Devojčica je imala samo četiri godine kada je nestala, a pronađena je na najbizarnijem mestu.
Šestogodišnja devojčica koja je nestala 2019. godine pronađena je živa ispod stepeništa u podrumu kuće svog dede na severu Njujorka, saopštili su zvaničnici.
Pejsli Šultis, koja je imala četiri godine kada je nestala, nađena je u ponedeljak uveče od strane istražitelja u “malom, hladnom i vlažnom” prostoru zajedno sa svojim navodnim otmičarem – svojom majkom, Kimberli Kuper, 33 godine, izveštava The Daily Freeman.
Prema policiji, majka i otac Pejsli, navodno su oteli svoju ćerku u centralnom delu savezne države Njujork. Daily Freeman je izvestio da je policija dobila nalog za pretres nakon informacija da se devojčica krije u kući svoga dede.
Detektivi, državna policije i troperi su se spustili na kuću oko 20 sati u ponedeljak, prenosi ABC7NY. Vlasnik, Kirk Šultis, 57 godina – Pejslin deda – navodno je rekao policiji da nije video Pejsli od 2019. godine i da nije imao pojma da se nalazi ispod stepenica.
Detektiv Erik Tijel iz Saugertisa otkrio je devojčicu nakon što je “primetio nešto na stepenicama koja vode iz zadnjeg dela kuće u podrum kuće što je privuklo njegovu pažnju”, rekao je šef policije Džozef Sinagra za CBS New York. Nakon što su policajci uklonili nekoliko drvenih panela na stepenicama, navodno su videli “male noge”.
Policija je saopštila da je prostor “samostalna soba, ispod zatvorenih stepenica koje vode u podrum kuće”.
Prema izveštajima, roditeljima je bilo zakazano ročište da izgube starateljstvo nad Pejsli i njenom starijom sestrom u vreme kada su navodno oteli Pejsli. Sestra je bila u školi u danu navodne otmice i bila je smeštena pod starateljstvo zakonskog staratelja. Sinagra je rekao da je Pejsli izgledala zdravo kada je pronađena. Zatim je predata na starateljstvo njenog zakonskog staratelja i ponovo je spojena sa sestrom na nepoznatoj lokaciji. Policija je rekla da je devojčica prepoznala svoju stariju sestru.
Majka je optužena za ometanje starateljstva i ugrožavanje dobrobiti deteta. Imala je aktivan nalog izdat od strane porodičnog suda okruga Ulster i zadržana je u zatvoru okruga Ulster uz kauciju od 50.000 dolara, izveštava The Daily Freeman.
Ana Radović (20) i Aleksandar Masalušić (37) stradali su u nesreći u blizini Čačka. Način na koji se nesreća dogodila, mesto na kojem je automobil završio kao i činjenica da je bilo potrebno tri dana da se otkrije šta im se zapravo dogodilo otvorili su mnoga pitanja na koje javnost u Srbiji već dva dana pokušava da dobije odgovor.
Da li je fatalnoj nesreći u kojoj su izgubljena dva mlada života kumovala brzina, trenutak nepažnje ili nešto treće biće poznato nakon završetka detaljne istrage, a svoje viđanje o tome šta bi moglo biti kobno po Anu i Aleksandra dali su Boris Antić, sudski veštak za saobraćaj i Milan Ilić, savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja.
Vidi galerijuFotografije nakon pronađenog vozila “audi” Foto: RINA
Zaštitna ograda problem
Govoreći o mestu nesreće, Antić kaže da je veliku ulogu u trenutku sletanja trebalo da odigra zaštitna ograda.
Boris Antić i Milan Ilić Foto: Tv Prva
– Ovde, u konkretnom slučaju, sa onih fotografija koje su bile raspoložive u medijima, je nesporno da zaštitna ograda nije obavila svoju funkciju. Zaštitna ograda ili nije bila postavljena kako treba, ili je bila do te mere deformisana i izgubila je svoju funkciju. I to je dovelo da ovaj automobil završi u tom, da kažem, betonskom propustu, kanalu, spomen-obeležju, kako god – rekao je Antić za TV Prva.
