U porodičnoj kući u Čačku pronađena su tela muškarca i njegovih roditelja, a sumnja se da je reč o nasilnom zločinu.
U porodičnoj kući u Čačku jutros su pronađena tri beživotna tela, a okolnosti tragičnog događaja još nisu razjašnjene. Policija sumnja da je reč o nasilnoj smrti, ali tačan sled događaja za sada nije poznat.
Prema dosadašnjim informacijama, u kući su otkrivena tela muškarca starog oko 47 godina i njegovih roditelja koji su imali oko 75 godina. Na licu mesta nalaze se brojne policijske ekipe, a uviđaj obavljaju forenzičari kako bi se utvrdilo šta je prethodilo tragediji i kako je do nje došlo.
Iako se na licu mesta pojavila informacija da je pored mlađeg muškarca pronađen nož, za sada je još rano donositi zaključke.
Tek nakon detaljnog uviđaja biće poznato da li je u pitanju porodični sukob sa smrtnim ishodom, trostruko ubistvo ili neki drugi scenario.
Lejla Brena i Stefan: Borba za Privatnost i Identitet
Lejla Brena, poznata kao Lepe Brena, nije samo ikona muzičke scene Balkana, već i simbol pop kulture koja je uticala na generacije kroz više od četiri decenije svoje karijere. Njeni hitovi i spektakularni koncerti ostavili su neizbrisiv trag u srcima miliona obožavatelja. Pored svojih muzičkih uspeha, njena priča je prožeta i izazovima koje donosi javni život, posebno kada se radi o njenom sinu, Stefanu Živojinoviću. Ovaj članak istražuje kompleksne aspekte njihove veze i kako se Stefan nosi sa složenim pitanjima identiteta i pritiska koji dolazi sa majčinim statusom.
Stefan – Sin Slavne Majke
Stefan Živojinović, odrastajući u svetu slave, suočava se sa izazovima koji su često nevidljivi običnim ljudima. Njegova odluka da se distancira od muzike i usmeri se ka biznisu, posebno u oblasti prehrambenih proizvoda, izazvala je različite reakcije. Dok neki smatraju da je to hrabar korak ka samostalnosti, drugi sumnjaju u njegove motive, pitajući se da li je pod pritiskom svoje majke. Ova dilema nije samo individualna, već univerzalna, s obzirom na to da mnogi mladi ljudi nastoje da pronađu svoj identitet u svetu koji često favorizuje nasleđe.
Upravo zbog svoje majke, često se suočavao s pitanjima poput, “Da li si ti samo Brena sin?” ili “Hoćeš li postati muzičar kao ona?” Ova konstantna upoređivanja stavljaju dodatni pritisak na Stefana, koji se trudi da stvori sopstvenu karijeru i ime. Njegov fokus na biznis može se posmatrati kao način da se distancira od muzičke industrije koja je često nemilosrdna i surova. Međutim, u isto vreme, to može izazvati osećaj gubitka, jer mnogi mladi ljudi maštaju o tome da postanu zvezde poput Lepe Brene.
Izazovi Slavne Porodice
U porodicama poznatih ličnosti, dinamika odnosa može biti veoma složena. U slučaju Lepe Brene i Stefana, postoji stalni balans između podrške i pritiska. Dok Brena nastavlja da gradi svoj imidž kao muzička diva, njen sin se bori da pronađe svoje mesto u svetu koji ga neprestano posmatra. Njegove odluke, koje su često drugačije od onih koje publika očekuje, postaju izazov ne samo za njega, već i za njegovu majku koja želi da ga podrži, ali i da očuva svoj status u javnosti. Na primer, Stefan je odlučio da se fokusira na biznis u oblasti prehrambenih proizvoda, dok je Brena i dalje aktivna na muzičkoj sceni. Ova razlika u prioritetima može izazvati nesuglasice, jer publika očekuje da Stefan preuzme muzičku baštinu svoje majke. U javnosti se često postavljaju pitanja o njihovom odnosu, a mediji su skloni spekulacijama koje dodatno komplikuju situaciju. Ovakva dinamika često dovodi do stresa i nesigurnosti, dok se oboje trude da održe svoj imidž i privatnost.
