wp

Mladić starosti oko 25 godina povređen izboden je jutros na Paliluli, te je pomoć zatražio u Urgentnom centru.

Kako Informer nezvanično saznaje, napad na mladića dogodio se jutros oko 6 sati na raskrsnici Ulica kraljice Marije i Starine Novak.

– Mladić je nožem uboden u ruku i nogu, te je prevezen u Urgentni centar. Prema prvim, informacijama napala ga je njemu poznata muška osoba. Policija je obavila uviđaj na terenu – rekao je izvor Informera upoznat sa slučajem.

Motiv napada nije poznat, ali policija intenzivno radi na rešavanju ovog slučaja i utvrđivanu identiteta napadača.

Policija radi na slučaju.

Izvor: Srbijadanas.rs

Iskustvo žene koju je muž izbacio iz kuće zbog ljubavnice krije bolne detalje.

Muž je priznao dvostruki život sa trudnom ljubavnicom i naredio ženi da uzme njihovo troje dece i nestane iz njegove “nove sreće”. Odmor na moru se pokazao kao poslednji – njegova izdaja uništila je porodicu za jedno veče u hotelu, kada je ravnodušno najavio razvod i zabranio čak i povratak u njihov zajednički stan po stvari. Žurio je da se otarasi dosadne porodice kako bi brzo započeo “srećan život” sa novom ženom, a njegovo troje biološke dece odjednom je postalo teret i prepreka njegovoj “svetloj budućnosti”.

U avionu je demonstrativno sedeo odvojeno, ignorišući molbe dece da ostane sa njima, a na aerodromu se brzo pozdravio i pobegao, a da nije ni zagrlio mališane. Ali Polina više nije plakala – zajedno sa sestrom i suprugom spremala se na sukob oko njihovog zajedničkog stana, u koji je uložila i sopstveni novac od prodaje automobila. Neka pomisli da može jednostavno da izbaci svoju porodicu na ulicu – uskoro će saznati koliko je pogrešio.

U prostranoj sestrinoj kući bilo je mesta za sve – Polina i njeno troje dece zauzeli su posebnu sobu, ali je ipak prvu noć provela u kuhinji, gutajući suze. Život se raspadao kao kuća od karata, ali u blizini je bila porodica spremna da izdržava.

Polina je pokušala da izdrži. Deca su bila zbunjena, ali nisu postavljala pitanja – očigledno su smatrala da je ono što se dešava privremeno. Katja je pomogla koliko je mogla, ali problem sa stvarima je morao da se reši – čak nisu ni imali da se presvuku.

Polina je napisala poruku Kostji: “Moramo pokupiti stvari iz stana.” Nije bilo odgovora. Drugo: “Barem dečije stvari”. Opet tišina. Kada je pozvala, spustio je slušalicu. Nakon trećeg zvona, konačno je podigao slušalicu:

– Da? — glas je zvučao nezadovoljno.

“Kostja, moramo da rešimo problem sa stvarima”, rekla je Polina što je moguće mirnije.

– Šta ima da se odlučuje? Ne moraš da se vraćaš u stan, odbrusio je. – Ne trebaš mi više! Ja ću sam poslati sve dečije stvari. I u svakom slučaju, prestani da zoveš.

– Kostja, slušaj… – Polina je stisnula slušalicu. — Sve naše stvari su tu. Moram da sakupim bar dečiju odeću, igračke…

– Nema šanse! – prekinuo ju je oštro. – Tamo ćeš napraviti scenu i početi da se igraš sažaljenja. Znam te.

— Kakve scene? — glas joj je zadrhtao. – Ovo je naša kuća, naš stan…

“Tvoja kuća je sada tvoja sestra”, odbrusio je. – A stan je moj. Platio sam to sam dok si se ti odmarala sa decom.

— Jesi li se hladio? – Polina je osetila kako joj suze naviru u grlo. — Odgajala sam našu decu! Sam si mi tražioda dam otkaz!

– Pa, da, naravno. Večna pesma o majčinom podvigu, prezrivo se podsmehnuo. — A činjenica da sam radio kao lud da vas sve podržim — da li je to u redu? Svi računi su prikupljeni, imam svu dokumentaciju. Stan je uknjižen na moje ime.

– Ali akontacija… Moj auto…

– Dokaži! — prekinuo je ponovo. – Misliš da nisam spreman? Zato ne pokušavajte ništa da zahtevate. Budite zahvalni što je uopšte pristao da vrati stvari.