On je naveo da, ukoliko bi zaštitna ograda bila u funkciji, sigurno ne bi došlo do ovakvog izlaska vozila sa kolovoza i sigurno ne bi, kako tvrdi, došlo do trenutnog pada brzine koji je doveo do ovako fatalnih posledica.
Analizirajući deo puta na kom se nesreća desila, Ilić je naveo da je na tom delu put sa blagom krivinom.
– Po tome kakvo je oštećenje bilo, tu je sigurno brzina bila značajno velika. Vozilo pri brzini od 120 km prelazi 33 m u jednoj sekundi. Dovoljno da je vozač pogledao na trenutak u telefon ili negde skrenuo pažnju na bilo šta, ili da nešto izleti, da ispravi tu blagu krivinu. U tom slučaju, to je na početku greška vozača, ali da je branik bio u funkciji, to vozilo ne bi sletelo baš na to mesto – rekao je on.
Jedan u 100 miliona slučajeva
Ilić navodi da je vrlo retko da se ovako nešto desi.
– Ono što je nesrećna okolnost u tom trenutku, a to je da je baš na tom mestu bio taj podzid, odnosno taj betonski objekat i da je taj kanal bio baš takav, dakle, to od milion, sto miliona slučajeva da se desi baš takav slučaj i da je taj kanal tako dubok da je to vozilo bilo niže od površine tog kanala i da svim drugim automobilima uopšte nije bilo moguće da vide taj automobil. Dakle, puno okolnosti je doprinelo da se traga za tim vozilom i za tim, nažalost, nastradalim ljudima – pojasnio je Ilić.
Vidi galerijuAna i Aleksandar sleteli s puta i upali u rupu pored magistrale Čačak-Požega Foto: Društvene Mreže, RINA, Nestali Srbija, Kurir/D.Č., RINA
Kada je reč o uzroku nesreće, Antić navodi da je utvrđivanje okolnosti pod kojima se dogodila saobraćajna nezgoda je praktično proizvod jednog saobraćajno-tehničkog veštačenja, ekspertize, dokaza koje su prikupljeni tokom istrage.
– Dakle, istražna ekipa će prikupiti odgovarajuće dokaze, to će biti analizirano od strane veštaka i onda ćemo moći tačno da znamo. Ono što možemo sada u najvećoj meri da prihvatimo, odnosno da shvatimo iz ove priče, da je brzina bila jedan značajan faktor i da je do nezgode došlo usled silaska vozila sa kolovoza. Šta je bio razlog silaska vozila sa kolovoza, mi to ne možemo utvrditi. Da li je vozač možda zaspao? Da li je možda imao neku distrakciju? Da li je možda bila neka prepreka koja je, da kažem, proizvela reagovanje vozača. Možda se pojavila neka divlja životinja koja je navela vozača da preduzme reagovanje. Dakle, mi sad to ne možemo znati, ali ono što sigurno znamo jeste da je do posledica ovako fatalnih došlo usled, kako mi kažemo, greške puta – zaključio je Antić.
Inače, Ana Radović bila je student Pravnog fakuletat i kobnog dana je sa Zlatibora krenula u prestonicu kako bi, kako je rekao ranije njen otac, platila ispite.
Trinaestogodišnja devojčica u Sankt Peterburgu ubila je svoju majku, a potom zapalila stan u pokušaju da prikrije zločin, saopštila je danas pres-služba Glavnog istražnog komiteta Ruske Federacije za grad Sankt Peterburg.
“Kako bi prikrila izvršeni zločin, devojčica je izazvala požar u stanu, a potom izašla na ulicu. Prisutnim organima reda rekla je da je u stan provalio nepoznat muškarac koji je ubio njenu majku. Kasnije je dala istinite izjave”, navodi se u saopštenju, prenose RIA Novosti.
Istragom je utvrđeno da je u noći 26. novembra između žene i njene 13-godišnje ćerke došlo do sukoba, tokom kojeg je devojčica nanela višestruke ubodne rane majci u predelu tela i vrata.
