Pevačica Dara Bubamara izjavila je jednom prilikom da je svog sina Konstantina htela da upiše samo u privatnu školu, kao i da joj druge opcije nisu ni padale na pamet.
No, međutim, DaraBubamara, naša poznata pevačica, se nije lepo izrazila, pa je zbog izjave da su sve škole koje nisu privatne, seljačke, i te kako bila na meti osuda.
Foto: Pink.rs/A. Nikolić
– Moj sin ne ide u ove seljačke škole, već u privatnu u školu, gde su deca uspešnih roditelja, političara i sportista. Nisu glupa seljačka zavidna deca, nego su pametna i znaju ko je Dara Bubamara. To su deca koja kažu, tvoja mama je vrh! Moj Kosta bi u slučaju da ga neko zadirkuje za mamu opalio šamar i rekao mu, ne obraćaj mi se više. Psihički je jak, zna sve probleme koje je majka imala i o tome smo razgovarali. Imamo otvoren odnos – rekla je jednom prilikom pevačica za Blic, pa je objasnila i koliko sve to košta:Tekst se nastavlja posle oglasa
– Trošim na sve to oko 5.000 evra kad se sve sabere, ali to sve vredi. Nijedna privatna škola nije jeftina, ali dobro.
Inače, pevačica se posle izjave pravdala kako nije mislila ništa loše, a tek nakon što je videla da su je mnogi osudili zbog izjave da su sve škole osim privatnih “seljačke”.
– Bila sam isprovocirana… Htela sam da nahvalim moju školu, stvarno nisam mislila ništa loše, samo sam htela da nahvalim školu mog sina… Nisam mislila nikog da uvredim, deca mojih prijatelja idu u državne škole. Ja nikada ne omalovažavam nikoga – objasnila je na kraju Dara.
Incident u Vićenci: Ključna pitanja o sigurnosti zdravstvenih radnika
Vikend u Vićenci donio je uznemirujući incident koji je ponovo otvorio važnu diskusiju o sigurnosti zdravstvenih radnika. U subotu ujutro, 34-godišnja žena iz Srbije uhapšena je nakon napada na medicinsko osoblje u bolnici San Bartolo. Ovaj događaj ne predstavlja samo izolovan slučaj već je manifestacija dubljih problema u savremenom društvu, uključujući zavisnosti, nasilje i socijalnu marginalizaciju. U današnje vrijeme, zdravstveni radnici su često izloženi različitim rizicima, stoga je ključno razmotriti koliko su oni zaštićeni u svom radu i koja rešenja postoje za prevenciju sličnih incidenata.Sadržaj se nastavlja nakon oglasa
Uzroci incidenta: Od pokušaja krađe do nasilja
Incident je započeo na ulici Korso Paladio, gde je žena, pod uticajem narkotika, pokušala ukrasti stvari iz lokalnog bara. Vlasnici su brzo obavijestili policiju, koja je pribjegla intervenciji. Kada su policajci stigli, primetili su da je žena u dezorganizovanom stanju, što je sugerisalo da je njen problem mnogo dublji od običnog prekršaja. Umesto da je odmah privedu, odlučili su je prevesti u bolnicu San Bartolo radi medicinske pomoći. Ova odluka, iako vođena humanim motivima, dovela je do još veće eskalacije nasilja.
