Gljiva je tada odlučio da ih spoji i njihov susret u Rijeci bio je navodno obeležen emocijama i strašću.

Halid Bešlić je do poslednjeg dana voleo svoju suprugu Sejdu, ali se svojevremeno pisalo da je bio ludo zaljubljen u jednu drugu ženu.

Kako je u jednom intervjuu otkrio tekstopisac Nazif Gljiva, Halid je u poverenju priznao prijatelju da mu se Suzana Mančić jako sviđa.

Gljiva je tada odlučio da ih spoji i njihov susret u Rijeci bio je navodno obeležen emocijama i strašću.

U međuvremenu su počeli da sarađuju, a krajem 1986. godine, na putu Zaječar–Beograd, Suzana i Halid imali su saobraćajku.

Srećom, niko nije zadobio teže povrede, ali iskustvo je bilo traumatično. Suzana je kasnije priznala da joj je u trenutku nesreće ceo život prošao kroz glavu.Nakon tužne vesti o smrti Halida Bešlića, oglasila se voditeljka Suzana Mančić i prisetila tog strašnog trenutka kada su skrenuli s puta.

– Vraćali smo se pre proslave mog rođendana, bili smo zajedno u kolima. U povratku je sa nama bio menadžer, a Halid sedi ispred sam. Voleo je brzo da vozi i videla sam da ulazimo u krivinu. Halid kaže da usporim i samo sam stisla kočnicu i udarili smo u brdo. Kad sam izašla iz kola shvatila sam da smo vozili po poledici. To je bila Čestobrodica i uvek su upozoravali da tu vozimo sa puno pažnje. Ja se trudim uvek da pamtim samo lepe priče – rekla je voditeljka.

Jedan od najlepših stihova Halida Bešlića, kako se priča, posvećen je Suzani Mančić, mada ona ne misli da je tako.

– Beograđanku je Halid Bešlić pevao pre nego što smo se mi upoznali, pa zato ne mislim da je posvetio meni. Ne doživljavam sebe kao fatalnu ženu, mi smo udarnički raditili tada, to svi znaju – izjavila je Suzana Mančić.

“Nikada nije ostao bez glasa”

Suzana je neko vreme radila sa Halidom. Gostovala je na njegovim koncertima, a o energiji između njih se naširoko pričalo. Ipak, ona je istakla da među njima nikakve ljubavne priče nije bilo, a evo po čemu će ga pamtiti.

– Halid je uvek bio veseo i pun energije, bilo je zadovoljstvo raditi sa njim. Uveče kad bismo seli negde on bi pevao, skoči na stolicu i raširi ruke. Nikada nije ostao bez glasa – istakla je Suzana Mančić za Blic.

Stefan se oženio i izbacio rođenu majku iz kuće! Snajka sve zabiberila, pa ispliva šok istina kada je policija…

U malim mestima se sve zna, pa ljudi koji u njima odrastu strogo vode računa o ponašanju, da se posle ne bi brinuli – šta će selo da kaže

Kuća u kojoj je Stefan odrastao bila je na kraju sela, na blagom uzvišenju. U malim mestima se sve zna, pa ljudi koji u njima odrastu strogo vode računa o ponašanju, da se posle ne bi brinuli – šta će selo da kaže. Tako je i ceo Kruševac znao kakvu je torturu Jelena prošla sa suprugom.

Drvena kapija škripala je svaki put kad bi je otvorio, a njegova majka Kaljinka uvek bi se pojavila na pragu, brišući ruke o kecelju i govoreći:

„Sine, jesi li to ti? Hoćeš da skuvam nešto?“

Bio je jedinac, i ceo njen svet vrtelo se oko njega. Još kao dečak, Stefan je osećao da ga ta briga ponekad guši, ali nikada nije mogao da zamisli dan kad će se od nje stvarno odvojiti. Sve dok nije upoznao Milicu.

Ljubav i novi početak

Milica je bila gradska devojka, samouverena i navikla na udobnost. Kad je prvi put došla u Kaljinkinu kuću, osvrnula se i rekla kroz smešak:

„Lepo je… ali malo zastarelo, zar ne? Oseća se vlaga, vidiš ove zidove?“

Kaljinka je samo spustila pogled i slegla ramenima.

