Proglašenje Dana žalosti u Federaciji Bosne i Hercegovine
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine donijela je važnu odluku na hitnoj sjednici koja se održala večeras. Datum 6. novembar 2025. godine je proglašen Danom žalosti u Federaciji BiH. Ova odluka je rezultat tragičnog događaja koji je zadesio Dom penzionera u Tuzli, gdje su mnogi štićenici izgubili svoje živote u strašnom požaru. Ova tragedija je duboko potresla cijelu zajednicu i ostavila neizbrisiv trag na porodice, prijatelje i sve građane koji su pogođeni ovim događajem. U ovom članku razmotrit ćemo ne samo razloge za proglašenje Dana žalosti, nego i simboliku, mjere koje će uslijediti, te utjecaj na zajednicu.
Razlozi za proglašenje Dana žalosti
Jedan od ključnih razloga za proglašenje Dana žalosti je želja da se oda počast svim žrtvama tog strašnog požara. Ivo Lučić, jedan od preživjelih, svjedočio je svojim bolnim iskustvima, misleći da je njegov otac preživio katastrofu, samo da bi ubrzo saznao tragične vijesti. Ovakvi događaji često ostavljaju duboke emocionalne ožiljke ne samo na preživjelima, već i na čitavim zajednicama koje su pogođene. Činjenica da su mnogi stariji ljudi, koji su se oslanjali na tu instituciju, izgubili živote u ovakvim okolnostima, dodatno naglašava potrebu za kolektivnom tugom i sjećanjem.
Simbolika Dana žalosti
Dan žalosti nije samo formalna odluka; on nosi sa sobom duboku simboliku. Obaveza isticanja zastave Bosne i Hercegovine na pola koplja na zgradama zakonodavnih, izvršnih i sudskih organa vlasti, kao i na javnim institucijama, predstavlja znak poštovanja prema žrtvama. Ova gesta poziva sve građane na zajedništvo i solidarnost, te na refleksiju o važnosti ljudskog života i sigurnosti u zajednici. U mnogim drugim zemljama, ovakvi simbolični gestovi su način da se izrazi tuga i poštovanje prema onima koji su izgubili živote, te da se društvo ujedini u trenutku krize. Očekuje se da će građani i organizacije u cijeloj zemlji učiniti isto, organizirajući komemoracije i druge događaje kako bi se odala počast žrtvama.
Dva brata Naim Morina i Driton Morina ubijena su vatrenim oružjem u selu Golubovac u opštini Mališevo. Sumnja se da je na njih pucao zet Astrit Isufi, za kojim se traga, saopšteno je iz regionalne direkcije policije u Đakovici.
Osumnjičeni iz jednog sela u opštini Drenas i on je u bekstvu.
Kako dalje navodi Klankosova.tv, na mestu ubistva policija je pronašla i vatreno oružje, za koje se još uvek ne zna da li ga je osumnjičeni koristio za izvršenje zločina.
U policijskom izveštaju se navodi da su dva ranjena brata starosti 30 i 40 godina dovezena u Centar porodične medicine u selu Kijevo, gde su lekari pkonstatovali smrt.
“Oko 11:30 časova obavešteni smo da su dva odrasla muškarca (braća) odvedena u Centar porodične medicine u Kijevu zbog prostrelnih rana. Medicinsko osoblje Centra porodične medicine potvrdilo je smrt žrtava. Potrebne policijske jedinice su odmah reagovale na slučaj i stigle su na lice mesta”, navodi se u izveštaju.
Policija je identifikovala izvršioca.
U koordinaciji sa tužiocem, preduzimaju se sve neophodne istražne radnje u vezi sa slučajem i hapšenjem osumnjičenog, navodi se u izveštaju.
Dva brata Naim Morina i Driton Morina ubijena su vatrenim oružjem u selu Golubovac u opštini Mališevo. Sumnja se da je na njih pucao zet Astrit Isufi, za kojim se traga, saopšteno je iz regionalne direkcije policije u Đakovici.
Osumnjičeni iz jednog sela u opštini Drenas i on je u bekstvu.
