Month: November 2025

Dan čitanjatestamenta bio je siv i hladan — baš kao i moje raspoloženje. Sedeli smo u skučenoj kancelariji notara: ja, moj stariji brat Igor i njegova samodovoljna supruga Svetlana. Vazduh je bio gust od prećutanih emocija i neizgovorene napetosti.

Oduvek sam znala da sam “nemila ćerka”. Nikada mi to nisu rekli otvoreno, ali sam osetila. Roditelji su mi kupovali haljine, slavili rođendane, plaćali školovanje — ali sve to je delovalo mehanično, bez topline. Prava, bezuslovna ljubav bila je rezervisana za Igora.

Foto: Shutterstock

Bratovo sunce i moje senke

Sećam se jedne davne epizode: oboje smo razbili šolje iz maminog omiljenog seta. On slučajno — ja zato što sam se okliznula. Njega su mazili i smeškali mu se. Mene su izgrdili i kaznili da perem sudove nedelju dana. Igor je bio njihovo prvenče, njihova nada, njihov ponos.
Njegovi padovi su bili “dečje greške”, a moji uspesi – “podrazumevani”. Sve što sam postigla smatralo se obavezom, nikada vredno divljenja.

Godine brige i tihe ogorčenosti

Kada su roditelji ostarili i razboleli se, razlika među nama postala je bolno očigledna. Dve godine sam živela između posla, porodice i bolničkih mirisa u njihovom stanu. Moj muž Andrej me je podržavao koliko je mogao, dok nije i sam posustao.

Igor se pojavljivao povremeno – u skupom odelu, sa osmehom i buketom egzotičnog voća. Posle pola sata otišao bi na “hitne poslove”, a moji roditelji bi posle njegovih poseta sijali od ponosa.

Foto: Shutterstock

Nepravda na papiru

Kada su oboje preminuli, sve formalnosti pale su na mene. Igor je održao patetičan govor na sahrani, obrisao suzu – i ponovo nestao. A onda, nekoliko nedelja kasnije, došao je trenutak testamenta.

Notar je monotonim glasom čitao:

Stan u centru – Igoru.

Vikendica sa placem – Igoru.

Auto, garaža, štednja – Igoru.

A meni?

“Alinni, mojoj ćerki, zavetujem stari kovčeg moje majke koji se čuva na vikendici. Neka je podseća na korene.”

Tišina je ispunila prostoriju. Svetlana je jedva prikrila podrugljiv osmeh, a Igor me pogledao pogledom punim lažnog sažaljenja. Potpisala sam papire i izašla bez reči. Na vetru, koji mi je šibao lice, suze su same potekle. To nije bio gubitak nasledstva – bio je to poslednji dokaz da ljubav roditelja nikada nisam imala.

Foto: Shutterstock

Kovčeg kao simbol poniženja

Nekoliko dana kasnije, Igor me je pozvao:

“Aline, hoćeš li pokupiti svoj kovčeg? Težak je, smeta, radnici bi mogli da ga bace.”

Pristala sam.

Ogroman drveni kovčeg unet je u naš stan i zauzeo pola hodnika. Mome mužu je smetao, ali meni je postao nemi svedok mog bola. Svako veče bih sedela kraj njega, setno se prisećajući bake Anje – jedine osobe koja me je istinski volela.

Bakino nasleđe

Baka me je učila da pečem pite, da verujem u dobro i da nikome ne dozvolim da mi pomrači srce. Umrla je kad sam imala petnaest. Kovčeg je bio njen. Oduvek sam želela da znam šta je unutra.

Jednog dana sam odlučila da ga otvorim. Stari katanci su popustili uz škripež, a unutra me je dočekao miris lavande i vremena koje je stalo. U njemu su bile klupka vune, bakin šal, moje dečje slike i crteži – sve ono što su moji roditelji davno bacili. Baka je sve to sačuvala.

I taman kad sam htela da zatvorim kovčeg, primetila sam nešto čudno – dno je bilo deblje nego što bi trebalo. Otkopčala sam tkaninu i otkrila lažno dno.