Ova situacija jasno osvetljava kompleksnost problema zavisnosti i kako ona može dovesti do nasilnog ponašanja. U modernom društvu, zavisnost od droga i alkohola ostavlja trajne posledice na pojedince i njihove porodice. U ovom slučaju, žena nije samo ugrozila sebe, već i stvorila opasnost za zdravstveno osoblje koje joj je pokušalo pomoći. Takvi incidenti postavljaju pitanje kako se društvo ophodi prema osobama sa zavisnostima i šta se može učiniti da se pomogne onima pre nego što situacija postane kritična
Životna Priča Bogdane Ražnatović: Snaga, Otpornost i Porodična Posvećenost
Bogdana Ražnatović nije samo ime poznato u sportskim krugovima, već i simbol izuzetne snage i otpornosti. Njena životna priča, koja obuhvata uspješnu karijeru u košarci i ulogu posvećene supruge i majke, pruža dubok uvid u svakodnevne izazove sa kojima se žene suočavaju u savremenom društvu. Kroz vlastitu borbu, Bogdana je postala uzor mnogim ženama, pokazujući da prava snaga dolazi iznutra i da je moguće nadvladati prepreke koje život postavlja pred nas.Sadržaj se nastavlja nakon oglasa
U trenutku kada se priprema za dolazak svog trećeg djeteta, sina Ilijana, zajedno sa suprugom Veljkom, Bogdana postavlja nove prioritete, fokusirajući se na stvaranje stabilnog i sretnog doma. Njena priča nije samo o uspjesima, već i o važnim lekcijama koje je naučila tokom svog života, kao i o snazi da se prilagodi novim okolnostima koje dolaze s promjenama. U eri kada su očekivanja od žena često nerealna, Bogdana uspijeva balansirati između profesionalnih ciljeva i porodičnih obaveza, ostavljajući snažan utisak na sve oko sebe.
Rani Počeci i Sportski Uspon
Njena strast prema košarci započela je u osnovnoj školi, gdje je brzo postala kapetanica svog tima. Ova rana ljubav prema sportu oblikovala je njen karakter i odredila pravac njenog budućeg života. Tokom svojih godina na terenu, Bogdana je očarala sve svojim vještinama, što je dovelo do pažnje trenera i skauta. Kao članica juniorske reprezentacije Srbije, postigla je značajan uspjeh osvojivši brončanu medalju na Evropskom prvenstvu u Vukovaru, što je bio njen prvi veliki trijumf na međunarodnoj sceni.
Međutim, put do uspjeha nije bio lak. Godine 2015. doživjela je tešku povredu koljena koja je označila kraj njene profesionalne košarkaške karijere. Ova teška situacija nije uticala samo na njen fizički život, već je ostavila duboke emocionalne ožiljke. U jednom od svojih intervjua, Bogdana je izjavila: „Vjerujem da mi je košarka dala mnogo pozitivnih iskustava i vrijednih lekcija, ali su mi povrede onemogućile daljnje napredovanje.” Ova izjava ne odražava samo njene sportske aspiracije, već i njenu sposobnost da se nosi s nepredviđenim izazovima.
Obrazovanje i Prilagođavanje Novim Izazovima
Nakon povrede, Bogdana je odlučila da nastavi svoje obrazovanje na Višoj poslovnoj školi, gdje je stekla zvanje iz finansija i računovodstva. Ovaj potez pokazuje njenu odlučnost i sposobnost prilagodbe novim okolnostima, preuzimajući odgovornost za svoj život i budućnost. Time je osigurala bolju karijeru, ali i izgradila svoj identitet kao žene koja se ne predaje lako. Ova transformacija nije bila samo načelna; ona je omogućila Bogdani da postane snaga stabilnosti i inspiracije za mnoge.
Porodični Život i Ljubavna Priča
Nakon povlačenja iz profesionalnog sporta, Bogdana je pronašla novu svrhu kroz svoju porodicu. U braku sa Veljkom Ražnatovićem, njihova ljubavna priča započela je kao prijateljstvo koje je vremenom preraslo u duboku emocionalnu povezanost. Par nestrpljivo očekuje dolazak svog trećeg djeteta, a njihovi sinovi, Željko i Krstan, čine njihovu svakodnevicu ljepšom i smislenijom.
Bogdana često naglašava: „Familija je za mene na prvom mjestu“, što ukazuje na njenu duboku posvećenost kao supruge i majke. Ova izjava nije samo fraza; ona predstavlja istinsku refleksiju njenih vrijednosti i izbora koje svakodnevno donosi. Njihov odnos, i pored izazova koje donosi javni život, temelji se na ljubavi i međusobnom poštovanju.
