wp

Ni nekoliko dana nakon smrti pevača Andrije Bajića, drama u njegovom domu se ne stišava.

Svetlana Tomić, poznatija kao Mala Cana suočila se sa velikim gubitkom nakon što je preminuo njen 41 godinu stariji muž Andrija Bajić. Sa suzama u očima Mala Cana je govorila o Andrijinim poslednjim danima života, neostvarenoj želji da sa njim ima dete, ali i odnosu sa njenim ćerkama, koje su, kako ona kaže, jedva čekale da joj vide leđa, te da izađe iz kuće u kojoj je živela sa Andrijom.

Mala Cana je sve vreme tokom razgovora držala Bajićevu sliku u ruci, ljubila je i plakala, govoreći o neostvarenoj želji da sa Andrijom ima dete.

– To mi je najlepši deo mog života koji sam imala od kad sam se rodila. Teško mu je bilo da ja ostanem bez dece i govorio je da je to velika žrtva da ja nemam decu. Mi smo razgovarali sa doktorom i on je rekao da nije problem da mi pokušamo, ali zbog njegovih godina, dete ne bi možda bilo kako treba. Međutim, ja sam mu rekla da je to moje dete. Onda je meni je on rekao u jednom momentu: “Znam, dušo, to bi bilo dobro. Voleo bi.” I stvarno je voleo. Uvek smo se šalili. Govorila sam mu: “Ti ćeš znati, čim uzme frulu da svira, da je tvoje.” On je meni rekao: “Dušo, i ovako ti život nije bio lak i već si izgubila jednu bebu, da je veliki rizik, da se rodi dete, a da nije zdravo.” Da on ne bi mogao da podnese da taj takav teret ja nosim. Ja sam njega prihvatila takvog kakav jeste, da on, hvala Bogu, ima porodicu koju sam ja poštovala i do samog momenta njegove smrti. Čak ni sad nisam rekla nijednu pogrdnu reč za njih, niti ću reći, sem istinu kako smo živeli.

Cana ističe da nakon smrti supruga nije u kontaktu sa njegovim ćerkama.

– Ne. Ja sam sad sama. Nisam kod kuće, jer teško mi je da idem tamo gde nema njega. Sedim ovde kod moje kume, držim njegovu sliku. I plačem. Hoću da ga ožalim sama. Svi viču: “Nemoj da plačeš. Nije dobro za tebe, nije za zdravlje dobro.” A kad je dobro, a kad treba? Držim njegovu sliku i ljubim je stalno. Gledam. To mi je sve što mi je ostalo.

Sa kndelom u grlu je govorila i o poslednjim danima njegovog života.

– Zadnjih pet dana, kad je ležao gore na nefrologiji, primetila neke stvari kao laik. On je nosio kateter i brinula sam o njemu. Čak i ako nisam završila medicinu, ja sam mu taj kateter menjala jedne noći kad je zapušio da bi mu bilo lakše, jer je imao jake bolove zbog toga. Kad se bešika zapuši. Uvek sam mu davala snagu da prihvati to kao što je prihvatio i štap . Da prihvati to i da se sa time živi i da ljudi mladi žive sa tim. On je bio jako razuman i bilo mu je drago da je imao osobu pored sebe koja u nijednom momentu nije bila gadljiva. Prošli smo svašta zajedno, i kad je imao trombu u nozi, pa infekciju, kamen u žuči, pa je trebala operacija. On ne sme da se operiše, a dobijam od doktora njegovog nefrologa da ukoliko primi anesteziju ili nešto neće se probuditi. Idem, molim doktora da se to sanira. To su bile jake borbe. Sve smo uspevali – priča Mala Cana jecajući i dodaje:

– Pa je dobio bolničku bakteriju, ne može da hoda, da ode do kupatila. Ja ga vodim. On nije dozvoljavao ni hteo ni da ga neko tako vidi, kad ga sredim, kad je čist, onda je sve okej.

Mala Cana je napustila kuću u kojoj je živela sa Andrijom, a kako nam je objasnila, potpisan je ugovor, kojim je on ostavio vikendicu ćerkama.

– On ima tu vikendicu koja se vodi na njega. On je hteo da je prepiše na mene, a ja sam mu rekla: „Dok si ti živ i dok ti dišeš, to je tvoja kuća na tvoje ime, tvoje prezime.” Čak sam uspela da prebacim i račune na njegovo ime i prezime, da sve stiže tu. On je njima dao tamo kuću za koju su one napisale podelu. Isto posedujem kao dokaz. On je bio uveče uznemiren jako i rekao: „Idemo za Beograd, da rešimo to.” Pitala sam ga: “Jesi ti video šta potpisuješ?” On je rekao: „Ne. Sad ću da im tražim.” Međutim, mi smo dobili ugovor koji je sastavljen gde on nije imao čak ni pravo užitka. Kada smo otišli kod notara, bile su dve ćerke, starija i mlađa. Srednja je bila na moru. I počeli su da čitaju. Ja sam mu samo jedno rekla: “Andrija, ja ću potpisati sve, ali, da li ti znaš šta znači nemati pravo užitka? Jesi ti to tražio?” On je ćutao, gledao me. On je meni rekao: “Ja ne znam šta ću da radim. Ja ne znam više kome da idem.” Onda je u jednom momentu rekao: “Meni dođe da odem da se obesim u garažu.” Ja kažem: “Jesi ti normalan? Šta pričaš, priseban čovek? Zašto da se besiš, zbog koga?” “Molim te”, kaže, “potpiši, molim te potpiši.” On je mene molio da potpišem pošto sam ja kao supruga isto imala pravo užitka. Rekla sam da ću potpisati, ali i istakla da zna kad bude to potpisao da više nemaš nekakve veze sa tim, da može da bude samo gost, ta kuća se više ne vodi na tebe. Znači, vodiće se na njih. I kad smo seli kod notara i kad je pročitala notarka sve to, on je rekao: “Ja imam nešto da dodam. Da li možete samo da upišete da imam pravo užitka?” One su skočile i rekle: “Štaaa?” Počele da se deru: “Ona te nagovorila.” Ja sam za sve bila kriva. To se dodalo i odštampalo. One su bile uznemirene i ljute zbog toga što je on tražio pravo užitka. Ta notarka je rekla: “Gospođo, svaka vam čast na ovome”, a njemu je rekla da želi lep i dug život.

