Month: October 2025

Izvor je tvrdio da nije bio u najboljem stanju

Era Ojdanić je nedavno prošao kroz agoniju kada mu je usred noći naglo pozlilo.

Nedugo zatim Era je završio u bolnici, a izvor je za domaće medije tvrdio da nije bio u najboljem stanju.

– Era se nikada ne žali i stvarno se drži kao momak, zbog čega mu mnogi zavide. Međutim, odnedavno je malaksao, ali je to pripisivao umoru i nije mario. Legao je da spava i u toku noći se probudio sa bolom u grudima, gušilo ga je i kaže da ne pamti da mu je tako bilo loše – tvrdio je izvor, pa dodao: 

“Došao mi je kraj” 

– Kada ga nije popuštalo, otišao je u bolnicu gde su shvatili da mu je pritisak visok. Dali su mu infuziju, odradili dodatne analize i tek nakon tri sata ga pustili da ide kući. Rekli su mu da mora da se odmara. Nikada nije imao problema sa pritiskom, zato se iznenadio kada su mu lekari saopštili dijagnozu. Kaže, bilo mu je toliko loše da je pomislio da umire kada je rekao sebi “došao mi je kraj”. Uplašio se, nije mu bilo svejedno – rekao je Erin prijatelj za Svet.

Najmanje 15 ljudi poginulo je u saobraćajnoj nesreći u severoistočnoj brazilskoj državi Pernambuko, saopštila je brazilska Federalna saobraćajna policija

Nesreća se dogodila sinoć pre 20 časova, kada je vozač autobusa izgubio kontrolu nad vozilom, prešao u suprotnu traku, udario u kamenje pored autoputa, a potom i u peščani nasip i prevrnuo se.

Istraga je u toku, navodi policija.

Nesreća se dogodila sinoć pre 20 časova, kada je vozač autobusa izgubio kontrolu nad vozilom, prešao u suprotnu traku, udario u kamenje pored autoputa, a potom i u peščani nasip i prevrnuo se.

Istraga je u toku, navodi policija.

Anđelo Ranković, popularni učesnik rijalitija “Elita 9”, danas je proslavio svoj 33. rođendan, a proslava je bila ispunjena veseljem i brojnim čestitkama od strane njegove podrške. 

Atmosfera je bila vesala, a prisutni su pokazali koliko Anđelo uživa u njihovom poverenju i poštovanju, što je jasan znak da je u “Eliti 9” veoma cenjen i voljen. 

Međutim, iako je rođendan bio ispunjen smehom i veseljem, Anđelo nije mogao da sakrije emocije kada je ušao u izolaciju, gde je u miru pročitao čestitke svojih najbližih. Anđelo Ranković / Izvor: Youtube printscreen/Zadruga Official

Neke od poruka su ga potpuno slomile, a on je u nekoliko navrata morao da obriše suze.

Inače, Anđelo se za današnji dan posebno doterao i zablistao u svojoj elegantnoj dnevnoj kombinaciji. Okružen bliskim prijateljima iz Elite, počeo je da otvara čestitke koje su mu stigle.

 – Srećan 33. rođendan. Mama, baba i uja ti žele sve najlepše od srca – glasila je poruka njegove porodice. 

– Želimo ono što ti niko nije poželeo, a ono što priželjkuješ ćuteći. Tvoja tetka i porodica – pisalo je u sledećem pismu. 

– Neka ti ovaj divan dan donese osmeh, a svaki sledeći puno sreće. Danas nemaš telefon da lomiš, ali možeš da ga sečeš (tortu). Lepo provedi ovaj dan, sve najbolje! – poručile su mu kume.

Njena ruka bila je prvo što je Šjam Babu video – sićušna i krhka, virila je iz blata. Beba je bila prekrivena mravima i krvava od mogućih ujeda životinja. Novorođena devojčica, stara oko 15 dana, bila je zakopana pod 30 centimetara zemlje u selu Šahdžahanpur, u indijskoj državi Utar Pradeš.

Babu je uplašen potrčao po pomoć, a na mesto događaja ubrzo su stigli meštani i nadležne službe. Devojčica je hitno prebačena u Medicinski koledž Šahdžahanpur.

