Prema informacijama objavljenim na portalu Tomislavcity.com, u subotu 11. oktobra 2025. godine, Tomislavgrad je potresla teška saobraćajna nesreća u kojoj je život izgubio mladić Drago Baković, rođen 2006. godine.
Nesreća se dogodila oko 06:35 sati na lokalnoj cesti Tomislavgrad – Letka, kada je došlo do samoslijetanja vozila marke Mercedes 190 kojim je upravljao D. B. iz Tomislavgrada. Nažalost, vozač je smrtno stradao na mjestu događaja.
Na teren su odmah izašli pripadnici Profesionalne vatrogasne postrojbe Tomislavgrad, Hitne medicinske pomoći Doma zdravlja Tomislavgrad te policijski službenici Policijske postaje Tomislavgrad. Dežurni ljekar i mrtvozornik su pregledom potvrdili smrt mladića.
Uviđaj su izvršili djelatnici OKP-a PU Tomislavgrad po nalogu dežurnog tužioca Kantonalnog tužilaštva Kantona 10. Tijelo preminulog prevezeno je u mrtvačnicu Doma zdravlja Tomislavgrad, dok je vozilo premješteno u krug PU Tomislavgrad. Saobraćaj na toj dionici bio je obustavljen od 06:35 do 10:45 sati.
Posljednji ispraćaj Drage Bakovića bit će održan u nedjelju, 12. oktobra 2025. godine u 14 sati na groblju Vučkovine u Mokronogama. Porodica će primati izraze saučešća u kapeli na groblju sat vremena prije ukopa.
Obitelji preminulog mladića upućujemo iskreno saučešće.
Prema prvim procenama policije, na sutrašnju dženazu Halida Bešlića u Sarajevu pristiže 30.000 posetilaca
Foto: Antonio Ahel / ATA Images
Prema prvim procenama policijsko-bezbednosnih organa u Sarajevu, na dženazi legendarnog pevača narodne muzike Halida Bešlića, koja će biti održana u ponedeljak, 13. oktobra, očekuje se prisustvo više od 30.000 ljudi, prenosi portal Klix.
Taj broj mogao bi biti i znatno veći, imajući u vidu da u Sarajevo već od nedelje pristižu Halidovi prijatelji i saradnici iz zemalja regiona i dijaspore.
Tužna povorka od Gazi-Husrev-begove džamije kroz Ferhadiju, Titovu i Alipašinu ulicu do Gradskog groblja Bare uključivaće hiljade građana. Pre klanjanja dženaze i ukopa, biće održana i komemoracija u Narodnom pozorištu.
Očekuje se dolazak velikog broja gostiju iz Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i drugih zemalja Evrope i sveta. Njihovi dolasci planirani su već od nedelje, ali i u ponedeljak ujutro.
Svet šou-biznisa ostao je u šoku nakon vesti da je pevač i maneken Fede Dorkaz (29), zvezda latino verzije rijalitja “Plesa sa zvezdama”, brutalno ubijen u Meksiku.
Dorkaz je stradao 9. oktobra u Meksiko Sitiju, kada je upucan u vrat tokom pokušaja pljačke. Napad se dogodio nakon što je izašao sa probe emisije “Las Estrellas Bailan en Hoy”, meksičke verzije čuvene britanske emisije “Strictly Come Dancing”.
Prema informacijama koje je objavila Sekretarijat za javnu bezbednost Meksiko Sitija, Fede je bio za volanom i pokušavao da izađe sa magistrale kada su ga napala dvojica napadača na motociklima. Na licu mesta je podlegao povredama.
– Sigurnosne kamere sa područja napada se analiziraju, kako bi se identifikovali počinioci, navodi se u zvaničnom saopštenju. Fede Dorkaz, poreklom iz Argentine, živeo je i radio u Meksiku, gde je gradio uspešnu karijeru u muzičkoj i televizijskoj industriji.
Ranije ove godine, Rolling Stone ga je opisao kao “zvezdu u usponu koja redefiniše globalni latino pop”.
Najpoznatiji je po pesmama “Cara Bonita” (Prelepo lice) i “Moka”, koju je izvodio sa svojom partnerkom i devojkom Marijanom Avilom.