Foto: Shutterstock

Tajna na dnu kovčega

Ispod je ležala fascikla sa natpisom: „Mojoj pametnoj Alini“.
Unutra – stari papiri, sertifikati, akcije nekog „Industrijskog investicionog fonda“, i pismo.

“Draga unuko, svet je često nepravedan, ali ti imaš pamet i srce. Ovo su akcije koje je tvoj deda dobio u fabrici, kada nije bilo para. Čuvala sam ih za tebe, jer znam da ćeš ih jednom znati iskoristiti. Ne hvali se. Budi mudra. Tvoja baka Anja.”

Drhtavih ruku sam potražila ime kompanije na internetu. Firme je i dalje postojala – i bila jedna od najvećih u industriji. Nakon konverzije akcija, njihova vrednost iznosila je desetine miliona dolara.

Svet mi se zavrteo. Kovčeg, simbol mog poniženja, postao je kovčeg mog spasenja.

Novo poglavlje života

Sutradan sam otišla kod advokata. Nakon pažljivog pregleda, potvrdio je:

“Sve je autentično, gospođo Dmitrijevna. Vi ste bogata žena.”

Kupila sam vreme, ćutala pred svima, čak i pred mužem. Naučila sam da upravljam novcem, angažovala finansijske savetnike, i korak po korak izgradila novi život.
Kupila sam prostran stan, obezbedila budućnost svom sinu. Kada sam sve otkrila mužu, zagrlio me i rekao: “Tvoja baka je znala kome može da veruje.”

Konačna pravda

Naravno, vest o mom uspehu nije mogla ostati tajna. Ubrzo me je nazvao Igor. U glasu mu je bilo lažne nežnosti:

“Seko, čuo sam da si dobro. Možeš li mi pomoći? U dugovima sam…”

Rekla sam da ću mu pomoći – bez kamate, bez vraćanja, ali da dođe lično po novac.

Sutradan su on i Svetlana došli. Obišli su moj luksuzni stan, ćutke i zavidno. Posela sam ih i rekla: “Novac ćete dobiti, ali prvo želim nešto da vidite.”

Uvela sam ih u kabinet. Na postolju, pod mekim svetlom, stajao je onaj stari bakin kovčeg – sada uglačan, obnovljen, kao simbol svega što sam preživela.

“Prepoznaješ ga?” – pitala sam.

“Naravno”, promrmljao je Igor.

“Iz njega je počeo moj novi život”, rekla sam mirno. “I, znaš… sada više ne boli.”

Pouka

Baka mi je ostavila mnogo više od bogatstva — ostavila mi je dostojanstvo, veru u sebe i dokaz da se pravda, kad-tad, uvek pojavi. Jer ponekad, ono što izgleda kao najmanje nasledstvo, krije najveće blago.

Automobil je pronađen ispred Planinarskog doma nadomak Suve planine

Misterija nestanka farmaceuta Milana Đorđevića iz Niša i dalje zbunjuje njegovu porodicu, prijatelje i istražne organe. Istraga i dalje traje, ali novih detalja nema. Majka Marica Đorđević i dalje ne gubi nadu da će saznati istinu o nestanku njenog sina.

Neutešna majka Milana Đorđevića nedavno je govorila i za Kurir televiziju. Kako je tada rekla, pred sam nestanak Milan se poverio bratu i kumu da ima neki problem.

“Bratu i kumu je rekao da ima neki problem, a da će im reći tek kada ga reši, a šta je taj problem, to što je pobegao? Tada je po izlasku iz kuće bio na parkingu kako bi ušao u automobil kada je poveo dva žustra razgovora. Ja sam to prijavila, a rekli su mi da je to bio razgovor sa šeficom. Međutim, ko tako razgovara sa šeficom” rekla je neutešna majka Milana Đorđevića pred kamerama Kurir televizije.

Automobil je pronađen ispred Planinarskog doma nadomak Suve planine, a u vozilu su bili svi lični predmeti. Policija, helikopteri, psi, svi su tražili njegov trag, ali dosad nije pronađen.

