wp

Iako stanuje u luksuznom delu prestonice, Miloš Biković je nedavno kupio trošnu kuću na seoskom imanju u blizini Valjeva.

Selo u kom je glumac želeo da preuredi imanje po svojim merama smešteno je 40 kilometara od manastira Jovanje u kojem je njegov rođeni brat Mihailo starešina.

Ipak, planovi mu se nisu ostvarili u potpunosti, budući da su se javile nepredviđene okolnosti.

Vidi galerijuOvo je kuća koju je srušio Miloš Biković Autor: Printscreen YouTube

– Tu iza je bila jedna stara, zemljana kuća koju sam ja želeo da sačuvam, ali joj nije bilo pomoći. Nakrivila se skroz i nažalost, bolje da je ja srušim, nego da se ona sruši kad ona hoće – ispričao je Biković gostujući svojevremeno u emisiji “TV lica kao sav normalan svet”.

Printscreen YouTube 

– Relativno je blizu manastiru mog brata i tu su neki prijatelji koje on ovde poznaje i koji su saznali da se ovo imanje prodaje i oni su javili. Tada sam rekao: “O, pa čekaj, ovo je blizu Beograda, mogu da budem tu za manje od sat vremena”, a i ponuda je bila dobra. A zapravo se sada češće viđamo kod njega u manastiru ili u Beogradu. Ovde smo možda jednom bili zajedno – ispričao je glumac.

Kurir.rs/ Alo/ M.J.

Koga on nije fotografisao za poslednjih pedeset godina, taj i nije uspeo na estradi. Svojom kamerom ovekovečio je mnoge ljude i događaje. Znalci tvrde da je kandidat za Ginisa po broju fotografija koje su krasile omote ploča, kaseta i diskova. Munja je za Kurir ispričao svoju životnu priču

Rođen sam na Zvezdari, u Gradskoj bolnici. Inače, moji su Crnotravci, odatle su došli. I mogu da ti kažem da sam uvek bio ponosan na to svoje poreklo. Zato sam za života sam sebi u svom selu napravio Munjinu česmu.

Imao sam srećno detinjstvo uz dve divne sestre Zagu i Gocu. To ti je u najkraćem. I ovo je važno da ti kažem: ja sam još kao dete znao da ću se baviti fotografijom! U osnovnoj školi već sam vodio foto-sekciju. Stana i Đorđe, moji roditelji, želeli su da upišem gimnaziju, ali ja sam hteo samo na zanat. Ponavljao sam prvu godinu gimnazije s pet kečeva! Oni nisu imali kud i morali su da mi dozvole da idem na zanat. Namerno nisam hteo da učim. Oduvek sam hteo da budem samo fotograf.

Ana Paunković 

Teča iz Nemačke

Prvi aparat mi je doneo teča iz Nemačke. Moja ljubav, pored fotografije, bio je i film. Sa 16 godina sam dobio prvu nagradu na jednoj reviji u Zagrebu. Hteo sam da idem na akademiju u Prag. Međutim, roditelji nisu imali 6.000 dolara da plate moje školovanje i… Moguće da bih završio i kao direktor fotografije ili snimatelj, ko zna…

Zdravko Čolić

Prvi posao koji sam radio bio je za Batu Kovača. Tih godina u Korni grupu došao je Zdravo Čolić i njemu sam prve fotografije napravio. Putovao sam te 1971. s njima na Skopski festival, a tamo sam napravio zanimljive slike i Dubrovačkih trubadura. Dolazim posle u Beograd i srećem slučajno mog komšiju, foto-reportera Milana Simića. On me je pitao da li sam počeo negde da radim i kad je čuo da nisam, odveo me u Čik. Poneo sam na razgovor moje fotografije. Na istom događaju u Skoplju je bio i njihov reporter, ali nije imao Dubrovačke trubadure u gaćama. Bio je tamo, a kao da nije išao. Poznati književnik Ljubiša Kozomara mi je dao prvi posao. Počeo sam da radim 14. novembra 1971. godine.