Produkcija emisije “Las Estrellas Bailan en Hoy” oprostila se od svog člana putem društvenih mreža:
– Porodica emisije HOY žali zbog tragičnog gubitka našeg prijatelja i kolege Fedea Dorkaza. Saosećamo sa njegovom porodicom, roditeljima i devojkom Marijanom. Fede je ostavio veliku prazninu u našem timu. Njegova strast i sećanje će nas zauvek nadahnjivati. Počivaj u miru, Fede.
Fede je trebalo da ove jeseni debituje u novoj sezoni popularnog plesnog takmičenja, a vest o njegovoj smrti izazvala je ogroman talas tuge među fanovima širom Latinske Amerike. Na društvenim mrežama nižu se emotivne poruke podrške i tuge:
– Sramota je da tako zli ljudi postoje. Niko, pa ni Fede, nije zaslužio ovako nešto.
– Marijana, nadam se da će ti Bog dati snage i mira u ovom teškom trenutku.
Policija i dalje traga za počiniocima, dok porodica i prijatelji traže odgovore i pravdu za prerano ugašen život mladog umetnika.
Pevač Boris Režak podelio je detalje svog poslednjeg razgovora sa Halidom Bešlićem, koji je preminuo u utorak, 7. oktobra, nakon kratke borbe s teškom bolešću.
Pogledajte fotografije Halida Bešlića:
Pogledaj fotogalerijuHalid Bešlić preminuo Foto: ATA IMAGES / ANTONIO AHEL, Antonio Ahel / ATA Images, Antonio Ahel/ATAIMAGES
“Taj 7. oktobar je bio dan, ja ne znam… Tog dana trebao sam da se radujem, imao sam prvu generalnu probu pred predstojeći koncert u Sava Centru, ali mi je onda stigla vest da je Halid umro. Ja sam njega zvao pre mesec i po dana da bude gost na mom koncertu u Beogradu. Pozvao sam ga sam tom namerom, jer mi je bio gost i prošle godine u MTS dvorani. Rekao sam mu: ‘Halide, znam da ti se ne da ići i putovati, ali ja ću te nositi na rukama od Sarajeva do Beograda. Molim te, trebaš mi na koncertu’. To je bila moja priča. Međutim, tada mi je rekao da je on u bolnici, da su mu doktori rekli da ima rak jetre. Tada sam mu i pokazao prvi primerak ploče i obećao mu da će dobiti prvi”, rekao je Boris Režak za Telegraf, pa dodao:
“Zvao sam ga i pre par dana, ali mi se tada nije javio. Kada sam čuo šta se sve dešava, samo sam čekao dan kada će se to desiti. To je bilo neminovnost. Ja Halida znam 20 godina, jedna dobrica i fin čovek. Napisao sam mu i pesmu odmah posle našeg dueta, u znak zahvalnosti što je pristao na to, ali tu pesmu neću izvesti na koncertu.”
Boris Režak, vidno potresen, otkrio je da neće moći da prisustvuje sahrani svog prijatelja Halida Bešlića zbog ranije preuzetih obaveza vezanih za koncert zakazan za 14. oktobar u Sava centru.
“Nažalost, neću moći da prisustvujem sahrani jer imam generalnu probu, ali ću prvom prilikom otići na njegov grob i ostaviti cveće i gramofonsku ploču koju sam mu obećao.”
Od trenutka kada se saznalo da je legendarni Halid Bešlić napustio ovaj svet, njegove pesme i izjave su masovno deljene na društvenim mrežama, a jedna izjava legende posebno je dirnula publiku.
Halid Bešlić je jedna u milion muzičkih zvezda u ovom delu Evrope koja je živela prilično skromno i nije bilo skandala vezanih za život Halida.
Bio je čovek iz naroda i tako će se pamtiti zauvek.
– Mogu da vozim vruć automobil, snimam video-snimke od milion dolara, ali zašto bih to radio, dok moj komšija ne može da priušti da jede? Zadovoljstvo mi je da ga hranim, da idem u narodnu kuhinju, dam svoj doprinos, da danas nahranim 100 gladnih usta ili da doniram novac sirotištu. Voleo bih da me pamte kada odem, kao dobrog čoveka, a ne kao dobrog pevača – jednom je rekao pevač i čini se da mu se poslednja želja i ostvarila.
Foto: Pink.rs
Ovome ne treba ništa dodati osim da Halid odlazi kako je želeo, kao dobar čovek, čovek iz naroda čije će pesme živeti zauvek.