Kako dalje navodi Klankosova.tv, na mestu ubistva policija je pronašla i vatreno oružje, za koje se još uvek ne zna da li ga je osumnjičeni koristio za izvršenje zločina.
U policijskom izveštaju se navodi da su dva ranjena brata starosti 30 i 40 godina dovezena u Centar porodične medicine u selu Kijevo, gde su lekari pkonstatovali smrt.
“Oko 11:30 časova obavešteni smo da su dva odrasla muškarca (braća) odvedena u Centar porodične medicine u Kijevu zbog prostrelnih rana. Medicinsko osoblje Centra porodične medicine potvrdilo je smrt žrtava. Potrebne policijske jedinice su odmah reagovale na slučaj i stigle su na lice mesta”, navodi se u izveštaju.
Policija je identifikovala izvršioca.
U koordinaciji sa tužiocem, preduzimaju se sve neophodne istražne radnje u vezi sa slučajem i hapšenjem osumnjičenog, navodi se u izveštaju.
Pevač otkriva kako je pronašao snagu da stane na scenu u teškom periodu i bolu koji ga i dalje prati.
Estradni umetnik Dženan Lončarević 2008. godine doživeo je veliku porodičnu tragediju kada mu je preminuo rođeni brat. Dženan je jednom prilikom pronašao snage da progovori o ovoj bolnoj temi i otkrio da je samo nekoliko dana nakon gubitka morao da održi nastup.
– Reći ću vam jedan detalj koji su neki ljudi protumačili pogrešno, ali samo ja znam koliko sam u tom trenutku morao da pobedim sebe. Jedne novogodišnje noći morao sam da izađem na binu naizgled srećan, nasmejan i odlično raspoložen. Morao sam da pevam cele noći i da napravim odličnu atmosferu – ispričao je svojevremeno i dodao:
– Nepunih dvadeset dana pre toga izgubio sam rođenog brata, ali nisam mogao da otkažem nastup i nisam želeo da izneverim ljude koji su očekivali odličan doček Nove godine – prisećajući se.dzenan-loncarevic / Izvor: Srbija Danas
– Kažu da je bilo fenomenalno, ali niko nije znao da sam morao osmehom da prikrijem ogromnu, neizdrživu bol. Retko govorim o tome, retko se i prisećam te noći, ali znam da posle nje mnogo toga više nije bilo isto – rekao je on.
Mnogi ne znaju da je Dženan preminulom bratu posvetio pesmu “Strah me da te sanjam”, koja se našla na njegovom albumu iz 2009. godine.
Razveo se od supruge
Podsetimo, pevač Dženan Lončarević razveo se od supruge Samire nakon 25 godina braka. Dženan i Samira imaju dvojicu sinova, a prošle godine sve je iznenadila vest da se pevač Dženan Lončarević razvodi od supruge Samire nakon, a kako se navodilo, poslednjih 15 godina živi sa ljubavnicom sa kojom takođe ima dvoje dece.
Naime, Dženan Lončarević je dobio drugog sina sa izabranicom sa kojom je, kako su mediji prenosili, paralelno živeo dok je bio u braku sa Samirom i sa kojom živi već 15 godina u Beogradu.
Nikolina Kovač i Saša Kapor treći put će se ostvariti u ulozi roditelja. Pevači je na svom profilu na Instagramu obavestila javnost da čeka treće dete sa suprugom, sa kojim već ima ćerkicu i sina.
“U nebo pogledaj, sunce sija jače nego ikada, jedno srce kuca za sve nas, ljubav je naša pobeda. Zajedno kroz vetrove, oluje, mećave, nova radost dolazi, svetlo iznad svetlosti… Katkad imaš neke druge želje, planove, Bog zna šta ti je potrebno, šta je najbolje za tebe, zato prepusti se… Ljubav je naša zakletva, smisao, potreba, jedni drugima mi smo sve, raduj se, samo raduj se!”, napisala je ona, a potom otkrila i pol bebe.
Nikolina Kapor na svet će doneti još jednog dečaka, pa će tako u njihovoj porodici sada biti 3:2 u korist jačeg pola.
Nema prijavljenih posledica ni povređenih nakon zemljotresa
Seizmološke službe nastavljaju da prate situaciju
Jutros u 6:56 časova, zemljotres je pogodio područje u blizini Novog Pazara.