Čik

Čik je bio najtiražniji erotski časopis u Jugoslaviji. Radio sam estradne strane, koji je uređivao Matija Bećković. On je bio moj prvi šef i urednik i moram da kažem da sam mnogo naučio od njega. Matija se nije potpisivao kao urednik. Međutim, danas, kad se sretnemo, pozdravi me sa: “Gde si, Crtani!” Dao mi je taj nadimak. Tek desetak godina kasnije sam postao Munja. Verovao je u mene. Često me je hvalio na kolegijumu, a samo sam sprovodio njegove ideje. Meni je to tada puno značilo.

Bojan Rambosek

Bilo je i tada problema zbog fotografija. Evo, da čuješ ovo, na primer. Upao nam je bio jednom u redakciju otac Bojana Ramboseka. Zoran je čuo da imam slike njegovog sina s cigaretom! Mali je uzeo cigaretu da proba i… I ja okinem! A fotografije su nastale iz zezanja. Samo, nema kod mene čekanja. Fotografija je trenutak. A znaš ko je bio Zoran Rambosek? Čuveni otac i sin, mislim najpopularnije dete u Jugoslaviji tad, “Ima jedna pećina stroga”, “Čini mi se vekovima vuk sa ovcom nešto ima”… Sve te pesme…

Danka

Među prvim mojim zadacima bilo je da napravim reportažu o Tomi Zdravkoviću kad je izašla pesma “Danka”. On je tada Danki Novović poklonio ogrlicu i narukvicu. Poslali su me na televiziju da nađem Danku. Ispričala nam je tada da je dobila poklon od Tome. Nije to nikad završilo u novinama, ali sam bio prvi reporter koji je Danku slikao kao ženu kojoj je Toma Zdravković posvetio pesmu.

Privatna Arhiva, Printscreen/Nekapesmakaže, Zorana Paunković 

A Toma…

A Toma? Mogao bih o njemu da pričam do sutra. Uradio sam za njega nekoliko poslednjih omota albuma. Odlazio sam na njegove poslednje svirke u kafani “Kum” kod Vuka. Svako veče do fajronta. Poslednji intervju s njim na VMA je uradila Zorica Konić, ali ja nisam mogao da odem da ga fotografišem. Lepo je što danas imamo film o Tomi. Međutim, on nikada nije bio zaljubljen u Silvanu, već u njenu sestru Mirjanu. Tadašnja redakcija Ježa bila je prekoputa njenog stana u Nušićevoj ulici, a u blizini je bila čuvena kafana u kojoj se estrada okupljala… Toma je bio mnogo zaljubljen, mnogo ju je voleo, ali je u međuvremenu uleteo jedan sportista, prvak u boksu, koji je i dan-danas živ i koji može da potvrdi ovu priču. Mirjana se zaljubila, ostala je u drugom stanju i ubrzo i nastradala.

Silvana

Silvana je tada već bila zvezda. Dvadesetak dana pred smrt bio sam kod nje u kući. Živeli su na Novom Beogradu. Kuća joj je bila prava bosanska. Tužan sam što su svi ti slajdovi ostali u Ježu, a posle su zagubljeni. I sa Breninog prvog omota imam samo dva slajda. Sećam se da sam tada dao 10.000 maraka za aparat da bih imao dobre fotografije.

Biljana Jeftić

Biljanu Jeftić sam upoznao početkom osamdesetih. Pevala je u Domu sindikata, a počela je da se druži s Radom Todorović. Bio sam oženjen Nišlijkom, a Bilja je iz Niša, pa smo počeli da se družimo. Stanovala je jedno vreme kod Rade. S Draganom Aleksandrićem smo sve isplanirali. Za prvi omot sam joj rekao da mora da se malo razgoliti. Bila je mlada i zgodna. Imala je atribute i bila je sva prirodna. Biljana se plašila šta će tata da joj kaže, a ja sam joj rekao: “On će možda da se ljuti, ali će za godinu dana da se hvali kako je Biljana Jeftić njegova ćerka.” Poslušala me je i nije pogrešila. Za njen prvi omot sam joj završio 12 naslovnih strana i postera u svim novinama u bivšoj Jugoslaviji.