Brojne kolege još jednom su dokazale koliko je Halid bio uvažen i poštovan na estradi, a svojim srceparajućim porukama mnogima su naterali suze na oči.
U mestu Semizovac koje se nalazi na dvadesetak minuta vožnje od Sarajeva, u Bosni i Hercegovini, nalaze se pumpa i hotel koji je godinama bio u vlasništvu sada pokojnog Halida Bešlića.
Pevač je nekada imao običaj lično tamo da ode, pozdravi goste, popije kafu sa radnicima, obiđe pumpu… Dok je živeo u naselju Ciglane gde sad, kako kažu, tuguje i njegov pas Bendžo.
Prema rečima izvesnog Vlada, koji je bio Bešlićev vozač pune dve decenije, ljubimac nit jede, niti pije otkako je preminuo pevač kom je i on bio saputnik poslednjih 15 godina.
Vidi galerijuDino Merlin, Emir Hadžihafizbegović i Enis Bešlagić su navodno govornici na komemoraciju pevaču u ponedeljak Foto: Shutterstock, Marina Lopičić, Marina Lopičić, Petar Aleksić, Printscreen
– Bendžo je Halidov pas i naš iz motela koji kako je Halid preminuo niti jede, niti pije. Ja sam Vlado Pejić, Halidov vozač 20 godina. Dva dana pre nego što je umro sam išao u posetu, odveo sam delegaciju iz sela koja je izrazila želju da ga vide. On je rekao da ih obavezno dovedem jer su njegove komšije sa kojima je radio. Halide, što si nam otišao, što si nas ostavio, trebao si nam još 20 godina. Neko nam ga je ukrao, dogovarali smo se da ćemo još dugo. On ije imao bolove, nije se žalio, sin je bio kod njega 24 sata. Sva pažnaj koju je trebao da dobije, dobio je od svog Dina, mi ostali smo samo pomagali -rekao je Vlado, Halidov vozač.
– Ona je sada kući i primila je hemioterapije. Njoj je saopštio Dino jer je najmerodavniji. Sejda je najvernija supruga bila i najidealnija -dodao je Vlado.
Poslednje pripreme
Ekipa Kurira koja već nekoliko dana boravi u Sarajevu, posetila je čuvenu Carevu džamiju, gde će se u ponedeljak obaviti dženaza pokojnog pevača.
Vidi galerijuPripreme za sahranu Halida Bešlića Foto: Kurir/A.J.Panić
Kako smo mogli da primetimo, pripreme za ovaj čin su već uveliko počele, pa se tako čiste veliki tepisi i staze. Kako nam je rekla žena koja je u tom trenutku tamo radila, ovo će biti jedna od najvećih dženaza u Sarajevu u poslednjih dve decenije a možda i više, pa će biti angažovane i brojne policijske snage kako bi sve prošlo kako treba i kako bi bezbednost bila na nivou.
Sin se potresnim rečima oprostio od oca
Halid Bešlić je iza sebe ostavio neutešnu suprugu Sejdu, unučiće i sina Dina koji je na svom Instagram nalogu podelio porodičnu fotografiju i oprostio se od oca.
Vidi galerijuHalid Bešlić je bio veličina od čoveka Foto: Marina Lopičić, Petar Aleksić, Dragana Udovičić, Petar Aleksić, ATA Images
– Dragi moj tata, voleo bih svašta nešto napisati, ali nemam snage za to. Samo znam da ćeš puno faliti ovoj ekipi na slici, a pogotovu tvojoj Lamiji i tvom Belminu – napisao je.
– Volimo te puno i znaj da te nikada nećemo izneveriti. S ponosom ću nositi tvoje prezime i breme koje si mi ostavio. Tvoj Dino – napisao je Dino uz zajedničku porodičnu fotografiju.
Četiri osobe su ubijene, a najmanje 12 drugih je ranjeno u pucnjavi koja se dogodila u subotu rano ujutro u gradu Liland, savezna država Misisipi, saopštili su zvaničnici.
Gradonačelnik Lilanda Džon Li rekao je za CBS News da se pucnjava dogodila oko ponoći i da su četiri ranjene osobe helikopterom prebačene u lokalne bolnice. Za sada nema informacija o njihovom zdravstvenom stanju.
Niko još nije uhapšen, a istraga je u toku.
