Month: December 2025

Jedan od komšija porodice, čija su tela jutros ponađena u kući u Čačku, kažu da je taj objekat bio teško oštećen za vreme bombardovanja, ali i da se prethodni vlasnik ubio u njoj.

Kuća u Čačku, u kojoj se rano jutros dogodio stravičan zločin, kada je, kako se sumnja, sin zaklao oca i majku, a potom presudio i sebi nožem, kao da je ukleta, pričaju komšije.

– Sa tom kućom izgleda da nešto nije u redu! Ona je najpre za vreme NATO bombardovanja, 1999. godine, bila teško oštećena, nije baš bila srušena, ali je od projektila imala ozbiljna oštećenja. Inače, kuća se nalazi u neposrednoj blizini fabrike “Sloboda”. Posle toga, kuća je renovirana – pričaju komšije i dodaju da porodica koja je jutros nađena mrtva u njoj, nije oduvek živela u toj kući, odnosno da oni nisu prvi vlasnici.

UŽAS

– Kuća je najpre pripadala drugim ljudima. Prethodni vlasnik je u toj kući izvršio samoubistvo. Obesio se, a onda je posle nekog vremana ova, ispostaviće se takođe, nesrećna porodica došla tu. Da li su kuću kupili ili su je iznajmili ne možemo da tvrdimo – priča šokirani komšija i dodaje:

– Sad kad smo čuli da su tri tela nađena unutra, frapirali smo se. Pa, da li je moguće?! Ne znam šta drugo da kažem, osim da je to kuća strave. Šta još može tu da se dogodi, samo neke nesreće se ređaju…

Komšije iz čačanskog naselja Pridvorica kažu da se ova porodica tu doselila pre pet, šest godina.

– Oni su iz Bosne, muž, žena i sin. Ovako su bili fini ljudi, delovali su skladno, šta se dogodilo, ne znam. Muž i žena su imali oko sedamdesetak godina – dodaje komšija.

Prema prvim informacijama iz istrage, sumnja se da je sin (47) majci (72) i ocu (72) prerezao vrat nožem, a potom sebi naneo povrede grudnog koša i vena, od kojih je preminuo.

Na mestu zločina u toku je uviđaj, a pogrebne službe odvezle su tela na obdukciju. U toku je i utvrđivanje motiva dvostrukog ubistva i samoubistva.

Kuća u Čačku, u kojoj se rano jutros dogodio stravičan zločin, kada je, kako se sumnja, sin zaklao oca i majku, a potom presudio i sebi nožem, kao da je ukleta, pričaju komšije!

Vidi galerijuUviđaj nakon što su pronađena tela sina i njegovih roditelja u porodičnoj kući u Čačku Foto: RINA

– S tom kućom izgleda da nešto nije u redu! Ona je najpre za vreme NATO bombardovanja, 1999. godine, bila teško oštećena, nije baš bila srušena, ali je od projektila imala ozbiljna oštećenja. Inače, kuća se nalazi u neposrednoj blizini fabrike “Sloboda”. Posle toga, kuća je renovirana – pričaju komšije i dodaju da porodica koja je jutros nađena mrtva u njoj, nije oduvek živela u toj kući, odnosno da oni nisu prvi vlasnici.

– Kuća je najpre pripadala drugim ljudima. Prethodni vlasnik je u toj kući izvršio samoubistvo. Obesio se, a onda je posle nekog vremana ova, ispostaviće se takođe, nesrećna porodica došla tu. Da li su kuću kupili ili su je iznajmili ne možemo da tvrdimo – priča šokirani komšija i dodaje:UnmuteCurrent Time 0:06/Duration 0:13 FullscreenČačak trostruko ubistvo 2 Izvor: Kurir

– Sad kad smo čuli da su tri tela nađena unutra, frapirali smo se. Pa, da li je moguće?! Ne znam šta drugo da kažem, osim da je to kuća strave. Šta još može tu da se dogodi, samo neke nesreće se ređaju…

Komšije iz čačanskog naselja Pridvorica kažu da se ova porodica tu doselila pre pet, šest godina.