Pevačica se sa knedlom u grlu prisetila i reči koje joj je uputila Andrijina ćerka, govoreći joj da jedva čeka dan kada će joj otvoriti vrata da izađe iz kuće u kojoj je živela sa pevačem.

– Njegova mlađa kćerka u jednom momentu mi je rekla, dok smo živeli još tamo, Andrija je otišao u udruženje. O celoj kući sam vodila računa, iako je ona živela sa nama. Ona je ušla unutra i počela da se dere na mene da izađem iz kuhinje. Ja sam pozvala Andriju. Andrija je bio na vezi i ona nije htela da priča sa njim i samo mi je ostalo u glavi, a zna i ona šta je rekla: “Živim za dan kad ću da ti otvorim vrata da izađeš odavde.” Ja sam joj samo rekla: “Da li znaš šta si rekla?” Ona je rekla: “Da.” Ja kažem: “Ti živiš za dan kad će tvoj otac da umre.” I ona me gleda. Ja kažem: “Ja ću izaći iz ove kuće onog momenta kada Andrije više nema. A ti razmisli šta si rekla.” I normalno, otvorila mi je vrata i kazala mi je da idem gore u sobu spavaću koju smo samo mi posedovali. Čim je on legao u bolnicu, one ni u jednom momentu mene nisu pozvale da kažu: “Ej, dođi, nemoj da budeš sama.” Ja ću posle dostojanstvenog ispraćaja svog supruga kontaktirati njih, ne lično, da dođem jedan dan po svoje stvari, ukoliko su stvari bačene ili nešto urađeno sa njima i za to postoji zakon. Andrija mi je rekao da uzmem moje i njegove stvari i rekao je da mi više nemamo šta da tražimo tamo u Beogradu i da se ne sekiram i da ga čekam kući. Eto, to je bilo kad je bio u bolnici, on je pitao: “Dušo, jesi li išla ovamo?” Ja sam rekla: “Ne, nisam išla u Beograd.” Rekao je: “Nemoj da se sekiraš, sve znam. Nećemo ići tamo u Beograd ni ti, ni ja.”

Na pitanje da li danas ima gde da se vrati da živi, ako je vikendica ostavljena ćerkama, kaže:

– On i ja smo napravili ugovor o izdržavanju za tu vikendicu. On je hteo da je proda, da kupi meni kuću negde i da to odmah bude na moje ime, da ne bi me njegove ćerke dirale, bojao se. Ja sam rekla: “Ne, mi nemamo decu i želim da ostanem, da ostane ta vikendica, ako već hoćeš da je ostaviš” – priča Cana i dodaje:

– Ja sam preživela taj moždani. Padala sam, njemu je to bilo teško. Rekla sam ako mi se nešto životno desi ili ugrozi, da kažu Andriji pošto ja imam taj ugovor o izdržavanju i kao njegova supruga da ako mi se nešto desi, on bi onda ostao vlasnik 1:1, da on njima ostavi ako se meni nešto desi, jer ipak sam bila jako ugrožena sa tim moždanim udarom. Jako mi je bilo loše i bojala sam se. Andrija je rekao da ne pričam tako. Bio je uz mene.

Reči utehe za Malu Canu ne postoje.

– Moj život je zavijen u crno. Ja znam da sam mlada i svi viču: “Život je pred tobom.” Ja i pre njega sam bila sama. Nisam želela nikog da imam. Preko 10 godina sam bila sama otkad sam izgubila bebu. Nije mi trebalo. Jednostavno sam želela da ostanem sama. Sedim u sobi i samo plačem. Nemam za sad nikakve informacije o ispraćaju na večni počinak. Ne odvajam se od njegove slike i ne želim nikog više pored sebe. Meni nema sna, ne spavam, ne jedem još od kad je on bio u bolnici. Doktori u Pančevu su mi savetovali da jedem. Ja sam tu dolazila u sedam ujutro i vraćala se kući u devet kad se završi zadnja njegova terapija. Stalno sam dolazila gore na šalteru da pitam da li je jeo. Nekad me puste da ga vidim, nekad on spava. Ja samo priđem, poljubim ga, okrenem se i odem da ga ne probudim. On je samo molio da ga ne ostavim, da budem pored njega i verovao je čak i na VMA da ja stojim pored njega. On je svaku sestru zvao “Cana, moja Cana”. Svaka doktorka je bila Cana. Na kraju mi je rekao da mu uzmem telefon. Ja sam taj telefon uzela i da ga ne bi uznemiravali. Tražio mi je da uzmem karticu i telefon i da niko ne zna za taj broj.