— A deca? — upitala je tiho. — Kako da im objasnimo zašto ne možemo kući?

“To je tvoj problem”, ravnodušno je odgovorio Kostja. – Ti si tako divna majka, pa smisli nešto. Ali nemam vremena, počinje moj novi život. I nova porodica, inače.

“Kako možeš…” počela je Polina, ali su se u slušalici već čuli kratki bipovi.

Polina je sedela u dnevnoj sobi svoje sestre i slušala kako se svetla gase.

“Znaš šta”, reče Katja odlučno, “sutra idemo kod Marine Viktorovne. Da li je se sećaš? Ona radi upravo takve stvari.”

– Kakve? – beživotno je pitala Polina.

– Porodica. Razvodi. A posebno voli slučajeve kada muževi pokušavaju da ostave svoje žene bez svega.

– Ali u pravu je – on je plaćao stan…

– Glupo! – Katja je podigla ruke. — Ko je sedeo sa decom? Ko je vodio kuću? Ovo je takođe posao, inače. A onda, sećam se – prodao si auto za kaparu.

– Svejedno… dokumenti za njega.

– Pusti advokata da to sredi. Glavna stvar je da se ne predaš. Imaš troje dece, nemaš vremena za žvakanje šmrcova.

Polina je uspela preko advokatice da Kostji uzme svu imovinu, a onda se sve okrenulo. Njegova trudna ljubavnica shvatila je da neće dobiti ništa i rešila da ga ostavi. Čak mu je priznala da dete koje čeka nije njegovo.

Kostja je izgubio sve za nekoliko meseci. Njegova “trudna” ljubavnica je nestala čim je DNK test pokazao da dete nije njegovo. Njen otac, saznavši za poresku prevaru, ne samo da je povukao svoja ulaganja, već je podneo inkriminišuću dokumentaciju poreskim organima. Sada, umesto prostrane kancelarije u centru grada, Kostja je iznajmio malu kancelariju na periferiji, pokušavajući da obnovi posao sa ostacima svojih prethodnih klijenata. Živeo je u iznajmljenom jednosobnom stanu, prodavši mercedes da plati poreske kazne.

Polina je otvorila malu računovodstvenu kancelariju, čiji je prvi klijent bio Kostjin bivši partner, Vjačeslav Petrovič. Drugi biznismeni su sledili njihov primer, preferirajući da rade sa poštenim računovođom. Kada ju je Kostja slučajno sreo u blizini poslovnog centra, on samouverenu ženu u svečanom odelu nije prepoznao kao svoju bivšu ženu, koju je izbacio iz kuće pre šest meseci.

Karić objavio jezivu sliku iz bolnice: Njegova žena sva u zavojima i podlivima! Evo šta joj se desilo

Kristina Karić, supruga Osmana Karića završila je u bolnici, a pomalo strašnu sliku nakon intervencije objavio je upravo njen muž.

Naime, Osman je posetio svoju lepšu polovinu nakon što je uradila jednu estetsku intervenciju.

Svu zavijenu, u podlivima i modricama, Osman je uslikao Kristinu i otkrio šta joj se dogodilo, naravno na šaljiv način.

– Hoću da budem lepa, pored očiju sam bila gojazna i slepa. Da sam manje jela i gazirano da sam manje pila, ne bih sada kod doktora bila – napisao je on.

Ona je ležala u jednom položaju sa zavojem oko brade i glave, a sudeći po njenom izrazu lica, nije se baš najbolje osećala.

Svi se sa velikom tugom opraštaju od njega.

Igor Bojović, dugogodišnji upravnik Pozorišta lutaka “Pinokio” i istaknuti dramski pisac za decu, preminuo je nakon duge i teške bolesti. 