„Zidovi su stari, ali dom je čist. Nije vila, ali je pošteno sagrađena.“

Stefan je ćutao. Bio je rastrzan između majke i žene. Milica mu je kasnije, dok su se vraćali kolima u grad, rekla:

„Slušaj, ako misliš da ćemo tu živeti, varaš se. Hoću stan u gradu, da imam svoj mir. I ti bi trebalo da hoćeš isto.“

Nekoliko meseci kasnije, doneta je odluka. Stefan je prodao porodičnu kuću. Majci je rekao da „tako mora“ i da će joj plaćati podstanarski stan dok se ne snađe.

Kaljinka nije pravila scenu. Samo je sedela na staroj klupi ispred kuće, gledala u dvorište puno detinjih uspomena i rekla tiho:

„Znaš, Stefane… nisam mislila da ćeš jednog dana prodati sve ono što je tvoj otac zidao svojim rukama. Ali ako ti misliš da je to bolje, neka ti Bog pomogne.“

„Mama, nemoj tako, znaš da ću ti pomoći. Naći ću ti lep stan u centru, neće ti ništa faliti.“

„Nije stvar u stanu, sine“, odgovorila je. „Stvar je u srcu.“

Prošlo je šest godina. Kaljinka se retko javljala. Živela je skromno, u podstanarskom stanu u predgrađu, daleko od Stefana i njegove nove porodice.

U početku ju je posećivao – donosio joj lekove, plaćao račune. Ali kako su deca stizala, obaveze su ga preplavile, a Milica sve češće gunđala:

„Stefane, ne možemo stalno davati pare tvojoj majci. Ima penziju, neka se snađe! Mi imamo dvoje dece, znaš li ti koliko košta život?“

I tako su posete postajale sve ređe. Telefonski pozivi kratki. Na kraju, skoro da više nisu ni razgovarali.

Jednog dana, Kaljinka mu je samo poslala kratku poruku: „Zdravo, sine. Ne brini za mene. Sve je u redu.“

A Stefan, naviknut na njen tihi ton, nije ni posumnjao da nešto nije.

Poziv iz policije

Šest godina kasnije, jednog jutra, dok je pio kafu pre posla, zazvonio mu je telefon. Nepoznat broj.

„Gospodine Stefan Pavlović?“ čuo se ozbiljan glas s druge strane.

„Da, izvolite.“

„Ovde policijska stanica Novi Beograd. Morali bismo da dođete danas. Radi se o vašoj majci, gospođi Kaljinki Pavlović.“

Kafa mu se u trenutku sledila u ustima.

„Šta se desilo? Je l’ živa?“

„Živa je, gospodine, ali… možda bi bilo najbolje da dođete lično.“

Susret koji nije očekivao

Kad je stigao, uveli su ga u malu kancelariju. Kaljinka je sedela na stolici, mirna, sa blagim osmehom.

„Mama… šta se desilo?“

„Ništa, sine. Samo sam htela da te vidim“, rekla je smireno.

Policajac je pogledao Stefana i rekao: „Vaša majka je jutros došla da preda izjavu. Rekla je da želi da prijavi krađu.“

„Krađu? Šta je pokradeno?“

„Kaže – porodična kuća Pavlovića.“

Stefan je ostao bez reči.

„Ali ta kuća je prodata! Legalno, pre šest godina! Sve je potpisano!“

Kaljinka ga je pogledala i tiho rekla: „Jeste, sve si ti potpisao, a ja sam ćutala. Sad sam samo došla da kažem da si mi ukrao ono što mi je značilo više od života. A znaš šta još, sine? Sada sam je otkupila nazad.“

Stefan je zbunjeno pogledao policajca.

„Kako – otkupila?“

„Preko sudske prodaje. Novi vlasnik je imao dugove, kuća je otišla na licitaciju. Ja sam je kupila. Svojom penzijom i ušteđevinom od muža, dinar po dinar. I ne brini, neću te tužiti. Samo sam htela da znaš da sam se vratila – kući.“

Suočavanje

Kad su izašli iz stanice, Stefan je pokušao da priđe majci.

„Mama, zašto mi nisi rekla? Pomogao bih ti!“

Kaljinka se nasmejala onim starim, blagim osmehom.