Ostala je neostvarena želja da s Andrijom ima dete.

– Neostvarena želja je ostala ta s kojom sam se ja pomirila. Ja sam prihvatila njegovu decu, ja sam prihvatila njegove unuke, njegovu praunuku. Nisam ih odvajala od moje familije. Ako idemo na punoletstvo kod moje familije, koliko dali tamo, toliko smo davali i ovamo kod njegovih. Verovala sam da ćemo biti porodica kakvu je želeo.

Oni tvrde, sudeći po komentarima na mrežama, da Cana sve radi zarad nasledstva i da je priča zapravo drugačija

Andrija Bajić, doajen narodne muzike u Jugoslaviji, preminuo je 7. jula u 89. godini. Iza sebe je ostavio neutešnu porodicu, ćerke, ali i suprugu Malu Canu koja je nema od bola zbog svega što se desilo.

Svetlana Tomić, kako inače glasi pravo ime ove pevačice, već nekoliko puta je spomenula da nije u dobrim odnosima sa ćerkama pokojnog muža i to sve zbog imovine i nasledstva, koje kako kaže, nju uopšte ne interesuje.

Međutim, čini se da javnost ne misli tako, makar oni koji su gledali snimke na kojima je udovica ucveljena i gde oplakuje pokojnog supruga.

Oni tvrde, sudeći po komentarima na mrežama, da Cana sve radi zarad nasledstva i da je priča zapravo drugačija – ona želi imovinu i kuću, u kojoj trenutno živi pevačeva porodica, a takođe ističu i da suza nigde nema, kao i da je sve ovo navodno samo “loša gluma“.

“Bože me oprosti ako grešim, ali meni je ova žena nekako čudna. Izgleda kao da pokušava da ispadne da ga žali, ali ne bih rekla”; “Mnogo loša gluma”; Jedino što je uspela da odglumi je drhtavi glas. Neće suza, pa neće”, “Koja je ovo glumica za Oskara,fuj”, samo su neki od komentara.

Šta je ugovor o izdržavanju koji je potpisala Cana?

Ugovor o doživotnom izdržavanju predstavlja poseban pravni posao kojim se jedna osoba obavezuje da drugu izdržava i brine o njoj do kraja života. To podrazumeva obezbeđivanje hrane, smeštaja, nege, pomoći u svakodnevnim aktivnostima, organizovanje lečenja i svega drugog što je potrebno primaocu izdržavanja.

Zauzvrat, nakon smrti primaoca izdržavanja, davalac stiče pravo na imovinu koja je precizno navedena u ugovoru. Važno je naglasiti da ta imovina, ukoliko je ugovor zaključen u skladu sa zakonom i važeći je, ne ulazi u ostavinsku masu koja se deli među naslednicima.

A OGLASILA SE I KUMA ANDRIJE I MALE CANE – BRANKA SOVRLIĆ!

Odlazak Andrije Bajića rastužio je mnoge, a u njegovom rodnom Jabučju meštani se opraštaju od velikog muzičara, koji je zajedno sa bratom Tomislavom ostavio neizbrisiv trag u srpskoj izvornoj muzici.

Pevačica Branka Sovrlić, koja je bila njegova venčana kuma, sa tugom se prisetila njihovog poslednjeg susreta i otkrila da je Andriju videla pre samo dva meseca.

– Videla sam ga pre dva meseca na Sastanku Udruženja Saveza umetnika, jako je dobro izgledao, veseo i besprekorno sređen. Žao mi je što je umro, nek mu je pokoj duši. Mogao je bar još koju godinu poživeti – izjavila je pevačica.

Ona je istakla da je Andrija Bajić bio veliki gospodin i izuzetno dobar čovek koji je kolegama često davao korisne savete.

Andrija Bajić rođen je 1938. godine u selu Jabučje kod Lajkovca, u skromnoj, nadničarskoj porodici, kao jedno od sedmoro dece.

Ljubav prema muzici delio je sa bratom Tomislavom, sa kojim je još kao dečak počeo da svira frulu.

Nakon dolaska u Beograd i uključivanja u kulturno-umetnička društva, braća Bajić započela su muzičku karijeru koja je trajala više decenija.

Njihov prvi trajni snimak, pesma “Idu dvoje, ne poznajem ko je”, nastao je davne 1956. godine, a kasnije su postali poznati po brojnim pesmama koje su obeležile srpsku izvornu muziku.

Među njihovim najpoznatijim numerama su “Ide Mile lajkovačkom prugom”, “Pogledaj de mala moja” i “Ko to kaže, ko to laže”, koje se i danas pevaju širom Srbije.

Ko je Mala Cana?

Dok mnogi pevače zamišljaju u luksuzu, život Male Cane je potpuno drugačiji. U mestu Devojački bunar, nedaleko od Alibunara, ona uživa u svom miru. Njena kuća na sprat i bašta puna cveća često su bile glavne teme njenih objava na društvenim mrežama.

Posebno uživa u baštovanstvu, pa se tako svojevremeno pohvalila kako sama uzgaja preko 35 korena paradajza.

“Moj život je skroman. Imam svoje životinjice, baštu, svoje cveće… Apsolutno ništa nisam sebi uskratila, jer sam i pre toga živela normalno”, izjavila je pevačica tokom pandemije, ističući da se javnost često pogrešno vodi predrasudama da estradnjaci zarađuju milione.

