Month: November 2025

Stres u Savremenom Životu: Razumijevanje i Upravljanje

U savremenom društvu, stres se često smatra neizbježnim dijelom našeg svakodnevnog života. Od poslovnih obaveza do ličnih izazova, naš um je stalno izložen različitim pritiscima. Ovi pritisci mogu dolaziti iz više izvora, uključujući rokove na poslu, finansijske brige, porodične obaveze, pa čak i svakodnevne situacije poput gužvi u saobraćaju. S obzirom na sve veći tempo života, važno je razumjeti kako stres utiče na naše zdravlje i kako se možemo efikasno nositi s njim.Sadržaj se nastavlja nakon oglasa

Stres ne utiče samo na naše mentalno zdravlje, već ima i ozbiljne posljedice po naše fizičko stanje. Mnogi od nas često ne prepoznaju fizičke simptome stresa, kao što su glavobolje, bolovi u leđima ili probavni problemi, smatrajući ih normalnim. Na primjer, brojni ljudi ne shvataju da su učestali bolovi u stomaku ili migrene često posljedica visokog nivoa stresa. Ignorisanje ovih simptoma može dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih problema kao što su hronične bolesti, uključujući hipertenziju, dijabetes i srčane probleme.

Emocionalni Uticaji Stresa

Osim fizičkih simptoma, stres može značajno uticati i na naše emocionalno stanje. Osobe izložene velikom stresu često prolaze kroz promjene raspoloženja, povećanu iritabilnost i depresivna stanja. Ova emocionalna stanja ne samo da otežavaju svakodnevni život, već mogu imati i negativan uticaj na odnose s porodicom, prijateljima i kolegama. Stres može izazvati osjećaj usamljenosti i izolacije, što dodatno pogoršava sveukupno stanje.

Darko Lazić: Snaga prijateljstva u trenucima tuge

U svetu muzike, gde su uspeh i radost često u prvom planu, ne smemo zaboraviti na duboke emocije i bolne trenutke kroz koje prolaze umetnici. Darko Lazić, jedan od najomiljenijih pevača na Balkanu, poznat je po svojoj sposobnosti da sa svojom publikom deli najiskrenije emocije. Nažalost, nedavno je doživeo tragediju koja ga je duboko pogodila – gubitak bliskog prijatelja. Ova situacija nas podseća na značaj prijateljstva i međuljudskih odnosa, i kako se čak i najuspešniji umetnici suočavaju s tugom i bolom.

Emocije i gubitak: Darkova objava

U poslednjim danima, Darko Lazić je na svojim društvenim mrežama podelio potresnu vest o smrti svog prijatelja. Njegova objava na Instagramu, koja je uključivala crno-belu fotografiju na kojoj se smeška pored preminulog prijatelja, ostavila je mnoge u suzama. Opis “Počivaj u miru, druže moj” uz emotikone slomljenog srca snažno odražava njegovu duboku tugu. Ovaj trenutak ne govori samo o prijateljstvu koje su delili, već i o univerzalnoj poruci o važnosti cenjenja dragih osoba u našim životima. Darko je ovu situaciju iskoristio da podsjeti svoje pratioce na prolaznost života i značaj trenutaka koje delimo s voljenima.

Važnost prijateljstva u teškim vremenima

Gubitak bliskog prijatelja duboko pogađa sve nas i ostavlja ožiljke u našim srcima. Darko Lazić kroz svoje emocionalne javne istupe postaje inspiracija mnogima koji se suočavaju s gubicima. Njegova otvorenost potiče ljude da se ne stide svojih emocija, pokazujući da je izražavanje bola znak snage, a ne slabosti. U svetu koji često očekuje da budemo jaki i neosetljivi, Darko svojim primerom pokazuje da je u redu osećati, tugovati i tražiti pomoć kada je to potrebno. Takođe, njegovo iskustvo otvara vrata razgovoru o mentalnom zdravlju, što je izuzetno važno u društvu koje se često suočava s stigmatizacijom ovih tema.

Isak Džonson, 31-godišnji MMA borac, preminuo je nakon što je pao tokom meča na turniru „Matador Fighter Challenge“ u Čikagu.

Kako prenosi “NBC 5 Chicago”, Džonson je izgubio svest tokom borbe protiv Marija Aleksandrovskog. Hitna pomoć je brzo reagovala i prevezla ga u bolnicu, ali je nekoliko sati kasnije preminuo.

Promoter turnira, Džo Gojtija, izjavio je da je Džonson prethodno prošao obavezni lekarski pregled.

– Nemam reči da izrazim svoja osećanja. Naš borac Isak Džonson pao je pred kraj meča, medicinsko osoblje mu je odmah pružilo pomoć, ali, nažalost, nije preživeo. Moje najdublje saučešće porodici, prijateljima i saigračima – rekao je Gojtija.