Dva moguća scenarija

Bratislav Timotijević, nekadašnji inspektor, rekao je da postoje dve varijante u ovom slučaju:

– Ona u koju i dalje verujem jeste da je on i dalje negde živ ili sakriven. Dešavalo se da u slučajnim racijama, godinu ili dve od nestanka, pronađemo tu osobu. Dešavalo se čak da ne žele da se jave svojima, pa ih zateknemo sa totalno novom porodicom i životom. Verujem u to, ali ne smem da isključimo priču o otmici ili ubistvu. Deluje da je ipak Milan u nekoj dubokoj ilegali i čeka da prestanu svi razlogi zbog kojih je morao da se udalji, pa će se eventualno javiti.

Gosti u studiju Kurir televizije koji su se bavili temom nestanka ljudi, bili su Mladen Radulović, novinar, Maja Jovanović, predsednica Nacionalne asocijacije za podršku i Braca Zdravković, privatni detektiv.

Prema rečima Maje Jovanović, ovaj nestanak je, kako kaže, željeni, budući da su mu dokumenta ostala u kolima.

– Moguće je otići i ne ostaviti trag. Osoba koja ciljano ostavi svoja dokumenta, sasvim sigurno nije oteta, deluje da je na takav način odlučio da kaže “ja sam svesno nestao” i mislim da je ovo željeni nestanak. Ovo je lična odluka. Ne bih se bazirala na prinudu, ucenu ili to da je otet. Setite se izvesne Biljane koja je svoja lična dokumenta ostavila na trafici i nestala i do danas ne znamo gde je ona. To nije odlučeno u trenutku, to je dugo planiran cilj – rekla je Maja Jovanović.

“Milan je svesno ostavio trag”

Braca Zdravković podvlači da je Milan Đorđević svesno ostavio tragove koji bi mogli biti ključni za rešavanje misterije njegovog nestanka:

– On je svesno ostavio trag. Lična dokumenta su i te kako jasan trag i poruka. Poruka je da se zna da je on hteo da pobegne od sebe, identiteta. On je zrela i školovana osoba, otišao je u planinu i nije nemoguća misija nestati na Suvoj planini, to je jedna od najsurovijih planina Srbije. Puna je jama, kao da ste u Dinaridima, dakle puna je uvala, pećina i veoma je opasna za kretanje ako ne poznajete tu planinu. Puna je i divljih zveri, pogotovo vukova, pa čovek može da nestane i da se nikada ne pronađe. Tamo postoje jame po par stotina metara duboke, možda je i tamo upao – kaže Zdravković.

Sve dok se osoba vodi kao nestala za njom se traga, kaže Mladen Radulović i dodaje da se osoba tek posle 10 godina od nestanka, zakonski može proglasiti mrtvom.

Sveti Kozma i Damjan bili su rođena braća, lekari, po hrišćanskom učenju čudotvorci

Srpska pravoslavna crkva sutra slavi dan Svetih Vrača Kozme i Damjana – svetitelja i nebeskih lekara koji su besplatno isceljivali bolesne.

Sveti Kozma i Damjan bili su rođena braća, lekari, po hrišćanskom učenju čudotvorci.

Iako u kalendar nisu upisani crvenim slovom, veliki broj porodica sutra slavi Svete Vrače.

Bog im je u mladosti dao dar da leče ljude zato su ceo život posvetili isceljivanju bolesnih, nikada ne uzevši novac od njih, zbog čega ih nazivaju i “Bezsrebrenici”.

Među pacijentima nisu pravili razliku po nacionalnosti i veri.

Jedino što su tražili za uzvrat da ime Hristovo ne izgovaraju uludo, čak i ako ne žele da prihvate hrišćanstvo.

Sveti Vrači su slava lekara tako da se današnji dan posebno obeležava u zdravstvenim ustanovama, jer se smatraju zaštitnicima lekarske profesije.

Brojne crkve i manastiri nose ime Svetih Vrača Kozme i Damjana među njima su one na Zlataru, u Beogradu, Kikindi, Futogu, u gornjem toku Rasine, kod Niške Banje…

Među njima je Zočiste manastir na KiM koji se spominje prvi put 1327.

