Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Novom Sadu podneće krivičnu prijavu protiv M. K. (39) iz ovog grada, zbog postojanja osnova sumnje da je učinila krivično delo teško ubistvo.
Sumnja se da je, noćas, neposredno posle porođaja, ona bacila novorođenče na travnjak, usled čega je preminulo.
Osumnjičena se nalazi u Kliničkom centru Vojvodine, a nakon otpuštanja biće joj određeno zadržavanje do 48 sati. U zakonskom roku, biće privedena, uz krivičnu prijavu, višem javnom tužiocu u Novom Sadu.
Podsetimo, stanari jedne zgrade u Novom Sadu jutros su pronašli na travi ispred njihovog ulaza mrtvo novorođenče, a u međuvremenu nedaleko od tog mesta, zatečena je i majka bebe sva krvava.
U pratnji policije, ona je odmah prevezena u UKC Vojvodine. Prema rečima izvora, pacijentkinju je dovezla ekipa Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, uz policijsku pratnju, zbog komplikacija nakon porođaja koji se desio izvan porodilišta.
– Po prijemu na kliniku, pacijentkinja je bila svesna, slabije komunikativna, sa urednim vitalnim parametrima. Nakon laboratorijske i radiološke obrade, pregleda i pružene lekarske pomoći, smeštena je na Kliniku za ginekologiju i akušerstvo radi daljeg praćenja i opservacije – kaže izvor Kurira.
Voditelj RTV Podgorica, Esad Krcić, umro je iznenada u 59. godini, objavio je portal te televizije.
Esad Krcić je bio dugogodišnji crnogorski novinar i urednik, koji je čitav radni vek posvetio odgovornom izveštavanju.
Esad Krcić
– Esad Krcić je dugo godina radio u crnogorskim medijima, gde je bio prepoznat po ozbiljnosti, smirenosti i preciznosti u pristupu poslu. Tokom godina rada izgradio je reputaciju novinara koji je umeo da jasno, tačno i sa merom prenositi najosjetljivije društvene i političke teme. Posebno je bio posvećen praćenju političkih i ekonomskih procesa u zemlji, evropskih integracija i društvenih reformi. U svojim tekstovima i prilozima uvek je pokazivao duboko razumevanje konteksta i brigu za javni interes – naveli su sa tog portala.
Pored toga, sarađivao je i sa Glasom Amerike (Voice of America), te brojnim crnogorskim i regionalnim medijima. Do poslednjih dana svoje karijere radio je na RTV Podgorica.
Iz RTV Podgorica su dodali da je za svoj dugogodišnji rad Krcić dobitnik više priznanja.
Dvorana Skenderija bila je prepuna – more svetala, ruku i osmeha dočekalo je Tanju Savić na njenom prvom velikom koncertu u glavnom gradu Bosne i Hercegovine.
No, ovaj nastup bio je poseban – prvi koncert održan nakon što nas je zauvek napustio legendarni Halid Bešlić.
Tanja je na binu izašla u beloj haljini, dostojanstveno i sa suzom u oku. Već posle prvih taktova pesama “Gde ljubav putuje” i “Kao brodovi”, publika je znala da će ovo biti noć za pamćenje.
A onda, neočekivano, ali iz srca – prekinula je svoj uobičajeni redosled pesama i rekla:
– Večeras nema pravila. Ovo je za njega, za čoveka koji je bio i ostao duša ovog grada.
I zapevala je “Sarajevo, grade moj”.
Skenderija se pretvorila u jedno veliko srce. Publika je ustala, pevala, plakala. Emocije su preplavile svaki kutak dvorane. Bio je to trenutak tišine i buke u isto vreme – tišina u duši, buka u srcu. Ovacije su trajale minutima, a mnogi su govorili da se činilo kao da je i Halid te večeri bio tu, negde među njima.