– Oni su iz Bosne, muž, žena i sin. Ovako su bili fini ljudi, delovali su skladno, šta se dogodilo, ne znam. Muž i žena su imali oko sedamdesetak godina – dodaje komšija.

Ispred kuće stiglo i vozilo pogrebnog preduzeća Foto: Kurir

Prema prvim informacijama iz istrage, sumnja se da je sin V. Č. (47) majci M. Č. (72) i ocu N. Č. (72) prerezao vrat nožem, a potom sebi naneo povrede grudnog koša i vena, od kojih je preminuo.

Na mestu zločina u toku je uviđaj, a pogrebne službe odvezle su tela na obdukciju. U toku je i utvrđivanje motiva dvostrukog ubistva i samoubistva.

Nekadašnja muzička urednica Erna Perić i tvorac kultne emisiji “Nadrealisti” preminula je, a vest o njenom odlasku potvrdila je Ana Bekuta.

– Zbogom draga Erna, hvala ti za sve – napisala je pevačica Ana Bekuta i stavila emotikon srca.

Erna Perić je ostavila neizbrisiv trag u medijima, a osim “Nadrealista”, bila je zaslužna i za emisiju “Jedna želja, jedna pesma”.

Inače, Erna je bila omiljeno lice i mnoge estradne ličnosti su joj se divile zbog rada i zavidne karijere. Jedan od njih je i pevač Nemanja Nikolić koji je pre nekoliko godina objaviu upravo fotografiju sa urednicom.

Stradale osobe su muškarac i njegovi roditelji, od kojih majka i otac imaju prerezane vratove. Sin je pronađen sa ubodnim ranama u grudima i posečenim venama na ruci, što ukazuje na samoubistvo.

Do ubistva u Čačku došlo je rano jutros, a iako su prve informacije ukazivale na to da je ovo trostruko ubistvo, ispostavilo se da je reč o samoubistvu i dvostrukom ubistvu. Kako saznaje “Blic”, u porodičnoj kući pronađena su tri tela – muškarca i njegovih roditelja. N

Novi detalji koji pristižu su jezivi – otac i majka pronađeni su sa prerezanim vratom, a sin sa ubodnim ranama u predelu grudi i isečenim venama.

Rano jutros u Čačku veliki broj policajaca bio je ispred porodične kuće, odakle su izneta tri tela – jedne ženske osobe (71) i dve muške, od kojih se za jednu zna da ima 64 godine.

– Majka 1954. godište, pronađena u jednoj sobi sa prerezanim vratom. U drugoj sobi pronađeni je otac 1961. godište, takođe sa prerezanim vratom, i njihov sin sa povredama u grudnom košu, što ukazuje na to da je ubodima nožem pokušao da se ubije – nezvanično saznaje Blic.

Na kraju je nožem presekao venu na levoj ruci i tako iskrvario nasmrt.

Proverama je utvrđeno da nije bilo prijava za nasilje u porodici.

I dalje se radi na utvrđivanju motiva u vezi ovog višestrukog ubistva.

U porodičnoj kući u Čačku pronađena su tela muškarca i njegovih roditelja, a sumnja se da je reč o nasilnom zločinu.

U porodičnoj kući u Čačku jutros su pronađena tri beživotna tela, a okolnosti tragičnog događaja još nisu razjašnjene. Policija sumnja da je reč o nasilnoj smrti, ali tačan sled događaja za sada nije poznat.

Prema dosadašnjim informacijama, u kući su otkrivena tela muškarca starog oko 47 godina i njegovih roditelja koji su imali oko 75 godina. Na licu mesta nalaze se brojne policijske ekipe, a uviđaj obavljaju forenzičari kako bi se utvrdilo šta je prethodilo tragediji i kako je do nje došlo.

Iako se na licu mesta pojavila informacija da je pored mlađeg muškarca pronađen nož, za sada je još rano donositi zaključke.

Tek nakon detaljnog uviđaja biće poznato da li je u pitanju porodični sukob sa smrtnim ishodom, trostruko ubistvo ili neki drugi scenario.