Vesna Zmijanac

Stalno ponavljam priču o Vesni Zmijanac. Ona je tada imala jednu ploču i pevala je u “Čačanci” kod pokojnog Loče. Odlazili smo često tamo sa Šabanom. Jedne večeri smo malo više popili i Šaban joj kaže: “Slušaj, bre, mala, da tebe lepo Munja islika. Tebi nije problem da pokažeš sisu i da se skineš. Neka te gurne malo u novine, a ti posle dokazuj da si velika pevačica!” Radila je tada nekoliko godina, a te slike su sve promenile. Vesna je drugarčina. U svojoj knjizi te detalje nije stavila. Međutim, ona se ne ljuti na mene što sve ovo pričam, jer je to živa istina.

Šaban Šaulić

Pokojni Šaban Šaulić je mnogim pevačicama pomogao. Stvorio je i Branku Stanarčić i urgirao da Šemsa napravi karijeru. Pevala je u nekoj kafani u Šapcu. Voleo je da pomaže mladima.

Mnogo je tu tužnih i lepih priča. Obišao sam ceo svet s Miroslavom Ilićem i Šabanom Šaulićem. Drago mi je što sam sa Šabanom proveo godine svog života. Mi smo se poznavali, ali smo počeli da se družimo 1976. godine, kad je čuo da sam zbog njegove pesme “Uvenuće narcis beli” razbio 24 prozora. Postali smo kućni prijatelji. Sve njegove privatne fotografije sam ja uradio. Od dečjih rođendana do slavlja. Ostala su njegova deca, ali Šabana više nema…

Jašar Ahmedovski

Pronašao je on i mog kuma Jašara. Njega sam upoznao 1979. godine u Sarajevu. Šaban me je odveo da čujem malog kako peva. Znao sam da će biti zvezda. Otišli smo u kafanu. Nije tada bio ni punoletan. Mali je bio odličan. Šaban je tada rekao: “Jašar, ako bude pametan, može da bude moj naslednik.” Ubrzo posle nekoliko meseci Jašar je došao u Beograd. Šaban mu je pomogao da snimi prvu ploču za PGP. Sećam se da sam mu prvi omot slao vozom za Sarajevo. Nije bilo brze pošte kao danas. Mnogo smo se družili. Moja pokojna majka mnogo ga je volela. Dolazio je u našu kuću. Posle je ispala frka sa Šabanom i njihovo razdvajanje zbog ljubavnih problema. Mislim da bi njih dvojica zajedno napravili mnogo lepih pesama. Jašar je imao sjajnog brata Ipčeta. Žao mi je što je tek posle njegove tragične smrti napravio svoju najbolju ploču kod Mileta Basa s pesmom “Tamo si ti”.

Morao sam ponekad da slikam i nešto što nije estrada. Jednom prilikom i boks meč Mate Parlova. Imam određene slike u svojoj arhivi koje ne verujem da će ikada da izađu. Nisam samo skidao žene. Za jedno slikanje skinuo se Milovan Ilić Minimaks. Jedan drugog smo zvali Levi.

Oliver Mandić i Zorica Brunclik

Četiri dana sam proveo s Oliverom Mandićem da bismo slikali njegov šou “Beograd noću”. Olivera sam upoznao 1972. godine. On je crnotravski zet. Imao sam tada tešku povredu i celo snimanje sam bio na štakama. Napravili smo sjajan omot, jedini u istoriji PGP koji je dva puta rađen. Čuvena njegova slika u ženskoj haljini.

Moja omiljena saradnica je Zorica Brunclik. Njoj sam najbolji omot napravio. U to vreme me je častila sa 1.000 maraka.

Zvezde nekad i sada

Najviše sa uživao da slikam moju zemljakinju Snežanu Savić, koja je s Vlasinskog jezera. Ona me i danas zove brate. Nju obožava kamera. Morao si nekad da na 12 snimaka imaš sve emocije. Morao si pevača da uvedeš u stanje da se oslobodi. Moraš da razgovaraš s ljudima koje fotografišeš.

Učestvovao sam u stvaranju prvog albuma Saše Matića. Bilo je to 2001. godine. Objasnio sam mu šta je i kako je estrada. Neki su otišli u aut zbog droge i alkohola. Sale je išao stepenik po stepenik.

Danas pevačica ima tri ploče i na naslovnoj je strani, a niko je ne zna. Šta je zvezda? Čola, Brena, Ceca i Zorica. Mali broj ljudi je tu od novih. Saša Matić. Da li je Karleuša zvezda, hm, u nekim svojim okvirima. Govorim o pevačkim zvezdama.