Žena je od zadobijenih povreda preminula na licu mesta, a u toku je krivični postupak zbog ubistva.
Predsednik Nigerije Bola Tinubu proglasio je vanredno stanje na nacionalnom nivou i naredio vojsci i policiji da regrutuju hiljade dodatnog osoblja kako bi se izborili sa oružanim nasiljem širom zemlje.
Tinubu je rekao u obraćanju naciji preko televizije da će policija zaposliti još 20.000 policajaca, čime će njihov broj biti povećan na 50.000, preneo je Rojters.
Takođe je naložio povlačenje policajaca sa obezbeđivanja VIP ličnosti radi raspoređivanja u zone sukoba.
Objava vanrednog stanja dolazi nakon nedavnih napada u nigerijskim državama Kebi, Borno, Zamfara, Niger, Jobe i Kvara, gde su desetine civila ubijene i kidnapovane.
Tinubu je pohvalio snage bezbednosti za spasavanje 24 učenice u državi Kebi i 38 vernika u Kvari i obećao da će osloboditi preostale taoce, uključujući učenike otete u državi Niger.
Nigerija se suočava sa kontinuiranim nasiljem islamističkih pobunjenika i naoružanih bandi u kojima su poslednjih godina ubijene hiljade ljudi, a raseljeni milioni stanovnika.
NAKON tri dana potrage pronađen je audi smrti u kanalu kod Čačka. Iz automobila su izvučena tela 20-godišnje Ane i 37-godišnjeg Aleksandra.
Mesto gde se dogodila nesreća je crna tačka. Na snimcima sa lica mesta vidi se da je automobil sleteo s puta na krivini, koja je obeležena duplom punom linijom. Dr. Vladimir Jevtić doktor nauka u oblasti bezbednosti saobraćaja objasnio je koliko je ovakav put opasan po vozače:
– Ne mora da znači da je vozač direktno kriv i da nije prilagodio brzinu vozila, što obično piše u policijskim izveštajima. Postoji mogućnost izletanja i neke životinje. Postavlja se pitanje i kvaliteta puta: da li je zaštitna ograda mogla da spreči sletanje automobila sa kolovoza i da li je bila u funkciji. Strategija bezbednosti saobraćaja je locirana i na vozilo i na put. Ali, vrlo važan stub je i pružanje pomoći u saobraćajnoj nezgodi: objedinajvanje svih službi koje mogu da lociraju saobraćajnu nezgodu. Mi smo izgubili tri dana dok smo došli – kaže Jevtić za medije i dodaje:
– Suština je reagovanja službi. Pretpostavljam da je ovaj betonski ispust neki odvodni sistem, ali postavljam opet pitanje puta. On mora da oprosti saobraćajnu nezgodu. Od marta 2018. godine, vi u Evropskoj uniji imate obavezu korišćenja SOS tastera u vozilima, on u Srbiji ne radi. Ljudi pojma nemaju šta je u kompletu prve pomoći, ne znaju da koriste vatrogasnu pomoć. Uvek govorimo “to ne može meni da se desi”. Najveći broj smrtnosti posle ovakvih nezgoda je 20 minuta. Imate onih 5 minuta zlatnih za pružanje hitne medicinske pomoći a imate i onaj deo gde treba da odraguju službe.
Trenutno usporenje
Jevtić kaže da se po oštećenima vozila vidi da je došlo do trenutnog usporenja:
– Ljudi misle da ubija brzina, ali ne, ubija usporenje: pad brzine u jedinici vremena. Ovde smo imali to trenutno usporenje vozila. Ne znam da li se otvorio er beg, ukoliko su bili vezani, on se sigurno otvorio. Pitanje je da li je došlo do trenutne smrti ili ne. Ovde je bilo veliko usporenje i to mogu zasigurno da tvrdim. Šta to znači? Kada imate pad brzine sa 60 na 0, u tom momentu imate uticaj na telo od 20 gravitacija. Dakle kada na primer na ljudsko srce koje ima 300 grama deluje 20 gravitacija, ono ima onda oko 6 kilograma. Dolazi do rascepa unutrašnjih organa, čak ne mora da imate neke vidljive povrede.