Nisu poznate okolnosti pod kojima je došlo do ove saobraćajne nezgode

 Srećom, u nezgodi nema povređenih

Malo je reći neobična saobraćajna nezgoda dogodila u mestu Ostrikovac kod Ćuprije kada je jedan automobil završio na krovu porodične kuće.

Automobil je od siline udarca vidno oštetio prednji deo kuće, a i samo vozilo je pretrpelo materijalnu štetu.

+4GalerijaNesvakidašanja saobraćajna nezgoda kod Ćuprije

Srećom, u ovoj nezgodi niko nije povređen, iako je vlasnik, navodno, sedeo na garnituru upravo tu gde je automobil pao.

+4GalerijaNesvakidašanja saobraćajna nezgoda kod Ćuprije

Međutim, ono što nije poznato je kako je do nezgode došlo, jer se čak ni gledajući fotografije ne može zaključiti putanja automobila.

+4GalerijaNesvakidašanja saobraćajna nezgoda kod Ćuprije

Policija je bila na licu mesta i obavila uviđaj.

Lejla Brena i Stefan: Borba za Privatnost i Identitet

Lejla Brena, poznata kao Lepe Brena, nije samo ikona muzičke scene Balkana, već i simbol pop kulture koja je uticala na generacije kroz više od četiri decenije svoje karijere. Njeni hitovi i spektakularni koncerti ostavili su neizbrisiv trag u srcima miliona obožavatelja. Pored svojih muzičkih uspeha, njena priča je prožeta i izazovima koje donosi javni život, posebno kada se radi o njenom sinu, Stefanu Živojinoviću. Ovaj članak istražuje kompleksne aspekte njihove veze i kako se Stefan nosi sa složenim pitanjima identiteta i pritiska koji dolazi sa majčinim statusom.

Stefan – Sin Slavne Majke

Stefan Živojinović, odrastajući u svetu slave, suočava se sa izazovima koji su često nevidljivi običnim ljudima. Njegova odluka da se distancira od muzike i usmeri se ka biznisu, posebno u oblasti prehrambenih proizvoda, izazvala je različite reakcije. Dok neki smatraju da je to hrabar korak ka samostalnosti, drugi sumnjaju u njegove motive, pitajući se da li je pod pritiskom svoje majke. Ova dilema nije samo individualna, već univerzalna, s obzirom na to da mnogi mladi ljudi nastoje da pronađu svoj identitet u svetu koji često favorizuje nasleđe.

Upravo zbog svoje majke, često se suočavao s pitanjima poput, “Da li si ti samo Brena sin?” ili “Hoćeš li postati muzičar kao ona?” Ova konstantna upoređivanja stavljaju dodatni pritisak na Stefana, koji se trudi da stvori sopstvenu karijeru i ime. Njegov fokus na biznis može se posmatrati kao način da se distancira od muzičke industrije koja je često nemilosrdna i surova. Međutim, u isto vreme, to može izazvati osećaj gubitka, jer mnogi mladi ljudi maštaju o tome da postanu zvezde poput Lepe Brene.

Izazovi Slavne Porodice

U porodicama poznatih ličnosti, dinamika odnosa može biti veoma složena. U slučaju Lepe Brene i Stefana, postoji stalni balans između podrške i pritiska. Dok Brena nastavlja da gradi svoj imidž kao muzička diva, njen sin se bori da pronađe svoje mesto u svetu koji ga neprestano posmatra. Njegove odluke, koje su često drugačije od onih koje publika očekuje, postaju izazov ne samo za njega, već i za njegovu majku koja želi da ga podrži, ali i da očuva svoj status u javnosti. Na primer, Stefan je odlučio da se fokusira na biznis u oblasti prehrambenih proizvoda, dok je Brena i dalje aktivna na muzičkoj sceni. Ova razlika u prioritetima može izazvati nesuglasice, jer publika očekuje da Stefan preuzme muzičku baštinu svoje majke. U javnosti se često postavljaju pitanja o njihovom odnosu, a mediji su skloni spekulacijama koje dodatno komplikuju situaciju. Ovakva dinamika često dovodi do stresa i nesigurnosti, dok se oboje trude da održe svoj imidž i privatnost.

