Month: January 2026

Najmanje 39 ljudi poginulo je u sudaru vozova do kog je došlo u nedelju popodne u Španiji. Oko 75 povređenih je prevezeno u bolnice, dok je među 15 teško povređenih četvoro dece.

Prema pisanju španskih medija, voz kompanije Irio iskočio je iz šina u 19.39 na putu od Malage do Madrida u blizini Adamuza. Tokom nesreće na skretnici, poslednja tri vagona brzog voza iskočila su iz šina – zadnji vagon se prevrnuo na bok.

Vagoni su skrenuli na susednu prugu i sudarili se sa putničkim vozom državne železnice koji je dolazio u susret i išao iz Madrida za Uelvu. Kao rezultat toga, prva dva vagona voza koji je dolazio u susret takođe su iskliznula iz šina. U oba voza je bilo smrtnih slučajeva, uključujući i mašinovođu. Prema podacima vlasti, 73 povređena putnika su prevezena u šest različitih bolnica.

Prema rečima španskog novinara koji je bio u brzom vozu, odmah nakon nesreće preko razglasa je objavljeno saopštenje u kojem se pitalo da li ima lekara u vozu.  Osoblje voza je takođe odmah počelo da razbija prozore čekićima za hitne slučajeve i pomaže putnicima da izađu iz voza.

Spasioci su radili do kasno u noć oslobađajući zarobljene putnike. Prema vatrogasnoj službi, situacija je bila veoma teška. Vagoni su bili iskrivljeni, a pristup je bio onemogućen isprepletenim metalnim ostacima.

Volonteri su radili do kasno u noć brinući se o nepovređenim putnicima. Video snimci sa mesta događaja prikazuju ljude kako izlaze kroz prozore dok su se vagoni voza naginjali pod uglom. Incident se dogodio rano uveče, a stotine preživelih je moralo biti spaseno u mraku. Odvezeni su sa mesta događaja autobusom i potom su dobili psihološku podršku.

Osetili smo prvi potres i, u deliću sekunde, još jedan veoma jak”, rekla je Bjanka Birleanu (23) iz Uelve, koja je putovala vozom Alvija od Madrida do Uelve, španskom listu El Pais.

“Sto ispred našeg sedišta je pao na nas, svetla su se ugasila, a krov vagona se srušio”, opisala je ona.

“Vagon broj dva je bio sav u ruševinama, u rasulu. I drugi je bio teško oštećen, sve je bilo uništeno”, rekao je njen partner, Horhe Garsija.

Putnik u drugom vozu, čiji identitet nije objavljen, rekao je javnoj televiziji TVE da su ljudi vrištali, njihovi koferi su padali sa polica.

“Putovao sam za Uelvu u četvrtom vagonu, poslednjem, srećom”, dodao je on.

“Pomislili biste da živite u horor filmu”, rekao je putnik Lukas Merijako, koji je bio u vozu Irio, za mrežu La Seksta.

“Došlo je do veoma jakog sudara pozadi i mislio sam da će se ceo voz raspasti. Mnogo ljudi je povređeno razbijenim staklom”, rekao je.

Putnici koji su preživjeli sudar vlakova potreseno su opisali trenutke nesreće.

U sudaru dvaju putničkih vlakova u španjolskoj pokrajini Cordobi poginulo je više od 30 ljudi, ozlijeđeno je na desetke, a u trenutku nesreće u oba vlaka bilo je više od 400 putnika.tri vijesti o kojima se priča

Oni koji su preživjeli potreseno su ispričali kako je to izgledalo.  

“Osjetili smo prvi udarac i potom, u djeliću sekunde, još jedan vrlo snažan. Stol ispred našeg sjedala pao je na nas, svjetla su se ugasila, a krov vagona se srušio”, rekla je za El Pais 23-godišnja Bianca Birleanu iz Huelve, koja je putovala vlakom Alvia iz Madrida za Huelvu.

Nesreća se dogodila u 19 sati i 39 minuta, kad su iz tračnica iskočila posljednja tri vagona vlaka operatera Iryo, koji je prometovao na relaciji Malaga – Madrid, te su udarila u vlak operatera Renfe, koji je prolazio drugim kolosijekom u suprotnom smjeru, prema Huelvi.