Jevtić kaže da je panik sistem obavezan u automobilima, gde se prema geolokaciji reaguje u datim okolnostima.
– Ljudi u stresnim situacijama ne znaju šta treba da rade. Panika nekada može da napravi još veći problem. Naši ljudi ne žele da prihvate informaciju da će im biti teško u takvoj situaciji. Ali, pomoćićete nekom drugom.
Tragičan kraj potere
Podsetimo, potraga za Anom Radović trajala je tri dana, a automobil sa njenim telom i telom Aleksandra Masalušića pronađen je juče. Oni su “audijem”, iz za sada neutvrđenog razloga, sleteli s puta u betonski propust kod Čačka.
Kako se nezvanično saznaje, Ana je uputila dva poziva sa mobilnog telefona nakon saobraćajne nesreće, ali je i iz automobila pozvala i “panik poziv”.
Otac Ane Radović kaže da je Ana tog dana krenula put fakulteta. Porodici je rekla da ima prevoz sa Zlatibora gde je živela sa njima, ali ne zna ko je Aleksandar, koji je poginuo s njom.
– Ne znam da li ga je poznavala od ranije, ja njega nikada nisam video. Moje dete je bilo divno dete, naša porodica je skladna, nikakvih problema nije bilo. Želim da znam ko je taj čovek koji je vozio – rekao je neutešni otac za medije.
Pod teretom tela koje se rušilo, vrata stana broj 2 širom su se otvorila i Savica Vuletić ugledala je muža kako sav u krvi leži na pragu
Dušanu Sretkoviću, stanaru zgrade broj 40 u Ulici generala Ždanova u Beogradu (današnja Resavska) učinilo se tog 27. januara 1975. oko 20 časova, dok se polako peo stepeništem prema svom stanu, da je muški glas dole u parteru, pozvao njegovog komšiju Jakšu od koga tek što se rastao ispred ulaza zgrade.
Jakša Vuletić je uhvatio kvaku svog stana u prizemlju kad je čuo to dozivanje. Svetlo u hodniku danima već nije radilo i verovatno da osim obrisa prilike koja mu je dolazila sa desna i naglo se približila na korak-dva, on ništa drugo nije mogao da vidi. Niti je stigao da nešto drugo čuje.
Ali svi ostali u zgradi su čuli: jedan za drugim, šest revolverskih pucnjeva. Pod teretom tela koje se rušilo, vrata stana broj 2 širom su se otvorila i Savica Vuletić ugledala je muža kako sav u krvi leži na pragu.
Policijafoto: Petar Aleksić
Jakša Vuletić, šezdesetogodišak, kapetan I klase JNA u penziji i ratni vojni invalid ubijen je na mestu, serijom kuršuma kalibra 9 milimetara.
U tim prvim časovima, tragična smrt Vuletića, sama po sebi nikom nije pružala objašnjenje.
Doduše, sudeći po tome što je žrvtu pozvao po imenu, ubica je verovatno poznavao. Ali, zar je moguće – pitali su se prijatelji – da je iko od ljudi koji su poznavali Jakšu imao razloga i obraza da digne ruku na ovog čoveka, jednog od najaktivnijih dobrovoljnih društveno-političkih radnika beogradske opštine Savski venac.
Da digne ruku na penzionisanog borca, nosioca mnogih visokih odlikovanja: ordena vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Republike sa srebrnim vencem, zasluga za na rad i medalje za hrabrost… Zaista, svaka se pretpostavka u tom prvom trenutku činila besmislenom, ubistvo je protumačeno kao strašan nesporazum.
Policijafoto: Dado Đilas
Ipak, nekoliko ljudi je naslućivalo nešto drugo. Oni su o tome razgovarali sa islednicima beogradskog SUP-a. I, bili su u pravu. Još par dana i izvršilac bi bio privreden da nije odlučio da istragu preduhitri i sam se preda vlastima u mestu svog službovanja, Titogradu, današnjoj Podgorici.
