wp

Trinaestogodišnja devojčica u Sankt Peterburgu ubila je svoju majku, a potom zapalila stan u pokušaju da prikrije zločin, saopštila je danas pres-služba Glavnog istražnog komiteta Ruske Federacije za grad Sankt Peterburg.

“Kako bi prikrila izvršeni zločin, devojčica je izazvala požar u stanu, a potom izašla na ulicu. Prisutnim organima reda rekla je da je u stan provalio nepoznat muškarac koji je ubio njenu majku. Kasnije je dala istinite izjave”, navodi se u saopštenju, prenose RIA Novosti.

Istragom je utvrđeno da je u noći 26. novembra između žene i njene 13-godišnje ćerke došlo do sukoba, tokom kojeg je devojčica nanela višestruke ubodne rane majci u predelu tela i vrata.

Žena je od zadobijenih povreda preminula na licu mesta, a u toku je krivični postupak zbog ubistva.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Predsednik Nigerije Bola Tinubu proglasio je vanredno stanje na nacionalnom nivou i naredio vojsci i policiji da regrutuju hiljade dodatnog osoblja kako bi se izborili sa oružanim nasiljem širom zemlje.

Tinubu je rekao u obraćanju naciji preko televizije da će policija zaposliti još 20.000 policajaca, čime će njihov broj biti povećan na 50.000, preneo je Rojters.

Takođe je naložio povlačenje policajaca sa obezbeđivanja VIP ličnosti radi raspoređivanja u zone sukoba.

Objava vanrednog stanja dolazi nakon nedavnih napada u nigerijskim državama Kebi, Borno, Zamfara, Niger, Jobe i Kvara, gde su desetine civila ubijene i kidnapovane.

Tinubu je pohvalio snage bezbednosti za spasavanje 24 učenice u državi Kebi i 38 vernika u Kvari i obećao da će osloboditi preostale taoce, uključujući učenike otete u državi Niger.

Nigerija se suočava sa kontinuiranim nasiljem islamističkih pobunjenika i naoružanih bandi u kojima su poslednjih godina ubijene hiljade ljudi, a raseljeni milioni stanovnika.

NAKON tri dana potrage pronađen je audi smrti u kanalu kod Čačka. Iz automobila su izvučena tela 20-godišnje Ane i 37-godišnjeg Aleksandra.

Mesto gde se dogodila nesreća je crna tačka. Na snimcima sa lica mesta vidi se da je automobil sleteo s puta na krivini, koja je obeležena duplom punom linijom. Dr. Vladimir Jevtić doktor nauka u oblasti bezbednosti saobraćaja objasnio je koliko je ovakav put opasan po vozače:

 – Ne mora da znači da je vozač direktno kriv i da nije prilagodio brzinu vozila, što obično piše u policijskim izveštajima. Postoji mogućnost izletanja i neke životinje. Postavlja se pitanje i kvaliteta puta: da li je zaštitna ograda mogla da spreči sletanje automobila sa kolovoza i da li je bila u funkciji. Strategija bezbednosti saobraćaja je locirana i na vozilo i na put. Ali, vrlo važan stub je i pružanje pomoći u saobraćajnoj nezgodi: objedinajvanje svih službi koje mogu da lociraju saobraćajnu nezgodu. Mi smo izgubili tri dana dok smo došli – kaže Jevtić za medije i dodaje:

– Suština je reagovanja službi. Pretpostavljam da je ovaj betonski ispust neki odvodni sistem, ali postavljam opet pitanje puta. On mora da oprosti saobraćajnu nezgodu. Od marta 2018. godine, vi u Evropskoj uniji imate obavezu korišćenja SOS tastera u vozilima, on u Srbiji ne radi. Ljudi pojma nemaju šta je u kompletu prve pomoći, ne znaju da koriste vatrogasnu pomoć. Uvek govorimo “to ne može meni da se desi”. Najveći broj smrtnosti posle ovakvih nezgoda je 20 minuta. Imate onih 5 minuta zlatnih za pružanje hitne medicinske pomoći a imate i onaj deo gde treba da odraguju službe. 

