Pevač Zoran Kalezić saopštio je da je oboleo od kancera pluća, a za lečenje je odabrao Crnu Goru.
– U ponedeljak idem u bolnicu, imam kancer pluća. Imam prijatelje širom sveta, mogao sam da se operišem bilo gde. Ali ipak zašto bih se ja, pored naših ljudi i dece koji imaju sličnih problema i koji se leče ovde, operisao bilo gde, zašto bih išao u Cirih, ili negde drugo – rekao je Zoran Kalezić.
On je istakao i da je svestan operacije, ali i da u potpunosti veruje lekarima.Zoran Kalezić / Izvor: Foto: Youtube Printscreen/ K1 Televizija
– Ja sam svestan svega i operacije koja me sleduje u utorak, ovim putem želim da dam poštovanje lekarima, jer im verujem da će uraditi sve što je potrebno. Nisam posegao za lečenjem negde drugde, jer znam da će dati sve od sebe da mi pomognu. Boli me, jer je našim ljudima tuđe sve lepše i bolje. Moja želja je bila da iskažem poštovanje prema lekarima s kojim sam u kontaktu i zahvalan sam im na požrtvovanju. Zadivljen sam i verujem više svojim ljudima i spreman sam da im život ponudim – ispričao je pevač.Zoran Kalezić / Izvor: Foto: Youtube Printscreen/ K1 Televizija
– Vidim da imaju želju da mi pomognu, ali sam im rekao jedno – nemojte me buditi, ako nakon operacije ne budem mogao da pevam. Moj život je pesma, ako mi uzmu pesmu onda bolje da me nema – rekao je pevač.
Nedavne vijesti o zdravstvenom stanju popularne pjevačice privukle su veliku pažnju javnosti. Njeni fanovi s brigom prate svaki detalj, a menadžment je odlučio pružiti provjerene informacije kako bi spriječio nagađanja i dezinformacije.
Nedavno je pjevačica bila podvrgnuta ozbiljnoj operaciji, a prema riječima njenog tima, sve je obavljeno prema najvišim medicinskim standardima, a njen oporavak teče pozitivno i stabilno. Iako je priroda zahvata izazvala zabrinutost kod dijela javnosti, ljekari i menadžment naglašavaju da nema razloga za paniku. Trenutno je u fazi stabilizacije, dok stručnjaci prate njen napredak i planiraju naredne korake liječenja.
Menadžment pjevačice ističe da je tokom cijelog procesa pokazala izuzetnu snagu i optimizam, od pripreme za operaciju pa sve do perioda oporavka. Ove riječi pružaju fanovima i široj javnosti određenu dozu olakšanja i sigurnosti.
Pored medicinskog nadzora, podrška porodice, prijatelja i kolega igra ključnu ulogu u njenoj emocionalnoj stabilnosti. Tokom cijelog procesa oporavka, njeni bližnji su stalno uz nju, pružajući toplinu i motivaciju. Ovakav društveni okvir dodatno jača njenu snagu i pomaže bržem i mirnijem oporavku.
Stručnjaci napominju da su u narednom periodu planirane redovne kontrole njenog općeg stanja, evaluacija brzine oporavka, testiranje funkcija zahvaćenih zahvatom, te eventualno propisivanje rehabilitacionih tretmana. Sve ove mjere smatraju se standardnim dijelom oporavka nakon ozbiljnije medicinske intervencije i dio su profesionalnog pristupa ljekara.
Javnost je reagovala s velikom pažnjom i podrškom. Komentari fanova puni su poruka želje za brzim oporavkom i zahvalnosti zbog transparentnog i prijateljskog informisanja. Mnogi ističu da cijene činjenicu da je tim pjevačice iznio informacije objektivno, bez senzacionalizma, čime se sprječava širenje netačnih glasina i očuva privatnost same pjevačice.
Kada su u pitanju javne ličnosti koje imaju veliki broj obožavalaca, stručnjaci naglašavaju da je važno fokusirati se na provjerene podatke i službena saopštenja, umjesto na nagađanja. Ovaj pristup ne samo da štiti privatnost pacijenta, već i pruža objektivne informacije koje su korisne i relevantne za javnost.
Tokom proteklih dana, fanovi i mediji pažljivo prate razvoj situacije, a optimizam je dodatno pojačan informacijom da pjevačica pokazuje znakove stabilnog oporavka. Stabilnost njenog zdravstvenog stanja, uz prisustvo porodice i profesionalni medicinski nadzor, pruža solidnu osnovu za povratak svakodnevnim aktivnostima u narednom periodu.