Policija uveliko vodi istragu, a posle obdukcije znaće se tačan uzrok smrti.

SNCB je putnicima savetovala da konsultuju njihovu internet stranicu ili aplikaciju za najnovija ažuriranja o redu vožnje, prenosi “Brasels tajms”.     

Za vozove Jurositi između Brisela i Roterdama, i Brisela i Amsterdama, SNCB je naveo da će tokom štrajka karte važiti od dana pre, do dana posle prvobitnog datuma važenja, što omogućava veću fleksibilnost za putnike, a karte se mogu i refundirati.    

Saobraćaj brzih vozova Jurostar biće u prekidu tokom trodnevnog štrajka, a međunarodna železnička kompanija je u petak objavila da polovina polazaka njenih vozova između Brisela i Pariza neće saobraćati, kao ni četvrtina vozova između Brisela i Amsterdama, i Amsterdama i Londona.     

Očekuje se da će samo 20 odsto vozova između Brisela, Liježa i Nemačke saobraćati tokom dana štrajka, a detalji o svakom polasku biće dostupni na internet stranici kompanije.    

Gradski saobraćaj u Briselu biće takođe značajno poremećen od danas do kraja dana u sredu, prema saopštenju gradskog saobraćajnog operatera (STIB).    

Belgijski sindikati su prošlog meseca pozvali na trodnevni štrajk kako bi osudili socio-ekonomske rezove savezne vlade, koji, između ostalog, utiču na penzije, uslove rada i podršku socijalnom osiguranju.

Zoran Đorđević, dramski umetnik i član ansambla Beogradskog dramskog pozorišta od 1971. godine, preminuo je u 79. godini u Beogradu. Bio je aktivan na sceni i tokom penzionerskih dana.

Diplomirao je glumu u klasi profesora Minje Dedića na FDU, a čitavu svoju karijeru posvetio je BDP-u. Na ovoj sceni prvi put je nastupio 1968. godine, u predstavi „Đido“, u režiji Minje Dedića. Bio je jedan od retkih glumaca koji je ceo radni vek proveo u istom teatru. Rođen i odrastao na Crvenom krstu, upravo je tamo gledao prvu predstavu koja ga je, kako je sam zapisao, pretvorila u „klinca koji sanja pozorište“. Na istoj sceni odigrao je i svoju prvu profesionalnu ulogu, a nastupao je i nakon penzionisanja.

Tokom karijere ostvario je više od 70 uloga na matičnoj sceni. Među najznačajnijima su: „Na leđima ježa“ (igrana preko 300 puta), „Vesele žene Vindzorske“, „Dva viteza iz Verone“, „Ivkova slava“, „Zona Zamfirova“, „Večiti mladoženja“, „Puču“, „Revizor“, „Jazavac pred sudom“, „Poltron“, „Sabirni centar“, „Besnilo“, „Psovači“ i „Karmen“. Posebno je cenio saradnju sa rediteljem Paolom Mađelijem u predstavama „Večeras improvizujemo“, „Centrifugalni igrač“, „Trinaest božijih tričarija“ i drugim. U njegove poslednje projekte ubrajaju se „Let iznad kukavičjeg gnezda“, „Falsifikator“, „Kad su cvetale tikve“ i „Zaljubljeni Šekspir“. Bio je i član izvorne postave čuvene predstave „Buba u uhu“ (JDP), u kojoj je igrao više od šest decenija.

Umro je posle kraće i teške bolesti.

Američki glumac, Andre Brauer preminuo je u 61. godini života posle kraće i teške bolesti, prenose strani mediji.

Glumio je u hi t televizijskim serijama, a dobitnik je i dve Emi nagrade.

Poznat je i po ulozi kapetana Rejmonda Holta u seriji “Brooklyn Nine-Nine”, a njegov publicista je potvrdio tužne vesti za magazin Variety.

Brauerova karijera dostigla je vrhunac 1998. godine, kad je dobio Emi nagradu za ulogu Pembltona, a drugu Emi nagradu je, zanimljivo je, dobio za ulogu kriminalca u seriji “Lopov”.

Tomović smatra da je Miroslav Pržulj, poznat kao Lepi Mića, najgori učesnik rijalitija svih sezona.

Bivši rijaliti učesnik Vladimir Tomović otvoreno je govorio o Lepom Mići, jednom od najpoznatijih i najkontroverznijih takmičara “Zadruge”, koji je trenutno u “Eliti 9”.