Trenutno usporenje

Jevtić kaže da se po oštećenima vozila vidi da je došlo do trenutnog usporenja:

– Ljudi misle da ubija brzina, ali ne, ubija usporenje: pad brzine u jedinici vremena. Ovde smo imali to trenutno usporenje vozila. Ne znam da li se otvorio er beg, ukoliko su bili vezani, on se sigurno otvorio. Pitanje je da li je došlo do trenutne smrti ili ne. Ovde je bilo veliko usporenje i to mogu zasigurno da tvrdim. Šta to znači? Kada imate pad brzine sa 60 na 0, u tom momentu imate uticaj na telo od 20 gravitacija. Dakle kada na primer na ljudsko srce koje ima 300 grama deluje 20 gravitacija, ono ima onda oko 6 kilograma. Dolazi do rascepa unutrašnjih organa, čak ne mora da imate neke vidljive povrede. 

Jevtić kaže da je panik sistem obavezan u automobilima, gde se prema geolokaciji reaguje u datim okolnostima.

– Ljudi u stresnim situacijama ne znaju šta treba da rade. Panika nekada može da napravi još veći problem. Naši ljudi ne žele da prihvate informaciju da će im biti teško u takvoj situaciji. Ali, pomoćićete nekom drugom. 

Tragičan kraj potere

Podsetimo, potraga za Anom Radović trajala je tri dana, a automobil sa njenim telom i telom Aleksandra Masalušića pronađen je juče. Oni su “audijem”, iz za sada neutvrđenog razloga, sleteli s puta u betonski propust kod Čačka.

Kako se nezvanično saznaje, Ana je uputila dva poziva sa mobilnog telefona nakon saobraćajne nesreće, ali je i iz automobila pozvala i “panik poziv”.

Otac Ane Radović kaže da je Ana tog dana krenula put fakulteta. Porodici je rekla da ima prevoz sa Zlatibora gde je živela sa njima, ali ne zna ko je Aleksandar, koji je poginuo s njom.

– Ne znam da li ga je poznavala od ranije, ja njega nikada nisam video. Moje dete je bilo divno dete, naša porodica je skladna, nikakvih problema nije bilo. Želim da znam ko je taj čovek koji je vozio – rekao je neutešni otac za medije.

(Kurir)

Pod teretom tela koje se rušilo, vrata stana broj 2 širom su se otvorila i Savica Vuletić ugledala je muža kako sav u krvi leži na pragu

Dušanu Sretkoviću, stanaru zgrade broj 40 u Ulici generala Ždanova u Beogradu (današnja Resavska) učinilo se tog 27. januara 1975. oko 20 časova, dok se polako peo stepeništem prema svom stanu, da je muški glas dole u parteru, pozvao njegovog komšiju Jakšu od koga tek što se rastao ispred ulaza zgrade.

Jakša Vuletić je uhvatio kvaku svog stana u prizemlju kad je čuo to dozivanje. Svetlo u hodniku danima već nije radilo i verovatno da osim obrisa prilike koja mu je dolazila sa desna i naglo se približila na korak-dva, on ništa drugo nije mogao da vidi. Niti je stigao da nešto drugo čuje.

Ali svi ostali u zgradi su čuli: jedan za drugim, šest revolverskih pucnjeva. Pod teretom tela koje se rušilo, vrata stana broj 2 širom su se otvorila i Savica Vuletić ugledala je muža kako sav u krvi leži na pragu.

Jakša Vuletić, šezdesetogodišak, kapetan I klase JNA u penziji i ratni vojni invalid ubijen je na mestu, serijom kuršuma kalibra 9 milimetara.

U tim prvim časovima, tragična smrt Vuletića, sama po sebi nikom nije pružala objašnjenje.