Li je rekao da se pucnjava dogodila u glavnoj ulici. U tom trenutku u gradu su se nalazili ljudi koji su došli na proslavu povodom utakmice za povratak bivših učenika srednje škole Liland (homecoming).
Na sajtu školskog distrikta navedeno je da je srednja škola Liland tog dana trebalo da igra utakmicu protiv srednje škole Čarlston.
Liland je mali grad u okrugu Vašington, sa oko 4.000 stanovnika, prema podacima iz popisa stanovništva iz 2020. godine.
Kultni scenarista i reditelj, Zdravko Šotra, danas se ispraća na večni počinak.
Šotra će po sopstvenoj želji biti kremiran na Novom groblju u Beogradu, a poslednji pozdrav uputiće mu brojni prijatelji i kolege.
Glumci, reditelji, političari i tv lica došla su na Novo groblje kako bi izjavili saučešće Šotrinoj supruzi Nedi Todorović, kao i sinu Marku koji nisu mogli da sakriju bol i tugu za voljenim suprugom i ocem.
U trenutku kada je završeno opelo udovica Zdravka Šotre izašla je ispred kapele kako bi udahnula malo svežeg vazduha, a utučena gospođa se oslanjala na štake. Neda Todorović / Izvor: Srbija Danas
Ljubav Nede i Zdravka bila je filmska, a upoznali su se davne 1980. godine kada se reditelj razveo od prve supruge i nekadašnej Mis Jugoslavije, Nikice Marinović, koja mu je podarila sina Marka.
Ubrzo nakon kraha braka Zdravko je upoznao novinarku i profesorku na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, Nedu Todorović.
Kapetan regionalnog aviona BAe 146 avio-kompanije PSA AirlinesGreg Lindamud i njegov mlađi kolega, prvi oficir Džejms Hauard, osetili su relativno blage turbulencije tokom rutinskog leta između Los Anđelesa i San Franciska dok su krstarili na visini od oko 6.700 metara. Sa namerom da ih izbegnu i tako let učine prijatnijim za 39 putnika i pet članova posade, kontaktirali su kontrolu letenja kako bi promenili visinu ili kurs leta.
Dok je kontrolor nudio mogućnost preusmeravanja, u putničkoj kabini začula su se dva pucnja iz vatrenog oružja: u neverici, piloti radio vezom javljaju “Pucnji! Čuli smo pucnje!” i odmah prebacuju tzv. squawk, četvorocifreni kod koji emituje transponder u avionu na 7700, što je signal da je letelica u nevolji. Transponder je uređaj koji emituje signal sa informacijama o identitetu aviona, njegovoj visini i poziciji, omogućavajući radarima i kontrolama letenja da ga prate i identifikuju.
Čuje se otvaranje vrata pilotske kabine i glas za koji se veruje da je pripadao šefici kabinske posade, stjuardesi Debi Nil. Razabrana je samo reč „kapetane“, najverovatnije deo rečenice „kapetane, imamo problem!“. Za njom je u pilotsku kabinu upao muškarac za koga neki od izvora navode da je rekao „ja sam problem“, iako je po zvaničnom izveštaju FBI razgovetna bila samo reč „problem“. Odmah zatim usledila su još dva pucnja, a šest sekundi kasnije i treći.
Avion počinje da ponire nosem na dole, povećavajući pri tome brzinu koja je dostigla, verovatno i premašila brzinu zvuka. Udara u tlo u blizini Paso Roble u Kaliforniji u skoro potpunom okomitom položaju tolikom silinom da se raspao u hiljade najsitnijih komada. Istražitelji su kasnije naveli da najveći fizički ostatak osoba koje su bile u avionu nije bio veći od šake.
“Nije bilo krila, nije bilo trupa, repnog dela, čak ni putničkih sedišta… samo komadići papira. Hrpetine papira svuda… I jak miris kerozina”, svedočio je kasnije policajac Stiv Bolts, koji je među prvima došao na mesto udara. “Ne da nismo mogli da pronađemo preživele, nismo mogli da nađemo ni tela poginulih, toliko je sve bilo u sitnim komadima.”
Smajli na nosu aviona
Linija 1771 avio-kompanije Pacific Southwest Airlines bila je redovan domaći putnički let iz Los Anđelesa za San Francisko. PSA je poznata kao regionalna avio-kompanija koja je smatrana de facto nacionalnim prevoznikom Kalifornije. Sebe je reklamirala sloganom “Najprijateljskija avio-kompanija na svetu” i čak crtala osmeh na noseve svojih aviona.