Brak

“Mi smo u braku 15 godina, a pre toga smo bili u vezi. Cana se za mene nije udala zbog bogatstva i koristi. Mediji su pisali da smo u vezi, kakva veza, mi smo u braku, a i da vam kažem, ko ima pravo da meni u 88. godini kaže kako ću da živim?”, kazao je Andrija nedavno u emisiji Amidži šou, a onda je pevačica otkrila detalje o sebi:

“Ko sme nama da sudi, a da pritom u svom dvorištu ne pogleda situaciju. Mi smo srećni i razlika od 41 godinu kod nas nije prepreka. Ako je život dobar i ako si srećan, ako lepo funkcionišemo, šta ja više da tražim od Boga. Džaba svima koji se udaju za dobre frajere ako nisu srećni, trpe i tako im prođe život. Ja imam 47 godina i srećna sam”, rekla je ona tada, pa otkrila kako ju je Andrija zaveo:1 / 22 Foto: Privatna arhiva/ Kurir

“Pažnja, poštovanje, pružanje nežnosti, jednostavno sve što nisam imala do tada, a što je potrebno jednoj ženi. To su sitnice, nisu krupne stvari, ali ja sam takva osoba da mi je i to veliko i mnogo. Nikada me nije plašila razlika u godinama jer smo nas dvoje osobe koje razmišljaju isto u isto vreme.

Recimo oboje kažemo jedno drugom u isto vreme: ‘Hoćemo li da ručamo’. To je jednom u hiljadu da se tako poklope ljudi. Oni prema meni nije bio dasa, nego gospodin što i jeste. Uvek sam prezirala dase i frajere. Nikada nisam bila u fazonu da hoću frajera, a posle toga počupam pola kose s glave. Imala sam vezu u kojoj sam želela porodicu, a trpela sam mnogo toga, pa on zeva za stolom i tako dalje. Uvek me je držao kao malo vode na dlanu, a i ja njega”, ispričala je ona i otkrila da je dete razvedenih roditelja.

Problemi

“Ja sam dete razvedenih roditelja, život mi nije bio bajka, počinjem da pevam, niko se sa tim ne slaže, odlazim sama u stan, decenijama živim sama, samo sam molila Boga da imam nekog ko je kao što je Andrija”, rekla je Cana gostujući u emisiji “Amidži šou”.

Godine 2022. suočila se sa zdravstvenim problemima koje lekari dugo nisu mogli da definišu.

Sve je počelo od naizgled obične ogrebotine na koži, koja se pretvorila u dugotrajnu agoniju, brojna ispitivanja i višemesečni boravak na VMA.

Prošle godine pevačicu je zadesila nova nesreća, doživela je moždani udar.

Vest o njenom stanju tada je potresla njene fanove, a sa zvaničnog Fejsbuk profila stizale su poruke podrške: “Mala Cana je preživela moždani udar, na oporavku je… Bog će ti dati snagu da izdržiš.”

Karijera

Mala Cana se godinama bavila muzikom, a neke od njenih pesama su “Nagazna Mina” koju je snimila sa Borom Draljačom, “Zemljotres”, “Crkva mala”, “Grom”…

Cana se oduvek predstavljala kao žena iz naroda, a komentari ispod njenih pesama većinom su pozitivni.

Sređena tip top, šljikice, minići, haljinice i specifičan osmeh bili su njeno oružje na estradnom nebu.

Odlazak Andrije Bajića rastužio je mnoge, a u njegovom rodnom Jabučju meštani se opraštaju od velikog muzičara, koji je zajedno sa bratom Tomislavom ostavio neizbrisiv trag u srpskoj izvornoj muzici.

Pevačica Branka Sovrlić, koja je bila njegova venčana kuma, sa tugom se prisetila njihovog poslednjeg susreta i otkrila da je Andriju videla pre samo dva meseca.

– Videla sam ga pre dva meseca na Sastanku Udruženja Saveza umetnika, jako je dobro izgledao, veseo i besprekorno sređen. Žao mi je što je umro, nek mu je pokoj duši. Mogao je bar još koju godinu poživeti – izjavila je pevačica.

Ona je istakla da je Andrija Bajić bio veliki gospodin i izuzetno dobar čovek koji je kolegama često davao korisne savete.

Andrija Bajić rođen je 1938. godine u selu Jabučje kod Lajkovca, u skromnoj, nadničarskoj porodici, kao jedno od sedmoro dece.

Ljubav prema muzici delio je sa bratom Tomislavom, sa kojim je još kao dečak počeo da svira frulu.

Nakon dolaska u Beograd i uključivanja u kulturno-umetnička društva, braća Bajić započela su muzičku karijeru koja je trajala više decenija.

Njihov prvi trajni snimak, pesma “Idu dvoje, ne poznajem ko je”, nastao je davne 1956. godine, a kasnije su postali poznati po brojnim pesmama koje su obeležile srpsku izvornu muziku.

Među njihovim najpoznatijim numerama su “Ide Mile lajkovačkom prugom”, “Pogledaj de mala moja” i “Ko to kaže, ko to laže”, koje se i danas pevaju širom Srbije.

Podsetimo, Andrija Bajić preminuo 7. jula u 89. godini, a datim sahrane još uvek nije poznat.