Iskušenja

Slikao sam toliko pevačica, a završio sam sâm u 70 godina. Bio sam jednom oženjen i posle šest meseci sam se razveo. Video sam da to nije za mene. Brak je pukao zbog ženine familije. Jednom sam samo poklekao i bio s pevačicom. Prokleo sam taj dan. Bilo je i zaboravilo se. Nisam joj dao posle da se proslavi.

ATAIMAGES 

Seka Aleksić

Najviše razgovora i sjajnih priča napravio sam s pokojnom Zoricom Konić i mojom kumom Draganom Dušanić. One su novinarke koje su prošle sa mnom mnogo. Obišli smo celu Jugoslaviju. Obe su imale veliko poštovanje prema pevačicama. Uvek sam poštovao žene koleginice i pevačice. Bilo je, naravno, u poslu i problema. Bivši menadžer Seke Aleksić je pravio problem što sam objavio fotografiju na kojoj joj se vide gaće. Došao je u Beograd da se vidimo. Nakon razgovora sam mu objasnio da je zbog te fotografije dobio nekoliko tezgi u Nemačkoj. Svaka slika mu je reklama. Nekada je to bila dobra kritika koncerta, a danas posao prave dobre fotografije i priče o tebi. Mislim da je bilo dovoljno od mene za 50 godina.

Radni vek bez kraja

Za radni vek sam promenio tri firme. Do 1985. bio sam u Čiku, zatim TV Novosti do 1995, a posle u frankfurtskim Vestima, gde sam proveo 22 godine. Poslednjih 20 godina radim za Sašu Popovića. U isto vreme smo nas dvojica odlazili u penziju. Kad je prodao “Grand”, rekao mi je: “Ti i ja imamo da ostanemo ovde dokle god nas noge drže!” I danas učim mlade kolege kako da rade i jednog dana da budu ono što sam ja.

Najvrednija fotografija

Moja najprodavanija fotografija bila je fotografija Miroslava Ilića. Omot albuma “Kad si sa mnom, ne misli na vreme” prodat je u milion primeraka. Dobio sam za to tada možda nekih 200 maraka. Nisu plaćali tantijeme meni kao autoru fotografije. Sada je došlo vreme da ću morati da potražim dobrog advokata da naplatim svoj minuli rad. Nisam postao bogataš. Neke negative su mi i ukrali. Ipak, drago mi je što će buduća pokolenja moći da uživaju u onome što sam uradio.

Poruka za mlade

Imao sam normalan život. Sada je došlo vreme razmišljanja i o smrti. Izgubio sam nedavno mlađu sestru. Verujem da mogu još godinu dana radim i mlade kolege da naučim nekim stvarima. Mislim da nikad neću živeti pravi penzionerski život da sedim kod kuće. Dobrog sam zdravlja i verujem da će me to držati i da ću preživeti još dobrih godina.

Nisam jurio nekog da slikam. Svi su tražili mene. Mnoge fotografije nisam objavio. Svi me teraju da to objavim u jednoj knjizi. Neću. Mnogi bi se našli povređeni. Neka neko to napiše posle mene.

Kurir.rs/ M.J.

Jelena Karleuša, nakon što je objavila prošle godine dva albuma “Alfa” i “Omega”, nastavila je da osvaja publiku širom Srbije i regiona svojim spektakularnim nastupima.

Pop diva tokom leta obišla je gotovo sve gradove po Srbiji, ali i Crnoj Gori i Makedoniji, a njeni fanovi u Hrvatskoj željno išekuju da Jelena donese spektakl i u njihovu državu. Međutim, kako i sama Jelena kaže do toga u neko skorije vreme neće doći.

– Dužna sam da odgovorim na hiljade i hiljade vaših pitanja kada ću održati veliki koncert u Zagrebu. Moja fan baza u Hrvatskoj je ogromna i moji fanovi sa pravom postavljaju pitanja i nestrpljivi su. Nažalost, moj menadžment nije uspeo da napravi dogovor sa organizatorima iz Zagreba kako bi se moj koncert tamo održao. Imala sam veliku želju i žao mi je zbog toga. Iskreno se nadam da ćemo se jednog dana družiti u Zagrebu i šaljem ljubav mojim vernim fanovima i publici iz Hrvatske! – poručila je ona.