„Pomogao? Ti si me već jednom ‘pomogao’, sećaš se? Kad si me poslao u stan koji nije imao ni cveće na prozoru. Sad više ne treba. Naučila sam da živim bez pomoći.“

„Znači, ovo je bila osveta?“

„Ne, sine. Ovo je bila pravda. Ti si prodao uspomene, ja sam ih otkupila nazad.“

Zastala je, pogledala ga pravo u oči i dodala:

„Znaš li šta je najteže za majku? Ne to što si me izbacio iz kuće, već to što sam godinama čekala da me pozoveš, a nisi. Zato sam sada došla – da znaš da me još ima.“

Stefan je ćutao. Po prvi put posle mnogo godina, nije imao odgovor.

Povratak korenima

Nekoliko meseci kasnije, Kaljinka se vratila u staru kuću. Okrečila je zidove, zasadila nove ruže ispred kapije, a u prozor stavila čipkane zavese koje je sama heklala.

Komšije su dolazile, nosile kafu, pomagale oko dvorišta. I svi su pričali o tome kako se „stara Pavlovićeva kuća opet probudila“.

Stefan je ponekad dolazio, tiho, bez najave. Stajao bi pred kapijom, gledao kroz ogradu i setio se detinjstva.

Jednom prilikom, Kaljinka je otvorila vrata i rekla:

„Uđi, sine. Nema ljutnje. Samo više nikad ne prodaj ono što te čini čovekom.“

Dok se javnost i dalje oprašta od umetnika čije su pesme postale evergrin, mnogi se pitaju šta će biti sa njegovom imovinom.

Nakon što je preminuo legendarni pevač Halid Bešlić, vest o njegovoj smrti potresla je čitav region. Njegovi brojni obožavaoci i dalje ne mogu da prihvate da glas koji je obeležio decenije balkanske muzike više nećemo čuti uživo. Dok se javnost i dalje oprašta od umetnika čije su pesme postale evergrin, mnogi se pitaju šta će biti sa njegovom imovinom. 

Prema rečima izvora bliskih porodici Bešlić, pevač je u testamentu svoje kompletno imanje ostavio supruzi, vernoj saputnici koja je uz njega bila kroz sve uspone i padove, i koja je delila s njim životni put dug više od četiri decenije

– Ja mislim da je on to sve ostavio supruzi, a da će ona da se odrekne ili se već odrekla u korist sina Dina. Znate šta, oni su toliko divna porodica, tu nikada nije bilo neke drame, skandala, znalo se da je Halid sve dao za porodicu, on je i rekao jednom da je sve svoje završio, proživeo, proputovao i video sve, da sada sve radi za svoje unučiće jer su mu oni bili centar sveta – govori komšinica za Republiku.

– Halid je bio čovek za primer. Nikada nije pravio razliku između poznatih i običnih ljudi, sa svima je razgovarao isto – s poštovanjem i toplinom. Uvek nas je pozdravljao, stajao da popriča, pita kako su deca, ponudi pomoć ako zatreba. Njegova supruga je divna žena, tiha, skromna, ali stub kuće. A sin Dino… dete lepo vaspitano, kulturno, uvek nasmejan – započinje komšinica i dodaje:

– Znate, Halid je često govorio da mu slava ništa ne znači ako ne zna da su mu žena i dete dobro. Govorio je da sve što je stekao, stekao je zbog njih, da njih obezbedi. Nije jurio luksuz, voleo je mir, porodicu, roštilj u dvorištu i unuke, koji mu trče u zagrljaj. Kad sam čula da je sve ostavio njima i da se supruga odrekla svega u korist Dina, pa to je samo potvrda onoga što smo svi znali: njih troje su disali kao jedno.

Halid bešlić je preminuo na Klinici za onkologiju u Sarajevu, nakon borbe s teškom bolešću
Pre četiri meseca je objavljena je reportaža iz Halidovog rodnog mesta na Romaniji, a ovo su emotivni kadrovi bračnog para.

Pevač Halid Bešlić preminuo je u 72. godini, a svoje rodno mesto – zaseok Vrapci u selu Knežina kod Sokoca – nikada nije zaboravio. Iako je stekao ogromnu popularnost i bogatstvo, Bešlić je uvek isticao da mu je taj kraj ostao najdraži, pa je često boravio u prirodi koja ga je podsećala na detinjstvo. U dvorištu kuće u kojoj je odrastao, sagradio je i novu kuću koju je kasnije koristio kao vikendicu.

Upravo je tamo nastao njegov poslednji snimak sa suprugom Sejdom Bešlić. Na kanalu “Bosanska Sehara” objavljena je pre četiri meseca reportaža iz Halidovog rodnog mesta.