Prema podacima Republičkog seizmološkog zavoda, potres je bio jačine 1,7 stepeni po Rihterovoj skali, a epicentar je registrovan na dubini od oko sedam kilometara.
Zemljotres ove jačine ne može izazvati materijalnu štetu, ali su ga pojedini građani u okolnim selima osetili kao blago podrhtavanje tla.
Za sada nema prijavljenih posledica ni povređenih, a seizmološke službe nastavljaju da prate situaciju.
Inicijativa koja bi mogla da promeni način sankcionisanja najtežih krivičnih dela počinjenih od strane mlađih maloletnika.
U poslednje vreme sve je glasnija debata u pojedinim zemljama Evrope o spuštanju granice krivične odgovornosti za maloletnike na trinaestu godinu života. Švedska predlaže da deca od 13 ili 14 godina mogu odgovarati pred sudom za najteža krivična dela, poput ubistava i oružanih napada, i da kazne izdržavaju u posebno opremljenim omladinskim zatvorenim centrima umesto u klasičnim zatvorima. Dok se u Nemačkoj javno razgovara o spuštanju granice sa 14 na 12 godina, nakon talasa nasilja u koje su bili umešani maloletnici, piše Dojče vele.
Iako ove reforme izazivaju otpor dela šire i stručne javnosti, one se potkrepljuju argumentima da deca sve više postaju oruđe kriminalnih grupa, pa i počinioci ubistava. Međunarodne institucije kao što su Ujedinjene nacije i Savet Evrope i dalje preporučuju da granica krivične odgovornosti ne bude niža od 14 godina.
Ipak, politički pritisci jačaju, a surova stvarnost se često menja brže nego što se mnogima dopada, uzimajući u obzir sve više primera maloletničke delikvencije u svetu.
Zakon u Srbiji oslobađa svake odgovornosti lica mlađa od 14 godina
U Srbiji je trenutna granica krivične odgovornosti 14 godina, tako da deca mlađa od toga ne mogu biti krivično procesuirana, bez obzira na težinu učinjenog dela. Za njih je predviđeno samo sprovođenje vaspitnih, socijalnih i zaštitnih mera, dok krivična odgovornost pada na teret roditelja ili staratelja ukoliko se dokaže njihova nebriga i nemar. Takva rešenja možda imaju smisla kada se radi o lakšim delima, ali su potpuno neadekvatna u slučajevima teških zločina. Tu spada i masakr u beogradskoj osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”,gde je dečak od 13 godina ubio devetoro učenika i domara, a ranio još šest osoba. Zbog svog uzrasta nije mogao krivično da odgovara, pa je sistem odgovorio tako što su procesuirani njegovi roditelji, a on smešten u zdravstvenu ustanovu.Ipak, u javnosti je ostao utisak da je pravda ostala nedostižna.
Kako bi predlog Švedske i Nemačke bio sproveden u Srbiji
Da Srbija usvoji i sprovede model predloga zakona poput Švedske ili Nemačke, to bi značilo da bi i deca od 13 godina mogla krivično da odgovaraju u slučajevima teških ubistava ili oružanih napada. Takav zakon bi zahtevao formiranje specijalizovanih omladinskih objekata i novi sistem postupanja prema deci počiniocima najtežih krivičnih dela. To ne bi podrazumevalo klasičan zatvor, već institucionalne ustanove u kojima bi boravili pod režimom, ali sa prisustvom psihologa, pedagoga i socijalnih radnika. Sudovi bi, umesto da takve slučajeve prepuštaju porodično-pravnoj zaštiti, mogli da izriču krivičnopravne mere prilagođene maloletnicima. Time bi se sistem prilagodio realnosti u kojoj i dete od 13 godina može izvršiti zločin srazmeran onom koji čine odrasli. Srbija bi tako dobila pravni mehanizam za reagovanje u slučajevima ekstremnog nasilja među decom.
Vesna Marković iz Čente koja je nestala 21.10.2025. za kojom su intenzivno tragali porodica i prijatelji,pronađena je živa i zdrava, objavili su nestali_srbije.