Printscreen 

Iako njen glas i pesme nisu odjeknuli zagrebačkom scenom, Jelena je pokazala da joj je stalo do svojih obožavalaca u Hrvatskoj, ostavljajući mogućnost za buduće druženje.

Fanovi mogu da se nadaju da će organizatori i njen tim pronaći zajednički jezik kako bi ova pop diva konačno nastupila i u glavnom gradu Hrvatske.

Kurir.rs/ M.J.

• Prije braka s mladom voditeljkom Dajanom Paunović, Žika Jakšić već je iskusio jednu ženidbu, a kasnije i razvod. Njegova prva supruga Snežana ostala je daleko od očiju javnosti, ali je majka njegovog prvorođenog sina Andrije.Žika Jakšić teško je podnio razvod od prve supruge, a o tome je prvi put javno progovorio dok ga je vodila Slavica Đukić Dejanović.

Značajna prekretnica u životu je razvod nakon desetljeća braka. I ona i ja smo se po prvi put našli suočeni sa značajnim dugom. Previranja su se odvijala tijekom godine dana; Doveo sam je u ovaj kaos i postalo je previše za nju, rekao je, očito potresen.

Dogodio se značajan poremećaj u mom životu. Našao sam se u stečaju! Odgovornost je pala na mene, jer kada osoba nema jasnoće oko svojih želja, često završi u potrazi za onim što ne želi. Godine 2000. boravio sam u Njemačkoj, nastojeći stvoriti bolji život za svoju suprugu Snežanu i sina Andriju.

Udružio sam se s hotelom u Njemačkoj, ali sam ubrzo otkrio da sam loše uložio. Kao posljedica toga, izgubio sam gotovo svu svoju ušteđevinu. To je rezultiralo značajnim financijskim gubitkom, pa sam ostao dužan njemačkim bankama od oko 100.000 maraka. Trebalo mi je šest godina da otplatim taj dug – rekao je jednom Žika kako je njegov brak postupno počeo doživljavati poteškoće.

• Žika Jakšić je 2001. godine pokrenuo brakorazvodnu parnicu sa suprugom Snežanom. Unatoč tome, otvoreno joj je izrazio zahvalnost na njenoj ulozi u usmjeravanju njihovog sina Andrije u pozitivnom smjeru, te je naveo da su on i Snežana i danas u dobrim odnosima.

Koliko daleko može ići majčina ljubav? Priča o Adi Kiting, koja se sa 98 godina preselila u starački dom kako bi brinula o svom 80-godišnjem sinu Tomu, pokazuje da majčinska ljubav nema granica i da ne prestaje ni posle skoro jednog veka života.

Tom Kiting, stanovnik staračkog doma Moss View u Hajtonu, blizu Liverpula, 2016. godine se suočio sa zdravstvenim problemima koji su zahtevali dodatnu negu. Samo godinu dana kasnije, njegova majka Ada donela je odluku koja je dirnula sve – napustila je svoj dom i preselila se u isti starački dom kako bi bila uz svog sina.

Veza koja traje decenijama

Porodica Kiting poreklom je iz Vejvtria u Liverpulu, a Tom i Ada su oduvek delili snažnu povezanost. Tom se nikada nije ženio i ceo svoj život proveo je uz majku, gradeći odnos koji je prožet ljubavlju, uzajamnim poštovanjem i podrškom. Njihova povezanost postala je oslonac u teškim trenucima, a Adina odluka da bude uz sina u njegovim zrelim godinama svedoči o nesebičnosti majčinske ljubavi.

Ada i njen pokojni suprug odgajali su četvoro dece – Toma, Barbaru, Margi i Džejn, koja je nažalost preminula u detinjstvu. Tokom osam decenija, Ada je bila stub porodice, pružajući toplinu i sigurnost.

Jednostavni trenuci, neprocenjive vrednosti

Danas, Tom i Ada uživaju u svakodnevnim aktivnostima – igraju društvene igre, gledaju omiljene emisije i razgovaraju sa osobljem doma. Njihova rutina je jednostavna, ali ispunjena ljubavlju i pažnjom. Ada svake večeri sinu poželi laku noć, a sledećeg jutra ga dočeka uz osmeh i reči „dobro jutro.“

„Nikada ne prestaješ da budeš mama,“ rekla je Ada sa osmehom.