Tomović smatra da je Miroslav Pržulj, poznat kao Lepi Mića, najgori učesnik rijalitija svih sezona

– Razmišljam od svih njih loših koga da izdvojim kao najgoreg. Izuzeo bih Miljanu Kulić koja je radila mnogo gadnih stvari, ali njoj ne mogu da uzmem za zlo jer je bolesna. Šta je sve ljudima izgovarala… Naveo bih je da nema psihičkih problema. Navešću Lepog Miću – započeo je Tomović.

– Teško šta gadnije i bez kičme može da hoda zemaljskom kuglom, a ne rijalitijem. Tebi i meni je sve oprošteno. Bila si devojčica sa 20 i kusur godina, pogrešiš, pa šta ćemo sad? Ali čovek od 70 godina da gleda kako uđe, da udara nisko, da tamo brišu pod sa njim, ne priliči svim ljudima različitih starosnih doba isto. Pokaži malo stava, hrabrosti. Užasne stvari je radio u tom rijalitiju, takvi tipovi kao on… Sve ih stavljam u isti koš, možeš da ga kupiš za jedan euro. Čuo sam da je i takav napolju, da živi kao pacov – objasnio je Vladimir u “Bunkeru” kod Lune Đogani.

Podsetimo, Lepi Mića uveliko gazi sedmom decenijom života, ali ne planira da se penzioniše i odmori od kamera.

Istakao je da se u rijalitiju takmiči isključivo zbog novca i da sve što zaradi daje ženi sa kojom u braku duže od tri decenije.

– Rešio sam, ulaziću u “Zadrugu” sve dok budem zdrav i vitalan. Ma, umreću u rijalitiju. Ulazim u rijalitije zbog zarade, novac me motivše. Ja tamo radim za mesečnu platu, koja nije mala i sve pare dajem ženi – rekao je Lepi Mića pa otkrio kako njegova žena reaguje na to.

– Ona je moja najveća podrška, srdačno me bodri dok sam unutra. Shvata da je to moj posao. Jedino ne voli kada psujem, ali razume da je to šou-program. Meni stvarno ne pada teško rijaliti. Zdraviji sam i oštroumniji od svih koji su se do sada našli u “Zadruzi”. Psihički sam jak, nikad nisam imao krize i umem da igram igru. Jak sam kao beton i nijednom mi se nije desilo da puknem, jer sam za rijaliti spreman kao zver – izjavio je jednom prilikom Lepi Mića.

Inače, ranije se pisalo da honorar Lepog Miće iznosi 1.200 evra nedeljno.

Ipak, šuška se da mu je u međuvremenu honorar porastao i da sada iznosi oko 1.500 evra nedeljno, ali on to nikada nije potvrdio jer mu je strogo zabranjeno da o tome javno govori, što piše i u ugovoru koji je potpisao.

Dugoročna zimska prognoza 2025/2026: očekuju se hladni mrazevi, sneg u nizijama i planinama, te promenljivo vreme širom Srbije i Evrope

Dok su nas prethodne sezone navikle na jesenje temperature usred decembra, Marko Čubrilo, naš poznati meteorolog amater, u dugoročnoj prognozi poručuje da bi zima 2025/2026. trebalo da bude sinoptički bitno drugačija od nekoliko proteklih. Ako ste se pitali da li ćemo konačno imati konkretniju zimu, odgovor je da, jer prema njegovim analizama pred nama je sezona koja binizijama mogla da donese oko 75 mraznih dana, a planinama oko 120 dana. Čubrilo otkriva i da će najjači mrazevi u nižim predelima i gradovima ići na oko -15 stepeni, a u najhladnijim mestima i oko -25 stepeni. Procenjuje da postoji čak oko 65 odsto šansi ova zima bude hladnija od proseka!

-Najhladniji deo zime trebao bi da bude period od polovine decembra do kraja januara, dok bi potencijalno februar mogao doneti rano proleće i ili nastavak hladnoće. Broj dana sa snegom na tlu bi mogao biti od oko 40-45 dana u nizijama do oko 100 dana na planinama – najavio je Čubrilo.

Najjače mrazeve očekuje u januaru, ali su jaki mrazevi mogući i u februaru.

Stanje svetskog mora i kvazi-binalna oscilacija

Čubrilo poručuje da je pred nama zima koja će imati vrlo neobične anomalije vode svetskog mora i da je moguća vrlo slaba „La Nina“.

Što se tiče kvazi – binalne oscilacije, to je parametar koji predstavlja smenu dominacije istočnih ili zapadnih vetrova u višim slojevima troposfere.

• kada su dominantni istočni vetrovi znatno je veća verovatnoća za jače poremećaje stabilnosti troposfernog polarnog vrtloga i pojavu naglog zagrevanja stratosfere
• kada dominiraju zapadni vetrovi ta verovatnoća je znatno niža

-Atmosfera je još sredinom leta prešla u jaku istočnu fazu ove oscilacije i tako će biti i tokom ove zime – kaže Čubrilo.