Podsetimo, Vesna Marković iz Čente kod Zrenjanina nestala je 21. oktobra ove godine i od tada joj se gubi svaki trag. Potraga je za njom odmah je krenula, a na društvenim mrežama širio se apel i molili oni koji imaju određene informacije o ovoj ženi da jave nadležnima.
Nakon 16 dana stigla je vest da je na svu sreću pronađena živa i zdrava.
Irina Trojanovski (1) iz Beograda, jedina je “beba sa krilima” u Srbiji. Ona boluje od retkog TAR sindroma zbog kog joj rukice nisu razvijene, a pored toga u kolenima nema čašice, te ne može ni da hoda. Ipak, Irina je u avgustu operisana u Poljskoj, gde su joj ugrađeni fiksatori u nogice, a sada je već i uspela da napravi prve korake. Iako korača uz pomagala, ovo je ogroman napredak za bebu za koju su svi mislili da nikada neće ni stati na noge!
Irina već mesecima napreduje, od kada je bila na operaciji u Poljskoj. Roditelji malog borca su presrećni, a ništa manje nisu srećni ni lekari. Poslednjih nekoliko dana, Irinina majka Jelena objavljuje svaki njen korak napred.
Ipak, kako se vidi na snimcima, nekada je teško, nekada “bebi sa krilima” liju suze dok uči da pomera nogice, ali svi se nadaju da će se ova teška borba isplatiti. Kako se vidi na snimcima koje je objavila Jelena, Irina polako pomera nogice po pokretnoj traci, dok i dalje ima fiksatore. Uz maminu pomoć ona vešto savladava svaki pokret, iako joj se na licu vide suze.
“U ovo je uloženo puno suza”, napisala je Irenina majka ispod snimka na kom devojčica plače ii negoduje dok vežba na spravama.
foto: Printscreen/Facebook/Jelena Ilić
U septembru prvi put stajala na svojim nogama
Podsetimo, Irina je u septembru prvi put stala na noge. Tada je njena majka mogla i da vrišti od sreće, a napredak je sa svakim mesecom sve veći.
“Ona je vrag mali, ponašala se kao da joj nije prvi put, tako samouvereno. Do pravih koraka imamo još jednu operaciju, korekciju mišića, a ovo je za sada velika stvar”, rekla je tada uzbuđena majka.
Operacija u Poljskoj bila prekretnica
Irini su u avgustu, tokom operacije u Poljskoj, u noge ugrađeni fiksatori koji bi u narednom periodu trebalo da joj pomognu da samostalno prohoda. Kako je tada objasnila Jelena, do marta 2025. doktori iz Varšave planiraju da proslave Irinin oporavak.
“Plan lekara su 3 vezane operacije. Prvom operacijom su joj ugrađeni spoljni fiksatori. Operacija je trajala oko 2 sata. Sve je prošlo u najboljem redu. Sutradan je već puštena iz bolnice. Obučeni smo kako da klikovima svakodnevno produžavamo šine i da joj se na taj način u narednih mesec dana isprave noge”, pojašnjava Jelena.
Šta je TAR sindrom
TAR sindrom je retki genetski poremećaj koji karakteriše odsustvo radijalne kosti, kosti koja povezuje šaku i lakat, ali i dramatično smanjen broj trombocita.
Za ovaj izrazito redak poremećaj Irinini mama i tata saznali su na najteži mogući način, kada je njihova radost posle potpuno uredne trudnoće rođena sa skraćenim ručicama i nivoom trombocita od samo 18.
Kako objašnjava Irinina mama, leva ručica ove hrabre bebe ima jednu kost i moglo bi se razmišljati o osposobljavanju za kakvo-takvo funkcionisanje, pa se sva nada polaže u nju.
Prva i druga godina života je ključna
Irinina borba je za čitav život, ali da bi je uopšte bilo, ključno je bilo da se broj trombocita koliko-toliko stabilizuje, da bi se potom moglo razmišljati o rešenju za njene ručice. Taj proces najvažniji je upravo u prvoj i drugoj godini života.
Pomozimo Irini!
Budi Human
Slanjem SMS poruke sa tekstom 1531 na 3030, cena poruke 200 dinara