Potraga za Privatnošću
U eri društvenih mreža, gde je prisustvo gotovo obavezno, Stefan se odlučuje za distancu od ovih platformi, što je izazvalo pomešane reakcije. Dok neki plaćaju njegovu hrabrost, drugi ga kritikuju, smatrajući da bježi od svojih obaveza. Njegov izbor da se povuče iz javnog života, kako bi sačuvao privatnost, predstavlja izazov s kojim se suočavaju mnogi mladi ljudi. Ova potreba za ličnom slobodom i izražavanjem postaje centralna tema u njegovim intervjuima, gde često naglašava važnost očuvanja svog identiteta bez obzira na očekivanja javnosti. Stefanov pristup je osvežavajući u svetu gde su mladi ljudi često preplavljeni pritiscima da se prilagode društvenim normama. Njegova borba za privatnost može se posmatrati kao forma otpora protiv kulture “gledanja” koja dominira modernim društvom. Mnogi mladi ljudi se suočavaju sa sličnim izazovima, osećajući se pritisnutim da dele svoje živote na mrežama, dok u stvarnosti žele zadržati deo svog identiteta samo za sebe.
Porodična Podrška i Složenost Odluka
Lejla Brena i Stefan predstavljaju složen odnos koji se temelji na ljubavi, ali i na stalnom ispitivanju od strane javnosti. Njihova dinamika postaje simbol borbe između očekivanja i želje za slobodom. Kada Stefan donese odluku koja se ne uklapa u sliku koju publika ima o njemu, Brena mora pronaći način da ga podrži, a da pritom ne ugrozi svoj imidž. Ova situacija dodatno komplicira njihov odnos, jer oba protagonista nastavljaju da balansiraju između javnog života i svojih ličnih želja. Podrška koju Stefan dobija od svoje majke ključna je, ali često dolazi sa dodatnim teretom očekivanja. Brena je, kao javna ličnost, svesna pritiska koji dolazi s njenim statusom, pa se često pita kako će njene odluke uticati na Stefana. Ovaj komplikovani odnos između podrške i pritiska postaje suštinski deo njihove priče, jer oboje nastoje da pronađu svoje mesto u svetu koji ih neprestano gleda i ocenjuje.
Budućnost Bez Pritisaka
Kako se priča Lepe Brene i Stefana razvija, postavlja se pitanje koliko su granice između privatnog i javnog života zamagljene. Njihova borba za očuvanje privatnosti u svetu koji ih neprestano posmatra postaje inspiracija mnogima. Njihove odluke, iako ponekad kontroverzne, često su rezultat složenih međuljudskih odnosa i želje da se pronađe ravnoteža između ličnog i javnog identiteta. U tom kontekstu, važnost podrške unutar porodice postaje ključna za suočavanje s izazovima koje slava donosi. Dok se Stefan i dalje bori za svoju autonomiju, njegova majka Brena ostaje simbol snage i uspeha, što ga dodatno motiviše da izgradi svoj put. U svetlu svih izazova s kojima se suočavaju, njihova priča je i podsticaj za mnoge druge koji žele da pronađu svoj identitet u svetu prepunom očekivanja. Njihova borba je podsetnik da svako od nas treba da se bori za svoju privatnost i autentičnost, bez obzira na pritisak javnosti.
Na kraju, priča Lepe Brene i njenog sina Stefana nije samo priča o muzičkoj karijeri, već i o ljudskim emocijama, borbama i ljubavi koja prevazilazi sve prepreke. Njihova potraga za privatnošću u svetu koji ih neprestano posmatra predstavlja inspiraciju, dok se bore da izgrade svoja identitete u okviru javnog života. Kroz njihove izazove, postavljaju se važna pitanja o autentičnosti, očekivanjima i slobodi, koja su relevantna za sve nas u modernom društvu.