Javnost i dalje s nestrpljenjem prati nove vijesti, ali povjerljive i provjerene informacije od strane menadžmenta i medicinskog tima omogućavaju smiren pristup i objektivno praćenje situacije. Podrška koju pjevačica prima, kombinovana sa stručno vođenim medicinskim oporavkom, ključna je za očuvanje njene snage, vitalnosti i mentalne stabilnosti.
Ovaj slučaj podsjeća koliko je važno kombinovati profesionalnu medicinsku podršku, emocionalnu snagu i društvenu podršku, kako bi proces oporavka bio efikasan i stabilan.
Kako je kasnije navela, ona je imala potpuni prekid filma, zbog kog se ni ne seća šta se desilo.
Rijaliti zvezda Stanija Dobrojević fizički je napala Uroša Stanića što je izazvalo veliki odjek u javnosti.
Kako je kasnije navela, ona je imala potpuni prekid filma, zbog kog se ni ne seća šta se desilo.
Sada je Stanija priznala da je potpuno izbrisala taj trenutak.
– Isprebijala sam ga, jesam i šta sada da radim? Nema nazad, a što je najgore opet bih uradila isto. Prirodno mi je tako, kada mi stavljaju ruku na usta moram tako da uradim i da se odbranim, ja se ni ne sećam šta sam uradila – priznala je Stanija.1 / 6 Foto: Printscreen/youtube/Zadruga
Viktor koji je u vezi sa Minom Vrbaški, tada je otkrio kako je sve izgledalo iz ugla drugih zadrugara.
– On izlazi, lije mu krv i plače – rekao je Viktor.
Inače, sve je počelo od snimka koji je krenuo da kruži društvcenim mrežama, gde se vidi kako Stanija nasrće na Uroša i to na Uskrs u „Zadruzi 9 Eliti“.
Njih dvoje su ušli u žestoku raspravu, a Stanija je u više navrata ponavljala da ga sklone od nje kako ne bi napravila glupost. U jednom trenutku, Uroš je počeo da je naziva nasilnicom.
Ona je skočila na njega, a Uroš je počeo da vrišti iz sveg glasa. Takmičari su odmah skočili i razdvojili ih.
Pre mesec dana, moja svekrva, Šeril, dala nam je ponudu koja je delovala previše velikodušno da bi bila istinita
Kada je Martina svekrva insistirala da joj čuva ćerku svake srede, ona je mislila da je to bezopasna usluga i spas u zadnji čas, sve dok njena ćerka nije počela čudno da se ponaša. Očajnički tražeći odgovore, Marta je instalirala skrivenu kameru u kuću i ono što je otkrila srušiće njen svet. Njenu ispovest prenosimo vam u celosti:
“Volela bih da mogu reći da sam preterala. Da sam dozvolila da me paranoja obuzme, da su moje sumnje samo posledica stresa i iscrpljenosti. Ali nisam bila luda. Nisam umišljala stvari. I dala bih sve, baš sve, da sam pogrešila.
Zovem se Marta i imam četvorogodišnju ćerku, Beverli. Moj muž, Džejson, i ja oboje radimo puno radno vreme, što znači da Bev većinu radnih dana provodi u vrtiću.
foto: Andrew Angelov / Alamy / Profimedia
Pre mesec dana, moja svekrva, Šeril, dala nam je ponudu koja je delovala previše velikodušno da bi bila istinita.
„Zašto ne bih čuvala Beverli sredom?“ predložila je tokom večere, sekući piletinu. „To će joj biti dobra pauza od vrtića i omogućiti nam da se malo zbližimo kao baka i unuka. Biće dobro!“
Oklevala sam.
„Mogu da dolazim ovde da se i ona oseća prijatno“, nastavila je Šeril. „Mislim, mogu i Bev da odvedem u park ili na sladoled. Ali veći deo vremena ćemo biti kod kuće. U redu?“
Šeril i ja nikada nismo bile posebno bliske. U načinu na koji mi se obraćala uvek je postojalo suptilno neodobravanje, tiha podstruja nečeg neizrečenog. Ali ovo je delovalo nevino. Delovalo je kao ljubazan gest. Kao baka koja je zapravo samo želela da provede vreme sa svojom unukom. I ako ću biti iskrena, deo mene je bio oduševljen. To je značilo da moje dete može biti sa porodicom. Zato sam pristala.