Tog 7. decembra 1987. godine, za let 1771 određen je avion British Aerospace 146-200, registarske oznake N350PS. BAe 146, ili Jumbolino (Džambolino) kako su ga iz milja zvali zbog četiri motora i relativno skromnog kapaciteta u odnosu na “veliki” Jumbo jet, može da preveze do 100 putnika.
Letelica je britanske proizvodnje, poznata po dobrim performansama na aerodromima sa kraćim poletno-sletnim stazama, za to vreme veoma tiha ali i skupa u odnosu na dvomotorne avione za održavanje. Novije varijante poznate su i pod nazivom Avro RJ.
Posadu su činili kapetan Greg Lindamud (43) sa 11.000 sati naleta, od čega 1.500 na tipu, i prvi oficir Džejms Hauard Nan (48) sa 12.000 časova naleta, od čega 300 na BAe 146.
Od tri stjuardese, Debi Nisen Nil (37) i Debra Voterston Vilstek (32) bile su dugo u PSA i smatrane iskusnim, dok je Džuli Gotesman (20) bila na samom početku karijere. U avionu se nalazio — kao putnik ili ono što posade nazivaju DHC — i šef pilota avio-kompanije Daglas Artur, kao i još nekoliko radnika PSA i US Airways, koji je nešto ranije preuzeo Pacific Southwest.
Katastrofa bez presedana
Vazduhoplovne nesreće dešavaju se najčešće pri poletanju ili pokušaju sletanja, pri čemu je ugao između putanje aviona i podloge u trenutku udara po pravilu relativno mali. To utiče na koliko-toliko postepeno usporavanje kretanja aviona i ostavlja šanse za preživljavanje barem delu putnika, čak i ukoliko dođe do raspadanja trupa na dva ili više delova, po nekom pravilu bar jedan od tih delova ostaje manje uništen od drugih.
Ovde to nije bio slučaj. Avion — i sa njim svi putnici i članovi posade, neki već ubijeni — u deliću sekunde bukvalno su fizički zbrisani pri udaru o zemlju brzinom većom od 1.000 kilometara na čas. Na osnovu deformacije titanijumskog kućišta snimača leta (FDR), procenjene sile deceleracije (usporenja) koje su delovale na avion i sve u njemu pri udaru iznosile su neverovatnih 5.000 g — pet hiljada puta više od sile Zemljine teže!
Početak istrage – traga se za motivom
Nesreće u saobraćaju, uključujući i avionske, u SAD po pravilu istražuje Nacionalni odbor za bezbednost saobraćaja (NTSB), ali je već od samog početka i informacije da su kontroli leta prijavljeni pucnji u avionu bilo jasno da će tragedija na letu PSA 1771 biti i kriminalistička istraga, za koju je nadležan Federalni istražni biro (FBI).
Mukotrpnom pretragom ogromne količine najsitnijih ostataka dokazi su polako počeli da se prikupljaju i klupko tragedije odmotava. Dok se NTSB bavio pokušajem da iz onoga što je ostalo od (ne)popularnih “crnih kutija”, odnosno snimača zvuka u pilotskoj kabini (cockpit voice recorder – CVR) i snimača parametra leta (flight data recorder – FDR) utvrdi razloge pada aviona, FBI je počeo da se bavi pronalaženjem dokaza i motiva zbog čega bi neko uopšte počinio masovno ubistvo 43 osobe, uključujući i sebe.
Iako je od siline udara kućište bilo deformisano i sam uređaj uništen, u NTSB laboratoriji u Vašingtonu su, na prilično iznenađenje istražitelja, uspeli da spasu samu traku iz CVR i sa nje očitaju zvukove iz pilotske kabine tokom poslednjih pola sata leta.
AI ilustracija
Istražitelji su imali određenu dozu rezerve — što uostalom nalažu i protokoli istrage — da li su piloti ono što su čuli ispravno interpretirali kao pucnje iz oružja: jedina informacija koju su imali bila je njihova transmisija kontroli leta. Dok ne budu imali neke materijalne dokaze — snimak, oružje ili municiju — postojala je mogućnost da je u pitanju nešto drugo, poput eksplozije usled kvara.