Robert Tili, poznat kao ‘Lonesome Bob’, bio je svestran umetnik i muzičar preminuo u 67. godini.
Bio je književnik, prevodilac, kompozitor, glumac i vizuelni umetnik sa bogatom karijerom.
Kultni muzičar, pesnik i svestrani umetnik Robert Tili, poznat pod umetničkim imenom Robert „Lonesome Bob“ Tili, preminuo je u 67. godini života.
Robert Tili je rođen 1959, gimnaziju je završio u Subotici, a u Beogradu je studirao filozofiju.
Bavio se književnošću od 1977, a muzikom od 1979. godine. Prevodio je sa engleskog i mađarskog jezika (Ezra Paund, Imamu Amiri Baraka, Gil-Skot Heron, Peter Esterhazi, Džejms Džojs, Dilan Tomas, Lorens Ferlingeti, Kenet Reksrot, Adrijan Mičel, Karl Sandberg, Lengston Hjuz, Li-Taj-Po i Jožef Atila).
Objavio je 19 nosača zvuka (albuma, audio i video kaseta, CD-ova i DVD-jeva), na prostoru bivše Jugoslavije i u Mađarskoj. Njegov album s mladim sastavom psychodelic-indie-americana orijentacije „Wooden Ambulance“, naslovljen „Northern Sadness“, uvršten je u pet najznačajnijih albuma amerikane na svetu u 2015. godini. Sve pesme su autorsko delo Roberta Tilija.
Pesme i priče objavljivao je u časopisima s teritorije bivše Jugoslavije, Mađarske, Holandije i SAD. Dobitnik je književne nagrade „Miroslav Dereta” za roman „Izdah iz staklenika”, 2012. godine, i nagradu „Pro Urbe“ grada Subotice, 2013.godine.
Pisao je muziku za pozorište i film („Evropa preko plota“ Želimira Žilnika). Glumio je u dokumentarnim i igranim filmovima, u avangardnim pozorišnim predstavama i predstavama za decu. Igrao je glavnu mušku ulogu u srpsko-mađarskom filmu „Čudna šuma/Minotaur“, reditelja Sabolča Tolnaija.
Život je mnogo kraći nego kada to izgovorimo
Imao je sedam samostalnih izložbi i učestvovao u nekolicini kolektivnih u zemlji i inostranstvu. Sarađivao je sa svim članovima najznačajnije umetničke avangardne likovne grupe sa ovih prostora „Bosch&Bosch“, najviše sa Slavkom Matkovićem, Balintom Sombatijem, Antom Vukovim i Katalin Ladik. Godine 1994. Karolj Viček snimio je o njemu dokumentarni film „Trubadur“.
– Godine 1994. Karolj Viček snimio je dokumentarac o meni. Film se zove “Trubadur” i govori o jednom jako talentovanom momku koji će u svemu uspeti, čega god se uhvati. Tako sam prikazan, tako je tada i delovalo. Sada, iz ove perspektive, mogu da kažem da je život mnogo kraći nego kada to izgovorimo, nego što nam se čini kada to izgovorimo! Zato bih preporučio svima da ga pametno iskoriste – izjavio je pre tri godine u intervjuu za portal “Subotica”.
Dobitnik je nagrade „Dr Ferenc Bodrogvari“ 1999. godine za knjigu irskih bajki, koju je sam ilustrovao.Vodio je i uređivao samostalne emisije na subotičkim TV stanicama K 23,YU Eco i Super TV. Honorarno je uređivao i vodio muzičke i književne autorske emisije na Radio Subotici, za uredništva na srpskom i hrvatskom jeziku. Živeo je na tri kontinenta: Severnoj Americi, Africi (Maroko,Tunis), Evropi (Holandija, Švedska, Nemačka, Austrija, Mađarska, Slovenija).