Bez obzira na uspeh i bogatstvo, pevač je uvek naglašavao da od njegovog rodnog mesta nema ništa lepše. Pored stare kuće imao je plug i često se prisećao detinjstva i vremena kad je sve bilo jednostavnije.

• Kada sam porastao bilo je mehanizacije, ali kada smo bili deca volovi su orali – govorio je Halid, koji je sedeo kraj svoje supruge.

Sahrana u ponedeljak

Halid bešlić je preminuo na Klinici za onkologiju u Sarajevu, nakon borbe s teškom bolešću. Poslednji oproštaj biće u ponedeljak. U Narodnom pozorištu Sarajevo će s početkom u 11 sati biti održana komemoracija. Dženaza će biti klanjana u 13.30 u Gazi Husrev-begovoj džamiji, a u 15 sati će biti sahranjen na gradskom groblju Bare.

Svake subote liturgijski se sećamo onih koji više nisu sa nama. Posebno se izdvajaju četiri zadušna dana – subota uoči Vaskršnjeg posta, praznik Svete Trojice, Mitrovdan, i sutrašnji, uoči Miholjdana.

U subotu su Miholjske zadušnice, kada će mnogi izaći da posete grobove onih koje su izgubili.

Zadušnice uvek padaju u subotu, kada se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Hristos dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu.

Molitvama, paljenjem sveća, parastosima i pomenima, vernici se Miholjske zadušnice sećaju preminulih srodnika, prijatelja i poznanika i mole Gospoda za pokoj i mir njihovih duša i oprost grehova koje su počinili za života. Ukoliko nije moguće izaći na groblja, sveću pokojnicima valjalo bi upaliti u crkvi.

Po običajnom kalendaru, ljudi sa sela treba da odmaraju svoju stoku, a žene da ne diraju pletivo, makaze, ni igle.

Veruje se da na Zadušnice ovo ne valja činiti

Običaj je i da se na Zadušnice deli milostinja pa stoga nemojte terati prosjake koji tog dana obilaze groblja da bi dobili malo hrane. Ako su grobovi vaših najmilijih daleko, sveću za pokoj duše namenite i zapalite u crkvi.

Osim Miholjskih ili jesenjih, u kalendaru SPC-a postoje još i Duhovske ili letnje, prolećne – u sedmici pre početka Velikog posta i Mitrovske ili zimske. U crkvi se na zadušnice pominju i reči Svetog Jovana Zlatoustog, jednog od najvećih bogoslova:

“Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte, dakle, da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih!”

Nažalost, i pored borbe lekara i nade porodice, bolest je uzela danak.

Legenda narodne muzike, Halid Bešlić, preminuo je pre tri dana u Sarajevu, ostavljajući iza sebe neizbrisiv trag u srcima miliona ljudi širom regiona. 

Vest o njegovoj smrti potresla je čitav Balkan, a sećanja na njegove pesme i život ispunjen muzikom i emocijama odzvanjaju od Makedonije do Slovenije. 

Najveću počast pevaču odali su njegovi sugrađani, Sarajlije, koji su se pre dve večeri spontano okupili na platou ispred Skenderije. Hiljade ljudi pevalo je uglas njegove najveće hitove, dok su suze i emocije preplavile atmosferu. Halid Bešlić / Izvor: Srbija Danas

Među okupljenima bio je i njegov sin, Eldin Dino Bešlić, kao i dugogodišnji harmonikaš, obojica vidno slomljeni od bola. 

Lečen do poslednjeg trenutka 

Halid Bešlić je preminuo u bolnici u Sarajevu, gde je tokom poslednjih nedelja dobijao sveobuhvatnu negu. Porodica pevača, svesna ozbiljnosti bolesti, uložila je ogromne napore da mu pruži najbolju moguću medicinsku pomoć. 

– Porodica je preko prijatelja stupila u kontakt s raznim lekarima iz inostranstva koji su komunicirali s doktorima iz Sarajeva i stalno su bili na vezi i pokušavali na sve načine, pomoću lekova i terapija, da spasu život Halidu. Ovaj vid lečenja pomogao je pevaču da nema bolove, da bude svestan i komunikativan do poslednjeg trenutka, a kada je došao momenat da napusti ovaj svet, lekari su se pobrinuli da i to prođe bezbolno, maltene je zaspao i tako izdahnuo. Nije se mučio – rekao je izvor za Kurir.