Lekari su utvrdili da je beba imala tešku infekciju, probleme sa disanjem, povrede i sepsu. Telesna masa joj je bila svega 1,7 kilograma, a vitalne funkcije kritične. 

Uprkos svemu, osoblje je pružilo maksimalnu negu i dali su joj ime Pari, što znači “anđeo” na hindu jeziku.

Nažalost, nakon nekoliko dana borbe za život, devojčica je preminula. Policija još uvek traga za njenim roditeljima i motivom tragedije.

Rodne norme favorizuju sinove, dok su devojčice često smatrane finansijskim teretom zbog tradicije miraza i patrijarhalnih očekivanja. Zakon iz 1994. zabranjuje određivanje pola fetusa, ali praksa se i dalje odvija u ilegalnim i tajnim okolnostima.

Jelena je priznala da je u lošim odnosima sa Duškom navevši samo jedan razlog

Pevačica Jelena Karleuša privukla je veliku pažnju gostovanjem u jednom podkastu gde je po prvi put otkrila detalje iz privantog života.

Ona je govorila o svojim kolegama, ali i bivšem suprugu.

– Moj nesrećni bivši muž, njegova prva zvanična izjava sećam se kod Ognjena Amidžića, njegv prvi intervju kad smo bili supružnici bila je ‘ja Jelenu slušam otkad sam bio mali’…tad se već videlo da nećemo uspeti.

Jelena je priznala da je u lošim odnosima sa Duškom navevši samo jedan razlog:1 / 5 Foto: Antonio Ahel/ATAImages

– U jako lošim, jer on je neko sa kim nema normalne komunikacije. On je od onih bivših koji su jako agresivni kada izgube.

Njegove reči podsetile su koliko su u svetu u kojem živimo, a u kojem nije lagano živeti, važni empatija, ljudskost, plemenitost, saosećanje…

Na TikToku se nedavno pojavila objava jednog Stefana, jednostavno naslovljena: “Kako mi je pomogao Halid Bešlić”, a njegove reči duboko su dirnule hiljade ljudi.

Njegove reči podsetile su koliko su u svetu u kojem živimo, a u kojem nije lagano živeti, važni empatija, ljudskost, plemenitost, saosećanje…

Stefanovu objavu na Tik tok nalogu “stefanstelepanic” prenosimo u celosti.

Kako mi je pomogao Halid Bešlić

“Bilo je to davno… ali te dane pamtim kao da su juče bili.

Život nije bio lagan – troje dece, mala plata, i stalna borba da se preživi iz meseca u mesec.

Radio sam koliko sam mogao, u firmi koja nije plaćala mnogo, ali to je bilo sve što sam imao.

I taman pred zimu, jednog hladnog dana, pozove me šef u kancelariju.

“Još danas radi, od sutra više ne treba da dolaziš. Nema posla.”

Te reči su mi odzvanjale u glavi dok sam izlazio iz fabrike. Kao da mi se ceo svet srušio.

Znao sam da me kod kuće čekaju deca, i žena koja se trudi da sakrije brigu, ali ja sam znao – ništa nemamo. A sad ni posao. Ništa.

Krenem kući, peške, jer nisam imao za prevoz.

Svratim u prodavnicu da kupim ono malo što smo mogli da priuštimo – litar ulja, malo soli i pet kila brašna. Toliko mi je žena rekla da donesem.

Izlazim iz radnje, ruke mi se tresu, glava puna briga. Pešačim dalje, blatnjavim putem, dok mi se suze same skupljaju u očima.

U jednom trenutku, čujem auto kako se približava. Okrenem se, mahnem rukom – možda neko stane.

I stvarno, zaustavi se auto.

Sednem unutra, sav prljav i iscrpljen. Vozač me pogleda i pita:

“Znaš li ti mene?”.

Kažem: “Ne znam, gospodine”.

On se nasmeja, onako toplo, kao da mi je poznat odnekud.

Upita me gde idem, i ja mu polako ispričam sve – da sam ostao bez posla, da imam troje dece, da sam danas kupio samo ono malo brašna i soli.

Gleda me, klimne glavom, i bez reči skrene pred veliki market.

Kaže: “Sačekaj me ovde, brzo ću ja”.

Uđe unutra i posle nekog vremena vraća se s punim kolicima. Stavlja sve to u gepek i kaže:

“Hajde, da te odvezem kući”.