– Sa velikom tugom i bolom se opraštamo od Igora Bojovića, dugogodišnjeg upravnika Pozorišta lutaka “Pinokio”, koji nas je danas napustio posle duge i teške bolesti. Igor Bojović je rođen 27. maja 1969. godine u Nikšiću. Kao student generacije 1995. godine završio je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Pohađao je Internacionalnu školu dramaturgije pri Kraljevskom dvorskom pozorištu u Londonu – piše na Instagram stranici Pozorišta “Pinokio”.Igor Bojović / Izvor: Youtube printscreen/ RTS Beogradska hronika Jutarnji program

– Autor je većeg broja dramskih tekstova, ali pre svega važi za jednog od najplodnijih i najistaknutijih domaćih dramskih pisaca za decu. Drame su mu izvedene na skoro svim scenama u zemlji i prevedene na francuski, bugarski, makedonski, italijanski, engleski, ruski i turski jezik. Dobitnik je Sterijine nagrade za dramske tekstove “Mačor u čizmama” (Pozorište “Boško Buha”, Beograd, 1995) i “Izvanjac” (Crnogorsko narodno pozorište, Podgorica, 1996), kao i Zmajeve nagrade za ukupan doprinos dramskom stvaralaštvu za decu. Dugogodišnji je predsednik srpskog ogranka UNIMA, najznačajnije svetske lutkarske organizacije. Bio je direktor Drame i dramaturg Crnogorskog narodnog pozorišta u Podgorici, a od 1998. do 2012. godine bio je upravnik Pozorišta lutaka „Pinokio“ u Zemunu. Od 2012. do 2014. bio je umetnički direktor, a od 2014. do 2016, ponovo je bio direktor istog pozorišta. Od 2016. godine do 2023.godine bio je direktor Pozorišta Boško Buha u Beogradu – piše na Instagram stranici Pozorišta “Pinokio”.

Izvor: Kurir.rs/M.K./Lj.R.

Američki par i njihovo dvoje male dece pronađeni su mrtvi u kući u Pensilvaniji, u onome što su istražitelji opisali kao „nezamislivo“ i „nedokučivo“ ubistvo i samoubistvo.

Državna policija Pensilvanije saopštila je da je Pol Svarner (35) upucao svoju ženu Karen Svarner (32) i njihovo dvoje male dece, Evelin (5) i Konora (1), pre nego što je digao ruku na sebe.

– To je nezamislivo, nedokučivo. Da budem iskren sa vama, nemam reči da opišem koliko je to strašno. Mislim, govorimo o ženi, ali onda o 5-godišnjakinji i 1-godišnjaku? To je jednostavno poražavajuće – rekao je policajac Stiv Limani na konferenciji za novinare.

HOROR U KOLČESTERU

MUŠKARAC POBIO CELU PORODICU! Uzeo pištolj, pa upucao ženu i dvoje male dece: Policija u porodičnoj kući otkrila scenu koja LEDI KRV

Limani je rekao da je užasno otkriće napravljeno prošle nedelje kada njihovi rođaci nisu mogli da stupe u kontakt sa njima.

Član porodice razgovarao je sa Karen Svarner u sredu i činilo se da je to „normalan razgovor“, rekao je Limani.

Ali kada rođaci nisu uspeli da dođu do porodice u četvrtak, otac Karen Svarner otišao je u njihovu kuću u okrugu Vestmorlend i pronašao porodicu mrtvu u jednoj od soba.

Policija je stigla na lice mesta i pretresla kuću u potrazi za odgovorima. Pronađen je pištolj za koji istražitelji veruju da je korišćen.

Limani je rekao da istražitelji pokušavaju da otkriju šta je dovelo do tragičnog ubistva i samoubistva.

Par je bio u braku 10 godina i nije bilo prethodnih poziva za nasilje u porodici koji su uključivali državnu policiju, dodao je Limani.

– Nadam se da ćemo uspeti da pronađemo neke odgovore. To je izuzetno, krajnje tužno, ne znam. Ne znam šta je gore, rekao je policajac.

Teška tragedija dogodila se sinoć u Vogošći, gdje je 15-godišnja djevojčica počinila samoubistvo skokom sa petog sprata stambene zgrade.

Prema prvim informacijama, hitna pomoć je brzo stigla na mjesto događaja. Na terenu su bili pripadnici policije, koji su obavili uviđaj, dok je dežurni tužilac naložio dalje istražne radnje.

Zvaničnih informacija o motivima ovog tragičnog čina za sada nema, a istraga je u toku. Očekuje se i zvanično saopštenje nadležnih institucija.

Ova tragedija još jednom otvara pitanje mentalnog zdravlja mladih i važnosti pružanja podrške onima koji se suočavaju s teškim životnim situacijama.

Svi se velikom tugom opraštaju od ovog velikana.