U početku je sve izgledalo u redu. Ali onda se Beverli počela menjati pred mojim očima. U početku su to bile sitnice.
„Danas želim da jedem samo sa tatom, bakom i njenom drugaricom“, rekla je jedne večeri, odgurujući večeru koju sam napravila.
Moja ćerka mi je uputila tajnovit osmeh dok je otpila gutljaj soka.
foto: De Visu / Alamy / Profimedia
„Ko je bakina drugarica, dušo?“ namrštila sam se.
Pretpostavila sam da misli na novu drugaricu iz vrtića. Sve dok nije počela da to govori češće. Sve dok nije počela da se povlači od mene. A onda, jedne noći, dok sam je ušuškavala, šapnula je nešto od čega mi se stegao stomak.
„Mama“, upitala je, držeći svog plišanog jednoroga, „zašto ti se ne sviđa naša prijateljica?“
Osetila sam trzaj nelagodnosti.
„Ko ti je to rekao?“ upitala sam.
Bev je oklevala, grizući donju usnu. Zatim, glasom previše uvežbanim za četvorogodišnjakinju, otvorila je usta.„Naša prijateljica je deo porodice, mama. Samo ti to još ne vidiš.“
Ruke su mi stezale čaršave. Nešto se dešavalo, a ja to nisam mogla da razumem. Bilo je to nešto što nisam mogla da vidim… još.
Zato sam odlučila da pitam Šeril o tome sledeći put kada je budem videla. Došla je u subotu ujutru da doručkuje sa nama. Džejson i Bev su bili u kuhinji, pravili su palačinke.„Da li je Beverli u poslednje vreme stekla neke nove prijatelje? U vrtiću ili u parku ili tako nešto? Stalno priča o nekome.“
Šeril jedva da je podigla pogled sa kafe.
„Oh, znaš kakva su deca, Marta. Uvek izmišljaju imaginarne prijatelje. Verovatno je to slučaj.“
Šerilin glas je bio gladak. Previše gladak.
Osmehnula sam se, ali mi je intuicija govorila da laže.
Nazovite to intuicijom, nazovite to majčinskim instinktom, ali nešto nije bilo u redu.
Te noći sam donela odluku za koju nikada nisam mislila da ću doneti.
Instalirala sam skrivenu kameru u dnevnoj sobi. Imala sam jednu još iz vremena kada je Beverli bila beba i kada je dolazila noćna dadilja. Bilo je to kada je Džejson radio noćne smene i želeo je da pazi na dadilju dok je na poslu, a ja dok sam spavala.
(Srećom, kada je Bev odrasla, mogli smo da deinstaliramo kameru.)
Bilo mi je mučno dok sam to radila, ali morala sam da znam šta se dešava.
Sledeće srede sam otišla na posao kao i obično, ostavivši grickalice u frižideru za Šeril i Bev. Pokušala sam da se koncentrišem i uspela sam da izdržim samo jedan sastanak sa netaknutim umom. Do ručka, ruke su mi se tresle od anksioznosti dok sam proveravao snimak na telefonu.
U početku je sve izgledalo apsolutno normalno. Bev je bila na podu i igrala se sa svojim lutkama, pored nje je bila činija sa sečenim voćem. Šeril se odmarala na kauču sa šoljom čaja, listajući knjigu.
Onda je Šeril pogledala na sat.
„Bev, dušo, jesi li spremna? Naša prijateljica će svakog časa stići!“
Stisnuo mi se stomak. Prijateljica je trebalo da bude otkrivena.
„Da, bako! Volim je! Misliš li da će se ponovo igrati sa mojom kosom?“
Šeril se ozarila mojoj ćerki.
„Ako je pitaš, sigurna sam da hoće, dušo moja. I sećaš se, zar ne? O ovome ne govorimo mami?“
Glas moje ćerke je bio neverovatno sladak.
„Da. Ni reči mami.“
Zamalo mi nije ispao telefon na pločice u kancelariji.
Onda sam čula zvonjenje zvona na vratima.
Šeril je stajala, popravljajući odeću dok je hodala ka vratima.
Ruke su mi se stegle dok ih je otvarala. Nisam znala šta ću videti niti koga ću videti. Ali mi je bilo mučno. I onda, videla sam prijatejicu: Džejsonova bivša žena, Aleksa, ušla je u moj dom.
Žena koju je Džejson ostavio pre mnogo godina. Žena za koju su mi rekli da se preselila u drugu državu, tvrdeći da joj je potreban novi početak sa ljudima koje nije poznavala. A Beverli, moja ćerka, potrčala joj je pravo u zagrljaj.