Bio je to Branko Keković, viši inspektor Službe državne bezbednosti. Od časa zločina pa do predaje i priznanja proteklo je više od četiri dana i ovaj čovek imao je vremena i strpljenja da, svoje najbliže, a preko njih i javnost, obavesti o razlozima koji su ga naveli na ovaj korak.
Pošto je ispalio šaržer u Vuletića, seo je u taksi i već sutradan 28. januara osvanuo u Titogradu. Okupio je oko sebe majku, sestru, sinove, braću od stričeva i objasnio:
– Osvetih Veljka!
Onda je seo i sastavio pismo u kojem je pokušao da motive svoje odmazde objasni prijateljima.
Priča koja je svoj tragičan rasplet dobila u centru Beograda, počela je 30 godina ranije, tačnije 1942. u sred Drugog svetskog rata.
Veljko Keković, bio je napredni student prava, oduševljeni komunista, jedan od organizatora narodnog ustanka u svom kraju i politički komesar komansko-zagaračke udarne čete, koji je stradao u sukobu sa crnogorskim četnicima 22. februara 1942.
U toku bitke na brdu Hum kod sela Vinića, dok je pokušavao da ce sa svojom jedinicom probije kroz četničke redove u dolinu Zete, i krene u napad na put od Podgorice prema Nikšiću, bio je ranjen i živ zarobljen. Dva borca su poginula pokušavajući da ga izbave.
Tek kasnije, u predvečerje istog dana, partizanski odredi su potisli četnike Baja Stanišića i napredujući naišli na osakaćeno telo svog komesara.
Ko ga je masakrirao, nikada se pouzdano nije saznalo. Živih svedoka među partizanima nije bilo.
Ipak, posle pune 33 godine jedan relativno mlad čovek (42), uprkos tom ćutanju, stavlja sve na kocku: ugled, odgovornu dužnost koju mu je društvo poverilo, svoj život i, najzad, budućnost porodice u kojoj je bio jedini zaposlen. Sve to da bi, stotinama kilometara daleko od mesta u kome živi i radi, nasilno prekinuo jedan ljudski život ubeđen da tako čini pravedno odmazdu nad čovekom koji mu je svojevremeno možda ubio brata.
Mesto zločinafoto: Petar Aleksić
Pričalo se u Crnoj Gori dugo da je Jakša Vuletić sve do pada Italije 1943. bio na suprotnoj strani, odnosno, u četnicima, i da je tek onda došao među partizane i priključio se Drugom zetskom odredu.
Kraj rata je dočekao kao potporučnik NOV i POJ. U jednom trenutku posle rata 1947. odveden je iz Svetozareva (Jagodina), gde je službovao i 15 dana proveo u vojnom zatvoru u Nišu. Razlog je bilo ispitivanje o smrti Veljka Kekovića. Oslobođen je usled nedostatka dokaza. Sumnja nije prerasla u istinu, ali je – ostala sumnja.
Branko Keković je presudio Vuletiću, pošto sud nije imao dokaze, a njegova borba koju je vodio sa samim sobom trajala je više od dve godine.
Prelom u glavi Kekovića je došao kada je Savezu boraca SO Danilovgrad stigao dopis iz Beograda iz kojeg se videlo kako je jednoj Crnogorki, nastanjenoj u glavnom gradu, priznat borački staž i penzija na osnovu potpisa dvojice svedoka. Ime jednog (neki Sarajlija) nije kazivalo ništa. Drugo je bilo ime Jakše Vuletića. Uskomešali su se ljudi iz boračke organizacije u Danilovgradu:
– Zar Jakša nekom da priznaje borački staž? Pa on je više od pola rata proveo među okupatorima i izdajnicima!
I pozledile su se stare rane. Neko se tada možda, setio sumnji i u ljutini uzviknuo:
Mesto zločinafoto: Dragana Udovičić
– On ubi i Veljka Kekovića!