Doduše, sudeći po tome što je žrvtu pozvao po imenu, ubica je verovatno poznavao. Ali, zar je moguće – pitali su se prijatelji – da je iko od ljudi koji su poznavali Jakšu imao razloga i obraza da digne ruku na ovog čoveka, jednog od najaktivnijih dobrovoljnih društveno-političkih radnika beogradske opštine Savski venac.

Da digne ruku na penzionisanog borca, nosioca mnogih visokih odlikovanja: ordena vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Republike sa srebrnim vencem, zasluga za na rad i medalje za hrabrost… Zaista, svaka se pretpostavka u tom prvom trenutku činila besmislenom, ubistvo je protumačeno kao strašan nesporazum.

Ipak, nekoliko ljudi je naslućivalo nešto drugo. Oni su o tome razgovarali sa islednicima beogradskog SUP-a. I, bili su u pravu. Još par dana i izvršilac bi bio privreden da nije odlučio da istragu preduhitri i sam se preda vlastima u mestu svog službovanja, Titogradu, današnjoj Podgorici.

Bio je to Branko Keković, viši inspektor Službe državne bezbednosti. Od časa zločina pa do predaje i priznanja proteklo je više od četiri dana i ovaj čovek imao je vremena i strpljenja da, svoje najbliže, a preko njih i javnost, obavesti o razlozima koji su ga naveli na ovaj korak.

Pošto je ispalio šaržer u Vuletića, seo je u taksi i već sutradan 28. januara osvanuo u Titogradu. Okupio je oko sebe majku, sestru, sinove, braću od stričeva i objasnio:

– Osvetih Veljka!

Onda je seo i sastavio pismo u kojem je pokušao da motive svoje odmazde objasni prijateljima.

Priča koja je svoj tragičan rasplet dobila u centru Beograda, počela je 30 godina ranije, tačnije 1942. u sred Drugog svetskog rata.

Veljko Keković, bio je napredni student prava, oduševljeni komunista, jedan od organizatora narodnog ustanka u svom kraju i politički komesar komansko-zagaračke udarne čete, koji je stradao u sukobu sa crnogorskim četnicima 22. februara 1942.

U toku bitke na brdu Hum kod sela Vinića, dok je pokušavao da ce sa svojom jedinicom probije kroz četničke redove u dolinu Zete, i krene u napad na put od Podgorice prema Nikšiću, bio je ranjen i živ zarobljen. Dva borca su poginula pokušavajući da ga izbave.

Tek kasnije, u predvečerje istog dana, partizanski odredi su potisli četnike Baja Stanišića i napredujući naišli na osakaćeno telo svog komesara.

Ko ga je masakrirao, nikada se pouzdano nije saznalo. Živih svedoka među partizanima nije bilo.

Ipak, posle pune 33 godine jedan relativno mlad čovek (42), uprkos tom ćutanju, stavlja sve na kocku: ugled, odgovornu dužnost koju mu je društvo poverilo, svoj život i, najzad, budućnost porodice u kojoj je bio jedini zaposlen. Sve to da bi, stotinama kilometara daleko od mesta u kome živi i radi, nasilno prekinuo jedan ljudski život ubeđen da tako čini pravedno odmazdu nad čovekom koji mu je svojevremeno možda ubio brata.

Pričalo se u Crnoj Gori dugo da je Jakša Vuletić sve do pada Italije 1943. bio na suprotnoj strani, odnosno, u četnicima, i da je tek onda došao među partizane i priključio se Drugom zetskom odredu.

Kraj rata je dočekao kao potporučnik NOV i POJ. U jednom trenutku posle rata 1947. odveden je iz Svetozareva (Jagodina), gde je službovao i 15 dana proveo u vojnom zatvoru u Nišu. Razlog je bilo ispitivanje o smrti Veljka Kekovića. Oslobođen je usled nedostatka dokaza. Sumnja nije prerasla u istinu, ali je – ostala sumnja.

Branko Keković je presudio Vuletiću, pošto sud nije imao dokaze, a njegova borba koju je vodio sa samim sobom trajala je više od dve godine.