Autor je romana Izdah iz staklenika (2012), Kapošvarski đubretar (2021), Ubogi Lazar u gradovima (2016), knjige eseja Woodstock generacija, Herojsko doba roka (2011) i knjiga poezije: Trubadur (1982), Kralj ribara (2003), Pomoćni (bez)izlaz (2004), Zen-pijandura (trojezično izdanje, 2011), Budućnost mrtvaca (2015). Priredio je enciklopedije: Veliki stilisti bluza (1991), Veliki stilisti džeza (2000), Savremeni džez (2011), a i ilustrovao Antologiju rok-poezije: električna snoviđenja (2008) i Antologij(ic)u rok-poezije: stihovi na struju (2011) u kojima su prepevi rok pesnika Nila Janga, Toma Vejtsa, Tima Baklija, Lionarda Koena, Boba Dilana i drugih.
Sve svoje snove ostvario
– Svi su moji romani autobiografski, nose neku poruku… Nisam baš (mnogo) veseo čovek. Bio sam kada sam bio mlađi, ali puno toga se promenilo. Nisam mislio da ću ovako teško prihvatati starost. Nekako sam razočaran. Sve se tu skupilo – kazao je u intervjuu poznati umetnik.
Pre nesreće su svratili do kuće, a majka, ispraćajući ih jako zabrinuta je rekla: Draga deco, pazite se i neka vas Bog čuva…
Istinita priča protutnjala je brzinom svetlosti internetom. Naime, priča, za koju se tvrdi da je istinita, počinje veoma potresno i smrću četvorice pijanih mladića koji su krenuli u noćni provod.
Prethodno su svratili, do kuće jednog od njih, a njegova majka, ispraćajući ih jako zabrinuta je rekla: “Draga deco, pazite se i neka vas Bog čuva”!
Mladići su se nasmejali na ovo, a jedan od njih je nastavio da se podsmeva: “Nemamo mesta za njega, ima nas mnogo u autu, može da ide sa nama jedino u gepeku, neka ga tamo….
Dogodila se strašna nesreća. Sva četvorica poginula su u smrskanom autu. Došli su policija, hitna pomoć, vatrogasci. Mladim ljudima nije bilo pomoći.
Ali, sve je šokiralo ono što su videli u gepeku uništenog vozila. Tamo je bio karton jaja. Nijedno od njih nije bilo slomljeno…
Stejsi Perkins (31) iz Bostona od početka braka imala je maksimalno poverenje u supruga Mičela (33), ali je crv sumnje u poslednje vreme počeo da je “nagriza”.
Promenio se. Postao je tajnovit, nervozan i ono što joj je najviše smetalo, krenuo je da je izbegava.
Kada je jednog popodneva u februaru izašao iz kupatila, zaboravio je telefon koji nikada nije zaključavao. Stejsi je poželela da proveri ima li nešto što se dešava u Mičelovom životu što ona ne zna, pošto je evidentno da odnosi među njima nisu bili kao pre.
“Ušla sam da se istuširam, ali sam pre toga pogledala njegov telefon, što pre nikad nisam radila. Bile su tu silne poruke od njegovog kuma, dosta uznemirujuće Sve vreme su pisali o nekoj devojci koja je nestala. Dok sam čitala te poruke stigla je nova koja me je presekla”, napisala je Stejsi na Fejsbuku na forumu “Tajne i laži supružnika”.
Ispostavilo se da je nestala kumova ćerka iz prvog braka, a poruka koja je došla na Mičelov telefon bila je najgora moguća.
“Napisao mu je samo: ‘Našao ju je Džon. 20 kilometara od motela ’65’. Ubijena je. Ne znam kako ću dalje u životu’. Počela sam da plačem od muke i instinktivno sam, bez da pre toga obavestim Mičela pozvala policiju. Zahvalili su mi se ali i rekli da su već primili poziv za to. Potom sam unezvereno istrčala iz kupatila i rekla za poruku. I on je potpuno psihički pao. Nije mi zamerio što sam gledala telefon. Posle sam priznala zašto sam to radila, uz kritiku upućenu njemu da je mogao da mi se otvori oko toga šta ga muči”, dodala je Stejsi.