Potraga za Privatnošću

U eri društvenih mreža, gde je prisustvo gotovo obavezno, Stefan se odlučuje za distancu od ovih platformi, što je izazvalo pomešane reakcije. Dok neki plaćaju njegovu hrabrost, drugi ga kritikuju, smatrajući da bježi od svojih obaveza. Njegov izbor da se povuče iz javnog života, kako bi sačuvao privatnost, predstavlja izazov s kojim se suočavaju mnogi mladi ljudi. Ova potreba za ličnom slobodom i izražavanjem postaje centralna tema u njegovim intervjuima, gde često naglašava važnost očuvanja svog identiteta bez obzira na očekivanja javnosti. Stefanov pristup je osvežavajući u svetu gde su mladi ljudi često preplavljeni pritiscima da se prilagode društvenim normama. Njegova borba za privatnost može se posmatrati kao forma otpora protiv kulture “gledanja” koja dominira modernim društvom. Mnogi mladi ljudi se suočavaju sa sličnim izazovima, osećajući se pritisnutim da dele svoje živote na mrežama, dok u stvarnosti žele zadržati deo svog identiteta samo za sebe.

Porodična Podrška i Složenost Odluka

Lejla Brena i Stefan predstavljaju složen odnos koji se temelji na ljubavi, ali i na stalnom ispitivanju od strane javnosti. Njihova dinamika postaje simbol borbe između očekivanja i želje za slobodom. Kada Stefan donese odluku koja se ne uklapa u sliku koju publika ima o njemu, Brena mora pronaći način da ga podrži, a da pritom ne ugrozi svoj imidž. Ova situacija dodatno komplicira njihov odnos, jer oba protagonista nastavljaju da balansiraju između javnog života i svojih ličnih želja. Podrška koju Stefan dobija od svoje majke ključna je, ali često dolazi sa dodatnim teretom očekivanja. Brena je, kao javna ličnost, svesna pritiska koji dolazi s njenim statusom, pa se često pita kako će njene odluke uticati na Stefana. Ovaj komplikovani odnos između podrške i pritiska postaje suštinski deo njihove priče, jer oboje nastoje da pronađu svoje mesto u svetu koji ih neprestano gleda i ocenjuje.

Budućnost Bez Pritisaka

Kako se priča Lepe Brene i Stefana razvija, postavlja se pitanje koliko su granice između privatnog i javnog života zamagljene. Njihova borba za očuvanje privatnosti u svetu koji ih neprestano posmatra postaje inspiracija mnogima. Njihove odluke, iako ponekad kontroverzne, često su rezultat složenih međuljudskih odnosa i želje da se pronađe ravnoteža između ličnog i javnog identiteta. U tom kontekstu, važnost podrške unutar porodice postaje ključna za suočavanje s izazovima koje slava donosi. Dok se Stefan i dalje bori za svoju autonomiju, njegova majka Brena ostaje simbol snage i uspeha, što ga dodatno motiviše da izgradi svoj put. U svetlu svih izazova s kojima se suočavaju, njihova priča je i podsticaj za mnoge druge koji žele da pronađu svoj identitet u svetu prepunom očekivanja. Njihova borba je podsetnik da svako od nas treba da se bori za svoju privatnost i autentičnost, bez obzira na pritisak javnosti.

Na kraju, priča Lepe Brene i njenog sina Stefana nije samo priča o muzičkoj karijeri, već i o ljudskim emocijama, borbama i ljubavi koja prevazilazi sve prepreke. Njihova potraga za privatnošću u svetu koji ih neprestano posmatra predstavlja inspiraciju, dok se bore da izgrade svoja identitete u okviru javnog života. Kroz njihove izazove, postavljaju se važna pitanja o autentičnosti, očekivanjima i slobodi, koja su relevantna za sve nas u modernom društvu.

Robert Tili, poznat kao ‘Lonesome Bob’, bio je svestran umetnik i muzičar preminuo u 67. godini.

 Bio je književnik, prevodilac, kompozitor, glumac i vizuelni umetnik sa bogatom karijerom.