Teška željeznička nesreća u Španjolskoj – 2Foto: Afp

Putnik u drugom vlaku, čiji identitet nije objavljen, rekao je za javnu televiziju TVE: “Ljudi su vrištali, torbe su padale s polica. Putovao sam za Huelvu u četvrtom vagonu, srećom, posljednjem.”

Salvador Jimenez, novinar TVE-a koji je također bio u vlaku Iryo, kazao je da su u vlaku taman počeli dijeliti pladnjeve s večerom kada se čuo udarac kao da je potres. 

Na auto-putu Miloš Veliki pre tunela Munjino Brdo jutros oko 8.00 časova dogodila se saobraćajna nezgoda u kojoj su dve osobe povređene.

Naime, došlo do velikog lančaniog sudara kod Lučana u smeru ka Požegi.

U udesu je učestvovalo najmanje 8 vozila, i to više automobila i kamion.

Kako se ističe bio je i u polusvesnom stanju.

Danas je posle duge i teške bolesti preminuo Miroslav Mika Aleksić, poznati filmski i televizijski režiser, scenarista i vlasnik škole glume “Stvar srca”.

Detalji o vremenu i mestu sahrane biće naknadno saopšteni.

Kako saznaje Telegraf, Aleksić je preminuo od raka debelog creva u svom domu.

Mesecima unazad režiser se nije pojavljivao na suđenjima u slučaju zlostavljanja z koje ga je  prijavila glumica Milena Radulović, a ubrzo se optužbama protiv njega pridružila Iva Ilinčić, a zatim i druge devojke

Miroslav Mika Aleksić / Izvor: ATAImages/Antonio Ahel

Aleksićev branilac Zoran Jakovljević naveo tada da se Aleksić nalazi u polusvesnom stanju kao i da je apsolutno nepokretan.

Ovo suđenje je nekoliko puta odloženo, a Aleksić je poslednji put prisustvovao suđenju krajem decembra pretprošle godine.

Aleksić je optužen za četiri krivična dela silovanja, od toga dva u produženom trajanju i pet krivičnih dela polnog uznemiravanja, od čega su dva takođe kvalifikovana u produženom trajanju.

Telegraf/Dž.R.

Reditelj i vlasnik škole glume Miroslav Mika Aleksić preminuo je večeras u Beogradu. 

Podsetimo, Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Miroslava Mike Aleksića za krivična dela silovanja i nedozvoljene polne radnje, koje je počinio nad sedam devojaka, koje su pohađale njegovu školu glume. Prva je Aleksića prijavila glumica Milena Radulović, posle čega je isto učinila i njena koleginica Iva Ilinčić.

U junu prethodne godine, ročište je odloženo zbog izostanka Aleksića, odnosno zbog njegovog zdravstvenog stanja, a kako je rekao njegov advokat Zoran Jakovljević tada, on se tada nalazio u polusvesnom stanju kao da je apsolutno nepokretan.

Tragična sudbina Danke Ilić: Borba majke za istinom

U srži svake tragedije leži priča koja nadilazi sam događaj, a tako je i sa sudbinom Danke Ilić, malene djevojčice koja je nestala prije nekoliko mjeseci. Ova neobjašnjiva situacija ne samo da je pogodila njenu obitelj, već je i cijelu zajednicu stavila u stanje uzbune. Njena majka, Ivana Ilić, nedavno je pružila ekskluzivnu izjavu našem portalu, otkrivajući nove informacije o pismu koje je navodno stiglo do Radoslava Dragijevića, oca jednog od optuženika u slučaju brutalnog ubistva njene kćerke. Ova situacija izazvala je široku pažnju javnosti i otvorila niz pitanja o pravdi, misteriji i emocijama koje okružuju tragediju.Sadržaj se nastavlja nakon oglasa

Pismo koje uzburkava strasti

Pismo o kojem se toliko govori, sadrži navode prema kojima je Danka još uvijek živa. Ova izjava, koja dolazi od vidovnjakinje Narcise Nace AnđeIković, postavila je dodatna pitanja o vjerodostojnosti informacija koje dolaze iz neobičnih izvora. Mnogi su se pitali kako je moguće da se ovakve informacije šalju ocu optuženika, a ne direktno majci žrtve. Ivana je izrazila zabrinutost zbog činjenice da se pismo šalje ocu optuženika, a ne njoj, majci žrtve. Ova situacija dodatno je zaoštrila njen osjećaj nepravde i usamljenosti, jer se čini da su svi zaboravili na Danku i njene potrebe. Pitanje koje se nameće je: zašto se ovakve informacije ne dijele s onima koji su najviše pogođeni?