Nažalost, i pored borbe lekara i nade porodice, bolest je uzela danak. Halid Bešlić / Izvor: Youtube printscreen/Bosanska Sehara

– S obzirom na to da je bolovao od jetre, logično da mu je krvna slika bila loša, pa su lekari morali da mu menjaju krv da bi izdržao proces lečenja koji je bio težak. Krv mu je menjana na svaka dva dana, i to je davalo odlične rezultate. Halid se osećao dobro, bio lepo raspoložen, ali iz dana u dan njegovo zdravstveno stanje je bilo sve ozbiljnije. Brojne metastaze u telu bile su jače od njega i on to nije mogao da izdrži – otkrio je izvor. 

Halid nije bio sam, pored njega su, osim porodice, sve vreme bile i medicinske sestre, što potvrđuje i fotografija nastala tokom lečenja, na kojoj se vidi da je imao svu pažnju i negu koju jedna muzička legenda zaslužuje. 

Informaciju da su u njegovom lečenju učestvovali i lekari iz inostranstva potvrdio je i njegov dugogodišnji vozač i saradnik, Vlado, koji je za Vijesti.ba rekao da je Bešlićev sin pronašao stručnjake koji su pokušali sve što je bilo u njihovoj moći.

Njegova najveća podrška bila je supruga Sejda, s kojom je bio u braku od 1977. godine

Vest o smrti legendarnog pevača Halida Bešlića potresla je regionalnu muzičku scenu. Poslednji koncert održao je sredinom avgusta ove godine na tvrđavi Kastel u Banjaluci.

Već tada je bilo jasno da je u lošem zdravstvenom stanju – veći deo nastupa proveo je sedeći, a publici je otvoreno i iskreno priznao da se ne oseća najbolje.

“Jedva sam došao. Loše mi je, boli ovde, boli onde, ali posao mora da se odradi”, rekao je u jednom trenutku. Nakon koncerta, Halid je otkazao sve naredne nastupe i ubrzo je hospitalizovan u Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu.

Njegova najveća podrška bila je supruga Sejda, s kojom je bio u braku od 1977. godine, a zajedno su dobili sina Dinu. Upravo njoj Halid je posvetio svoju poslednju pesmu “Sejda”, koju je objavio iz bolnice.

Pesma je objavljena pre nekoliko nedelja, tačnije 11. septembra, a nastala je u saradnji s muzičarem Aleksandrom Milićem Milijem iz grupe Miligram. Tekst je napisao Fahrudin Pecikoza.

Hrvatski voditelj Dalibor Petko odao je počast Halidu Bešliću objavivši isečak iz emisije “IN Magazin” u kojoj je legendarni pevač upoznao mališane Martu i Viktora, koji su bolovali od raka.

– Njih dvoje imaju nešto zajedničko – oboje vole Halida Bešlića, a mi ćemo im danas napraviti nešto lepo. Upoznćemo ih s njihovim idolom – kazao je Petko u snimku. Mališane je dočekao Enis Bešlagić.

Mališanima je ostvaren san kada su sreli s Halidom, koji ih je srdačno zagrlio i poljubio.

– Mi smo se dogovorili da danas neće biti suza, OK? – rekao je Petko, a Halid je na to odgovorio: “Neće. Danas je samo radost.”

Petko je pitao Martu kako se osećala kada ju je Halid nazvao. Rekla je da je ostala bez reči. Viktor je zapevao “Iznad Tešnja”.

– Tog su dana dva mala srca jače kucala. Priča o tome kako je Halid usrećio Martu i Viktora, a nas rasplakao. Marta je, nažalost, izgubila bitku, ali tog je dana svet bio lepši upravo zbog njenog i Viktorovog osmeha – napisao je Petko u opisu snimka.

Halid Bešlić će biti sahranjen 13. oktobra.

U Narodnom pozorištu Sarajevo će u ponedjeljak, 13. oktobra s početkom u 11 sati biti održana komemoracija Halidu Bešliću. Dženaza će biti klanjana istog dana u 13:30 u Gazi Husrev-begovoj džamiji, a u 15 sati će biti ukopan na gradskom groblju Bare.

(Telegraf.rs)

Tinejdžer M. Đ. (17) nastardao je juče u stravičnoj saobraćajnoj nesreći kod Požarevca, a da tragedija bude veća, njegovo telo je posle udesa premešteno i bačeno u njivu na oko 100 metara od mesta na kom je udaren.