Prelom u glavi Kekovića je došao kada je Savezu boraca SO Danilovgrad stigao dopis iz Beograda iz kojeg se videlo kako je jednoj Crnogorki, nastanjenoj u glavnom gradu, priznat borački staž i penzija na osnovu potpisa dvojice svedoka. Ime jednog (neki Sarajlija) nije kazivalo ništa. Drugo je bilo ime Jakše Vuletića. Uskomešali su se ljudi iz boračke organizacije u Danilovgradu:

– Zar Jakša nekom da priznaje borački staž? Pa on je više od pola rata proveo među okupatorima i izdajnicima!

I pozledile su se stare rane. Neko se tada možda, setio sumnji i u ljutini uzviknuo:

– On ubi i Veljka Kekovića!

To je došlo do Branka Kekovića, i život mu se okrenuo naopako. Naišli su dani krize savesti i svesti. Ni obnovljena istraga koju je na svoju ruku preduzeo nije, međutim, dovela do sigurnih podataka o bratovljevoj pogibiji. Presudno je, izgleda, opet bilo usmeno predanje. On je sve češće odsusustvovao sa posla, došao u Beograd, raspitiivao se i saznao adresu i broj Vuletićevog telefona.

Poslednji put u Beograd je doputovao nedelju dana pre zločina. Najviše vremena provodio je u parku kod “Manježa”, ispod SKC-a, gledao kuću broj 40 u Ulici generala Ždanova. I motreći tako, raspitujući se izokola, saznao je kako izgleda Jakša Vuletić.

Konačno, 27. januara uradio je poslednju proveru: telefonirao je u stan Vuletića i predstavio ce kao službenik PTT-a i pod izgovorom neplaćenog telefonskog računa tražio domaćina. Rekli su mu da nije tu i da će doći najdalje za sat. Jakša Vuletić je naišao kroz pola sata.

Vraćao se sa sednice delegata interesne zajednice vojnih osiguranika. Komšiji Dušanu Sretkoviću poželeo je laku noć i uhvatio se za kvaku, a tada je iz pomrčine kročio Branko. Sretkoviću koji se već popeo do prvog sprata samo se učinilo da je glas rekao “čika Jakša!”, a ustvari je rekao: “Čekaj, Jakša”!

Branko Keković bio je osuđen na izuzetno dugu zatvorsku kaznu.

U Ovčarsko-kablarskoj klisuri lociran automobil marke “audi” u kome su pronađena dva tela, a jedno do njih je telo Ane Radović za kojom se tragalo od 23. novembra.

Pored Ane Radović, “smrtonosni audio” odneo je život i vozača, njenog prijatelja Aleksandra Masaluškića, kako su “Novosti” već prenele, a vozilom pogrebne opreme oba tela prebačena su u hladnjaču privatne kapele u Čačku.

Automobil koji je sa prednje strane potpuno smrskan izvučen je dizalicom i sajlama, pri čemu je prvo izvučeno telo devojke koja je bila na suvozačevom mestu. Nakon toga, izvučeno je i telo vozača.

Od prizora kojem je prisustvovao, jednom vatrogascu je pozlilo. 

Utvrđivanje identiteta tela obavili su rođaci poginulih, a na mestu nesreće bio je veliki broj ljudi, prijatelja i rođaka nastradalih.

Velika verovatnoća je da se automobil prevrnuo na putu, a potom preko zaštitne ograde upao u betonski propust. 

Tužilac je naložio obdukciju.

Podsetimo, Ana Radović bila je živa nakon nesreće kod Ovčar banje, a sa njenog telefona upućena su dva “panik poziva”.

Prema najnovijim informacijama, policiji je 23. novembra stiglo obaveštenje od Hitne pomoći da je upućen “panik poziv” iz vozila, nakon čega je policija došla i do saznanja da je sa telefona nestale Ane Radović pozvana 2 puta – hitna služba i hitna pomoć.