Frustracija i potraga za istinom

Iako Ivana nastavlja da traži odgovore i želi stupiti u kontakt s vidovnjakinjom, svaki put se suočava s ignorisanjem. Njena frustracija raste, a želja za saznanjem istine o sudbini njene kćerke postaje sve jača. Ovaj osjećaj beznađa dodatno otežava njenu emocionalnu borbu. Ivana ističe da se u svakom razgovoru s ljudima iz zajednice osjeća kao da se bori protiv vjetrenjača, jer mnogi ne shvataju dubinu njene patnje. Iako je svjesna da bi informacije iz pisma mogle donijeti nova saznanja, osjećaj odbijanja komunikacije dodatno opterećuje njenu emocionalnu borbu. U takvim situacijama, osjećaj izolacije postaje još snažniji, a Ivana se suočava s unutrašnjim demonima koji je neprestano podsjećaju na gubitak.

Informacije o otmici i nove optužbe

Osim što se pismo bavi sudbinom Danke, ono također sadrži tvrdnje o otmici. Neidentifikovana žena, koja navodno ima informacije o ovom slučaju, okrivila je Stanislava Jankovića, tvrdeći da je bio uključen u svaki aspekt incidenta. Ove informacije dodatno su podigle tenzije unutar zajednice, izazivajući strah i sumnju među građanima. Reakcije su bile različite; dok su neki pozivali na hitnu istragu, drugi su se pitali koliko su ove tvrdnje pouzdane. Javnost se oglašava, postavljajući pitanja o sigurnosti i pravdi, a reakcije na nove informacije su podijeljene. Činjenica da se ovakve optužbe iznose bez konkretnih dokaza dodatno otežava situaciju i izaziva frustraciju u zajednici koja traži odgovore.

Podijeljena javnost i pravni aspekti

U svjetlu ovih dešavanja, javnost je podeljena. Dok neki smatraju da je potrebna dodatna istraga o svim okolnostima slučaja, drugi sumnjaju u vjerodostojnost izjava vidovnjakinje i u pismene komunikacije. Ova podijeljenost izaziva javne debate o etici medijskog izvještavanja, posebno kada su u pitanju osjetljivi slučajevi kao što je ovaj. Mnogi se pitaju kakve će posljedice imati ovaj slučaj na postojeću istragu i hoće li doći do novih saznanja koja bi mogla osvetliti misteriju. Pitanja o tome kako se mediji odnose prema ovakvim slučajevima i koliko su odgovorni u prenošenju informacija postavljaju se svakodnevno. U ovim trenucima, važno je razumjeti da svaka izrečena riječ može imati dalekosežne posljedice na živote svih uključenih.

Borba za pravdu i ljudska snaga

U međuvremenu, Ivana nastavlja svoju borbu za pravdu. Iako se suočava s mnogim preprekama, njena odlučnost ne slabi. Ona je svjesna da svaki korak prema istini nosi težinu i značaj. Njene riječi su često ispunjene emocijama koje odražavaju duboku ljubav prema kćerki, ali i gubitak koji je teško podnijeti. Njeno nastojanje da pronađe istinu ne predstavlja samo borbu za pravdu, već i simbol snage mnogih roditelja koji su izgubili svoje voljene. U svijetu gdje je gubitak prevelik teret, Ivana predstavlja glas nade i otpora. Njena borba nije samo lična, već i kolektivna, jer se mnogi nadaju da će njena hrabrost inspirisati druge da se bore za pravdu u svojim životima.