Nesreća se, podsetimo, dogodila juče oko 11 časova kod Crljenca nadomak Požarevca, kada su se sudarili automobili BMW kojim je upravljao N. S. (23) i “citroen” kojim je upravljao B.M. (84). Kako su sinoć saopštili iz MUP, sumnja se da je posle sudara dva automobila, BMW odleteo do autobuske stanice i tamo pokosio tinejdžera koji je čekao autobus. 

Policija je u saradnji sa Osnovnim javnim tužilaštvom u Požarevcu uhapsila oba vozača, B. M. (84) i N. S. (23) zbog sumnje da su izvršili krivično delo teška dela protiv bezbednost javnog saobraćaja. Takođe, radi se na utvrđivanju činjenice ko je premestio telo s mesta nesreće.

Čekao autobus

Meštani Crljenca za Kurir su otkrili kako je došlo do stravične nesreće u kojoj je tinejdžer M. Đ. poginuo na licu mesta. 

– U šoku smo i ne možemo da dođemo sebi nakon tragedije koja se desila! Dečko je čekao autobus za Petrovac na Mlavi kako bi otišao na posao. Nedavno se zaposlio u jednoj pekari, divno dete – kaže sagovornica i dodaje:

– Dok je čekao prevoz, iz za sada nepoznatog razloga, udario ga je BMW kojim je upravljao N. S., a od zadobijenih povreda preminuo je na licu mesta. Onda je kako smo saznali, neko uzeo njegovo telo i vukao po putu sve do grmlja koji se nalazi na početku njive. Udaljili su ga od mesta nesreće nekih 100, 200 metara. Da čovek ne poveruje, umesto da se zove pomoć neko je počinio još veći zločin jer su hteli da prikriju nesreću. 

Sakrili telo u grmlje pored puta

Kako nam potom objašnjavaju sagovornici, svi u seluu su tužni, ali i besni zbog postupka nesavesnog vozača! 

– Nisu pomogli detetu! To dete je za mesec dana prebalo da proslavi punoletstvo, radovalo se tome. Radio je, bio vredan, požrtvovan, odgovoran iako je i dalje dete. Eto, takvog mladića su bukvalno ubili – kaže nam besni meštanin Crljenca i dodaje:

– Sakrili su njegovo telo u nadi da će proći nekažnjeno i da se neće znati kako je nastradao. Kada je policija vršila uviđaj, koliko smo čuli, neko od radnika šlep službe je primetio nešto u grmlju. Tada je pogledao i šokirao se. Ležao je nepomično tinejdžer M. Đ. Priča se da mu je do siline udarca slomljena lobanja. 

Prema navodima naših sagovornika M. Đ. je iza sebe ostavio neutešne roditelje i dve sestre. 

– Čuli smo da ga je neko od ukućana zvao, ali da se on nije javljao. Kasnije su saznali za stravične vesti. Nisu dobro i pitanje je da li će se ikada oporaviti od ovoga. Izgubili su mezimca i osobu koja ih je dodatno spajala. Niko nije zaslužio ovakav kraj, a pogotovo dete koje su mrtvo vukli po ulici kako bi prikrili nesreću – kažu komšije porodice.

Nakon jezive saobraćajne nesreće saopštenjem se oglasilo i MUP Srbije koji su naveli da je za sada nepoznato lice odvuklo telo stradalog mladića na udaljenosti od oko stotinak metara od mesta ove saobraćajne nezgode i ostavilo ga pored puta. Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Osnovnom javnom tužilaštvu u Požarevcu.

Policija intenzivno radi na utvrđivanju svih okolnosti i činjenica u vezi sa ovim događajem.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kragujevcu uhapsili su A.V. (30) i N.T. (26), obojica iz Kragujevca, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo protivpravno lišenje slobode u sticaju sa krivičnim delom prinude.

Oni se sumnjiče da su 3. oktobra u jednom naselju u Kragujevcu, presreli dvadesetosmogodišnjaka iz Kragujevca i automobilom odvezli do njegove kuće, gde su ga zatvorili i gde su mu udarcima i drvenim predmetima naneli povrede u predelu glave i tela.

Kako se sumnja oni su nožem i pištoljem pretili oštećenom i njegovoj porodici u nameri da mu oduzmu 2.000 evra, na ime navodnog duga.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega su, uz krivičnu prijavu, sprovedeni Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu.

Sudija za prethodni postupak im je odredio pritvor do 30 dana.