Mnogi su joj zamerili na potezu da vršlja po muževljevom telefonu, a još više što je samostalno zvala policiju a da nije bila upućena u priču.
“Za to ću se zauvek kajati što sam uradila, reagovala sam instinktivno. Ali za to što sam ga proveravala, pa sam je kriv. Ipak, posle mi je objasnio da me zna, da zna koliko sam osetljiva i emotivna i da nije hteo da me dodatno opterećuje u životu”, istakla je Stejsi.
Dragan Kojić, poznatiji kao Keba, jedan je od najomiljenijih i najprepoznatljivijih izvođača na muzičkoj sceni Balkana. Njegova karijera traje više od tri decenije, a kroz godine je stvarao hitove koji su postali neizostavni deo proslava, svadbi i raznih okupljanja. Njegove emotivne balade i energični nastupi osvojili su srca mnogih generacija. Keba je postao simbol ljubavi i strasti, a njegove pesme su mnogima pružale utehu i inspiraciju. Njegova muzika, bogata emotivnim tekstovima i melodijama, odražava životne borbe i radosti, čineći ga ne samo muzičarem, već i pripovedačem koji povezuje ljude kroz umetnost.
Međutim, poslednjih godina, njegov život je pretrpeo značajne promene, prvenstveno zbog zdravstvenih problema koji su ga naterali da preispita svoje prioritete. Prelomna tačka u njegovom životu dogodila se 2013. godine, kada mu je dijagnosticirana angina pektoris, stanje koje uzrokuje bolove u prsima i često se povezuje sa stresom ili fizičkim naporom. Ova dijagnoza bila je pravi šok za Kebu, koji je do tada bio naviknut na ubrzan način života ispunjen koncertima i putovanjima. Njegova karijera, koju je gradio s ljubavlju i predanošću, počela je da se suočava sa neizvjesnošću. Ova promjena nije bila samo zdravstveni problem, već i emocionalni udarac koji je značio kraj jedne ere.
U svetlu novih okolnosti, lekari su mu preporučili drastične promene u ishrani i svakodnevnim aktivnostima. Keba je odlučio da se posveti zdravijem načinu života, smanjujući unos masnoća i povećavajući konzumaciju voća i povrća. Osim toga, uveo je blage fizičke aktivnosti kao što su šetnje i vežbe disanja. Ove promene su predstavljale veliki izazov, ali su mu pružile novu perspektivu na život. Kroz ovaj proces, Keba je razvijao bolji odnos prema svom zdravlju i naučio je koliko je važno brinuti se o sebi. U tom smislu, on nije samo promenio svoj način ishrane, već je postao i uzor drugima, pokazujući da zdravlje treba biti prioritet, bez obzira na to koliko uspešni ili zauzeti bili.
Iako se Keba fokusirao na svoje zdravlje, povratak na muzičku scenu donio je nove izazove. Tokom turneje po Americi, ponovo se suočio sa stresom putovanja, promenama klime i zahtevnim rasporedima. Ova situacija bila je veoma teška; radost koju je dobijao od nastupa i susreta s obožavaocima često je bila zasenjena dodatnom napetosti. Njegovi obožavaoci su primetili promene u njegovom ponašanju, dok je on nastavljao da pruža energične nastupe, pokazujući svoju posvećenost muzici, uprkos pritiscima koji su ga okruživali. Njegova sposobnost da se nosi sa stresom i pritiskom, dok istovremeno oduševljava publiku, dodatno je učvrstila njegov status kao izvođača koji se ne boji izazova.