Foto: RINA

Stanje severno–atlantske oscilacije

NAO, severno-atlatska-oscilacija, je index koji meri razliku u vazdušnom pritisku između Azorskog anticiklona i Islandskog ciklona.

• kada je ovaj index pozitivan dominiraju jaki zapadni vetrovi koji sa Atlantika donose zimi vlažan ali relativno topao vazduh
• kada je negativan zapadni vetrovi su znato slabiji i čak mogu okrenuti na istočne, znatno su veće šanse za hladniji faze tokom zime

-Prognozirano stanje NAO indexa kod ECMWF modela sugeriše da bi on trebao biti negativan u decembru i januaru dok bi bi u februaru trebao biti pozitivan-kaže Čubrilo.

Snaga zapadnih vetrova

U prognozi za zimu, Čubrilo navodi da je još jedan način da se posmatra snaga i stabilnost polarnog vrtloga snaga zapadnih, zonalnih, vetrova na oko 60 stepeni sgš. U prognozi svih modela, izdvaja ECMWF kao najpouzdaniji, i navodi da bi zapadni vetrovi gotovo celu zimu trebali biti slabiji od proseka, posebno početkom zime.

-Tek početkom februara bi vetrovi mogli ponovo dostići prosečne vrednosti, ali se za sada ne prognozira njihov odlazak u zonu iznad proseka – poručuje Čubrilo.

Foto: RINA

Vremenska prognoza ECMWF modela za decembar

Kod ovog modela, sinoptika za decembar pokazuje građenje jakog blokirajućeg, anticiklona u širem prostoru Arktika i Skandinavije. U ovom položaju anticiklon bi uslovio izmenu vazdušnih strujanja nad Evropom, objavio je meteorolog.

• po istočnoj periferiji anticiklona bi iz zapadne Rusije ka našem delu Evrope strujao relativno hladan vazduh
• naš deo Evrope bi imao česte prolazne padavine, na planina bi to bio sneg, a u nizijama u početku kiša, a usled jačanja anticiklona i pojačanja hladnog prodora sneg, posebno u drugom delu meseca
• uz ovakvu anomaliju vazdušnog pritiska bi dominirali vetrovi istočnog kvadranta

Vremenska prognoza ECMWF modela za januar

Model i dalje pokazuje jak anticikonalni blok, ali, objašnjava Čubrilo, po istočnoj periferiji tog anticiklona ka našem delu Evrope bi se i dalje odvijao prodor hladnog vazduha.

Time bi strujanje bilo jače i postojanije nad našim delom Evrope te u koliko se ova sinoptika ostvari januar bi bio najhladniji zimske mesec.

• verovatno će u toku meseca postojati varijacije u snazi hladnog podora i moguća su kraća otopljenja
• relativno hladan januar sa temperaturama oko ili malo ispod proseka
• sneg bi bio česta pojava
• očekuju se dosta jaki jutarnji mrazevi, često oko -15 stepeni, na planinama i niže, posebno uz vedre dane početkom i krajem meseca
• krajem meseca bi anticiklonalni blok slabio što bi bio uvod u manje hladan i padavinama bogatiji februar

Vreme koje nas je zateklo ovih dana već pravi probleme na putevima širom zemlje, snimci zastoja, ali i bahate vožnje u zimskim uslovima šire se društvenim mrežama.

Kako je ranije saopštio  Auto-moto savez Srbije, zbog hladnog vazduha, kiše, ali i snežnih padavina vozači moraju biti spremni na zimske uslove vožnje kojih može biti na putevima u planinska područja Valjeva, Loznice, Užica, Nove Varoši, Prijepolja, Ivanjice i Novog Pazara.

SNEŽNI PAKAO

AMSS je apelovao na vozače da koriste glavne putne pravce jer oni spadaju u prvi prioritet zimskog održavanja, dok na drugom i trećem može biti mestimično snega ili poledice na kolovozu.

Podsetili su vozače i da je upotreba zimskih guma i kompletne zimske opreme obavezna.

Zastoji u saobraćaju i bahata vožnja

Prema najnovijim informacijama, snežne padavine usporavaju saobraćaj na putu Nova Varoš – Zlatibor. Zastoji su zabeleženi kod Borove glave, ali i u selu Draglica.

Pored snimaka i fotografija upozorenja na zastoje, društvenim mrežama širi se i snimak bahate vožnje na putu Zlatibor-Prijepolje u zimskim uslovima. Naime, kako se može videti na snimku, vozač je preticao automobile preko duple pune razdelne linije i svojim potezom izazvao brojne negativne komentare na mrežama.