Nadamo se za bolju budućnost

Tragična sudbina Danke Ilić i njena majka Ivana ostaju u središtu pažnje javnosti, ne samo kao priča o pravdi, već i kao inspiracija za mnoge. Ova situacija ukazuje na potrebu za razumijevanjem i empatijom prema onima koji su pogođeni tragedijom. Ivana se može smatrati simbolom borbe za istinu, pružajući nadu onima koji se suočavaju s sličnim gubicima. U nadi da će jednog dana doći do odgovora koji će donijeti mir njenoj porodici, Ivana nastavlja svoju težnju za pravdom i istinom, pokazujući da čak i u najtežim trenucima, ljudska snaga i volja za preživljavanje ne mogu biti slomljene. Njena priča podsjeća sve nas na to koliko je važno biti uz one koji pate te podržati ih u njihovim borbama, jer na kraju, svi zaslužujemo pravdu i mir.

U samom srcu svake ljubavne priče često se nalazi nada, ali kada se ta nada okrene u tragediju, posljedice su porazne. Ova priča se posebno ističe, jer se radi o Džojs P. (36), čija je sudbina postala tema razgovora nakon što je pronađena mrtva u podrumu kuće u Vilfersdorfu, Donja Austrija. Njena smrt, koja se dogodila samo šest meseci nakon što je javno izrazila ljubav svom partneru Stefanu S. (47), ostavila je zajednicu u šoku i potakla mnoga pitanja o prirodi njihove veze. Smrt jedne osobe često otvara mnoga pitanja o životu koji je prethodio toj tragediji, pa tako i u ovom slučaju.Sadržaj se nastavlja nakon oglasa

Džojs je, pre nego što se desila tragedija, na društvenoj mreži Fejsbuk delila emotivne poruke o ljubavi i sreći. “Naša veza je dokaz da ponekad najneobičniji putevi vode do najlepših rezultata”, napisala je, ne sluteći da će vrlo brzo doći do preokreta. Njihovi postovi su često sadržavali sretne trenutke, zajedno provedene vikende, putovanja, pa čak i rođendanske proslave. Iako su naizgled izgledali kao savršen par, unutrašnji problemi su se nagomilavali. Stefanovo nasilničko ponašanje je bilo sve očiglednije, a Džojsini prijatelji i porodica su izražavali zabrinutost zbog njenog odnosa. Njena hrabrost da javno ističe sreću, dok se u privatnosti suočavala s nasiljem, postavlja pitanje koliko su često ovakve situacije prisutne u društvu.

Znaci upozorenja i nasilje u vezama

Iako je Džojs pokušavala da zadrži pozitivnu sliku o svom partneru, situacija je postajala sve gora. Ne samo da su prijatelji primjećivali promjene u njenom ponašanju, već su komšije često svedočile Stefanovim ispadima. Policija je bila pozivana više puta zbog prijava o nasilju u porodici, ali su, nažalost, često ostajali bez konkretne akcije. Takva uznemirujuća dinamika ukazuje na to da su mnogi znaci upozorenja promašeni, a Džojs je verovatno bila zarobljena u tom ciklusu nasilja. U mnogim slučajevima žrtve nisu u stanju da prepoznaju opasnost koja dolazi od partnera, često zbog straha od gubitka veze ili osjećaja krivice.

Prema izjavama komšija i prijatelja, par se povremeno razdvajao, ali su se u poslednjem periodu ponovo zbližili. Džojs je taj period opisivala kao “poseban način” razvijanja njihovog odnosa, što često može biti znak da se žrtva pokušava prilagoditi nasilnom partneru, nadajući se da će se ponašanje promeniti. Međutim, tragedija se desila 5. januara, kada je izbila brutalna svađa između Džojs i Stefana. Prema Stefanovim rečima, Džojs mu je pretio nožem, što je izazvalo njegov fizički odgovor. U trenutku sukoba, Stefan je zadavio Džojs konopcem i njeno telo premestio u podrum, ostavljajući za sobom mračnu sliku o ljubavi koja je postala nasilna. Ovaj događaj pokazuje kako se nasilje u vezama može eskalirati do nesagledivih posljedica.