Poslednji minut leta 1771
Prvih nešto više od 28 minuta čuli su se uobičajeni zvukovi procedura pre, za vreme i posle poletanja: čitanje lista za proveru, razgovori između pilota i sa kontrolom leta, o poklonima za predstojeće Božićne praznike.
Opuštena atmosfera u pilotskoj kabini u trenutku prestaje kada se čuju dva pucnja — koje je CVR jasno snimio — iz pravca putničke kabine, zatim ulazak stjuardese u kokpit, neposredno za njom i druge muške osobe. Slede zatim tri pucnja i prestaje svaki razgovor. Petnaest sekundi kasnije čuo se ponovni zvuk vrata pilotske kabine i pojačano šuštanje vetra, što je ukazivalo da je avion krenuo u strmoglavo poniranje. Trideset dve sekunde nakon otvaranja vrata snimljen je i šesti pucanj, ovog puta ponovo u putničkoj kabini.
Snimci sa CVR-a bili su više nego dovoljni da kriminalistička istraga preuzme primat nad tehničkom. Kako je to kasnije opisao jedan od istražitelja NTSB, inspektori FBI su znali šta da traže i koje im informacije trebaju, ali ne i kako da ih nađu. Tu se uključuje NTSB sa svojim znanjem i metodama, i zajedničkim naporima sklapali su kockice tragičnog, a mnogim elementima morbidnog mozaika. Jedno od najvažnijih pitanja za FBI i NTSB bilo je kako se oružje našlo u avionu.
Prvo je među onim što je ostalo od aviona i ljudi u njemu pronađena cev oružja, za koje se predpostavlja da je korišćeno u zločinu. Bio je to Smith & Wesson Model 29, revolver Magnum kalibra 0.44, verovatno najmoćnije oružje u svojoj kategoriji. Jedan od agenata FBI posle nekog vremena našao je i drugi deo revolvera. U burencetu je bilo šest praznih čaura, što se poklapa sa šest pucnjeva koje je snimio CVR.
Na okidaču je bio i deo ljudskog prsta, na osnovu čega je predpostavljeno da je ubica do trenutka udarca aviona u tlo držao oružje u ruci, čime je odbačena mogućnost da je poslednjim hicem izvršio samoubistvo. Verovatnije je da je pilot PSA, koji je putovao kao putnik Daglas Artur, pokušao da preuzme kontrolu nad avionom i da je ubijen.
Koliko god morbidno zvučalo, sa dela kažiprsta koji je ostao zaglavljen u revolveru skinut je otisak, i na osnovu njega utvrđeno je da je višestruki ubica Dejvid Berk, bivši zaposleni US Airwaysa, koji je radio na čišćenju aviona.
Prethodno je FBI na osnovu istrage koju su sprovodili na aerodromu u Los Anđelesu došao do iznenađujućeg saznanja: radnicima aerodroma i avio-kompanija bilo je dozvoljeno da zaobiđu kontra-diverzioni sistem prilikom ulaska u kontrolisanu zonu aerodroma i do aviona (tzv. airside) i da im za prolazak bude potrebna samo odgovarajuća bedž legitimacija. Po današnjim standardima, to je nešto potpuno nezamislivo.
Istražitelji FBI zaključili su da je ubica najverovatnije neko ko radi na aerodromu ili u avio-saobraćaju i suzili pretragu na četvoro putnika leta PSA 1771. Otisak dela kažiprsta jednog od njih poklopio se sa onim koji su imali u bazi FBI-a. Bio je to Berk, koji je i ranije “imao problema sa zakonom”.
Dok je radio takođe za US Airways u Njujorku, Berk je bio pod istragom za učestvovanje u krijumčarenju kokaina sa Jamajke, ali formalno nije bio optužen. Preselio se u Los Anđeles, gde je otpušten zbog sitne krađe: ukrao je 68 dolara iz kase u koju posade ostavljaju novac od prodaje tokom leta.
Foto: Shutterstock
Po dobijanju otkaza, Berk je hteo da iskoristi pravo na žalbu i 7. septembra došao je na zakazani razgovor sa svojim šefom, Rejom Tomsonom. Žalba nije uvažena, i Tomson mu je saopštio da je definitivno otpušten.
Znajući da Rej Tomson svakog dana posle posla putuje za San Francisko, gde je stanovao, Berk, očigledno već rešen da se i kompaniji i šefu osveti za ono što je smatrao nepravdom, kupuje kartu za let 1771.