Svetitelji Kozma i Damjan, u narodu poznati i kao Sveti Vrači, predstavljaju se na ikonama i freskama u srednjovekovnoj odeći, s kovčežićima u kojima su nosili lekove.

Jedna od najpoznatijih fresaka s likovima Svetih Kozme i Damjana nalazi se u Pećkoj patrijaršiji, iznad sarkofaga arhiepiskopa Danila Drugog.

Po narodnom verovanju, ovaj dan posebno je dobar za molitvu za ozdravljenje.

Sveti Vrači obeležavaju se s uverenjem da će Bog sačuvati ljude od bolesti i održati ih zdrave i sposobne za rad tokom cele godine.

Bolesnici se zavetuju Svetim Vračima da će ih posebno poštovati i svetkovati ukoliko ozdrave, a u narodu postoji verovanje da na ovaj praznik nije dobro raditi teške fizičke poslove, posebno one na velikim visinama.

Postoji i verovanje i da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće, a ovaj praznik se slavi i kao zaštita od udara groma.

Telo ženske osobe pronađeno je juče oko podneva u zgradi u Beogradu, u neposrednoj blizini kontejnera.

Policiju su pozvali uplašeni građani koji su otkrili telo.

Ekipa Hitne pomoći, koja je odmah stigla na lice mesta, mogla je samo da konstatuje smrt.

Prema prvim informacijama, na telu žene nisu vidljive povrede koje bi ukazivale na nasilnu smrt.

O slučaju je obavešteno Više javno tužilaštvo koje je naredilo da se uradi obdukcija u utvrdi identitet žene.

Komšije: Spavala je kod kontejnera

Jedan od komšija izjavio je novinarima da je reč o ženi koja je, kako se pretpostavlja, bila beskućnik.

Prema njegovim rečima, ona je često dolazila noću i spavala u delu pored kontejnera koji se naziva smećara.

Naš sagovornik tvrdi da žena ima oko 60 godina.

Telo žene nađeno je u zgradi gde stoje kontejneri na Novom Beogradu.

Uskoro opširnije…

Dugogodišnji mukotrpan rad je nestao za jedno veče.

Bivši teniser Slobodan Boba Živojinović je dugogodišnji suprug Lepe Brene, sa kojom ima dva sina Viktora i Stefana.

Njihova ljubav je čarobna priča koja se prepričava iz generacije u generaciju.

Opstali su i pored svih nedaća koje su ih kroz život pratile, a Boba je jednom prilikom svog gostovanja u emisiji “Šta sam tebi i ko sam sebi” otkrio detalj za koji javnost nije znala, a vezan je za osnivanje produkcije “Grand” i peh koji su doživeli.

“Osnovao sam ‘Grand’ produkciju za dve nedelje, ali sam tada već imao bazu, sa novcem koji sam zaradio. Nakon par meseci izgoreo nam je studio, sve što smo uložili preko noći je nestalo. I onda je došao kod mene Saša Popović i pitao me šta sad da radimo, a ja sam mu rekao napravićemo još bolji i veći, što se i dogodilo. Moram da odam priznanje Saši on je napravio medijski sjajnu stvar”, pričao je Boba Živojinović pre par godina.

Osvrnuo se i na brak sa Lepom Brenom i interesantno se našalio na temu njihovog odnosa.

“Ja sam muž Lepe Brene ceo život. Još kad sam bio mali, meni je mama puštala Lepu Brenu i ja sam se tako uspavljivao”.

Boba Živojinović je tada otkrio tajnu uspešnog braka i ko je zapravo šef u kući.

“Žena je glava kuće i to Brena zna. Uživamo, volimo se, poštujemo se. Od kako se sve ovo desilo sa koronom mi bukvalno provodimo 24 časa zajedno. Naš odnos je postao još jači. U braku mora da postoji poštovanje i kompromis”, objasnio je Boba i poslao poruku svim ljudima.

Izvor: espreso.co.rs

Nisu mene gađali, nego nekog tamo, a ono samo proletelo pored mene.

Folker Ljuba Aličić često je pevao na svadbama na kojima se uzima ozbiljan novac, međutim, na ovim manifestacijama, nisu retke ni neprijatne situacije.