Posebni gosti večeri bili su Šejla Zonić, Bane Bojanić i Nermin Handžić, koji su svojim nastupima dodatno zagrejali atmosferu. Sa Tanjom su zapevali bez sujete, drugarski, u duhu prave muzičke porodice.
– Sarajevo je moj drugi dom. Ovde se pesma ne peva glasom, nego dušom – rekla je Tanja na kraju koncerta, vidno dirnuta prizorom hiljada ljudi koji su je ispratili ovacijama.
General Nebojša Pavković, ratni komandant Treće armije Vojske Jugoslavije i docnije Načelnik Generalštaba, koga NATO 1999. nije uspeo da porazi u boju, povratkom u Srbiju preminuo je u 79. godini.
General Nebojša Pavković umro je danas na VMA, gde se lečio nakon što je pre 22 dana prebačen u Srbiju iz finskog zatvora.
U prvoj izjavi nakon očeve smrti, Pavkovićeva ćerka Marija rekla je da je neizrecivo tužna.
– Kako može da se oseća dete koje je izgubilo roditelja? – kratko je izustila, slomljena od bola.
Podsećanja radi, general Nebojša Pavković je bio komandant Treće armije tokom rata 1999. godine.
Osuđen je 10 godina kasnije, 2009, na 22 godine zatvora na osnovu optužnice za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja tokom sukoba na Kosovu i Metohiji.Preminuo general Nebojša Pavković / Izvor: b92 printscreen
Nebojša Pavković je 28. septembra pušten pre odsluženja zatvorske kazne u Finskoj kako bi se lečio u Srbiji.
Od čega je umro Nebojša Pavković
General Nebojša Pavković borio se sa teškom bolešću i bio je u terminalnoj fazi.
Njegovo zdravstveno stanje bilo je toliko ozbiljno da je na zahtev predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Vlade Srbije Haški tribunal dozvolio otpust iz finskog zatvora.
Tumor mokraćne bešike spada u najčešće i najopasnije tumore. Nalazi se na sedmom mestu učestalosti kod muškaraca, a na 11. kod žena. Od ove bolesti najčešće oboljevaju muškarci u šestoj i sedmoj deceniji života.
Marija, ćerka proslavljenog generala koji se nedavno vratio u Srbiju iz zatvora u Finskoj, juče je objavila sliku zapaljenih sveća, uz poruku: “Neka mi te Bog čuva”. Ispod tih reči na slici se vidi pravoslavni krst.
Marija Pavković govorila je nedavno za Kurir televiziju o bolesti svog oca i kako je odlučila da krene u borbu da ga vrati u Srbiju.
Objava ćerke generala Nebojše Pavkovića Foto: Instagram
– Kada neko ko se nikada ne žali, nikada ne kaže da ima neki problem, ako on kaže da mu je loše, znate dokle je došlo. Tada je već tražio moju pomoć. Zna da sam ja za njega i članove moje porodice takva, povučena sam i nisam nametljiva, ali kada je neko moj u pitanju postajem dosadna i uporna. Nema stajanja. Odlučila sam da idem tamo sa jednim ciljem, da ga živog dovedem u Srbiju, i to je tako moralo da bude. Znala sam da je teško, mnogi su mislili nemoguće, ali to je bio moj cilj.
Marija Pavković kaže da nije očekivala da će on magično ozdraviti kada kroči na tlo Srbije, ali je želela da se vrati u svoju zemlju:
– Mislila sam da ili ima šanse da se bolest stavi pod kontrolu, da mu bude bolje, a ukoliko nema šanse, bar će umreti okružen svojom porodicom i ljudima koji ga vole, a ne sam, zaključan u ćeliji, u mestu gde niko ne razume njegov jezik i ne trudi se da prevede šta ima da kaže. Samo sam razmišljala da je njemu loše, meni kada je loše prija mi pažnja, da mi neko da čaj, a zamislite da ste u takvim bolovima, da imate tu bolest i ležite sami, zaključani u sobi po ceo dan. Verujete da ćete umreti tu sami, ni krivi ni dužni, bez podrške i nekog da vas drži za ruku i pomogne vam – kaže Pavković.