Dimitrije Milenković (Niš, 1935 – Niš, 2025), pesnik, esejista i kulturni radnik, preminuo je u četvrtak, 30. januara, u 90. godini života. 

Odlazak ovog istaknutog građanina Niša, pesnika aristokratskog stila i manira, ostaviće veliku prazninu u niškoj i srpskoj književnoj sceni.

Njegova smrt zatvara jedno poglavlje u pesničkoj generaciji koja je odrasla u niškoj gimnaziji, zajedno sa pesnicima kao što su Branko Miljković, Luka Prošić, Vidosav Vice Petrović, Gordana Todorović, Radoslav Vojvodić i Dimitrije Tasić. Dimitrije Milenković / Izvor: Youtube printscreen/TV ZONA PLUS (HD) – ZVANIČNI KANAL

Njegove pesme, koje su poput metafora svetlele noću iznad Niša, sada će zauvek biti deo srpske književnosti. 

Milenković je diplomirao jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Radio je kao novinar, glavni urednik Glasa omladine, urednik kulturne rubrike u Narodnim novinama, direktor Izdavačke kuće Gradina, upravnik Narodnog pozorišta u Nišu i predsednik Odbora za međunarodnu saradnju Skupštine grada Niša. 

Njegov opus obuhvata poeziju, prozu i eseje, a njegova dela prevođena su na jedanaest jezika i zastupljena u brojnim antologijama u zemlji i inostranstvu. 

Objavio je brojne pesničke zbirke, među kojima se izdvajaju: Pripitomljena svetlost (1964), Kopna (1972), Soneti o Naisi (1979), Srce spavača (1985), Povratak u Naisu (1991), Jezgro (1995), Taloženje smisla (1999), Ushit i san (2003), Iz dubokog sveta (2008), Veliko jutro ljubavi (2015), Darodavac uspomena (2017), kao i antologije i priredbe Branka Miljkovića, pesama za decu i svetske duhovne poezije. 

Milenković je bio dobitnik brojnih nagrada, među kojima Oktobarske nagrade grada Niša, Zlatne medalje Evropske akademije umetnosti, Nagrade „Dragojlo Dudić”, te nagrade za doprinos kulturnim manifestacijama. 

Jelena Tomašević, supruga bivšeg košarkaša Dejana Tomaševića, već dugi niz godina se bori sa autoimunom bolešću, poznatijom kao lupus. Jednom prilikom, u RTS emisiji ”Ordinacija”, je progovorila o ovoj bolesti i njenom početku:

– Primetila sam mesec dana nakon četvrtog porođaja da mi otiče jedan prst, pa sutradan drugi. Obratili smo se lekarima koji su uradili sve potrebne analize i otkrili su da imam lupus. Tada sam i prvi put saznala da postoji oboljenje pod tim imenom – priča Jelena i dodaje da se sve to dešavalo dok su Živeli u Španiji.

Malo potom je Dejan potpisao ugovor u Grčkoj, preselili su se u Atinu i tu je zatražila drugo mišljenje. Nažalost, dijagnoza je bila potvrđena – saopštila je Jelena.

– Doktor mi je objasnio da bez obzira na to što imam 36 godina, moje telo je staro 75. Na moju štetu su otkrili i da sam uz lupus dobila i jednu prateću bolest koja se zove reumatoidni artritis – objasnila je.

Uprkos mnogim promenama koje su se u tom periodu dešavale – rođenje njenog sina, selidbe i sada ova dijagnoza i lečenje, Jelena je uvek ostala pribrana, nije dozvolila da je ovo poljuja. U tom periodu ona je, pored svih bolova, presvlačila, dojila i hranila novorođenu bebu.

– Jelena, ako je i imala neke zdravstvene probleme, nikada se nije žalila. Uvek sam ja bio u centru pažnje. Po prvi put sada ona ne može da preuzme obaveze, jer ima temperaturu, što se dešavalo prvih šest meseci. Njen najveći kvalitet je, što i pored svih tih problema, nije dozvoljavala da mi to na neki način osetimo. Posle smo saznali da se trudila da se osami kad joj je baš teško, da ode i isplače se, pozove sestre i podeli tu muku, ali se trudila da mi to u kući ne primetimo – objasnio je košarkaš.

Jelena je navela neke simptome ove okrutne bolesti kao i načine na koje je sprečava da funkcioniše i obavlja neke najosnovnije zadatke u toku dana.