Supruga pokojnog pevača, Mala Cana, neutešno čeka svu potrebnu dokumentaciju kako bi se zakazala sahrana.

Komemoracija

Komemoracija Andrije Bajića održaće se 10. jula u velikoj sali MTS dvorane u 14 časova. Ovaj čin je u organizaciji SEMUS-a.

(Telegraf.rs/Republika)

Na svom Instagram profilu je objavila lekarski izveštaj

Ana Bekuta godinama vodi računa o svom zdravlju, a nedavno je otkrila da joj se trud isplatio. 

Na svom Instagram profilu se pohvalila lekarskim izveštajem.

Nakon što je pokazala nalaze krvi Ana je otkrila da je, zahvaljujući izbalansiranoj ishrani, sve u najboljem redu.  

– Nakon šest nedelja promišljene ishrane moja krvna slika je besprekorna! – pohvalila se pevačica na svom Instagram profilu. 

Sina rodila sa 17 godina

Podsetimo, Ana Bekuta je rodila sina Igora kada je imala 17 godina, dok je još išla u gimnaziju. Bila je mlada, sama, okolnosti u njenoj porodici su bile takve da je morala da uradi nešto najbolnije za svaku mamu.

– U 17. godini imala sam zdravu i zrelu odluku da rodim dete, šta god da se desi na ovom svetu. Bila sam maloletna, odnosi u porodici, selu, okolini nisu bili sjajni. Da bi se stanje sredilo i smirilo, dala sam Igora u dom u Zvečanskoj ulici – pričala je svojevremeno Bekuta. 

Slučaj Svetlane Bajić, poznatije kao Mala Cana, i spora oko zaostavštine njenog pokojnog supruga Andrije Bajića otvorio je brojna pitanja o nasledstvu, pravima vanbračnih partnera i porodičnim sporovima.

Nasledstvo često ne deli samo imovinu, već i porodice. Slučaj Svetlane Bajić, Male Cane i spora oko zaostavštine njenog supruga Andrije Bajića, otvorio je brojna pitanja – ko ima pravo na imovinu, šta se dešava kada iza pokojnika ostanu supružnik i deca iz prethodnih odnosa, ali i zašto se najteže bitke često vode upravo među najbližima.

I dok javnost prati porodičnu dramu na estradi, slične situacije svakodnevno se dešavaju i iza zatvorenih vrata običnih domova. Kuće, stanovi, novac neretko postanu razlog za dugogodišnje sporove, pa se postavlja pitanje, da li unapred možemo zaštititi porodicu i sprečiti da nasledstvo postane uzrok podela, za emisiju “Redakcija”, govorili su Ljiljana Stanišić, novinarka Kurira i Nikola Premović, advokat.

– Prema Zakonu o nasleđivanju, u prvi nasledni red spadaju supružnik i deca, koji zaostavštinu nasleđuju na jednake delove. To važi i za bračne i vanbračne zajednice, ali u praksi ipak postoje značajne razlike. Vanbračna zajednica je Ustavom i Porodičnim zakonom izjednačena sa bračnom zajednicom, međutim, kada je reč o nasleđivanju, situacija je drugačija. Dok se postojanje braka dokazuje jednostavnim izvodom iz matične knjige venčanih, vanbračna zajednica se u slučaju spora mora dokazivati pred sudom, najčešće putem svedoka i drugih dokaza – rekao je Premović.Cana i Andrija / Izvor: Instagram printscreen/mala_cana

Šta zakon kaže o pravima vanbračnih partnera?

Advokat je objasnio pravne mogućnosti i ograničenja koja se odnose na nasleđivanje u vanbračnim zajednicama.

– Najvažnija razlika je u tome što Zakon o nasleđivanju ne prepoznaje vanbračnog partnera kao zakonskog naslednika, pa on po automatizmu nema pravo na nasledstvo. Ipak, postoji mogućnost da vanbračni partner dobije deo imovine putem testamenta, jer ostavilac može slobodno raspolagati svojom zaostavštinom i ostaviti je i osobi koja nije zakonski naslednik. Jedino ograničenje predstavlja pravo na nužni deo naslednika koji to pravo imaju po zakonu – naveo je.

Teška saobraćajna nesreća dogodila se danas u selu Gračac kod Vrnjačke Banje.

Do udesa je došlo na magistralnom putu Kraljevo-Kruševac.

Kako se može videti na fotografijama objavljenim na Instagram stranici “192”, dva automobila su poptuno uništena.

Više lica je povređeno, a prema prvim informacijama ima i teže povređenih.

Saobraćaj je obustavljen na toj deonici.

Meštani napominju da se radi o veoma opasnoj deonici puta, te da su nezgode veoma česte na ovom mestu.

Pronašla ga je policija!

Ćerka nestalog Ivice Vrapčenjaka oglasila se na društvenim mrežama i podelila tužnu vest.

Naime, policija je pronašla Ivicu mrtvog.

Za sada nema informacija da li je u pitanju prirodna smrt.

Osnovno javno tužilaštvo u Šapcu saopštilo je nove detalje istrage saobraćajne nesreće u kojoj je 11. marta u Belotiću kod Vladimraca poginuo Dragan Lazić (32), brat pevača Darka Lazića.