Kad smo stigli, kaže:

“Uzmi, sve ovo je tvoje”.

Otvorim gepek, a unutra hrane i potrepština – više nego što sam mogao da zamislim.

Tad više nisam mogao da izdržim. Pukao sam.

Suze su same potekle, onako muški, tiho.

A onda on izvadi i nešto novca, pruži mi i kaže:

“Evo, da prebrodiš ovu zimu dok ne staneš na noge.”

Bio sam u šoku. Sve mi je delovalo kao san.

Pitam ga drhtavim glasom:

“Reci mi, molim te, ko si ti? Da znam kome da zahvalim”.

On se nasmeja, onako skromno, i reče:

“Ja sam Halid Bešlić, pevač”.

Samo to.

Seo je u auto, mahnuo mi i otišao.

A ja sam stajao na kapiji, u snegu koji je tek počeo da pada, gledao za njim i mislio: “Ima još dobrih ljudi na ovom svetu”.

Tog dana nisam samo dobio hranu i novac. Dobio sam nadu. Dobio sam veru da se dobro vraća, i da još postoje ljudi koji pomažu iz srca, bez da traže išta zauzvrat. Nikad mu to neću zaboraviti. Zahvalan sam mu dok god dišem”.

Ovo priznanje služi kao dokaz da je istinska veličina u skromnosti i plemenitosti. Halid nije tražio zahvalnost, niti je ikada želeo da se o njegovim dobrim delima priča. Pomagao je tiho, iz srca, onako kako samo oni koji znaju šta je bol drugih mogu da razumeju.

Halid Bešlić nije ostavio samo pesme. Ostavio je amanet – da budemo ljudi jedni prema drugima, da pomognemo kad možemo, da budemo topli u svetu koji je sve hladniji.

Ona je sa pratiocima podelila i rezultate nalaza.

Pevačica Ana Bekuta hitno je morala u bolnicu kako bi uradila analize krvi.

Kako je istakla, zahvaljujući zdravoj ishrani krvnu sliku uspela je da dovede do savršenstva, te je sada sve kako treba.

Ona je sa pratiocima podelila i rezultate nalaza.

– Nakon šest nedelja promišljene ishrane moja krvna slika je savršena – pohvalila se Ana na svom Instagram profilu.

Pevačica inače, i na snimanjima vodi računa da se hrani zdravo, te hranu često unapred poručuje i sprema.

Sina dobila sa 17 godina

Inače, Ana Bekuta je rodila sina Igora kada je imala 17 godina, dok je još išla u gimnaziju.

Bila je mlada, sama, okolnosti u njenoj porodici su bile takve da je morala da uradi nešto najbolnije za svaku mamu.

– U 17-oj godini imala sam zdravu i zrelu odluku da rodim dete, šta god da se desi na ovom svetu. Bila sam maloletna, odnosi u porodici, selu, okolini nisu bili sjajni. Da bi se stanje sredilo i smirilo, dala sam Igora u dom u Zvečanskoj ulici – pričala je svojevremeno Bekuta.

Nezaboravan Susret: Halid Bešlić i Laura Marin

U svijetu gdje se umjetnost često doživljava kao proizvod namijenjen potrošnji, priča o susretu Halida Bešlića, jednog od najomiljenijih muzičara Balkana, i mlade španske umetnice Laure Marin, predstavlja duboku refleksiju o ljudskoj povezanosti i moći muzike. Ova fascinantna priča započela je u martu 2023. godine, kada su se njihovi putevi ukrstili u Sarajevu, gradu bogatom kulturnim naslijeđem i muzičkom tradicijom. Susret između dvoje umetnika nije bio samo muzička interakcija, već i emotivno putovanje koje je otvorilo vrata razumevanja, inspiracije i međusobne podrške.

Laura Marin, sa svojih dvadeset godina, prvi put je stigla u Sarajevo, grad koji je za nju predstavljao simbol strasti prema muzici. Njene reči o Halidu Bešliću nosile su duboke emocije. Njegove pesme su je pratile kroz život, a njihovi stihovi su joj pružali utehu i inspiraciju. Halid, sa svojom bogatom muzičkom karijerom, imao je posebno mesto u njenom srcu. Njene pesme, prožete nostalgijom i snagom, često su podsećale na emocije koje su prevazilazile jezičke barijere. Kada je saznala da će ga upoznati, uzbuđenje je bilo neizmjerno. Osjećala je kao da se njen san napokon ostvaruje.