– Prvo je počela temperatura, koju su pratili otoci. Na primer, otekne mi deo ruke, bude užasno zategnuto, zacrveni se, ne može ruka da se pomera ni u jednom pravcu. Posle 5-7 dana otok splasne, koža se vrati u poravnjanje da možemo nešto da uradimo. Kad kažemo da ne možemo ništa da radimo, to znači da niste u stanju da se umijete, da se obučete, okupate, a pogotovo ako imate bebu u kući – ne možete da je zagrlite, da se igrate sa njom… To je mnogo bolnije. Tada više ne boli telo, tada bole um i duh. Najviše duša – otkrila je Jelena.

Iako ljubav nije lek i ne može učiniti da ova bolest nestane, ipak joj je, neizmerna ljubav koju joj je pružala cela porodica, dala snagu da nastavi da se hrabro i stoički bori protiv nje.

– Dejan i ja smo napravili fantastičnu konekciju, mi smo bukvalno konektovani u jednu čistu ljubav. Kada kraj sebe imate nekoga takvog, onda tačno znate gde ćete da izađete, šta ćete da radite u budućnosti… Tako smo mi isplanirali da imamo više dece. Nikada nismo pričali da imamo jedno dete. Neki od nas su hteli petoro. Lupus me je jako poremetio tako da nisam mogla da rodim Dejanu još jedno dete iako je jako želeo i peto. Onda smo se dogovorili da on bude moje peto dete – rekla je Jelena.

– Sve je išlo tako fenomenalno, ali to je ono što te vrati dva, tri čak deset koraka unazad i pitaš se: “Kako sad ovo, kako se živi sa ovim?”. Zašto me boli ovaj lakat, sutra kuk, prekosutra karlica, a onda sve. Taj dan kada me boli sve, tada ne mogu ništa – dalje je navela i da je njen najstariji sin (17) preuzeo na sebe većinu odgovornosti oko dece.

– Počinjem da razmišljam šta se dešava, šta će biti… Raste bes. Zato što možda neću biti tu na Manjinoj svadbi. Možda neću biti živa kad Matija pođe u školu, neću biti sa Kićom kad završi fakultet. Prosto, samo se te negativne energije lepe, dolaze… Samo su mi one prividno tu. A onda kada usledi taj plač, taj zagrljaj, kad osetiš tu ljubav onda kažeš sebi: “Ma, možeš ti to”. Imaš sa kim i imaš zbog koga – rekla je hrabro Tomašević.

Mihailo K. (21) koji je nasmrt izbo svoju majku A.R. (48) u stanu u Novom Sadu gde su živeli, uhapšen je nakon što je policija, po pozivu komšija, upala u stan i zatekla horor prizor.

Mihailo K. Foto: Društvene Mreže

Prema rečima stanara, komšije su pozvale policiju iz razloga što su čuli buku koja dopire iz njihovog stana, kada je mladić bacao stvari kroz prozor. Kako kažu, svemu je očigledno prethodila svađa, nakon čega je on uzeo nož u ruke i presudio majci.

Komšije tvrde takođe da mladić ima ozbiljnih psihičkih problema, a inače, na njegovom Instagram profilu pre samog zločina, osvanuo je snimak koji je podelio na ovoj mreži, gde se vidi on sa Biblijom u ruci, krstom oko vrata.Mihailo na mrežama podelio uznemirujući snimak pa ubio majku u stanu u Novom Sadu Izvor: Instagram

– Od danas, tišina ima da progovori. U ime oca, sina i svetog duha. Amin. Blagosloveni bili braćo i sestre moje i svi koji ovo gledate! – rekao je on na snimku koji je objavljen juče.

Nožem nasmrt izbo majku

Prema našim nezvaničnim saznanjima, svemu je očigledno prethodila burna rasprava, nakon čega je mladić dohvatio nož i majku izbo nekoliko puta.

– Ona je bila zdravstveni radnik, ja je pamtim kao ljubaznu ženu koja uvek zastane, javi se i popriča sa svakim. Sin joj je doduše bio problematičan, pričali su ljudi da se uhvatio lošeg društva, ali ne znam šta bi moglo da dovede do ovoga da počini nešto ovako – dodaje ona i kako kaže, A.R. je bila razvedena, a u ovom stanu živela je sama sa sinom, za koga pojedine komšije kažu da je imao psihičkih problema, kao i to da je koristio narkotike.