Policija je iz tog razloga pokušavala da preko baznih stanica utvrdi sa koje je lokacije upućen poziv nestale Ane Radović.

Podsetimo, nestanak Ane Radović roditelji su prijavili u ponedeljak, a od juče su policiji i vatrogasci-spasioci pretraživali jezero Međuvršje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Nažalost, jutros je prekoputa jezera, u uskom, betonskom propustu pronađen prevrnut “audi” sa dva tela unutra.

Do nesreće Čačak–Požega došlo usled neprilagođene brzine vozila

 Na Aleksandra M. pre dve godine pucano u ŽeleznikuSlušaj vest0:00/0:00

Aleksandar M. (37), koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći sa Anom Radović (20), pre dve godine, 21. decembra 2023. godine, ranjen je u pucnjavi u beogradskom naselju Železnik.

U Višem sudu u Beogradu je u toku sudski postupak za ovo ranjavanje Aleksandra M, a optužnica je podignuta protiv trojice okrivljenih dok se i dalje traga za četvrtim.

Tužilac tereti ovu grupu da su tog dana pokušali da ubiju Aleksandra M. ispred jednog auto-otpada u Železniku. Kada je on zaustavio auto i izašao iz vozila, optuženi su otvorili vatru na njega.

Pogođen metkom u rame

Aleksandar je preskočio haubu svog automobila i sakrio se, a napadači su pobegli. On se sam odvezao do Urgentnog centra. Utvrđeno je da ga je jedan metak pogodio u rame.

+7GalerijaAna Radović i Aleksandar M.

Da podsetimo on je sa Anom Radović 23. novembra, popodne krenuo sa Zlatibora za Beograd. Devojka se poslednji put čula sa bratom u 18.45 kada mu je rekla da prolaze Ovčarsko-kablarsku klisuru.

+7GalerijaIzvlačenje auta u kojem je bila nestala Ana Radović

Pošto se posle toga nije javljala, zabrinuta porodica je sledećeg dana prijavila njen nestanak policiji, a juče je pronađen automobil sa njihovim telima pored puta u betonskom ispustu.

Audi sleteo zbog neprilagođene brzine

Dosadašnjom istragom utvrđeno je da se nesreća dogodila u nedelju oko 19 časova, navodno zbog neprilagođene brzine, “audi” je sleteo s puta, probio zaštitnu ogradu i upao u betonski propust koji se nalazi sto metara od prometne magistrale Čačak-Požega.

+7GalerijaIzvlačenje auta u kojem je bila nestala Ana Radović

– Od siline udarca Ana i njen prijatelj Aleksandar su na licu mesta preminuli od zadobijenih povreda. Njihova tela su bila zarobljena u betonskom odvodu tri dana, sve dok ih nisu pronašli sa vozilom.

Potraga je bila dodatno otežana jer je “audi” nakon nesreće upao u rupu koja je skoro iste visine, dužine i širine kao skupoceni džip, pa se smrskana olupina nije mogla videti golim okom. Tokom jučerašnjeg dana satima je trajalo izvlačenje automobila.

Na mestu ostali mrtvi

Kako saznajemo, prema prvim podacima iz nalaza obdukcije tela nastradalih, oboje su na licu mesta bili mrtvi jer su zadobili višestruke povrede na celom telu.

Panik poziv nije bio od pomoći

Iako je Ana uputila panik pozive, iz Doma zdravlja u Čačku danas su saopštili šta se u stvari dogodilo sa pozivom iz automobila u kom je stradala Ana Radović.

– 23. novembra 2025. godine u večernjim satima Služba hitne pomoći Čačak primila je jedan poziv preko govornog automata na broj 194 na engleskom jeziku, tehnički ne baš jasnog sadržaja bez tačne lokacije gde bi ekipa SHP odmah mogla da postupi i izađe na teren, saopšteno je iz Doma zdravlja Čačak.