Vozač V. K. (62), koji je osumnjičen da je izazvao saobraćajnu nesrećuu kojoj je 11. marta ove godine u mestu Belotić kod Vladimraca poginuo Dragan Lazić (32), brat folk pevača Darka Lazića, pušten je iz pritvora, a kako Kurir saznaje, njemu je određena mera privremenog oduzimanja vozačke dozvole.

Istraga

Istraga tragedije koja je potresla javnost još uvek traje, a nadležni organi nastavljaju sa prikupljanjem dokaza kako bi se utvrdile sve okolnosti nesreće.

Kako je potvrđeno Kuriru iz Osnovnog javnog tužilaštva u Šapcu, prema osumnjičenom nije određena nijedna mera kojom bi se obezbedilo njegovo prisustvo u postupku, već je doneta odluka o privremenomoduzimanju vozačke dozvole.

“Prema osumnjičenom V. K. nije određena mera za obezbeđenje prisustva, već je rešenjem Osnovnog suda u Šapcu određena mera privremenog oduzimanja vozačke dozvole”, rekli su za Kurir iz Osnovnog javnog tužilaštva u Šapcu.

Iz tužilaštva dodaju da je postupak i dalje u toku i da se trenutno sprovode važne dokazne radnje koje bi trebalo da rasvetle sve okolnosti tragedije.

“Protiv V. K. u toku je preduzimanje dokaznih radnji. U dosadašnjem toku postupka saslušan je osumnjičeni, ispitani su svedoci, a trenutno je u toku dokazna radnja saobraćajno-tehničkog veštačenja”, naveli su iz tužilaštva za Kurir.

Rezultati veštačenja trebalo bi da pokažu brzinu kretanja učesnika, dinamiku sudara, kao i sve druge okolnosti koje su prethodile kobnom udesu.

Pogledaj fotogalerijuMesto nesreće gde je stradao Dragan Lazić, jutro posle Foto: Kurir

Preminuo na putu do bolnice

Podsetimo, tragedija se dogodila 11. marta oko 17 časova na putu Šabac-Valjevo, u mestu Belotić. Prema dosadašnjim saznanjima iz istrage, Dragan Lazić se motociklom kretao iz pravca Šapca kada je ispred njega, prilikom skretanja na sporedni put, putničkim automobilom marke “citroen” upravljao V. K.

Sumnja se da je vozač automobila prilikom skretanja presekao put motociklisti koji je dolazio iz suprotnog smera, nakon čega je došlo do silovitog sudara. Dragan Lazić zadobio je teške telesne povrede od kojih je preminuo na putu ka bolnici.

Nakon nesreće, vozač “citroena” uhapšen je zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, a istraga je potom nastavljena u saradnji policije i tužilaštva.

Posebno potresna činjenica jeste da je Dragan kobnog dana poslednje sate proveo upravo sa svojim bratom Darkom. Braća su tog popodneva zajedno stigla u Šabac na motorima iz Brestača, gde su sa prijateljima proveli nekoliko sati u jednom kafiću. Nakon druženja krenuli su kućama, a samo nekoliko kilometara dalje dogodila se tragedija.

Kako je tada ispričao izvor upoznat sa događajem, vest o nesreći potpuno je slomila pevača.

“Kada su mu javili da je Dragan imao nezgodu, Darko Lazić se odmah uputio u službu Hitne pomoći Zdravstvenog centra u Šapcu. Kada je saznao da mu je brat preminuo, zakukao je, zaplakao, skinuo kacigu i krenuo ka mestu nesreće u Vladimircima”, ispričao je tada sagovornik.

Pogledaj fotogalerijuDragan Lazić Foto: Instagram/darkolazicofficial

Mesecima nakon tragedije Darko Lazić nije javno govorio o gubitku brata, a potom je u jednoj emisiji prvi put otvorio dušu i ispričao koliko mu Dragan nedostaje.

Otkrio je da je njegov brat takođe pevao, ali da nikada nije želeo medijsku pažnju i život pod reflektorima.

“Rekao sam mu da snimimo pesmu zajedno, a on mi je odgovorio: ‘Buco, ne mogu ja taj život’. Nije želeo da eksponira svoj privatni život. Nastupao je više nego ja, to je živa istina”, rekao je Darko.

Pevač je priznao i da je nakon bratovljeve smrti preuzeo brigu o njegovoj porodici.

“To su i moja deca. Dobio sam još dve ćerkice. Njegova porodica je kao i moja”, rekao je kroz suze.

Govoreći o odnosu koji su imali, Darko je otkrio da su se u jednom periodu života kratko udaljili, ali da su veoma brzo ponovo postali nerazdvojni.

“Mi smo se uvek družili, samo smo se u jednom trenutku malo udaljili. Kada smo popričali i kada je video da sam bio u pravu, sve je opet bilo kao nekad”, ispričao je pevač.

“Gde god da krenem, nema mesta na kom nas dvojica nismo bili. Sve me podseća na njega. Kuće su nam jedna do druge. Baba me je skoro zamolila da pokosim travu, a to je uvek radio on. Rekao sam joj da bi sada izašao i rekao: ‘Buco, pašće kiša kad si ti uzeo da kosiš’. Posle sam otišao na groblje i isplakao se”, rekao je Darko.

“Nadam se da nije imao nameru da oduzme život”

Sa posebnom emocijom govorio je o danu nesreće, prisećajući se da je grupa od petnaestak motociklista zajedno krenula iz Šapca.