Majčinstvo koje nema rok trajanja

Adina priča pokazuje da majčinstvo ne poznaje granice vremena ni prostora. Ljubav prema deci traje celog života, bez obzira na godine ili okolnosti.

„Kad se vrati iz svoje sobe, uvek me zagrli raširenih ruku. To je najlepši deo dana,“ rekao je Tom, izražavajući zahvalnost za majčinu blizinu i brigu.

Njihova priča nije samo dokaz snage porodične ljubavi, već i inspiracija koja pokazuje koliko je važno negovati međusobne odnose, bez obzira na godine ili životne izazove.

Sreća koja okuplja porodicu

Članovi porodice redovno posećuju Adu i Toma, radujući se njihovim zajedničkim trenucima. Zaposleni u staračkom domu često ističu koliko su inspirisani njihovim odnosom.

„Dirljivo je videti koliko su bliski. Njihova ljubav i međusobna briga uvek nas podsećaju na pravu snagu porodice,“ rekao je Filip Danijels, jedan od zaposlenih.

Adina priča je podsvesni podsetnik da nikada nije kasno da pokažete ljubav prema onima koji su vam najvažniji, jer porodična toplina i podrška nemaju cenu.

Užasne scene sa lica mesta

Autobus se sudario sa automobilom u južnom Ekvadoru, pri čemu je poginulo najmanje 18 ljudi, a povređeno je osam, saopštili su u subotu spasilački zvaničnici.

Nesreća se dogodila u petak u ekvadorskoj provinciji Loja koja se graniči sa Peruom.

Tužilaštvo je povećalo broj poginulih sa početnih 16 na 18. Autobus se sudario sa automobilom koji je kretao u suprotnom smeru i prevrnuo se, prenose lokalni mediji.

Sara Hovel (31), medicinska sestra iz Ričmonda u Virdžiniji, suočila se s gotovo nemogućim šansama da postane majka. Nakon što joj je dijagnostikovana endometrioza, lekari su procenili da ima manje od jedan odsto šanse da zatrudni prirodnim putem. Ona i njen suprug Kris (32), odlučili su se obratiti agenciji za usvajanje kako bi ostvarili svoju želju za porodicom.

Međutim, početkom 2018. godine njihova sudbina se neočekivano promenila. Sara je saznala da je uprkos svim prognozama zatrudnela. Dok je još bila pod utiskom ovog neverovatnog čuda, samo sat vremena kasnije stigao je poziv od njihovog agenta za usvajanje – dodeljena im je tek rođena devojčica.

Dvostruka radost i srceparajući gubitak

Par je doživeo neizmernu radost. Sara je ušla u bolnicu kako bi prvi put videla bebu. Biološka majka ju je sa osmehom predala i rekla: „Upoznaj svoju mamu, devojčice.“ Međutim, samo pet dana nakon što su je odveli kući, primili su poziv koji će zauvek ostati urezan u sećanju. Biološki roditelji promenili su odluku i odlučili da povrate bebu, što su po zakonu mogli da urade u roku od deset dana.

„Hranila sam je kada je stigao poziv,“ seća se Sara.

„Dobar dan Saro, dolazim po svoje dete, molim vas spakujte njene stvari i sačekajte me ispred vrata. Od šoka sam pala na pod. Nisam mogla da verujem, mislila sam da je to neka okrutna šala. Taj bol je bio nepodnošljiv, gori od tri godine borbe sa sterilitetom.“

Bez gorčine prema biološkim roditeljima

Iako se dugo oporavljala od ovog nemilog događaja, Sara i Kris nikada nisu osećali ogorčenost prema biološkim roditeljima.

„Oni su nam pružili priliku da budemo roditelji, makar i na nekoliko dana. Taj period lečio je naše rane i ojačao našu vezu,“ rekla je Sara. Dodala je da bi, da mogu, poručili roditeljima koliko ih vole i koliko je njihova ćerka srećna što ih ima.

Čudesna trudnoća i dolazak Noe

Samo nekoliko meseci nakon ovog teškog gubitka, Sara je rodila svog sina Nou. Njegov dolazak bio je prava svetlost nakon godina tame.