Kultni muzičar, pesnik i svestrani umetnik Robert Tili, poznat pod umetničkim imenom Robert „Lonesome Bob“ Tili, preminuo je u 67. godini života.

Robert Tili je rođen 1959, gimnaziju je završio u Subotici, a u Beogradu je studirao filozofiju.

Bavio se književnošću od 1977, a muzikom od 1979. godine. Prevodio je sa engleskog i mađarskog jezika (Ezra Paund, Imamu Amiri Baraka, Gil-Skot Heron, Peter Esterhazi, Džejms Džojs, Dilan Tomas, Lorens Ferlingeti, Kenet Reksrot, Adrijan Mičel, Karl Sandberg, Lengston Hjuz, Li-Taj-Po i Jožef Atila).

Objavio je 19 nosača zvuka (albuma, audio i video kaseta, CD-ova i DVD-jeva), na prostoru bivše Jugoslavije i u Mađarskoj. Njegov album s mladim sastavom psychodelic-indie-americana orijentacije „Wooden Ambulance“, naslovljen „Northern Sadness“, uvršten je u pet najznačajnijih albuma amerikane na svetu u 2015. godini. Sve pesme su autorsko delo Roberta Tilija.

Pesme i priče objavljivao je u časopisima s teritorije bivše Jugoslavije, Mađarske, Holandije i SAD. Dobitnik je književne nagrade „Miroslav Dereta” za roman „Izdah iz staklenika”, 2012. godine, i nagradu „Pro Urbe“ grada Subotice, 2013.godine.

Pisao je muziku za pozorište i film („Evropa preko plota“ Želimira Žilnika). Glumio je u dokumentarnim i igranim filmovima, u avangardnim pozorišnim predstavama i predstavama za decu. Igrao je glavnu mušku ulogu u srpsko-mađarskom filmu „Čudna šuma/Minotaur“, reditelja Sabolča Tolnaija.

Život je mnogo kraći nego kada to izgovorimo

Imao je sedam samostalnih izložbi i učestvovao u nekolicini kolektivnih u zemlji i inostranstvu. Sarađivao je sa svim članovima najznačajnije umetničke avangardne likovne grupe sa ovih prostora „Bosch&Bosch“, najviše sa Slavkom Matkovićem, Balintom Sombatijem, Antom Vukovim i Katalin Ladik. Godine 1994. Karolj Viček snimio je o njemu dokumentarni film „Trubadur“.

– Godine 1994. Karolj Viček snimio je dokumentarac o meni. Film se zove “Trubadur” i govori o jednom jako talentovanom momku koji će u svemu uspeti, čega god se uhvati. Tako sam prikazan, tako je tada i delovalo. Sada, iz ove perspektive, mogu da kažem da je život mnogo kraći nego kada to izgovorimo, nego što nam se čini kada to izgovorimo! Zato bih preporučio svima da ga pametno iskoriste – izjavio je pre tri godine u intervjuu za portal “Subotica”.

Dobitnik je nagrade „Dr Ferenc Bodrogvari“ 1999. godine za knjigu irskih bajki, koju je sam ilustrovao.Vodio je i uređivao samostalne emisije na subotičkim TV stanicama K 23,YU Eco i Super TV. Honorarno je uređivao i vodio muzičke i književne autorske emisije na Radio Subotici, za uredništva na srpskom i hrvatskom jeziku. Živeo je na tri kontinenta: Severnoj Americi, Africi (Maroko,Tunis), Evropi (Holandija, Švedska, Nemačka, Austrija, Mađarska, Slovenija).

Autor je romana Izdah iz staklenika (2012), Kapošvarski đubretar (2021), Ubogi Lazar u gradovima (2016), knjige eseja Woodstock generacija, Herojsko doba roka (2011) i knjiga poezije: Trubadur (1982), Kralj ribara (2003), Pomoćni (bez)izlaz (2004), Zen-pijandura (trojezično izdanje, 2011), Budućnost mrtvaca (2015). Priredio je enciklopedije: Veliki stilisti bluza (1991), Veliki stilisti džeza (2000), Savremeni džez (2011), a i ilustrovao Antologiju rok-poezije: električna snoviđenja (2008) i Antologij(ic)u rok-poezije: stihovi na struju (2011) u kojima su prepevi rok pesnika Nila Janga, Toma Vejtsa, Tima Baklija, Lionarda Koena, Boba Dilana i drugih.