“Nas je bilo petnaest tog dana, iza njega još mnogo naših motorista. Bukvalno je samo na njega naleteo. Da nismo seli da jedemo, da nismo stali na cigaru, možda se ništa ne bi dogodilo. Ali očigledno je tako bilo zapisano. Tek kada izgubite nekoga, shvatite koliko vam je značio. Bio je deo mene”, rekao je pevač.

Na pitanje da li oseća bes prema čoveku koji je učestvovao u nesreći, Darko je priznao da je dugo vodio unutrašnju borbu, ali da je odlučio da oprosti.

“Neko ti ubije brata i normalno je da svašta pomisliš. Hteo sam da verujem da čovek to nije namerno uradio. Otišao sam na Hilandar da mu oprostim jer sam osećao da to moram da uradim. Lakše mi je posle toga. Nisam u kontaktu sa njim. Hteo sam čak da odem kod njega kući i da mu kažem da mu opraštam, ali još nemam snage za to. Nadam se da nije imao nameru da bilo kome oduzme život”, rekao je Lazić.

Legendarni pevač narodne muzike, Andrija Bajić, preminuo 7. jula u 89. godini, nakon borbe sa opakom bolešću.

Datum sahrane još uvek nije poznat, ali je saopšteno vreme komemoracije.

Supruga pokojnog pevača, Mala Cana, neutešno čeka svu potrebnu dokumentaciju kako bi se zakazala ispraćaj, a sada se oglasila na društvenim mrežama i obavestila sve o terminu komemoracije.

– Komemoracija povodom smrti mog supruga Andrije Bajića biće održana sutra u sali MTS dvorani u Beogradu, u 14 časova – napisala je Mala Cana uz crno-belu fotografiju svog supruga i datum rođenja i smrti (1938 – 2026).

Kako smo pisali, ovaj čin je u organizaciji SEMUS-a.

Predsednik SEMUS-a uputio zvaničnu inicijativu da Andrija Bajić bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana

Podsetimo, predsednik Saveza estradno-muzičkih umetnika Srbije (SEMUS) Dragiša Golubović uputio je Gradu Beogradu zvaničnu inicijativu da istaknuti pevač i kompozitor Andrija Bajić bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

U dopisu, koji je upućen Kabinetu gradonačelnika Grada Beograda, navodi se da je reč o umetniku koji je svojim višedecenijskim radom ostavio neizbrisiv trag u srpskoj narodnoj muzici i dao nemerljiv doprinos očuvanju kulturne baštine.Kako se ističe u obrazloženju, Andrija Bajić je decenijama obogaćivao riznicu narodne muzike, kako kroz legendarni duet braće Bajić, tako i kroz samostalnu karijeru. Posebno je naglašeno da je svoje znanje i ljubav prema tradicionalnoj pesmi prenosio na mlađe generacije, ostavljajući delo koje će trajati.

Predsednik SEMUS-a Dragiša Golubović u inicijativi je podsetio i na Bajićev društveni angažman, ističući da je, pored umetničke karijere, obavljao odgovornu dužnost predsednika Udruženja estradnih umetnika i izvođača Srbije, gde se nesebično zalagao za zaštitu prava i unapređenje položaja umetnika.

U dopisu se navodi da je Andrija Bajić bio dobitnik brojnih priznanja i nagrada za životno delo, te da svojim umetničkim i društvenim doprinosom ispunjava sve kriterijume za sahranu u Aleji zaslužnih građana.

– Imajući u vidu veličinu njegovog dela, umetnički autoritet i trajni doprinos našoj kulturi, smatramo da bi sahranjivanjem u Aleji zaslužnih građana Grad Beograd na dostojan način odao priznanje ovom velikom umetniku i pregalaocu – navodi se u inicijativi koju je potpisao predsednik SEMUS-a, Dragiša Golubović.

Ko je bio Andrija Bajić

Andrija Bajić važio je za jednog od doajena narodne muzike u Jugoslaviji. Zajedno sa bratom Tomislavom činio je duet koji je bio poznat kao “Braća Bajić”. Tokom nekoliko decenija 20. veka objavili su niz albuma koji su se prodali u milionskom tiražu.

Tomislav i Andrija Bajić su rođeni i odrasli u selu Jabučje kod Lajkovca, u siromašnoj, nadničarskoj porodici. Otac im je bio Lazar Bajić, a majka im je bila Mileva Jevtić iz Stublenice kod Uba. Deda po ocu zvao se Andrija Bajić i po njemu Andrija nosi ime. Deda po majci zvao se Milorad. Pored njih dvojice Lazar i Milena su imali još petoro dece tri ćerke i dva sina. Najstarije i najmlađe dete bile su ćerke.[1] Muziku su zavoleli kao deca, svirajući frulu. Na njoj su učili da sviraju narodne pesme.

Braća Tomislav i Andrija, rodom iz valjevskog kraja – sela Jabučja pored Lajkovca, kompozitori, tekstopisci, instrumentalisti, vokalni solisti. Tvorci velikog broja kola i pesama u duhu izvornog narodnog, srpskog melosa, pisanih za sebe i druge. Za mnoga dela se ni danas ne zna da su ih oni komponovali, već se smatra da su narodna, izvorno nastala. “Nad izvorom vrba se nadnela”- pesma koja je proslavila Silvanu Armenulić, “ Kolubarski vez”- naše najpoznatije kolo, samo su neka od njih…

(Telegraf.rs)

Ni nekoliko dana nakon smrti pevača Andrije Bajića ne stišava se porodična drama. Njegova supruga, pevačica poznatija kao Mala Cana, tvrdi da i dalje ne zna kada i gde će njen muž biti sahranjen, kao i da se suočava sa brojnim problemima sa njegovim ćerkama. Kako kaže, celu noć nije oka sklopila, a dodatno ju je pogodilo to što ju je jedan od Andrijinih rođaka optužio da je javnim istupima obrukala porodicu Bajić.