Ne sećam se da sam zgrabila ključeve. Ne sećam se kako sam ušla u auto. Sve što znam je da sam u jednom trenutku gledala kako mi se svet raspada na malom ekranu, a u sledećem sam jurila kući.
Otvorila sam vrata tako snažno da su udarila o zid.
Tu su bile sve tri. Šeril, Džejsonova bivša žena, i moja ćerka, sedele su zajedno na kauču kao neko malo, izopačeno porodično okupljanje.
Aleksa se okrenula ka meni, zaprepašćena.
„Oh. Zdravo, Marta“, rekla je. „Nisam te očekivala tako brzo kući.“
Rekla je to ležerno, kao da je ona ovde pripadala, a ja ne. Kao da sam ja uljez na njihovom malom druženju.
„Šta, dođavola, ona radi ovde?“ upitala sam, a glas mi je zvučao oštrije nego što sam nameravala.
Beverli je zbunjeno podigla pogled.
„Mama, zašto uništavaš savez?“ upitala je nevino.
Šeril je uzdahnula, zavalivši se kao da joj je sve ovo bilo tako zamorno.
„Uvek si malo sporo shvatala, Marta“, rekla je glatko.
Razgovor koji je usledio razbio je sve.
„Kakvo udruženje? O čemu moje dete priča?“
Aleksa se nespretno pomerila.
„Vidi, ja…“ počela je.
„Ućuti“, odbrusila sam, i na moje iznenađenje, ona jeste.
Šeril se podsmehnula.
„Mislim da je vreme da prihvatiš stvarnost, Marta. Nisi trebala da budeš ovde. Nikada nisi trebala da budeš ovde. Mislim da jedina dobra stvar koja je izašlai iz tebe je Bev.“
Osetila sam kako mi se telo ledi. Šeril se nagnula napred:
„Aleksa je ta koja je trebalo da bude sa Džejsonom“, rekla je, pokazujući na njegovu bivšu. „Ne ti, Marta. Bože moj, ti si bila greška. I ako… ili kada, Džejson to shvati, Beverli bi već trebalo da zna gde je njena prava porodica. Aleksa je neće tek tako ostaviti u nekom vrtiću. Preći će na rad od kuće, kako bi mogla da bude sa tvojom ćerkom.“
Aleksa nije htela da me pogleda u oči. Čačkala je ukrase na jastuku koji je imala u krilu.
„Izanipulisala si moje dete, Šeril!“, viknula sam. „Dozvolila si joj da poveruje da nisam važna… da ona nije važna?! Da smo obe zamenljive jedna drugoj!“
Šeril je podigla obrvu. „Pa, zar ne?“
Nešto u meni je puklo. A da moje dete nije sedelo u sobi, ko zna šta bih uradila.
Okrenula sam se ka Aleksi, koja još uvek nije progovorila.
„A ti? Složila si se sa ovim? Zašto? Ostavila si Džejsona! Pa, šta dođavola uopšte želiš?“
Progutala je knedlu.
„Ja samo… Šeril me je ubedila da Beverli treba da me poznaje. Da možda ako Džejson i ja…“
Približila sam se korak bliže.
„Ako se ti i Džejson šta? Ponovo pomirite?“ promrmljala sam.
Nije odgovorila.
Okrenula sam se ka Šeril. „Završila sam sa tobom“, rekla sam, moj glas je sada bio stabilan, smrtonosno miran. „Nikada više nećeš videti Beverli.“
Šeril se osmehnula i zavukla kosu iza uha.
„Moj sin to nikada neće dozvoliti.“
Uputila sam joj hladan, oštar osmeh.
„Oh, videćemo.“
Zagrlila sam Beverli. Nije se suprotstavila. Ali je bila zbunjena. I to me je slomilo više od svega. Dok sam sedela u autu, držeći ćerku blizu, dala sam obećanje. Niko, apsolutno niko, ne bi mi oduzeo ćerku. Ni Šeril. Ni Aleksa. A ako Džejson ne bude bio na mojoj strani kada sazna, onda ni on.
Odvela sam Bev na sladoled i objasnila joj situaciju.
„Mama? Šta se desilo? Jesam li uradila nešto pogrešno?“
„O, ne, dušo“, rekla sam, gledajući je kako čačka sladoled. „Baka je uradila nešto pogrešno. Lagala je tebe i mene. I bila je veoma nestašna. Nećemo je više videti.“
„A tetka Aleksa?“, upitala je.