Sve svoje snove ostvario

– Svi su moji romani autobiografski, nose neku poruku… Nisam baš (mnogo) veseo čovek. Bio sam kada sam bio mlađi, ali puno toga se promenilo. Nisam mislio da ću ovako teško prihvatati starost. Nekako sam razočaran. Sve se tu skupilo – kazao je u intervjuu poznati umetnik.

Pre nesreće su svratili do kuće, a majka, ispraćajući ih jako zabrinuta je rekla: Draga deco, pazite se i neka vas Bog čuva…

Istinita priča protutnjala je brzinom svetlosti internetom. Naime, priča, za koju se tvrdi da je istinita, počinje veoma potresno i smrću četvorice pijanih mladića koji su krenuli u noćni provod.

Prethodno su svratili, do kuće jednog od njih, a njegova majka, ispraćajući ih jako zabrinuta je rekla: “Draga deco, pazite se i neka vas Bog čuva”!

Mladići su se nasmejali na ovo, a jedan od njih je nastavio da se podsmeva: “Nemamo mesta za njega, ima nas mnogo u autu, može da ide sa nama jedino u gepeku, neka ga tamo….

Dogodila se strašna nesreća. Sva četvorica poginula su u smrskanom autu. Došli su policija, hitna pomoć, vatrogasci. Mladim ljudima nije bilo pomoći.

Ali, sve je šokiralo ono što su videli u gepeku uništenog vozila. Tamo je bio karton jaja. Nijedno od njih nije bilo slomljeno…

Foto: Profimedija

Stejsi Perkins (31) iz Bostona od početka braka imala je maksimalno poverenje u supruga Mičela (33), ali je crv sumnje u poslednje vreme počeo da je “nagriza”.

Promenio se. Postao je tajnovit, nervozan i ono što joj je najviše smetalo, krenuo je da je izbegava.

Kada je jednog popodneva u februaru izašao iz kupatila, zaboravio je telefon koji nikada nije zaključavao. Stejsi je poželela da proveri ima li nešto što se dešava u Mičelovom životu što ona ne zna, pošto je evidentno da odnosi među njima nisu bili kao pre.

“Ušla sam da se istuširam, ali sam pre toga pogledala njegov telefon, što pre nikad nisam radila. Bile su tu silne poruke od njegovog kuma, dosta uznemirujuće Sve vreme su pisali o nekoj devojci koja je nestala. Dok sam čitala te poruke stigla je nova koja me je presekla”, napisala je Stejsi na Fejsbuku na forumu “Tajne i laži supružnika”.

Ispostavilo se da je nestala kumova ćerka iz prvog braka, a poruka koja je došla na Mičelov telefon bila je najgora moguća.

“Napisao mu je samo: ‘Našao ju je Džon. 20 kilometara od motela ’65’. Ubijena je. Ne znam kako ću dalje u životu’. Počela sam da plačem od muke i instinktivno sam, bez da pre toga obavestim Mičela pozvala policiju. Zahvalili su mi se ali i rekli da su već primili poziv za to. Potom sam unezvereno istrčala iz kupatila i rekla za poruku. I on je potpuno psihički pao. Nije mi zamerio što sam gledala telefon. Posle sam priznala zašto sam to radila, uz kritiku upućenu njemu da je mogao da mi se otvori oko toga šta ga muči”, dodala je Stejsi.

Mnogi su joj zamerili na potezu da vršlja po muževljevom telefonu, a još više što je samostalno zvala policiju a da nije bila upućena u priču.

“Za to ću se zauvek kajati što sam uradila, reagovala sam instinktivno. Ali za to što sam ga proveravala, pa sam je kriv. Ipak, posle mi je objasnio da me zna, da zna koliko sam osetljiva i emotivna i da nije hteo da me dodatno opterećuje u životu”, istakla je Stejsi.