– Kao što je poznato u zvaničnom pravilniku o radu SHP na teritoriji cele Srbije da bi dispečer koji se nalazi u stanici SHP primio poziv 1.reda hitnosti neophodno je da zna tačnu lokaciju gde se pacijent nalazi. Kad je pronađen automobil sa telima od strane policije i vatrogasno-spasilačkih ekipa i kada smo dobili lokaciju naša ekipa je istog momenta izašla na teren – saopšteno je.

Podsetimo, Ana Radović (20), koja je nestala 23. novembra nakon što se iz svog doma na Zlatiboru uputila ka Beogradu, pronađena je mrtva na magistralnom putu kod Čačka.

Telo nesrećne devojke pronađeno je u “audiju” zajedno sa telom Aleksandra M. (37) koji je upravljao ovim automobilom.

Ana Radović krenula da plati ispite u Beogradu

Prema saznanjima “Blica”, Ana Radović je 23. novembra krenula sa prijateljem, Aleksandrom M. (37), koji je došao po nju na Zlatibor, put Beograda.

Istragu povodom saobraćajne nesreće kod Ovčar banje, u blizini jezera Međuvršje, u kojoj su poginuli Ana Radović (20) i Aleksandar Masalušić (37) vodi Osnovno javno tužilaštvo u Čačku

Osnovno javno tužilaštvo u Čačku oglasilo se danas u vezi sa udesom koji se u nedelju dogodio kod jezera Međuvršje, u blizini Čačka, a u kome su živote izgubili Ana Radović (20) sa Zlatibora i Aleksandar Masalušić (37) iz Priboja, sa prebivalištem u Beogradu.

– Tužilaštvo radi na utvrđivanju uzroka ove nesreće – saopštili su iz ove institucije. Dežurni tužilac OJT u Čačku je bio na uviđaju na licu mesta i konstatovao da je za volanom bio muškarac, dok je devojka sedela na mestu suvozača. Podsećamo, udes se dogodio u nedelju oko 19 časova, a policija i vatrogasci-spasioci su automobil i nastradale pronašli tek tri dana kasnije. Našli su ih na dojavu meštana.

Vidi galerijuFotografije nakon pronađenog vozila “audi” Foto: RINA

– Izlaskom na lice mesta dežurni javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Čačku, u prisustvu službenih lica Ministarstva unutrašnjih poslova, čačanske Policijske uprave i Vatrogasne službe, preduzeo je dokaznu radnju uviđaja u okviru koje je izvršeno sečenje predmetnog vozila kako bi se izvršio pregled unutrašnjosti automobila. U vozilu su pronađena tela dva preminula lica i to na mestu vozača telo muške osobe A.M., rođene 1988, a na mestu suvozača telo ženske osobe A.R., rođene 2005. godine. Daljim radom i proverama utvrđena je činjenica da je policiji prijavljen nestanak A.R. 23. novembra 2025. godine, a da je dan kasnije prijavnjen i nestanak muškarca A.M. – navodi se u saopštenju Osnovnog javnog tužilaštva u Čačku.

Još dodaju da je dežurni tužilac dao nalog za obdukciju tela nastradalih, kao i da se radi na utvrđivanju okolnosti koje bi mogle biti uzrok nesreće.

Ana Radović Foto: Društvene Mreže

Kako nezvanično saznajemo iz istrage, ograda duž magistralnog puta je bila oštećena u nekom od ranijih udesa na tom mestu, te je spasiocima promakao ambis koji se iza nje nalazi. Ali i dalje ostaje čuđenje da su tela dvoje mladih više od tri dana bila u betonskom kanalu, tik pored veoma prometnog magistralnog puta Čačak – Požega.

– Uviđajem je utvrđeno da je njihov automobil u šanac dospeo tako što je vozač, najverovatnije “ispravio” krivinu, nastavivši pravo, umesto da iz pravca Požege ka Čačku, savije ulevo. Umesto toga, prošli su “na žilet” između čelične ograde i oboda brda i direktno se zakucali u betonsku ploču, nakon čega je automobil bočno upao u betonsku rupu i tu ostao zaglavljen – kaže naš izvor iz istrage.