„Ni mi nju nećemo videti. Povredila je tatu davno. I… nije dobra osoba. A šta kažemo o ljudima koji nisu dobri?“
„Klonimo ih se!“ rekla je, osmehujući se jer se setila.
Kasnije, kada smo stigli kući, ni Šeril ni Aleksa nisu bile tamo. Ali Džejson jeste.
„Zdravo, dušo“, rekao je Bev, koja mu je skočila u naručje.
„Džejsone, moramo da razgovaramo.“
Poslali smo Bev da se igra sa svojim igračkama dok sam mu sve ispričala. Pokazala sam mu snimak kao dodatni dokaz. Dugo je bio bled i ćutao.
„Ona nikada više neće videti Beverli. Nikada. Nije me briga.“
Šeril je pokušala da pozove. Pokušala je da se brani. Blokirala sam joj broj. Neki ljudi ne zaslužuju drugu šansu. A neki ljudi ne zaslužuju da ih zovu porodicom.”
U naselju Blatuša u Zenici jutros je pronađeno beživotno telo žene u stanu, a prema nezvaničnim saznanjima, reč je o dugogodišnjoj radnici i prepoznatljivom licu RTV Zenica.
Kako prenosi Avaz, telo je otkriveno u ranim jutarnjim satima, nakon čega su policijske ekipe odmah izašle na teren i započele uviđaj.
Portparolka Uprave policije Ministarstva unutrašnjih poslova Zeničko-dobojskog kantona, Lejla Ekinović, potvrdila je da je u stanu pronađeno telo žene rođene 1978. godine, čiji su inicijali H.A. Kako je navela, uviđaj su obavili pripadnici kriminalističke policije, a istraga je u toku.
Dodala je da će više informacija, uključujući tačan uzrok smrti, biti poznato nakon završetka svih istražnih radnji i obdukcije, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena.
Uznemirujući snimci šire se društvenim mrežama nakon nove pucnjave u školi koja se danas dogodila u Turskoj.
Najmanje tri učenika i jedan nastavnik poginuli su u drugoj pucnjavi u turskoj školi u samo 24 sata, a više osoba je ranjeno.
Napadač – navodno učenik osmog razreda – upao je u školu u centralnoj Turskoj naoružan sa pet komada vatrenog oružja i sedam okvira. Nezvanično, koristio je očevo oružje i nalazilo se u njegovom rancu.
Službe hitne pomoći su požurile u osnovnu školu Ajser Čalik oko 14 časova po lokalnom vremenu nakon izveštaja o napadu.
Snimci ispred škole prikazuju stotine ljudi kako očajnički sprovode kola hitne pomoći i policiju kroz školsku kapiju dok osoblje i učenici beže na sigurno. Na snimcima na društvenim mrežama mogu se videti i deca koja panično beže, čak i kroz prozore.
Mukerem Unluer, guverner Kahramanmaraša, potvrdio je da su tri učenika i jedan nastavnik poginuli, dok je nekoliko drugih ranjeno.
– Tragičan incident se dogodio u jednoj od naših škola, rekao je i dodao da je otac počinioca bivši službenik obezbeđenja.
Nakon jučerašnje pucnjave u srednjoj školi “Ahmet Kojundžu” u okrugu Siverek u Šanlijurfi na jugoistoku Turske u kojoj je ranjeno 16 osoba, novi napad se dogodio u školi u Kahramanmarašu.
General Ratko Mladić doživeo je lakši moždani udar i sada je u jako teškom stanju, rekao je danas njegov sin Darko Mladić.
On je agenciji Srna rekao da se to desilo u petak, 10. aprila i da očekuje da dobije dokumentaciju od zdravstvene službe tribunala u Hagu da tačno vidi šta se desilo.
“General je bio prebačen u bolnicu, pa su ga istog dana vratili u pritvorsku jedinicu. Najverovatnije je imao lakši moždani udar. Obećali su nam da će nam poslati te dokumente. Osim usmenog razgovora sa lekarom, nismo dobili ništa. Čekamo da nam pošalju te nalaze, koje su radili isti dan, ali još nismo dobili ništa”, naveo je Darko Mladić.
Prema njegovim rečima Mladić je u jako teškom stanju i više ne može da sedne ni u kolica i da slabo komunicira.
Kako navodi agencija Ratko Mladić je imao više moždanih udara, a ima i ozbiljna kardiovaskularna oboljenja, povišen krvni pritisak, neurološka oštećenja, kao i probleme sa bubrezima.