To je došlo do Branka Kekovića, i život mu se okrenuo naopako. Naišli su dani krize savesti i svesti. Ni obnovljena istraga koju je na svoju ruku preduzeo nije, međutim, dovela do sigurnih podataka o bratovljevoj pogibiji. Presudno je, izgleda, opet bilo usmeno predanje. On je sve češće odsusustvovao sa posla, došao u Beograd, raspitiivao se i saznao adresu i broj Vuletićevog telefona.
Poslednji put u Beograd je doputovao nedelju dana pre zločina. Najviše vremena provodio je u parku kod “Manježa”, ispod SKC-a, gledao kuću broj 40 u Ulici generala Ždanova. I motreći tako, raspitujući se izokola, saznao je kako izgleda Jakša Vuletić.
Konačno, 27. januara uradio je poslednju proveru: telefonirao je u stan Vuletića i predstavio ce kao službenik PTT-a i pod izgovorom neplaćenog telefonskog računa tražio domaćina. Rekli su mu da nije tu i da će doći najdalje za sat. Jakša Vuletić je naišao kroz pola sata.
Vraćao se sa sednice delegata interesne zajednice vojnih osiguranika. Komšiji Dušanu Sretkoviću poželeo je laku noć i uhvatio se za kvaku, a tada je iz pomrčine kročio Branko. Sretkoviću koji se već popeo do prvog sprata samo se učinilo da je glas rekao “čika Jakša!”, a ustvari je rekao: “Čekaj, Jakša”!
Branko Keković bio je osuđen na izuzetno dugu zatvorsku kaznu.
U Ovčarsko-kablarskoj klisuri lociran automobil marke “audi” u kome su pronađena dva tela, a jedno do njih je telo Ane Radović za kojom se tragalo od 23. novembra.
Pored Ane Radović, “smrtonosni audio” odneo je život i vozača, njenog prijatelja Aleksandra Masaluškića, kako su “Novosti” već prenele, a vozilom pogrebne opreme oba tela prebačena su u hladnjaču privatne kapele u Čačku.
Automobil koji je sa prednje strane potpuno smrskan izvučen je dizalicom i sajlama, pri čemu je prvo izvučeno telo devojke koja je bila na suvozačevom mestu. Nakon toga, izvučeno je i telo vozača.
Od prizora kojem je prisustvovao, jednom vatrogascu je pozlilo.
Utvrđivanje identiteta tela obavili su rođaci poginulih, a na mestu nesreće bio je veliki broj ljudi, prijatelja i rođaka nastradalih.
Velika verovatnoća je da se automobil prevrnuo na putu, a potom preko zaštitne ograde upao u betonski propust.
Tužilac je naložio obdukciju.
Podsetimo, Ana Radović bila je živa nakon nesreće kod Ovčar banje, a sa njenog telefona upućena su dva “panik poziva”.
Prema najnovijim informacijama, policiji je 23. novembra stiglo obaveštenje od Hitne pomoći da je upućen “panik poziv” iz vozila, nakon čega je policija došla i do saznanja da je sa telefona nestale Ane Radović pozvana 2 puta – hitna služba i hitna pomoć.
Policija je iz tog razloga pokušavala da preko baznih stanica utvrdi sa koje je lokacije upućen poziv nestale Ane Radović.
Podsetimo, nestanak Ane Radović roditelji su prijavili u ponedeljak, a od juče su policiji i vatrogasci-spasioci pretraživali jezero Međuvršje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Nažalost, jutros je prekoputa jezera, u uskom, betonskom propustu pronađen prevrnut “audi” sa dva tela unutra.
Do nesreće Čačak–Požega došlo usled neprilagođene brzine vozila
Na Aleksandra M. pre dve godine pucano u ŽeleznikuSlušaj vest0:00/0:00
Aleksandar M. (37), koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći sa Anom Radović (20), pre dve godine, 21. decembra 2023. godine, ranjen je u pucnjavi u beogradskom naselju Železnik.