Priznanje zločina i reakcija zajednice

Osam dana nakon tragičnog događaja, Stefan je priznao prijatelju šta je učinio. Ovaj prijatelj, šokiran otkrićem, odmah je obavestio policiju, što je dovelo do Stefanovog hapšenja. Njegova sposobnost da se ponaša normalno i čak šeta psa svoje žrtve u danima nakon zločina dodatno je zapanila komšije, koje su ga smatrale “ljubaznim čovekom”. Ova kontradikcija između javnog i privatnog ponašanja otkriva složenost ljudskih odnosa i često skrivene obrasce nasilja koji se odvijaju iza zatvorenih vrata. Mnogi se pitaju kako je moguće da se neko ko je počinio ovakvo krivično delo može ponašati normalno, dok je življenje s takvim mračnim teretom kao što je ubistvo potpuno nepojmljivo.

Poruke o nasilju u vezama

Tragična sudbina Džojs P. ponovo otvara važno pitanje o nasilju u vezama. Ljubavni odnosi često izgledaju savršeno na površini, ali ispod tog sloja mogu se skrivati ozbiljni problemi. Ljubav, koliko god jaka bila, nije dovoljna za održavanje zdrave veze; potrebni su međusobna podrška, otvorena komunikacija i poštovanje. Džojsina tragedija služi kao upozorenje za sve koji se nalaze u sličnim situacijama, da prepoznaju znakove nasilja i potraže pomoć pre nego što bude prekasno. Statistike pokazuju da žene često trpe nasilje zbog straha od osude ili gubitka podrške bližnjih, što je dodatni razlog zašto je važno osnažiti ih da govore o svojim iskustvima.

Na kraju, Džojs P. će ostati zapamćena ne samo kao žrtva nasilja, već i kao simbol potrebe za otvorenim razgovorima o ovim problemima. Njena priča može nas podstaknuti da podignemo glas protiv nasilja u vezama i radimo na stvaranju sigurnijeg okruženja za sve. Važno je da se svaka osoba osjeća sigurno i srećno u svojim odnosima, a tragične sudbine poput Džojsine trebaju nas motivirati da prepoznamo uzroke i posledice nasilja te da se borimo protiv njega u svim njegovim oblicima. Zajednica igra ključnu ulogu u ovoj borbi, jer je svaka osoba odgovorna za pružanje podrške onima u potrebi.

Kako bismo prevazišli problem nasilja, važno je edukovati mlade o zdravim vezama, promovisati otvorenu komunikaciju i pružati podršku onima koji su u riziku. Organizacije koje se bave zaštitom žrtava nasilja igraju ključnu ulogu u ovoj borbi, stvarajući sigurne prostore za sve. U tom smislu, zajednica mora biti uključena u proces, jer samo zajedničkim snagama možemo ostvariti promene i smanjiti broj tragičnih slučajeva poput Džojsine. Svaka akcija, bez obzira koliko mala bila, ima značajnu težinu u ovoj borbi protiv nasilja. Uloga pojedinca, ali i društva kao celine, u sprečavanju nasilja ne može biti precijenjena.

Poznata glumica o tome kako ga je otkrila promene na koži, ali i kako se oseća sada posle svega.

Milica Milša je nedavno imala medicinsku intervenciju jer je otrkila da ima karcinom kože.

Ona se uključila uživo u emisiju Premijera vikend specijal na televiziji Pink i otkrila kako se oseća.

– Hvala Bogu dobro sam, kada se to desilo ja sam odmah apelovala. Moja kozmetičarka je otkrila promenu na koži, pa sam ja otkrila još jednu. Imala sam bazoceluralni karcinom, to se operiše i skida, iskreno apelujem na sve ljude, da vode računa i da se pregledaju i da reše sve. Moram da kažem da sam ja videla tu promenu koja se meni pojavila negde u septembru mesecu, ja sam to videla, ali nisam očekivala da je nešto tako – započela ej milcia pa nastavila: 

– Ja sam pitala moju kozmetičarku, a ona mi je rekla da odmah idem kod dermatologa i nekako me je naterala na to, jer sam ja htela da putujem, da odmorim, ali eto ja sam rekla Žarku i on me je odmah odveo, bio je moja najveća podrška, i opet ću apelovati idite na vreme, ne odlažite – rekla je Milica.