Kako on dodaje, kada su vratili satelitske snimke kretanja tog automobila, jasno se vidi da “audi” čeličnu ogradu nije ni dotakao. On kaže da je ograda već bila oštećena u nekom od ranijih udesa.

Inače, Ana Radović bila je nstudent Pravnog fakuletat i kobnog dana je sa Zlatibora krenula u prestonicu kako bi, kako je rekao ranije njen otac, platila ispite. Nastradali Aleksandara Masalušić bio je telohranitelj Nebojše Stojkovića Stojketa, nekadašnjeg vođe rakovačkog klana.

Prema prvim informacijama iz istrage, sve ukazuje da je uzrok nesreće u kojoj su poginuli Ana Radović (20) i Aleksandar Masalušić (37) prebrza vožnja, odnosno neprilagođena brzina uslovima na putu.

Naime, sumnja se da je Aleksandar vozio “audi” znatno većom brzinom od dozvoljenog, usled čega je izgubio kontrolu nad automobilom i zatim upao u betonsku rupu pored puta.

Vidi galerijuFotografije nakon pronađenog vozila “audi” Foto: RINA

Panik poziv nije bio od pomoći

Iz Doma zdravlja u Čačku danas su saopštili šta se u stvari dogodilo sa panik pozivom iz automobila u kom je stradala Ana Radović.

– 23. novembra 2025. godine u večernjim satima Služba hitne pomoći Čačak primila je jedan poziv preko govornog automata na broj 194 na engleskom jeziku, tehnički ne baš jasnog sadržaja bez tačne lokacije gde bi ekipa SHP odmah mogla da postupi i izađe na teren, saopšteno je iz Doma zdravlja Čačak.

– Kao što je poznato u zvaničnom pravilniku o radu SHP na teritoriji cele Srbije da bi dispečer koji se nalazi u stanici SHP primio poziv 1.reda hitnosti neophodno je da zna tačnu lokaciju gde se pacijent nalazi. Kad je pronađen automobil sa telima od strane policije i vatrogasno-spasilačkih ekipa i kada smo dobili lokaciju naša ekipa je istog momenta izašla na teren – saopšteno je.

Betonski propust u kom je nađen automobil Foto: Nestali Srbija, Kurir D.Č.

Tragičan kraj potrage

Podsetimo, policija je pre dva dana dobila dojavu da je u predelu Ovčar banje nestao automobil u kome su bili muškarac i žena, a prijavljen je i nestanak studentkinje Ane Radović.Građani su u betonskom propustu pored puta u Ovčar banji pronašli smrskani “audi”, a nadležni su ubrzo utvrdili da se u njemu nalaze dva tela.

– Sumnja se da je zavolanom bio Aleksandar, dok je Ana bila suvozač. Sudeći po situaciji s lica mesta, pretpostavlja se da se “audi” kretao izuzetno velikom brzinom i da je praktično ispravio krivinu, probili bankinu i uleteli u taj propust kojim se voda vraća u jezero. Inače, veličina tog propusta je maltene veličine automobila, tako da je neverovatno da je auto baš tu završio na taj način. Splet neverovatnih okolnosti – ispričao je izvor Kurira i dodaje: 

– Udarac je bio toliko silovit da se pretpostavlja da su oni na mestu ostali mrtvi, pokazuju prvi rezultati istrage. Muškarac koji je izvučen imao je vidne povrede glave, smrskano mu je lice. Naravno, tela su prevezena na obdukciju koja će rešiti sve nedoumice u ovom slučaju, pa i kako je tačno nastupila smrt dvoje mladih. Oni su se, veruje se, kretali ka Beogradu u kome je nesrećna devojka studirala – navodi sagovornik.

Vidi galerijuFotografije nakon pronalaska “audija”  Foto: RINA, Printscreen Nestali Srbija, RINA

Otac Ane Radović kaže da je Ana tog dana krenula put fakulteta. Porodici je rekla da ima prevoz sa Zlatibora gde je živela sa njima, ali ne zna ko je Aleksandar, koji je poginuo s njom.