– Moja prva svadba romska je bila u Italiji u Milanu. Bilo je to pre 35 godina. Bilo je tu svašta. Ja sam bio jedina zvezda tu. Jednom se desilo, mi pevamo svadbu kad usred svadbe sazna se da mlada nije nevina. Odjednom počnu da sevaju noževi i viljuške. Svi osakaćeni i fajront. Ja gledam mladoženju, a on sedi i razbija pivske flaše – ispričao je Ljuba.

To se desilo prvog dana, a svadba je trebalo da traje dva.

– Rekli su nam – odmah bežite u hotel, nema više svirke. Posle tri sata dolazi gazda i kaže – Ljubo, ustajte, mlada je nevina idemo da se veselimo, ispričao je Aličić koji tvrdi da niko od pevača ne odbija romske svadbe, upravo zbog enormnog bakšiša.

– Koliko je ko plaćen, to ne znam. Inače, najskuplja romska svadba je bila jedne godine u Francuskoj. Bila je tada Lepa Brena, Šaban Šaulić, Zorica Brunclik… Bili su svi sa estrade. Tad su, doduše, bili franci, ali kad bi se sad prevelo u evre, cela svadba je bila oko tri miliona evra, kaže Aličić koji potom ističe da su romske svadbe na visokom nivou.

– Ti ljudi znaju da se vesele, daju veliki bakšiš. Takvih svadbi nema u Srbiji jer narod više ima novca po Italiji, Francuskoj, Austriji. Ja retko pevam svadbe po Srbiji. Retkost je da bude bogata u Srbiji, ispričao je Ljuba pa otkrio da je jednom prilikom umalo mogao da bude pogođen pikslom u glavu.

– Moglo je jednom da se desi da fasujem, ali sam izbegao. Nisu mene gađali, nego nekog tamo, a ono samo proletelo pored mene. Sećam se da su jednom Vericu Šerifović pogodili pikslom u lice. Baš joj je bilo oteklo.

“Nadu Topčagić su terali da ljušti krompir i da pravi salatu. Rekli da mora. Jedva sam je spasao”, pričao je Ljuba, prenosi “Kurir”.

Izvor: espreso.co.rs

U pitanju je neprijatno stanje koje je najčešći razlog zbog kojeg se ljudi javljaju gastroenterologu.

Voditeljka Tamara Grujić deset godina nije znala dijagnozu koju ima, a tek nedavno je saopštila javnosti.

U pitanju je neprijatno stanje koje je najčešći razlog zbog kojeg se ljudi javljaju gastroenterologu.

– Probleme sa stolicom sam počela da imam kad sam bila vrlo mala i kad nisam imala stres na poslu. U početku se to pojavljivalo vrlo retko, trajalo je neko vreme i nestajalo. Tek poslednjih 20 godina počela sam da imam ozbiljnije probleme kada sam počela da putujem sa horom. Tada sam primetila da mi se poremeti odlazak u toalet kad menjam životnu sredinu – rekla je ona.

Poslednjih osam godina pojavio joj se ozbiljan bol ispod leve dojke, pa je pomislila da su u pitanju problemi sa srcem.1 / 6 Foto: Antonio Ahel/ATAImages

– To je jedna tupa bol, dosta jaka i vrlo neprijatna. Stolicu sam regulisala čajevima, ali nikad nije normalna kad piješ nešto za pražnjenje creva – dodala je Tamara.

Kako je objasnio pukovnik dr Dino Tarabar, gastroenterolog koji je zajedno sa Tamarom gostovao u emisiji “RTS ordinacija”, za žene je tipično da reaguju stomakom.

– Ako vi ne izbacite emociju, ne izvičete se ili ne isplačete, ona će završiti u vašim crevima i poremetiti funkciju, te više neće raditi kako treba – upozorio je on.

S obzirom na to da zbog posla često putuje, to joj je dodatno opterećenje.

