuje.

Ovim povodom, gost “Pulsa Srbije” kod Ivana Gajića bila je Vesna Rivas, pevačica i astrolog, a ona je detaljno otkrila za šta i koga je novogodišnji period pogodan.

Naime, ona je prvo podsetila da svi vrhovni ljudi imaju svoje astrologe kao savetnike, ali i to da će ovo biti godina sedmice, a da su njene energije već počele da deluju.

– Mnogi carevi i kraljevi su išli kod astrologa pred bitku. Danas političari koriste prognoze njihovih savetnika iz astro sveta. Svi to koriste, a nekada nas ne posluišaju, pa se pitaju kako smo omanuli. Ulazimo u 2023. godinu, odnosno godinu sedmice, a njene energije su već počele. Karma će nas navesti da radimo po pravdi, većinski će svako dobiti ono što zaslužuje, trud će biti nagrađen – započela je Rivas.

01:03

ULAZIMO U GODINU SEDMICE, SADA KARMA ODLUČUJE! Astrolog upozorio: Smeškam se 2023. godini JER ĆE SVAKO DOBITI ŠTA ZASLUŽUJE

Nakon toga, konkretno je spomenula ko i u kojoj branši će biti posebno produktivan.

– Mnogo nas očekuje od školovanja i edukacije. Neko će učiti jezike, a neko u oblasti medicine. Naši zdravstveni radnici mnogo rade, stalno dopunjuju svoje znanje i idu na kurseve. To će najpre da bude vidljivo, videćete koliko će zdravstvo da napreduje, biće nam bolje svima. Sada je pogodno vreme za školu, zato što je Venera u Jarcu. Sada ćemo se uozbiljiti, ne samo po pitanju ljubavi i emocija, nego svi naši odnosi i angažmani. Ko bude vredan i uporan samo može da se nada dobrom, zato se ja smeškam 2023. godini – rekla je astrološkinja.