„Kada sam prvi put ugledala njegovu malu glavu, osećala sam se kao da sanjam. To je bio trenutak potpune sreće i ispunjenja.“

Sara i Kris nisu stali na tome. Njihova ljubav prema deci ih je inspirisala da postanu hranitelji. Godine 2021. u njihov dom stigao je još jedan dečak, pružajući im priliku da šire ljubav i podršku.

Borba protiv neplodnosti

Sara je otvoreno govorila o svom putu, od dijagnoze endometrioze, preko dugotrajnih tretmana plodnosti, do emocionalnih slomova i nade.

“Prošli smo kroz više različitih operacija, stotine injekcija i bezbroj negativnih testova. Na kraju smo morali da se pomirimo sa verovatnoćom da nikada nećemo doživeti da postanemo biološki roditelji. Na početku je bilo jako teško, a posle smao prihvatili da je to naša sudbina”.

Uprkos svemu, njihova priča svedoči o istrajnosti, ljubavi i verovanju u čuda. Danas Sara i Kris ne samo da uživaju u roditeljstvu već svojim iskustvom inspirišu druge parove da nikada ne odustanu od svojih snova o porodici.

Njena ispovest je teška, jer je patila za sinom 10 godina, misleći da je mrtav

Majka iz Škotske koja je mislila da je njen sin mrtav nakon što je nestao pre više od deset godina, doživela je čudo kada su joj javili da je živ.

Džojs Kertis je verovala da je Nikola preminuo jer ga nije videla niti čula bilo šta od njega još od 2010. godine. Poslednje što je znala je da on stopira po Francuskoj i Španiji, dok je za vreme pandemije strahovala da se razboleo i izgubio život, piše Dejli mejl.

Već ga je odavno “oplakala”, išla u crkvu, palila mu sveće za mrtve, kada primila telefonski poziv u kojem joj je rečeno da je on živ i da se nalazi u bolnici na jugu Francuske.

“Tog dana mi jezazvonio telefon, prvo je bila neka medicinska sestra koja mi je saopštila da je moj sin živ i da je u bolnici u Francuskoj, a onda sam čula njegov glas, rekao je “Mama, kako si, ovde tvoj Nikola”.

Tresla sam se od uzbuđenja. Nisam mogla da verujem. Mislila sam da je zbog kovida i svega što se dešavalo mrtav. Tugovala sam za njim. Moj sin je inače bio bolestan, imao je problema sa plućima, težak oblik astme. Kada su me zvali da kažu da je živ bila sam u šoku. Sve što sam mogla je da plačem ceo dan. To mi je ulepšalo Božić, pogotovo otkako je moj muž umro u junu”, rekla je ona u videu objavljenom na Fejsbuku.

Nikola je sredinom 2000-ih napustio svoj rodni grad Glazgov da bi proputovao Evropu nakon što je izgubio posao stolara. Rekao je majci da je stopirao i ona veruje da je neko vreme proveo živeći na ulicama Pariza, da nije imao smeštaj i da se zbog toga pogoršalo njegovo stanje. Odlučila je da prijavi njegov nestanak 2009. jer se jako dugo nije čula sa njim.

Godinu dana kasnije, Džojs je kontaktirao britanski konzulat u Parizu da je obavesti da je Nikola primljen u bolnicu u Francuskoj. Odmah je odletela da ga poseti sa svojim mužem, ali je to bio poslednji put da ga je videla u toj deceniji.

“Dobila sam pismo 2010. da je Nikola u bolnici u Francuskoj. Tada se već neko vreme vodio kao nestao. Nikad nam nije objasnio zašto se nije javio, gde je provodio vreme i šta se dešavalo. Već sam prijavila da je nestao ovde u Glazgovu prethodne godine nakon što godinama nisam čula ništa od njega. Ja i moj muž smo otišli da ga posetimo i ne mogu nikome da opišem kakav je to osećaj posle toliko vremena kada vidite dete za koje ste mislili da nije živo. Vratili smo ga kući, ali iz nekog razloga, ne znam zašto, jednostavno je ponovo nestao. To je bio njegov izbor, da ode i da prekine sa svima kontakt – kazala je Džojs.

Majka onda dodaje da joj je rečeno da će Nikola biti poslat kući kada se oporavi, kao i da ga je čekala kod kuće.