Između Medijske Pažnje i Privatnosti
Unatoč medijskoj pažnji koja prati njihov brak, Bogdana i Veljko uspijevaju održati stabilan i srećan odnos. Njihova izjava: „Što više pišu o nama, mi smo bliži i jači“, pokazuje njihovu otpornost na pritisak medija. Njihova bliskost se očituje kroz zajedničke projekte, uključujući humanitarne akcije, koje dodatno jačaju sliku o skladnom odnosu. Bogdana često ističe važnost međusobnog povjerenja i podrške u braku, što im omogućava da se bore protiv vanjskih pritisaka.
Nova Etapa: Poslovni Pothvati i Budući Planovi
Nakon povlačenja iz sporta, Bogdana se ne predaje. Udružila je snage s porodicom kako bi pokrenula novi poslovni poduhvat, s ciljem stvaranja brenda koji odražava njihove vrijednosti i životna iskustva. Ova nova etapa donosi brojne izazove, ali i prilike za lični i profesionalni razvoj. „Cilj nam je stvoriti nešto posebno, što će biti odraz naše porodice i naših vrijednosti“, naglašava Bogdana, pokazujući svoju odlučnost i viziju.
Njihov brend, fokusiran na zdravu ishranu i održive prakse, ne predstavlja samo ekonomski potencijal, već i način da doprinosi zajednici. Bogdana Ražnatović predstavlja primjer žene koja se uspješno suočila s izazovima i pronašla način da izgradi sretnu i ispunjenu budućnost. Njena životna priča nas podsjeća da, bez obzira na prepreke, ljubav i podrška porodice ostaju ključni elementi uspjeha.
S neizmjernom energijom i posvećenošću, Bogdana nastavlja graditi svoj put kroz život, ostavljajući snažan pečat u svemu što radi. Njena sposobnost da se suoči s preprekama i njen neprestani rad na sebi čine je istinskim liderom, ne samo u porodici, već i u društvu. Bogdana Ražnatović je inspiracija za sve nas, pokazujući da uz ljubav, podršku i upornost, svaka žena može pronaći svoj put prema sreći i uspjehu.
Jutros, nešto pre 7 časova, na autoputu kod petlje “Lasta” u smeru ka Nišu došlo je do saobraćajne nezgode u kojoj je putničko vozilo sletelo sa kolovoza i završilo u jarku. Stanje učesnika još uvek nije poznato.
Jutros nešto pre 7 časova na autoputu u smeru ka Nišu, u blizini petlje “Lasta”, došlo je do saobraćajne nezgode kada je automobil sleteo sa kolovoza i završio u jarku.
Stanje učesnika za sada nije poznato, a na vozilu je pričinjena velika materijalna šteta.
Na licu mesta nalaze se pripadnici saobraćajne policije i šlep služba. Saobraćaj na ovoj deonici nije obustavljen, ali je usporen zbog zadržavanja vozača koji prolaze pored mesta nezgode.
Vozačima se savetuje poseban oprez, jer su kolovozi klizavi zbog kiše.
Prema navodima AMSS, promenljivo vreme sa padavinama će otežavati vožnju, dok će u jutarnjim i večernjim satima vidljivost biti smanjena zbog magle ili niske oblačnosti, naročito na deonicama pored reka, jezera, kanala i u kotlinama.
Učesnik “Elite 9”, Nenad Macanović Bebica izašao je iz spavaće sobe, a Jovana Mitić odmah je krenula da ga psuje.
– Je l’ si se molio Boga da ti da rogove – pitala je Jovana.
Ona ga je zatim pljunula u prolazu.
– Nije dogovor da ti Asmin namešta jaknu – rekao je Bebica Teodori, dok mu je advokatica dobacivala.
– Ne maltretiraj devojku, psihiću, to je nečije dete, ako nemaš osećaj za svoje dete njeni roditelji imaju, usta li te mrtva j*bem – rekla je advokatica.