– Ne znam da li ga je poznavala od ranije, ja njega nikada nisam video. Moje dete je bilo divno dete, naša porodica je skladna, nikakvih problema nije bilo. Želim da znam ko je taj čovek koji je vozio – rekao je neutešni otac.

Petogodišnja devojčica Amber Milns iz Sent Džasta u Rouzlendu, Kornvol, preminula јe u ranim јutarnjim časovima 9. aprila 2023. godine, četiri dana nakon što su јoј u Kraljevskoј bolnici Kornvol u Truru hirurški uklonjeni kraјnici i adenoidi zbog apneјe u snu.

Roditelji Luis i Sereta Milns naveli su da јe Amber bolovala od retkog sindroma cikličnog povraćanja, zbog čega su verovali da će nakon operaciјe morati da ostane u bolnici preko noći. 

Ipak, devoјčica јe otpuštena kući nekoliko sati nakon zahvata, oko 21 čas 5. aprila, što јe, kako јe maјka istakla, “iznenadilo i zabrinulo porodicu”.

U ranim јutarnjim satima 6. aprila Amber јe počela da nekontrolisano povraća. 

Porodica јe kontaktirala bolnicu, ali im јe savetovano da “sačekaјu i vide” da li će se njeno stanje stabilizovati. Tokom dana devoјčica јe povraćala oko 20 puta, pa su јe roditelji vratili u bolnicu u večernjim časovima, 6. aprila.

Amber јe zadržana i priključena na infuziјu, ali јe oko ponoći 7. aprila intravenska liniјa otkazala. Zbog kontinuiranog povraćanja niјe mogla da primi lekove oralno, a nova intravenska terapiјa uspostavljena јe tek u 14.45 narednog dana. To јe, kako јe navela maјka, značilo da devoјčica 14 sati niјe primala tečnosti, antibiotike, lekove protiv bolova niti terapiјu protiv mučnine.

Tokom boravka u bolnici kod Amber јe diјagnostikovana i infekciјa grudnog koša. Njeno stanje naglo se pogoršalo u noći između 8. i 9. aprila.

Oko 3 časa uјutru došlo јe do obilnog krvarenja iz dela grla gde su јoј uklonjeni kraјnici, naјverovatniјe usled infekciјe, saopštilo je osoblje bolnice. Lekari nisu uspeli da јe reanimiraјu, a smrt јe konstatovana u 4.37 časova.

Tokom iznošenja rezultata istrage pročitan je i emotivno pismo koјi su roditelji napisali. Opisali su јe kao “naјsrećniјu devoјčicu” i “magičnu malu princezu” koјa јe dom ispunjavala pesmom, plesom i smehom.

– Amber јe bila i uvek će biti naša magična mala princeza – naveli su.

Saslušanje se nastavlja, a cilj јe da se utvrdi da li su eventualni propusti u lečenju doprineli tragičnom ishodu.

Nastavlja se uticaj ciklona sa juga Italije, koji se premešta prema jugu Grčke

On prema našem području šalje veću količinu vlažne vazdušne mase.

Istovremeno, ciklon sa sobom povlači vrlo hladnu vazdušnu masu sa severa prema našem području.

I tokom večeri i noći u Srbiji će biti oblačno sa kišom, susnežicom i snegom. 

U brdsko-planinskim predelima padaće sneg, uz povećanje snežnog pokrivača, dok se u nižim predelima susnežica i sneg očekuju uglavnom u centralnim i zapadnim predelima Srbije, na jugu Vojvodine i na širem području Beograda.

Kiša će padati u dolini Velike i Južne Morave, na jugoistoku i istoku Srbije.

U brdsko-planinskim predelima na istoku i jugoistoku Srbije očekuje se ledena kiša.

Temperature u većem delu Srbije kreću se od 1 do 5 stepeni, u Beogradu je 3°C.