U Višem sudu u Beogradu je u toku sudski postupak za ovo ranjavanje Aleksandra M, a optužnica je podignuta protiv trojice okrivljenih dok se i dalje traga za četvrtim.
Foto: Screenshot Youtube / screenshot
Tužilac tereti ovu grupu da su tog dana pokušali da ubiju Aleksandra M. ispred jednog auto-otpada u Železniku. Kada je on zaustavio auto i izašao iz vozila, optuženi su otvorili vatru na njega.
Pogođen metkom u rame
Aleksandar je preskočio haubu svog automobila i sakrio se, a napadači su pobegli. On se sam odvezao do Urgentnog centra. Utvrđeno je da ga je jedan metak pogodio u rame.
Foto: Snežana Krstić, Društvene mreže / Ringier
+7GalerijaAna Radović i Aleksandar M.
Da podsetimo on je sa Anom Radović 23. novembra, popodne krenuo sa Zlatibora za Beograd. Devojka se poslednji put čula sa bratom u 18.45 kada mu je rekla da prolaze Ovčarsko-kablarsku klisuru.
Foto: Snežana Krstić / Ringier
+7GalerijaIzvlačenje auta u kojem je bila nestala Ana Radović
Pošto se posle toga nije javljala, zabrinuta porodica je sledećeg dana prijavila njen nestanak policiji, a juče je pronađen automobil sa njihovim telima pored puta u betonskom ispustu.
Audi sleteo zbog neprilagođene brzine
Dosadašnjom istragom utvrđeno je da se nesreća dogodila u nedelju oko 19 časova, navodno zbog neprilagođene brzine, “audi” je sleteo s puta, probio zaštitnu ogradu i upao u betonski propust koji se nalazi sto metara od prometne magistrale Čačak-Požega.
Foto: Snežana Krstić / Ringier
+7GalerijaIzvlačenje auta u kojem je bila nestala Ana Radović
– Od siline udarca Ana i njen prijatelj Aleksandar su na licu mesta preminuli od zadobijenih povreda. Njihova tela su bila zarobljena u betonskom odvodu tri dana, sve dok ih nisu pronašli sa vozilom.
Potraga je bila dodatno otežana jer je “audi” nakon nesreće upao u rupu koja je skoro iste visine, dužine i širine kao skupoceni džip, pa se smrskana olupina nije mogla videti golim okom. Tokom jučerašnjeg dana satima je trajalo izvlačenje automobila.
Na mestu ostali mrtvi
Kako saznajemo, prema prvim podacima iz nalaza obdukcije tela nastradalih, oboje su na licu mesta bili mrtvi jer su zadobili višestruke povrede na celom telu.
Foto: Snežana Krstić, Društvene mreže / Ringier
Panik poziv nije bio od pomoći
Iako je Ana uputila panik pozive, iz Doma zdravlja u Čačku danas su saopštili šta se u stvari dogodilo sa pozivom iz automobila u kom je stradala Ana Radović.
– 23. novembra 2025. godine u večernjim satima Služba hitne pomoći Čačak primila je jedan poziv preko govornog automata na broj 194 na engleskom jeziku, tehnički ne baš jasnog sadržaja bez tačne lokacije gde bi ekipa SHP odmah mogla da postupi i izađe na teren, saopšteno je iz Doma zdravlja Čačak.
– Kao što je poznato u zvaničnom pravilniku o radu SHP na teritoriji cele Srbije da bi dispečer koji se nalazi u stanici SHP primio poziv 1.reda hitnosti neophodno je da zna tačnu lokaciju gde se pacijent nalazi. Kad je pronađen automobil sa telima od strane policije i vatrogasno-spasilačkih ekipa i kada smo dobili lokaciju naša ekipa je istog momenta izašla na teren – saopšteno je.
Podsetimo, Ana Radović (20), koja je nestala 23. novembra nakon što se iz svog doma na Zlatiboru uputila ka Beogradu, pronađena je mrtva na magistralnom putu kod Čačka.