– Vrlo je zahtevno voditi računa o sebi kad nemaš kontrolu nad kuhinjom gde ti se sprema hrana. Da bih izbegla probleme trudim se da sama spremim hranu kod kuće i ponesem je sa sobom na put. Suštinski, moja ishrana se svodi na sirovo voće i povrće, isključivo ishranu bez mesa ili eventualno meso kuvano u supi. Moje omiljeno jelo je supa, pa sam sebi zadala zadatak da za ručak i večeru moram da jedem supu – rekla je Tamara.

“Nakon mnogo lutanja sam dobila pravu dijagnozu”

Tada je priznala da je 10 godina lutala dok nije dobila dijagnozu zato što su simptomi takvi da mogu da ukazuju na brojne probleme.

– Nosila sam holter, išla na magnetnu rezonancu, radila ultrazvuk abdomena nebrojano puta, ali mi nije palo na pamet da to ima veze sa stolicom. Dugo, ali povremeno patim od ostipacije, ali mi to nije palo na pamet kao simptom, nemam krv u stolici… Tek sam na kraju, posle dosta lutanja, otišla kod gastroenterologa koji mi je postavio dijagnozu – otkrila je voditeljka.

Prošlo je više od godinu i po dana od nestanka farmaceuta Milana Đorđevića iz Niša. Misterija njegovog nestanka i dalje zbunjuje porodicu, prijatelje i istražne organe. Istraga i dalje traje, ali novih detalja nema. Njegov nestanak nije jedini nerešen slučaj u tom gradu. Nišlije pamte i nestanak devojčice iz 2000. godine, koja je išla da se vidi sa čovekom koji je preko medija nudio posao bebisiterke u Švajcarskoj, i od tada joj se gubi svaki trag.

Majka farmaceuta iz Niša i dalje ne gubi nadu da će saznati nešto o sinu Milanu Đorđeviću, koji je nestao 10. juna prošle godine na izletištu Bojanine vode na Suvoj planini. Na dan nestanka bio je kod majke, a zatim ušao u automobil i otišao na poslovni sastanak.

Majka Milana Đorđevića Foto: Kurir Televizija

– Poljubio me, trebalo je za deset dana svi da idu na more. Ništa se nije primećivalo na njemu. Ali imao je neku nervozu, to svi kažu, i bratu i kumu je rekao da ima neki problem, a kad ga sam reši, da će im reći. Kada je prešao tu, na parking, uzeo kola, prošla je neka koleginica i čula burna dva razgovora, vrlo bučna. Ja sam to i prijavila. On je, kažu, razgovarao sa šeficom. Njega je tu neko sačekao – kaže majka.

Njegov automobil pronađen je ispred planinarskog doma, a u njemu su bili svi lični predmeti, telefoni, laptop, novčanik i sat. Iako su policija, planinari, helikopteri i psi tragači pretražili teren Suve planine, nijedan trag koji bi razrešio misteriju njegovog nestanka nije pronađen.

– Ostaju dve varijante. Ona u koju ja i dalje verujem jeste da je on ipak negde živ, da se sakrio, da je negde prikriven. Dešavalo se i ranije da posle godinu, dve, slučajno pronađemo nekog ko je nestao, a nije želeo da se javi svojima: zasnovao je novu porodicu, novi život. Verujem i dalje u tu priču. Mada, ne smemo isključiti ni mogućnost da je otet, kidnapovan, možda i lišen života. Verujem da je Milan negde u „dubokoj ilegali“, čeka da prestanu razlozi zbog kojih je morao da se udalji, i da će se jednog dana javiti – kaže nekadašnji inspektor Bratislav Timotijević.

Foto: Kurir Televizija

 Ovo, međutim, nije jedini slučaj nestale osobe koji je za istražne organe ostao enigma.

– Još 2000. godine u Nišu se dogodio slučaj nestanka sedamnaestogodišnje devojke koji do danas nije rešen. Potpuna misterija – devojčica je tada izašla na Tvrđavski most, obučena u letnju haljinu i sa tašnicom. Trebalo je da se nađe sa čovekom koji je preko oglasa u medijima nudio posao bebisiterke u Švajcarskoj. Pouzdano se zna da je to rekla drugaricama, a nakon tog susreta joj se gubi svaki trag – rekao je Timotijević.