Istražitelji NTSB pronašli su na mestu udesa deo jednog od sedišta sa rupom od metka. Upoređivanjem sa rasporedom sedenja zaključili su da na njemu niko nije sedeo, ali zato na mestu ispred jeste: Rej Tomson. Metak kalibra .44 Magnum iz revolvera Smith & Wesson imao je veliku probojnu moć, pa je prošao kroz telo Tomsona i kroz dva sedišta.
Među ostacima aviona pronađena je i poruka napisana na kesi koja stoji u sedištu za slučaj mučnine: “Zdravo Rej. Ironično je da ovako završavamo. Tražio sam malo popustljivosti zbog svoje porodice. Sećaš se? Pa, nisam dobio ništa – i ti nećeš dobiti ništa”.
Na osnovu zvukova sa CVR-a, pretpostavlja se da je Berk poruku dao bivšem šefu, otišao do avionskog toaleta i kada se vratio počinio prvo ubistvo, a ubrzo zatim i ostala. Ironično, od svih u avionu, jedina osoba prema kojoj je imao lični prezir umrla je — uslovno rečeno — najhumanije. Putnici su, zajedno sa avionom koji je padao brzinom većom od 1.000 kilometara na čas, najverovatnije poslednji minut života doživeli kao krajnje traumatičan, i fizički i mentalno.
Pravila pisana krvlju
Tragedija leta PSA 1771 postala je jedna od prekretnica u načinu na koji se posmatra sigurnost u vazduhoplovstvu. Nakon nesreće, uvedene su stroge mere kontrole pristupa — više nije bilo moguće zaobići bezbednosnu proveru ni za posade aviona, a svi koji napuštaju radno mesto morali su odmah da vrate službene legitimacije i propusnice.
Ipak, pokazalo se da ni te mere nisu bile dovoljne: svet je tek 2001. godine, posle napada u SAD 11. septembra, potpuno shvatio koliko je ranjiv vazdušni saobraćaj. Upravo iz tih iskustava proizašla su današnja pravila — ojačana vrata pilotske kabine koja se zaključavaju tokom leta, višestruki bezbednosni slojevi i stroga kontrola pristupa. Sve te promene imaju jedno zajedničko poreklo: pokušaj da se nikada više ne ponovi ono što se dogodilo u poslednjim minutima leta PSA 1771.
Halid Bešlić preminuo je u utorak 7. oktobra u 72. godini nakon kratke i teške bolesti u bolnici u Sarajevu. Legendarni pevač će na večni počinak biti ispraćen u ponedeljak 13. oktobra, a čin sahrana će se obaviti po muslimanskim običajima.
Poslednje pripreme
Naša ekipa koja već nekoliko dana boravi u Sarajevu, posetila je čuvenu Carevu džamiju, gde će se u ponedeljak obaviti dženaza pokojnog pevača.
Vidi galerijuPripreme za sahranu Halida Bešlića Foto: Kurir/A.J.Panić
Kako smo mogli da primetimo, pripreme za ovaj čin su već uveliko počele, pa se tako čiste veliki tepisi i staze. Kako nam je rekla žena koja je u tom trenutku tamo radila, ovo će biti jedna od najvećih dženaza u Sarajevu u poslednjih dve decenije a možda i više, pa će biti angažovane i brojne policijske snage kako bi sve prošlo kako treba i kako bi bezbednost bila na nivou.Pripreme za dženazu u džamiji na Baščaršiji Izvor: Kurir/A.J.Panić
Šta je dženaza?
Za neupućene, dženaza je islamski verski obred na kome se vrši sahrana jedne osobe. Sastoji se od takozvanog “dženaza-namaza” (zajedničke molitve) i samog ukopa.
Mesto na kome će se izvršiti ovaj obred je jedno od najpoznatijih simbola u Sarajevu i to je jedna od prvih džamija u Bosni i Hercegovini i prva u samom Sarajevu. Izgrađena je 1462, a njenu izgradnju je finansirao i omogućio osnivač grada Sarajeva Isa- beg Ishaković i proglašena je za nacionalni spomenik BiH.
Podsetimo, porodica je objavila umrlicu, a kao ožalošćeni se navode supruga Sejda, sin Dino, snajka Mahia, unuci Lamia i Belmin-Kan i četiri Halidove sestre – Šemsa, Sevla, Fehka i Šefka, sa još 25 familija.