Nakon povratka u Srbiju, Keba se suočio sa dodatnim zdravstvenim problemima, što ga je navelo da provede vreme na Institutu za kardiovaskularne bolesti. Tamo su lekari potvrdili pogoršanje njegovog stanja, što je dodatno opteretilo njegovu psihu. Psihološki pritisak bio je ogroman, a i porodične okolnosti su se dodatno otežale. Njegov sin Igor, koji je bio u braku sa poznatom pevačicom Severinom, bio je pod budnim okom medija, dok je razvod dodatno opteretio Kebinu situaciju. Njegova ćerka Nataša, koja živi u Americi, takođe mu je bila izvor brige, a emotivna distanca doprinela je njegovom krhkom zdravstvenom stanju. Ova porodica, koja je često bila predmet medijskih spekulacija, dodatno je otežala Kebu da pronađe mir i stabilnost.
Nakon poslednje hospitalizacije, Keba je shvatio da mora preuzeti kontrolu nad svojim zdravljem. Postao je uzoran pacijent, strogo se pridržavajući saveta svojih lekara. Njegova posvećenost dovela je do značajnog poboljšanja njegovog stanja. Keba je naučio koliko je važno slušati svoje telo i postaviti prioritete, odbacujući toksične navike koje su ga ranije opterećivale. Njegovo fokusiranje na zdravlje postalo je ključno za oporavak, a ova transformacija ga je podstakla da deli svoje iskustvo sa drugima koji se suočavaju sa sličnim izazovima. U tom smislu, Keba se ne bori samo za sebe, već postaje glas onih koji se suočavaju sa sličnim problemima, inspirirajući ih da se bore za svoje zdravlje.
U svetlu novih okolnosti, Keba se nada boljoj budućnosti. Njegova ćerka Nataša najavila je dolazak iz Amerike, što bi moglo doneti dodatnu podršku i emocionalno olakšanje. Ova porodična povezanost mu daje novu snagu i motivaciju, dok razmišlja o novim muzičkim projektima. Njegove autorske pesme će odražavati njegove lične borbe, a u isto vreme inspirisati mnoge druge da se suoče sa svojim izazovima. Keba postaje simbol otpornosti i snage, ne samo na muzičkoj sceni, već i u životu. Njegov povratak na scenu može se posmatrati ne samo kao nastavak karijere, već i kao metafora lične borbe i oporavka.
Keba se ne bori samo za svoje zdravlje, već i za svoje mesto u muzičkom svetu. Njegova sposobnost da prevaziđe teškoće i nastavi sa životom, uprkos zdravstvenim i porodičnim preprekama, ostavlja snažan utisak na sve. On pokazuje da ljudski duh može prevazići sve prepreke i inspirisati druge da se ne predaju. Kroz svoju muziku, Keba deli poruku nade i optimizma, podsećajući nas da ljubav prema muzici i porodici može biti najbolji lek. Njegova priča postaje inspiracija mnogima koji se suočavaju sa sličnim izazovima, pružajući im snagu da nastave dalje i ne odustaju od svojih snova.
Nesreća se desila jutros, 5. decembra, oko 8.45 časova u Zvorniku
Žena B.S. iz Zvornika poginula je u udesu na magistralnom putu Zvornik – Tuzla, u mestu Karakaj.
Nesreća se desila jutros, 5. decembra, oko 8.45 časova u Zvorniku.
“U saobraćajnoj nesreći učestvovalo je teretno motorno vozilo volvo sa priključnim vozilom, kojim je upravljalo lice S.S. iz Posušja, i pešak B.S. iz Zvornika”, naveli su iz policije i dodali:
“Policijski službenici Policijske stanice za bezbednost saobraćaja Zvornik su u prisustvu dežurnog tužioca Okružnog javnog Tužilaštva Bijeljina izvršili uviđaj saobraćajne nezgode.”
Rad na dokumentovanju saobraćajne nesreće je u toku.
Smrt Ane Radović (20) i Aleksandra M. (37), pokrenula je brojna pitanja kada su nakon opsežne potrage pronađena njihova tela u automobilu koji je ostao u zaglavljen u betonskom propustu nedaleko od Čačka. I dalje, međutim, najveću misteriju predstavlja takozvani “panik poziv” koji je zabeležen nakon njihove nesreće. Šta je on zapravo, kada se aktivira i kako funkcioniše, za “Blic” je objasnio Dejan Radenković, bivši pomoćnik načelnika UKP-a. U Subotici su takođe imali slučaj sa “panik” pozivom, evo kako su oni reagovali.