Telo nesrećne devojke pronađeno je u “audiju” zajedno sa telom Aleksandra M. (37) koji je upravljao ovim automobilom.
Ana Radović krenula da plati ispite u Beogradu
Prema saznanjima “Blica”, Ana Radović je 23. novembra krenula sa prijateljem, Aleksandrom M. (37), koji je došao po nju na Zlatibor, put Beograda.
Istragu povodom saobraćajne nesreće kod Ovčar banje, u blizini jezera Međuvršje, u kojoj su poginuli Ana Radović (20) i Aleksandar Masalušić (37) vodi Osnovno javno tužilaštvo u Čačku
Osnovno javno tužilaštvo u Čačku oglasilo se danas u vezi sa udesom koji se u nedelju dogodio kod jezera Međuvršje, u blizini Čačka, a u kome su živote izgubili Ana Radović (20) sa Zlatibora i Aleksandar Masalušić (37) iz Priboja, sa prebivalištem u Beogradu.
– Tužilaštvo radi na utvrđivanju uzroka ove nesreće – saopštili su iz ove institucije. Dežurni tužilac OJT u Čačku je bio na uviđaju na licu mesta i konstatovao da je za volanom bio muškarac, dok je devojka sedela na mestu suvozača. Podsećamo, udes se dogodio u nedelju oko 19 časova, a policija i vatrogasci-spasioci su automobil i nastradale pronašli tek tri dana kasnije. Našli su ih na dojavu meštana.
Vidi galerijuFotografije nakon pronađenog vozila “audi” Foto: RINA
– Izlaskom na lice mesta dežurni javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Čačku, u prisustvu službenih lica Ministarstva unutrašnjih poslova, čačanske Policijske uprave i Vatrogasne službe, preduzeo je dokaznu radnju uviđaja u okviru koje je izvršeno sečenje predmetnog vozila kako bi se izvršio pregled unutrašnjosti automobila. U vozilu su pronađena tela dva preminula lica i to na mestu vozača telo muške osobe A.M., rođene 1988, a na mestu suvozača telo ženske osobe A.R., rođene 2005. godine. Daljim radom i proverama utvrđena je činjenica da je policiji prijavljen nestanak A.R. 23. novembra 2025. godine, a da je dan kasnije prijavnjen i nestanak muškarca A.M. – navodi se u saopštenju Osnovnog javnog tužilaštva u Čačku.
Još dodaju da je dežurni tužilac dao nalog za obdukciju tela nastradalih, kao i da se radi na utvrđivanju okolnosti koje bi mogle biti uzrok nesreće.
Ana Radović Foto: Društvene Mreže
Kako nezvanično saznajemo iz istrage, ograda duž magistralnog puta je bila oštećena u nekom od ranijih udesa na tom mestu, te je spasiocima promakao ambis koji se iza nje nalazi. Ali i dalje ostaje čuđenje da su tela dvoje mladih više od tri dana bila u betonskom kanalu, tik pored veoma prometnog magistralnog puta Čačak – Požega.
– Uviđajem je utvrđeno da je njihov automobil u šanac dospeo tako što je vozač, najverovatnije “ispravio” krivinu, nastavivši pravo, umesto da iz pravca Požege ka Čačku, savije ulevo. Umesto toga, prošli su “na žilet” između čelične ograde i oboda brda i direktno se zakucali u betonsku ploču, nakon čega je automobil bočno upao u betonsku rupu i tu ostao zaglavljen – kaže naš izvor iz istrage.
Kako on dodaje, kada su vratili satelitske snimke kretanja tog automobila, jasno se vidi da “audi” čeličnu ogradu nije ni dotakao. On kaže da je ograda već bila oštećena u nekom od ranijih udesa.
Inače, Ana Radović bila je nstudent Pravnog fakuletat i kobnog dana je sa Zlatibora krenula u prestonicu kako bi, kako je rekao ranije njen otac, platila ispite. Nastradali Aleksandara Masalušić bio je telohranitelj Nebojše Stojkovića Stojketa, nekadašnjeg vođe rakovačkog klana.