Halid Bešlić, saznajući za mladu umetnicu koja je toliko cenila njegov rad, bio je duboko impresioniran njenom posvećenošću muzici. Pozvao ju je da bude gost na njegovom koncertu u Zetri, jednom od najpoznatijih muzičkih prostora u regionu. Ovaj trenutak za Lauru nije bio samo muzički događaj; to je bio trenutak koji će pamtiti do kraja života. Stajala je rame uz rame sa svojim idolom, doživljavajući emocije koje su se teško mogle izraziti rečima. Na društvenim mrežama je kasnije napisala da je taj dan bio “najljepši dan njenog života”, ističući kako ju je Halid dočekao kao otac, pružajući joj osjećaj sigurnosti i pripadnosti.

Nakon koncerta, njihovi razgovori su se proširili daleko izvan muzike. Halid je Lauri pričao o životu, hrabrosti i strpljenju koje je stekao tokom svoje muzičke karijere. Njegove reči, prožete mudrošću koju donose godine iskustva, ostavile su snažan utisak na mladu umetnicu. Slušajući njegove priče o počecima karijere i izazovima s kojima se suočavao, Laura je osjetila kako se njihova povezanost produbljuje. Kada mu je otkrila da studira filologiju kako bi bolje razumela balkansku kulturu, Halid joj je rekao: “Ako učiš srcem, jezik će sam doći.” Ovaj savet, pun empatije i razumevanja, ostao je urezan u njenom srcu.

Nakon njihove emotivne interakcije, Laura nije bila samo inspirisana Halidovom muzikom, već i njegovim životnim pričama. U svojim sledećim nastupima, često je uključivala Halidove pesme u svoj repertoar, ne zaboravljajući naglasiti koliko je njegov rad uticao na njen razvoj kao umetnice. Takođe, kroz njene društvene mreže, Laura je delila priče o Halidu, podsećajući svoje pratioce na važnost umetničkih ikona koje oblikuju naše živote. Ona je postala most između Halidove muzike i novije generacije, čime je dodatno obogatila njegovu ostavštinu.

Nažalost, manje od dvije godine nakon njihovog prvog susreta, Halid Bešlić je preminuo u 72. godini života, ostavljajući za sobom neizbrisiv trag u muzičkom svetu. Njegova smrt je bila šok za mnoge, a posebno za Lauru, koja je dan nakon sahrane otišla na njegov grob, donoseći jedan beli cvet i poruku: “Hvala ti što si verovao u mene. Tvoj glas živi u meni zauvek.” Ovaj emotivan gest bio je više od ličnog oproštaja; predstavljao je simbol njihove veze koja je nadmašila jezičke i kulturne granice. Laura je nastavila da peva Halidove pesme, često završavajući koncerte rečenicom: “Za mog Halida”, čime je očuvala njegovo nasleđe kroz svoje umetničke nastupe.

Ova priča ne govori samo o umetnosti, već i o dubokoj ljudskoj povezanosti i međusobnoj podršci koja može promeniti živote. Halidov uticaj na Lauru nije bio samo umetnički već i duhovni. Njegova muzika dala joj je inspiraciju da se suoči sa sopstvenim izazovima i strahovima. U svetu u kojem su umetnički putevi često preplavljeni komercijalizmom, njihova veza predstavlja svetlu tačku koja nas podseća na suštinsku vrednost zajedništva i inspiracije u umetnosti.

Na kraju, priča o Halidu Bešliću i Lauri Marin ostaje kao testament moći muzike da menja živote i stvara neprocenjiva prijateljstva. Njihova imena su sada isprepletena u sećanju svih onih koji veruju da umetnost može spojiti ljude, bez obzira na kulturne razlike. U vremenu kada je svaki glas značajan, njihova priča nas inspiriše da budemo otvoreni za nove susrete i iskustva, jer nikada ne možemo znati kako će jedan susret promeniti naš život i oblikovati našu budućnost. Halid Bešlić i Laura Marin nisu samo umetnici, oni su simboli nade i snage, te nas podsećaju na ljepotu koju muzika može donijeti u naš svakodnevni život.

