Prošlogodišnja pobednica „Zvezda Granda“ Šejla Zonić jednom prilikom je otvorila dušu o životu pre takmičenja koji nije bio nimalo lak. Naime, Šejla se u srednjoj školi preselila iz rodnog mesta u internat kako bi pohađala muzičku školu, a tada je usledio težak perod za njene najbliže.
– Kada sam bila u srednjoj školi tata se razboleo, imao je srčani udar. Morao je da zatvori firmu, roditeljima je bilo teško finansijski, morali su da plaćaju moj internat, džeparac, put. Bilo je komentara sa strane, zašto me ne ispišu iz škole ako ne mogu da me školuju, ali oni su se borili kao i svaki roditelj posebno jer su videli da imam rezultate- prisetila se pevačica koja je nastavila školovanje u Sarajevu.
– Nakon srednje škole prirodni sled je Muzička akademija koju sam ja upisala u Sarajevu. Bilo mi je lepo, živela sam u studentskom domu, stekla sam lepo društvo i uklopila sam se. Svi su bili okruga i znali jedni druge, a ja sam uvek sama bila iz Sanskog mosta i život mi je nametnuo da se uklapam, ali sve je bilo je lepo Bogu hvala.
Nakon Akademije, želela je da upiše magistarske studije koje je sama finansirala, ali korona joj je pokvarila planove.
Vidi galerijuŠejla Zonić Foto: Z. K. Munja, Instagram/ shey.lamusic
– Moj otac se penzionisao posle tog srčanog, imala sam odgovornost i potrebu da se borim za sebe. Kada je korona krenula svi su prestali da rade i bio je horor period za mene kao umetnika. Tada je usledila neizvesnot i dobila sam priliku da radim kao vokal kouč i tada sam počela da predajem pevanje, ali kada su svi prešli na onlajn mnogo njih je odustalo što je uticalo na moj honorar, a to je bilo pred kraj magistarskih studija – priča Zonićeva koja prvobitno nije želela da traži bilo čiju pomoć:
Sestre su joj pomogle
Pevačici su u najtežim trenucima pomogli najbliži, tačnije njene sestre.
– Sestre su mi priskočile upomoć, jedna je poslala pomoć da platim kiriju tri meseca, a druga za kraj magistarskog. Nerviralo me je kod mene jer nikada nisam htela da tražim pomoć, bilo me je stid, to mi je bio poraz. Osećala sam se strašno usamljeno, panični napadi, napadi anskioznosti sa pitanjem šta sam do sada radila. Pitala sam se šta radim, jedem u ovom gradu rižu i kečap, nemam maletne šta da jedem. Nisam imala obraza od roditelja bilo šta da tražim jer je otac bio bolestan, živeli su samo od njegove penzije. Bilo mi je glupo da ja prava i zdrava tražim, sama sam htela i eto mi sad. Shvatila sam da ne može tako i da treba da krenem na psihoterapiju da se malo „reprogramiram“– ispričala je u „Pričaonici Sanje Ćulibrk“.
kurir.rs/Blic