Neispričani detalji

– Od rane zore čekam da me pozovu i da saznam gde će moja nikad prežaljena ljubav počivati. Molim se Bogu, kao što sam se oduvek molila za mog Andriju. Njegove ćerke pokušale su da preuzmu telo mimo mene, mimo svih pravila i zakona. Kada sam se onesvestila, prošle su pored mene kao da ne postojim. Na ovome se neće završiti. Ne znam kako su uspele da podignu dokumentaciju mimo mene. U tom trenutku bila sam toliko očajna da sam rekla da ću zvati policiju – priča Cana.MOGLO BI TE ZANIMATI

Petnaest godina su čuvali ljubav

Vidi galerijuPevačica se prisetila lepih trenutaka Foto: Kurir

Ona tvrdi da su naslednice pokojnog pevača čak obavestile pogrebno preduzeće da Andrija nema suprugu.

– Rekle su da nema ženu, a ja sam se od njega oprostila dostojanstveno. Andrija je želeo da nosim njegovo prezime. Pred kraj života rekao mi je da je pogrešio što to ranije nije tražio. Dok je bio u bolnici promenila sam prezime i donela mu novu ličnu kartu i pasoš. Gledao me je i rekao: “Ti si moja Bajić. Oprosti mi što sam ti to ranije uskratio.“

Tuga do neba

Kako navodi, njihov brak bio je pun ljubavi, ali i pritisaka.

– Živeo je u strahu od svojih ćerki i zato smo se često krili. Nisu mu dozvoljavale ni da na televiziji gleda ono što želi. Pitajte bilo koga sa estrade svi će vam reći da sam mu produžila život. Borila sam se za njega do poslednjeg dana, a one su mi govorile da jedva čekaju dan kada će me izbaciti iz kuće. To znači da su čekale da njihov otac umre -kaže pevačica.

Posebno je boli, ističe, što se vodi polemika oko mesta na kojem će Andrija biti sahranjen.

– Žele da ga sahrane u grobnici u kojoj počiva njegova bivša supruga i njena majka. Ja sam čak odlazila na grob njegove bivše žene i molila se da mi da snage da sačuvam našu porodicu. To je istina koju nikada nisam krila.

Cana tvrdi da je sa suprugom planirala zajedničku budućnost, ali da ih je bolest sprečila da ostvare sve što su želeli.

– Razmišljali smo da kupimo nekretninu i napravimo ugovor o doživotnom izdržavanju, ali to nismo stigli. Sve što je Andrija zarađivao davao je svojoj deci. Bio je najbolji otac. Meni novac nikada nije bio važan. Govorila sam da ću potpisati sve kako bi one bile sigurne, ali njima to nije bilo dovoljno. Samo su tražile još.

Odlazak velikana

Vidi galerijuPevač je živeo povučenim životom Foto: Damir Dervišagić, Ilija Ilić

Prema njenim rečima, nakon smrti supruga doživela je i ozbiljne uvrede i pretnje.

– Govorile su mi da mi je venčani list falsifikat, pretile da će mi napraviti pakao od života. Neka im to služi na čast. Ja sam sve vreme gledala da ne napravim incident pored Andrijinog kreveta, jer mi je govorio da se ne svađam i da me ne maltretiraju.

Pevačica navodi da ju je nakon svega pozvao i jedan Andrijin rođak, koji joj je zamerio što je o porodičnim problemima govorila javno.

– Rekao mi je da sam obrukala porodicu Bajić i da ne pravim scene zbog unuka i praunuka. Pitala sam ga o kojim unucima priča, kada mnogi od njih godinama nisu dolazili da vide dedu. Kako neko može da mi kaže da ćutim kada govorim istinu? Nisam nikoga uvredila niti napala. Samo sam ispričala kroz šta prolazim.

Neraščišćeni računi

Cana tvrdi da je njen suprug do poslednjeg dana bio razočaran odnosom sa ćerkama.

– Govorio je da ga ne maltretiraju. Verujem da bi danas bio živ da je kao hitan slučaj na vreme dobio odgovarajuću terapiju. Tu bol ću nositi dok sam živa.

Na kraju razgovora, kroz suze, govorila je o neostvarenoj želji koju su delili tokom braka – da dobiju zajedničko dete.

– Više od svega želeli smo dete. Razmišljali smo o vantelesnoj oplodnji, ali su lekari upozoravali da bi to zbog njegovog zdravstvenog stanja moglo da bude rizično. Govorila sam mu da mi nije važno što već ima decu i da mi je dovoljan takav kakav jeste. Noćima smo maštali kako ćemo imati malog Bajića koji će svirati frulu kao njegov tata. Tada bi me zagrlio i rekao: “Izvini, dušo.” To je bila njegova najveća neostvarena želja, ali i moja. Ja zbog njega nemam potomstvo, a on ima tri ćerke. Ne žalim zbog toga, ali nije lepo što mi je njegova ćerka rekla da se ja udam i da rađam decu – zaključuje ona.