Više puta je bio hospitalizovan i podvrgavan različitim medicinskim i terapijskim zahvatima, uključujući i operativne intervencije na srcu i nozi.
Od 2024. godine se nalazi u pritvorskoj bolnici u Hagu.
General Ratko Mladić doživeo je lakši moždani udar i sada je u jako teškom stanju, rekao je danas njegov sin Darko Mladić.
On je agenciji Srna rekao da se to desilo u petak, 10. aprila i da očekuje da dobije dokumentaciju od zdravstvene službe tribunala u Hagu da tačno vidi šta se desilo.
– General je bio prebačen u bolnicu, pa su ga istog dana vratili u pritvorsku jedinicu. Najverovatnije je imao lakši moždani udar. Obećali su nam da će nam poslati te dokumente. Osim usmenog razgovora sa lekarom, nismo dobili ništa. Čekamo da nam pošalju te nalaze, koje su radili isti dan, ali još nismo dobili ništa – naveo je Darko Mladić.
Darko Mladić Foto: Kurir Televizija
Prema njegovim rečima Mladić je u jako teškom stanju i više ne može da sedne ni u kolica i da slabo komunicira.
Kako navodi agencija Ratko Mladić je imao više moždanih udara, a ima i ozbiljna kardiovaskularna oboljenja, povišen krvni pritisak, neurološka oštećenja, kao i probleme sa bubrezima.
Više puta je bio hospitalizovan i podvrgavan različitim medicinskim i terapijskim zahvatima, uključujući i operativne intervencije na srcu i nozi.
Od 2024. godine se nalazi u pritvorskoj bolnici u Hagu.
Legenda narodne muzike i rijaliti veteranka, Zorica Marković, gostovala je sinoć u emisiji Ognjena Amidžića, i tom prilikom po prvi put progovorila o pravom razlogu zbog kojeg je morala da napusti aktuelnu sezonu rijalitija.
Zorica Marković je iznenada napustila “Elitu 9” 29. januara ove godine, a od tada se u nekoliko navrata nagađalo zbog čega je legendarna pevačica morala da izađe iz rijalitija.
Voditelj Ognjen Amidžić ju je upitao šta se dešava u njenom životu u poslednje vreme, na šta je ona odgovorila kroz šalu.
– Mene život baca ko ping-pong lopticu, takav mi je život, iliti EKG – počela je priču Zorica, pa otkrila:
– Spucao me je virus kad sam bila u “Eliti”, dva puta me spucao, ode na hronično… Mislila sam da ništa nije strašno. Lekari su me pregledali od glave do pete, ugradili su mi jedan stent. Imam ih tri. Jedan je otkazao zbog virusa, meni je sad dobro – istakla je ona, i uputila zahvalnost medicinskom osoblju koje je brinulo o njenom zdravlju.
“Neću stati dok ne bude suđeno”
Markovićeva se osvrnula i na medijska pisanja i spekulacije tokom njenog odsustva iz rijalitija i javnosti, poručivši da mnoge stvari koje su iznete nisu tačne.
– Sahranili me, pa propala, pa pisali da mi je zarasla trava… Zvala sam bageristu, da vide dušmani da nisam stala, neću stati dok ne bude suđeno – rekla je ona.
Moli se za Zoricu Brunclik
Zorica Marković je nedavno gostovala i u emisiji “Premijera – Vikend specijal” na televiziji Pink, gde je otkrila da joj je pored sopstvenog zdravlja, izuzetno važno i zdravlje njenih kolega. Posebno je naglasila da se moli za Zoricu Brunclik i Radišu Trajkovića Đanija.
– Sada sam dobro, hvala Bogu, i molimo se Bogu da svi budu dobro, i da je Đani dobro, i Zorica Brunclik. Što se mene tiče, ja sam dobro, analize su dobre i hvala svima koji su mi pomogli – rekla je Zorica iskreno.
U svom prepoznatljivom stilu, dodala je i da je ova situacija bila važna lekcija:
– Ja kasnim na sastanke sama sa sobom, ali moramo da se opametimo – poručila je, aludirajući na potrebu da više pažnje posvetimo sopstvenom zdravlju.
Iako se još uvek oporavlja, interesovanje za njen rad ne jenjava. Kako kaže, pozivi za nastupe stižu sa svih strana:
– Svi me zovu da pevam, da otvorim kafanu. Ja sam pevala svuda osim na groblju. Nema gde nisam pevala, i pod šatorom – rekla je kroz osmeh.