Ona ga je ponovo pljunula, a onda ju je obezbeđenje udaljilo od Bebice.
Velika tragedija dogodila se u Rumuniji, u blizini Krajove fudbaler lokalnog kluba je napravio veliku tragediju u kojoj je i sam izgubio život.
Naime, kako navode tamošnji mediji, fudbaler (36) prešao je u suprotnu traku, naleteo na drugo vozilo i imao direktan sudar sa njime, gde su na mestu poginula oba vozača, dok se samo žena iz drugog automobila bori za život.
– Po dolasku na lice mesta utvrđeno je da postoje tri žrtve, zarobljene u vozilima. Jedna osoba ženskog pola prevezena je u bolnicu sa povredama, dok je kod preostale dve, nakon izvlačenja iz automobila, konstatovana smrt – saopštio je Cornel Barbu iz ISU Dolj.
Jedan od svedoka pričao je kako je sve izgledalo.
– Zajedno sa medicinskim tehničarem iz hitne pomoći otvorio sam vrata sa strane suvozača. Postavili smo braunilu, infuziju, ostali pored devojke i pokušali da uradimo sve što je moguće da joj pomognemo. Prvi put u životu vidim nešto tako, bilo je tragično, bio sam tamo kad su preminuli.
– Izašao sam iz auta, prišao sam njegovom vozilu. On je tada ispuštao dušu, a i onaj drugi momak je još malo bio živ. Tamo s desne strane bila je i jedna devojka, pa sam pokušao da otvorim vrata – rekao je drugi svedok.
Takođe, navodi se da je fudbaler išao neverovatnom brzinom, kao i da je gledao u telefon u trenutku nesreće.
Potraga za Milanom Perovićem (37), profesorom violine iz Bogatića, koji je nestao20. oktobra, završila se tragično.
Porodica je potvrdila da je njegovo telo 1. novembra izvučeno iz Save kod Beograda.
– Očekuju se rezultati DNK testova, što bi moglo da potraje od sedam do mesec dana. Obavljena je obdukcija tela, ali još nije saopšteno više detalja o uzroku smrti – naveo je izvor.
Milan Perović se 20. oktobra ujutru nije vratio kući sa posla i tog dana u prepodnevnim časovima poslednji put je viđen na Savskom mostu u Sremskoj Mitrovici.
Od tada mu se izgubio svaki trag, a nakon 13 dana njegovo telo je pronađeno u blizini jednog splava na Savi kod Beograda.
Ispovest gordane iz Kruševca postavlja pitanje – Da li je moguće oprostiti nekome ko ti je uništio život ili smo svi samo ljudi koji greše i traže drugu šansu?
„Zašto si ovo uradio, Petre? Zašto ona?“ glas mi je drhtao dok sam stajala nasred dnevne sobe, gledajući ga kako skuplja svoje stvari. Nije mogao da me pogleda u oči. Samo je ćutao, a ja sam osećala kako mi se svet ruši pod nogama. Naša ćerka, Jana, tada je imala samo devet godina. Sedela je na stepenicama, čvrsto stežući svog plišanog medvedića, ne razumevajući zašto tata odlazi.
Petar je otišao zbog Ive, žene koju sam smatrala prijateljicom. Ona je uvek bila tu na našim okupljanjima, uvek spremna da pomogne, uvek sa osmehom. Nikada nisam ništa sumnjala. Kada sam saznala, osećala sam se kao da mi je neko iščupao srce iz grudi. Prijatelji su šaputali iza mojih leđa, komšije su me gledale sa sažaljenjem. U malom gradu poput Kruševca, svi sve znaju. „Biće ti bolje bez njega“, govorila bi mi mama, ali joj nisam verovala. Godinama sam se borila sa osećanjima izdaje i srama.