Dom zdravlja u Čačku saopštio je da je primio poruku koja je navodno potekla iz SOS sistema, ali da ona nije bila jasna i da nije bilo tačne lokacije, što je otežalo situaciju. Dejan Radenković, bivši pomoćnik načelnika UKP-a, objašnjava da je razlog u tome što sistem 112 u Srbiji još uvek nije potpuno uvezan.
– Taj sistem još uvek nije uvezan onako kako treba. On za sada ide preko policije, ali će inače davati informaciju najbližim institucijama. Praktično, signal će ići i ka policiji i ka domu zdravlja i vatrogascima ako je potrebno, i to u jednom momentu – napominje.
Kako je Radenković istakao, inače svi automobili novije generacije, u skladu sa EU standardima, bez obzira gde bili napravljeni, moraju imati ugrađen “panik taster”.
– On može da se aktivira na dva načina. Prvi je automatski, ako dođe fizički do nekog kontakta, odnosno jačeg udarca, primera radi ako se uključi er beg, znači to je signal i on automatski šalje na hitan poziv, odnosno na 112 lokaciju, mesto, koje je vozilo, šta je u pitanju, iz kog pravca se kretalo i mnogo takvih podataka. Drugi način je ručno aktiviranje SOS tastera. On se obično nalazi između vozača i suvozača, obeležen je crvenim dugmetom, a pritiskom na njega takođe se šalje signal za pomoć. U tom slučaju moguće je i uspostaviti direktnu vezu sa operaterom i objasniti u kakvoj se opasnosti nalazi osoba koja poziva – pojašnjava Radenković.
I u Subotici zabeležen “panik poziv”, evo kako je to izgledalo
foto: Nestali Srbija, RINA
Međutim, služba hitne medicinske pomoći Subotica ove godine je prvi put primila takozvani “panik poziv” iz automobila nakon saobraćajne nezgode. Portparol SHMP u Subotici, nam je i ispričao kako je izgledalo.
Dr Mihaela Budimski, specijalista urgentne medicine, portparol SHMP u Subotici, kaže za “Blic” da je dispečer čuo automatsku glasovnu poruku na engleskom jeziku, koja je diktirala tačne koordinate lokacije nezgode. Prepoznavši da je reč o panik-pozivu, dispečer je u pozadini mogao da čuje komešanje ljudi, što je ukazivalo da se nešto dešava na licu mesta.
– Shvativši da su zvučnici u vozilu aktivni, obratio se glasno kako bi uspostavio verbalni kontakt sa učesnicima nezgode. Na taj način je dobio povratne informacije od svesnih osoba koje su mogle da odgovore i potvrdile da su na vezi sa Službom hitne pomoći – kaže dr Mihaela Budimski.
Dodaje da je tokom trajanja poziva glasovna poruka stalno ponavljala koordinate.
– Tako smo saznali tačan broj povređenih i preciznu lokaciju, a ekipa je odmah upućena na mesto nezgode. Tri osobe su bile učesnici nezgode, od kojih su dve prevezene u Opštu bolnicu Subotica na dalju obradu – kažu u subotičkoj SHMP.
Kako “panik taster” šalje signale hitnim službama
Na pitanje kako “panik taster” šalje signale hitnim službama, Radenković objašnjava da sve zavisi od načina aktiviranja:
foto: RINA
Automatski nakon udara – šalje se obaveštenje sa svim relevantnim informacijama, lokaciji, vozilu itd.
Ručna aktivacija – omogućava i razgovor sa operaterom.
Moderni uređaji (telefon, pametni sat) – mogu slati poseban vid poruke ili alarma
Kako je naš sagovornik napomenuo, u Srbiji taj sistem još uvek nije u potpunosti zaživeo, ali prema njegovim informacijama, trebalo bi do kraja ove godine.