Policija je pronašla tog čoveka i detaljno ga ispitala, ali ni godinama kasnije nije pronađen nijedan dokaz. Do danas – ni traga ni glasa o njoj.

Slučaj Milana Đorđevića, kao i nestanak devojčice iz 2000. godine, i dalje za nišku policiju ostaju  nerazjašnjena misterija.

U MJESTU Krivi Put, nedaleko od Senja, s radara je nestao zrakoplov Airtractor Hrvatskog ratnog zrakoplovstva. Kako neslužbeno doznaje 24sata, oko 17 sati je nestao s radara na području Like.

Ondje su poslane doslovno sve moguće civilne spasilačke ekipe.

Kako je rekao jedan dobro obaviješten izvor, locirali su mjesto pada te se probijaju do ondje.

Iz PU ličko-senjske potvrdili su kako su dobili dojavu o padu oko 17.10 sati.

Maja Kovačević, sestra nestale Marijane Seifert je u dramatičnom uključenju u 1 sat poslije ponoći izjavila da je dobila informaciju i dokaze da je njena sestra ubijena!

Podsjetimo, Marijana Seifert, pobjednica rijalitija “Veliki brat” 2011. godine, nestala je, 27. aprila 2022. godine, a njena porodica je sve vrijeme pokušavala da sazna istinu o okolnostima nestanka.

Tokom emisije ”Narod pita” na TV Pink, u emisiju se uključila Maja Kovačević, a ono što je otkrila lijedi krv u žilama!

“Maja Kovačević ovde, htela sam da ispirčam istinu za svoju sestru. – rekla je Maja i ubrzo zaplakala jedva govoreći.

“Moja sestra se nije ubila, nije se ubila. Nalazi se na, staza 9, dvojica su je odvukli niz padinu 30 minuta, moram prvo da se smirim. Nakon rođendana na kojem je bila, imala je svađu sa dečkom, kojeg je udarila, i otišla, on je krenuo za njom, udario je nnekim alatom u glavu, zvao je čoveka i njih troje su se zaputili ka Šljemenu. Na Šljemenu su je dovršili, ubili su je, kada su je vukli niz padinu, nisu je .Dokumenti su namešteni, čovek koji je plaćen da je ubije, je ostavio njene dokumente na mostu, da bi izgledala kao da se ubila. Izvinjavam se gostima, ne želim da učestvujem u tome. – rekla je Maja, dok su voditeljka Ivana Šopić i gosti ostali zatečeni i sleđeni.

VODITELJKA IVANA ŠOPIĆ FOTO: PRINTSKRIN/TV PINK

“Molim ljude za pomoć, da se moja sestra nađe, da je moja obitelj sahrani, jer se nije ubila, već je ubijena. – rekla je Maja.

Da li su to sve pouzdane informacije? – upitala je Ivana.

– Ja sam došla do ovih informacija pre sat i po vremena, ti ljudi su bili uključeni u slučaj Mateja Periše, a od tog čoveka koji je pomogao da se sakriju tragovi, prijatelj je potvrdio. Prema mom saznanju njegova obitelj je zaštićena. Moju sestru su tražili jako malo, moja mama je slala dopise policije, nikada nije dobila odgovor. Došla sam do istine i molim da ljudi pomognu oko potrage. Staza broj 9. – rekla je Maja.

Čuli su milioni, drži se, mnogo nam je svima palo ovo uključenje, nadam se da ćete saznati istinu, i da će svako biti gde mu je mesto. – rekla je Ivana.

– Saznala sam da su oni jako zaštićeni, da se dkrivaju informacije, mi nikada nismo videli kamere, informacije, sve molim za pomoć. Želim da zakopam sestru, i da nađe svoj mir – rekla je Maja.

Majo želim ti da budeš dobro. I da pravda bude zadovoljena, ostavila si nas bez teksta. – rekla je Ivana.

– Jedino su srpske novine pokrenule, tek nakon vaše izjave koje sam vama dala, tek su me tada pozvale, ljudi su bili za bilo koju drugu osobu jezero presušili. Ljudi moji trebam pomoć da se moja sestra nađe, moja sestra se nije ubila, moja sestra je ubijena. – rekla je Maja, piše pink.rs.