Posle razvoda, život nije bio lak. Radila sam dva posla – u školi kao nastavnica srpskog jezika i privatno sam davala časove deci. Jana je često bila sama kod kuće ili kod moje sestre Mire. Ponekad bih je zatekla kako sedi ispred televizora sa ugašenim svetlima, tiha i povučena. „Mama, hoće li tata doći sutra?“ pitala bi me pre spavanja. Nisam znala šta da joj kažem.
Prošle su godine. Petar se preselio u Beograd sa Ivom. Povremeno bi zvao Janu, ali pozivi su postajali sve ređi i ređi. Trudila sam se da budem jaka zbog nje, ali noću bih plakala u jastuk. Prijatelji su mi govorili da nađem nekog novog, ali nisam mogla nikome da verujem. Moje poverenje je bilo uništeno.
Jana je odrasla u prelepu mladu ženu. Upisala je medicinu u Beogradu i bila sam ponosnija na nju nego ikad. Naš odnos je bio jak, ali sam osećala da joj nedostaje očinska figura. Ponekad bi mi govorila: „Mama, ne krivi tatu. Ljudi greše.“ Nisam mogla da joj objasnim koliko bola ostaje posle takve izdaje.
Jednog kišnog oktobarskog popodneva, dok sam slagala knjige posle časa, zazvonio mi je mobilni telefon. Nepoznati broj: „Gordana? Ovde Petar… Molim te, možemo li da razgovaramo?“ Glas mu je bio promukao i slomljen. Srce mi je preskočilo.
Foto: Vladimir Stanisic / Alamy / Alamy / Profimedia
Nisam mu odmah odgovorila. Nedelju dana kasnije, dok sam kuvala večeru, neko je pokucao na vrata. Otvorila sam ih – Petar je stajao na pragu, stariji i umorniji nego što sam ga pamtila. Kiša mu je natopila kaput, a oči su mu bile crvene.
„Gordana… Treba mi tvoja pomoć“, rekao je tiho.
Bila sam bez reči. Jana je upravo došla iz Zagreba za vikend i stajala je iza mene, gledajući svog oca, koga nije videla godinama.
„Šta ti treba?“, hladno sam upitala.
Seo je za sto i počeo da priča: Iva ga je ostavila zbog mlađeg muškarca. Izgubio je posao nakon što je firma bankrotirala. Nije imao gde da ode. „Znam da nemam pravo da tražim bilo šta od tebe… ali Jana je sve što imam“, rekao je kroz suze.
Jana ga je zagrlila bez reči. Stajala sam po strani, osećajući bes i sažaljenje u isto vreme.
Foto: Shutterstock
Nisam spavala te noći. Slike prošlosti su mi stalno prolazile kroz glavu: Petar odlazi, Jana plače, ja skupljam komadiće svog života. Sada me je isti čovek molio za pomoć.
Narednih dana, Petar je ostao sa nama dok nije pronašao privremeni smeštaj kod prijatelja iz detinjstva, Marka iz Trstenika. Jana je pokušavala da mu oprosti i nadoknadi izgubljeno vreme; zajedno bi šetali pored Morave, razgovarali satima.
Svi su me pitali: „Zašto mu pomažeš? Jesi li zaboravio šta ti je uradio?“ Nisam zaboravila – ali nisam želela da budem osoba koja okreće leđa kada neko dotakne dno.
Jedne večeri, Petar i ja smo ostali sami u kuhinji.
„Gordana… Znam da ne mogu da popravim prošlost. Znam da sam te povredio više nego što možeš da zamisliš. Ali hvala ti što si bila čovek kada ja nisam bio“, rekao je tiho.
Dugo sam ga gledala bez reči.
„Petre… oproštaj nije zaborav. Oproštaj znači puštanje prošlosti – zbog mene, ne zbog tebe“, odgovorila sam.
Posle nekoliko nedelja, Petar se preselio u mali stan na periferiji grada. Jana ga redovno posećuje; ja sam nastavila sa svojim životom – ali nešto se promenilo u meni. Više ne osećam gorčinu niti mržnju; osećam mir.