Vidoje Živanović jedan je od troje poginulih u stravičnoj saobraćajnoj nesreći koja se juče dogodila kod Sremske Mitrovice kada se prevrnuo autobus pun radnika. Od Vidoja se sada potresnim rečima oprostio njegov sin.

Vidoje je iza sebe ostavio neutešnu porodicu i prijatelje, a na društvenim mrežama može se pročitati bolni oproštaj njegovog sina koji i dalje ne može da poveruje u vest da je njegov otac preminuo u teškom udesu.

– Oče moj, jedini moj, ceo moj život si mi falio, ceo život sam sam te bio željan, ceo svoj život si se patio i mučio po belom svetu da bi nama sve obezbedio i sad kad smo počeli sve da obezbeđujemo kad je sve pred nama kad si mi bio tu, oče moj, zadnjih godinu dana kući, ti si me napustio, gorka sudbina mi te je uzela iz mojih ruku, zauvek ću te ostati željan oče moj, sve smo zajedno planirali, sve smo zajedno gradili i ti mi sad odeš niko tvoju prazninu u mom srcu nikad neće popuniti zauvek će rupa ostati, svima si želeo samo dobro, dobri moj oče nisi zaslužio da mi odeš tako prerano. Nikad nisam tražio previše od Boga samo da ste svi dobro sa mnom, ali mi se nije dalo.Zašto si mi ga Boze tako uzeo? – tužna je poruka sina koji je juče ostao bez svog milog oca Vidoja.

Ispod ove tužne poruke samo su se nizali bolni oproštaji u kojima mu rođaci i prijatelji izjavljuju saučešće i trude se da mu rečima olakšaju tugu koja im je sada ušla u dom.

Podsetimo, autobus prevoznika “Sirmium bus”, koji je prevozio više od 80 putnika, sleteo je juče popodne s puta i prevrnuo se. Prema poslednjim informacijama koje je saopštio ministar policije Ivica Dačić, do stravične nesreće došlo je usled neprilagođene brzine. Vozač autobusa, D. K. (70) je uhapšen zbog sumnje da je izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj su tri osobe stradale, dok je 39 osoba hospitalizovano sa teškim i lakšim telesnim povredama. Njemu je određeno zadržavanje do 48 sati, nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužilaštvu.

Istragu povodom nesreće vodi Više javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici.

(Telegraf.rs/Kurir)

“Vraćali smo se kućama i ja sam sedela pored Ljilje. Kada je autobus sleteo, ona je glavom razbila staklo i izletela napolje. Nemojte molim vas da se prisećam tih scena, to staklo je bilo prosuto po meni i kolegama. Puna nam je bila odeća”, reči su putnice iz autobusa koji je juče na putu Sremska Mitrovica-Jarak sleteo sa put usled čega su poginula tri radnika zaposlena u firmi “Healthcare”, dok su 83 zadobila povrede.

Kako kaže sagovornica, vozač koji je juče upravljao autobusom je penzioner koji ih redovno razvozi iz fabrike.

„Ne znam šta mu je bilo, u krivini je samo produžio i prevrnuli smo se. Išao je brzo. Sad kolege pričaju da je autobus bio pokvaren i da se u vožnji nešto dogodilo autobusu pa on više nije mogao da ga kontroliše“, priseća se sagovornica.

Kako kaže, nakon nesreće, razbijeno staklo je bilo svuda.

„Prvo što su nam uradili u bolnici jeste da su nam vadili komadiće stakla iz odeće, kose i kože, kome se gde zabilo. Ne znam ko je kriv za ovo, ali kako je sve to izgledalo, moglo je da bude još gore. Mogli smo svi izginuti“, kaže za „Blic“ putnica iz autobusa koja je sedela pored žene koja je nastradala.

Tri osobe poginule, vozač uhapšen

Podsetimo, autobus pun putnika prevrnuo se juče kod Sremske Mitrovice, tom prilikom tri osobe su izgubile život.

MUP je tokom noći saopštio da je preko 60 nepravilnosti u radu utvrđeno tokom kontrole firme prevoznika.

Zavod za transfuziju krvi Vojvodine i Crveni krst su se oglasili i saopštili da pozivaju sve humane ljude da se odazovu akciji doniranja krvi.