Milica je otkrila kako se osećala kada je saznala da ima karcinom:

– Iskreno nije nikada prijatno, moram da kažem da kada čuje bilo ko tu reč karcinom, to sve isprepada. Ja sam vodila računa, karcinom kože se dobijaju od sunca, a ja sam koristila faktor 50 i opet se desilo – ispričala je Milica pa nastavila.

– Iskreno ja sam čekala 27. decembar da se operišem i vodila računa da se ne razbolim, Hvala Bogu ja kada sam se operisala, dobila sam rezultate i sve je beningno, hvala Bogu opet kažem. Sada imam te male ožiljke, ali su mi oni nebitni, važno je da je sve dobro – zaklučila je naša glumačka zvezda.

Zemljotres magnitude 3,9 stepeni Rihtera zabeležen je u nedelja, 18. januar 2026 u 14:54 časova, na području Sicilije u Italiji.

Prema raspoloživim podacima, epicentar potresa lociran je na području sa geografskim koordinatama širine 38 i dužine 14.66.

Hipocentar zemljotresa, prema podacima Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra, smešten je na dubini od približno 10 kilometara ispod površine zemlje.

Za sada nema izveštaja o materijalnoj šteti ili povređenima, a nadležne službe prate situaciju.

Devojka (25) pronađena je mrtva pored auto-puta Niš – Leskovac nakon sedmodnevne potrage.

Kako tvrde meštani Balajanca, mesta iz kog je nestala, slabovida devojka se smrzla stojeći uz ogradu puta i pokušavajući da dozove pomoć.

Nesrećnoj devojci, koja je imala poteškoće u razvoju, trag se izgubio 9. januara kada je od komšije krenula ka svojoj kući, ali je zbog problema sa vidom zalutala. 

Više od 200 policajaca, lovci i meštani tragali su za devojkom sve do 16. januara kada je njeno telo pronađeno uz ogradu auto-puta.

– Nije nađena na zemlji, već naslonjena na ogradu i meštani sumnjaju da se ona smrzla stojeći i pokušavajući da dozove pomoć. Devojka je, kako se sumnja, zalutala na značajno manje frekventan put, preko njiva došla do ograde, čula kola i pokušala da dozove nekoga – navodi izvor najnovije teorije o smrti:

– Ograda ju je sprečila da prođe dalje i ona se verovatno smrzla. Eto, doživela je stravičnu smrt – zaključuje.

Kako je rekonstrukcija kretanja pokazala, ona je 9.januara krenula od komšije iz blatnjave, ali i snegom zavejane ulice. U rukama je imala zavežljaj kafe i šećera, ali i zapakovanu ribu koju je prethodno jela. Svet to je trebalo da odnese kući. Kako je izašla iz tog sokaka, umesto desno ona je krenula levo i uputila se pravcem koji je sve više udaljavao od kuće.

– Ona je krenula na putem koji vodi u selo Batušinac. To je suprotno od mesta gde joj se nalazi kuća. Išla je i stigla do podvožnjaka gde je viđena poslednji put. Onda je nastavila da hoda, naišla na raskrsnicu gde asfaltni put prema Batušincu skreće u levo i ona nije tu skrenula po asfaltu nego je nastavila pravo. A pravo se nalazin stari, ali baš stari put koji je paralelan sa auto-putem – priča predsednik Mesne zajednice Balajinac koji je tragao za njom i dodao da je misterija kako je prešla više od 5 kilometara:

– Taj put je delom od makadama, a delom asfaltiran. Ona je nastavila pravo, odnosno tim putem i hodala, hodala koliko su je noge nosile. Pretpostavlja se da se umorila, pa je od vozača na autoputu htela da zatraži pomoć. Eto, samo da je skrenulalevo prema Batušincu neko bi joj sigurno pomogao – ispričao je čovek

Ona je, nakon nestanka, viđena od strane dve žene koje su ispričale da su je srele na putu i da im je tražila vodu.

– Međutim, ona ih nije pitala gde se nalazi, ni da joj pomognu. Istraga je utvrdila i da su šećer i kafa koje je ponela od komšije nađeni na 100 metara od kuće – navodi izvor.

Srbija Danas/Kurir