– Mi već deset godina imamo sistem 112, ali on praktično funkcioniše tako da, kad dođe do poziva, on ga preusmerava na 192 i tamo se javlja operater koji prima informacije i reaguje – kaže Radenković.
“Alarmi” će moći da se šalju i preko WhatsApp-a i Vibera
On kaže i da će u budućnosti postojati opcija i da se preko WhatsApp-a, Vibera ili neke druge aplikacije pošalje “panik poziv” i dobije obaveštenje.
– Međutim, sada je to nemoguće jer se signal šalje na drugi broj. Znate ono kao da sada vaš telefon preusmeravate na neki drugi broj i onda dođe poruka na taj telefon, ali ne dođe na broj na koji je preusmeren, a to je 192. Možda i zazvoni i ima neki signal, ali poruka nije jasna i ne sadrži sve one elemente i činjenice koje su bitne da bi mogao da rastumačiš poruku – pojašnjava Radenković.
Ipak, na rešenju ovog problema se intenzivno radi već druže vreme, a u saradnji sa jednim inostranim partnerom, kaže naš sagovornik.
On je svoj softver koji je imao prilagodio čak i jednom delu naših uslova, u planu je da četiri regionalna centra – Beograd, Kragujevac, Novi Sad i Niš budu centri gde ćemo imati posebno odeljenje u policiji koje će praktično biti administratori i gde će ljudi biti posebno obučeni za to i tada će stizati baš ono kako treba – istakao je.
foto: Društvene mreže
Sistem će automatski određivati najbližu službu koja treba da reaguje
Kada centri prorade, kaže, građani će slati informacije, a sistem će automatski određivati najbližu službu koja treba da reaguje.
– Ako sad na primer kaže saobraćajna nezgoda tamo i tamo, sistem na lice mesta odmah upućuje i hitnu pomoć i policiju i ako treba vatrogasce. To su te tri službe koje su najviše vezane za taj sistem. Ako pak dođe neka informacija, samo me boli glava, on ne šalje policiji i ne šalje vatrogascima, nego šalje samo hitnoj pomoći – objašnjava Radenković.
On na kraju napominje i da “panik poziv” stiže u centre koji su najbliži, u ovom konkretnom slučaju poziv je stigao u Dom zdravlja u Čačku.
Podsetimo, “panik taster” aktiviran je prilikom saobraćajne nesreće kod Čačka gde su tragično nastradali Ana Radović (20) i Aleksandar M. (37), a prema poslednjih informacijama, Služba hitne pomoći Čačak primila je “poziv preko govornog automata na broj 194 na engleskom jeziku”.
Šta kaže u drugim zdravstvenim ustanovama
Prema nezvaničnim informacijama iz beogradskih hitnih službi, sistem “e-call”, koji se upućuje medicinskim timovima u Srbiji – ne funkcioniše u potpunosti.
Poziv 112 upućuje se direktno policiji, a odatle se drugim kanalima o tome obaveštava Hitna pomoć ili Domovi zdravlja. Da bi ovaj sistem mogao da zaživi potrebna je nadogradnja softvera.
foto: RINA/Ustupljene fotografije
U praksi novosadske Hitne pomoći do sada se nikada nije dogodilo da budu obavešteni putem “panik tastera” odnosno bilo kakve vrste automatskog poziva, kaže za “Blic” portparol Zavoda za hitnu medicinsku pomoć dr Zoran Krulj.
– Nikada u praksi nismo dobili poziv sa panik tastera, a verujem da će to nekim regulativama biti uvedeno kao praksa – navodi dr Krulj za “Blic”.
Dakle, iako bi teorijski poziv ka broju 112 (koji u Srbiji nije do kraja implementiran) trebalo biti preusmeren ka najbližim hitnim službama, kada je reč o teritoriji Novog Sada, ovo se do sada nije dešavalo, pa nije ni poznato kako bi funkcionisalo.