“Kada sam bila u poseti kod njega u Francuskoj, kupila sam mu cipele i druge stvari kako bi imao odeću za putovanje kući. Čekala sam ga, ali nikada nije stigao kući, više nije ni okrenuo broj. Sećam se da je tog dana padala kiša, bila sam uplašena kako će da prođe let zbog nevremena. Zvala sam sve aerodrome da vidim da li se ukrcao na let, ali nije bilo ništa od toga. Nikad više ništa nismo čuli. To je bilo poslednje što sam čula od njega do ponedeljka – objasnila je majka.

Džojs je primila šokantnu vest da je njen sin živ kada ju je britanski konzulat kontaktirao po drugi put, ponovo joj rekavši da je primljen u francusku bolnicu.

“Razgovarala sam sa njim telefonom. Izgleda zdravo. Pitala sam ga, “Dolaziš li kući Niki?”, a on je rekao “Da”. Ne mogu ni da zamislim kroz šta je sve prošao. Samo želim da ga dovedem kući – kazala je ona.

Džojs se sada sprema za put do Francuske, ali kaže da još uvek ne želi previše da se nada sve dok ne vidi svog sina.

Imaju povod da slave!

Bivši rijaliti učesnici Miona Jovanović i Nenad Aleksić Ša napustili su “Elitu” kao par i otpočeli zajednički život u reperom stanu u prestonici.

Iako su sukobi bili žustri i skoro svakodnevni, oni su odlučili da svojoj ljubavi daju šansu i u spoljnom svetu, što se pokazalo delotvorno, te danas imaju veliki razlog za slavlje.

Naime, Ša je na svom Instagram profilu objavio snimak iz automobila u kojem drži Jovanovićevu za ruku uz kratak komentar.

Autor: Milica Krasić

Da li je sin Duška Tošića i dalje želja fudbalskog menadžera

Ako je suditi po onome što je i pre nekoliko meseci a možda i godinu dana rekao advokat Duška Tošića, brak proslavljenog fudbalera i pop dive Jelene Karleuše bi uskoro i sudski trebalo da se okonča. Ipak, nakon svega sin Duška Tošića i dalje je ostao nedosanjan san šarmatnog fudbalera.

Sin Duška Tošića – Velika želja nakon Nikinog rođenja
No, da je u Jeleninom i Duškovom braku nekada sve cvetalo od ljubavi i da su imali velike planove za budućnost, dokaz je i Tošićev intervju koji je posle Nikinog rođenja dao za Svet plus, a u kome je priznao da očekuje da će jednog dana dobiti i sina.

– Presrećan sam što sam po drugi put postao tata, i to za samo godinu dana. Međutim, na tome se neću zaustaviti. Nadam se da ću jednog dana dobiti i sina koji će me naslediti na fudbalskom terenu. Trenutno u kući imam četiri žene, tako da sam u manjini, pa i ne treba da čudi što priželjkujem sina. Međutim, ako bih i treći put dobio devojčicu ne bih se razočarao. Idemo dalje, dok se ne rodi mali Tošić – izjavio je tada Duško, jasno stavljajući do znanja da neće odustati dok ne dobije i muškog naslednika.

Inače, Duško je na desnoj ruci istetovirao imena Atine i Nike, dok levu čuva za sina.

– Leva ruka je prazna, to je za sina – istakao je Duško pre mnogo godina pred kamerama “Ekskluziva”.

Pored toga, on je tom prilikom izjavio i da planira da obezbedi veliki dom za svoju porodicu.

– Trenutno smo kupili stan na Dedinju, ali to nam je samo privremeno rešenje, dok ne nađemo mesto na kome ćemo napraviti porodičnu kuću – rekao je tada Duško.

Sin Duška Tošića nije rođen, ta želja mu još nije ispunjena, jer je, kako je jednom prilikom priznala, Jelena imala dva spontana pobačaja.

Pročitajte U jeku priča o razvodu isplivala nova fotografija Karleuše i Duška, supružnici se ipak viđaju
No, fudbalski menadžer ne krije koliko je srećan sa svojim naslednicama Atinom i Nikom, koje su sa majkom nastavile da žive u luksuznoj vili koju je otac kupio za njih.

AUTOR: SVET