Foto: Shutterstock
Ponekad se pitam: Da li sam pogrešila što sam mu pomogla? Da li je moguće oprostiti nekome ko ti je uništio život? Ili smo svi samo ljudi koji greše i traže drugu šansu?
U današnjem članku vam pišemo na temu skrivenih prevara koje se odvijaju tamo gdje ih najmanje očekujemo u porodici, među najbližima, u trenucima kad je čovjek najslabiji. To su situacije koje nas uče da istina često leži mnogo dublje, zakopana, i da je ponekad potrebno zagrebati po bolnim ranama da bismo je pronašli.
Priča o Grigoriju P. iz Rusije počinje kao tragična, ali u sebi nosi mnogo više od tuge zbog smrti voljene osobe. Ona je, zapravo, priča o izgubljenom povjerenju, manipulaciji i borbi protiv sistema koji štiti formu, a ne pravdu. Njegov otac Fjodor umro je 2020. godine, ostavljajući sina kao jedinog nasljednika. Međutim, kad je došlo vrijeme da se otvori testament, Grigorij nije mogao vjerovati — njega nije bilo uopšte.
Ime sina nije se pojavilo ni u jednom dokumentu, ni pod jednim uslovom. Sve — od stana i vikendice, do ušteđevine — ostavljeno je izvjesnoj Jeleni. Ženi koja, iako nikad zvanično predstavljena, igra ključnu ulogu u ovom tragičnom mozaiku.
Grigorij se isprva obratio sudu, tražeći pravdu. Kako je moguće, pitao se, da roditelj za života voljenog sina potpuno isključi iz svog nasljedstva? Sumnja je bila razumljiva, ali sudske procedure traže dokaze, ne emocije. Upravo tu leži suština drame — Grigorij je mogao osjetiti da je prevaren, ali nije imao ništa u rukama da to dokaže.
Da bismo razumjeli težinu situacije, moramo se vratiti u posljednje dane Fjodorovog života. Bio je teško bolestan — rak želuca u četvrtom stadijumu. To znači da je tijelo već bilo izjedeno metastazama, a um zamućen bolešću i trovanjem tijela. U takvim fazama, pacijent je često fizički i mentalno iscrpljen. Rak kaheksija — stanje u kojem tijelo bukvalno gubi sposobnost da se bori, ali i da jasno razmišlja. Osoba je zbunjena, dezorijentisana, često nesposobna da ocijeni situacije oko sebe.
Na železničkoj pruzi u Slovačkoj večeras oko 19.31 po lokalnom vremenu sudarila su se dva voza, a u nesreći je povređeno najmanje 10 osoba, preneli su slovački mediji.
Prema prvim informacijama, sudarili su se vozovi Ex 620 i Rex 1814 koji saobraća od Nitre do Bratislave. Nesreća se dogodila na deonici Pezinok – Sveti Jur nakon napuštanja stanice Pezinok, prenosi slovački portal HN.
Sve spasilačke službe su upućene na lice mesta, potvrdila je Regionalna direkcija Policijskih snaga u Bratislavi, koja je o događaju izvestila na društvenim mrežama, a kasnije i Slovačka železnička kompanija (ZSSK) i Slovačke železnice (ŽSR).
Portparolka ŽSR Petra Lanikova rekla je da spasilačke službe premeštaju putnike iz voza na bezbedno mesto i pružaju pomoć povređenima. Prema preliminarnim informacijama, ima deset povređenih. Premijer Robert Fico pozvao je na smirenost i koheziju.
“Sada bi svi trebalo da se ujedinimo i mislimo na povređene. A ne da širimo besmislice pune mržnje”, naveo je on na Fejsbuku.
Fico je potvrdio da je u kontaktu sa članovima vlade i da su aktivirane sve spasilačke službe. Poželeo je povređenima brz oporavak i dodao da će nakon završetka spasilačkih radova biti potrebno temeljno proveriti da li je u pitanju tehnička ili ljudska greška.