Ko je bio general Nebojša Pavković
Nebojša Pavković je rođen 10. aprila 1946. godine u selu Senjski Rudnik, u opštini Despotovac. Osnovno obrazovanje završio je u rodnom kraju, a učiteljsku školu 1966. godine u Aleksincu.
Vojnu karijeru započeo je studijama na Vojnoj akademiji Kopnene vojske u Beogradu, koju je završio 1970. godine sa odličnim uspehom. Nastavio je obrazovanje u Komandno-štabnoj akademiji Kopnene vojske, diplomirajući 1982. godine, a 1988. godine završio je komandno-štabnu školu operatike sa srednjom ocenom 10,00, rangiran prvi u rangu.
Prve komandirske dužnosti obavljao je u Pešadijskoj školi rezervnih oficira u Bileći, Bosna i Hercegovina, gde je bio i referent za studije i unapređenje nastave. Kasnije je bio komandant pešadijskog bataljona u Desetoj pešadijskoj brigadi, a u Šesnaestom proleterskom pešadijskom puku najpre načelnik Štaba, a potom komandant.
Od 1988. do 1989. godine bio je komandant Šesnaeste motorizovane brigade, nakon čega je premešten u Kabinet saveznog sekretara za narodnu odbranu, gde je do 1993. godine obavljao dužnosti načelnika odeljenja, zamenika načelnika i načelnika Kabineta.
Od 1994. godine u Prištinskom korpusu obavljao je više dužnosti – bio je načelnik Odeljenja za operativne poslove i obuku, načelnik štaba i komandant korpusa. Komandant Treće armije postao je u decembru 1998. godine i tu funkciju obavljao do februara 2000. godine.
U februaru 2000. godine postavljen je za načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije, na toj poziciji ostao je i pored brojnih zahteva za smenu, uključujući i period nakon promena 5. oktobra 2000.
Smenjen je ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice 24. juna 2002. godine.
Pavković je prvobitno odbio odluku o smeni, ulažući žalbu Ustavnom sudu SRJ i drugim institucijama, a kasnije je naveo da je smenjen zbog odbijanja naređenja Koštunice u junu 2001. godine da Vojska upadne u Biro za komunikacije Vlade Republike Srbije.
Pavković je nakon smene osnovao stranku Narodni blok i bio kandidat na predsedničkim izborima 2002. godine, osvajajući 75.662 glasa. Krajem 2003. godine protiv njega je podignuta optužnica Haškog tribunala, a izručen je 2005. godine. Tribunal ga je 2009. godine proglasio krivim po svim tačkama optužnice, osuđujući ga na 22 godine zatvora zbog deportacija, prisilnih premeštanja, ubistava, progona i drugih nehumanih dela.
General Nebojša Pavković umro je danas oko 12 sati na VMA, gde se lečio nakon što je pre 22 dana prebačen u Srbiju iz finskog zatvora.
General Nebojša Pavković borio se sa teškom bolešću i bio je u terminalnoj fazi.
Njegovo zdravstveno stanje bilo je toliko ozbiljno da je na zahtev predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Vlade Srbije Haški tribunal dozvolio otpust iz finskog zatvora.
General Nebojša Pavković borio se sa teškom bolešću i bio je u terminalnoj fazi.
Njegovo zdravstveno stanje bilo je toliko ozbiljno da je na zahtev predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Vlade Srbije Haški tribunal dozvolio otpust iz finskog zatvora.
General Nebojša Pavković, ratni komandant Treće armije Vojske Jugoslavije i docnije Načelnik Generalštaba, koga NATO 1999. nije uspeo da porazi u boju, povratkom u Srbiju preminuo je u 79. godini.
Podsetimo, on je 28. septembra pušten pre odluženja zatvorske kazne u Finskoj kako bi se lečio u Srbiji.
Avion Vlade Srbije vratio je generala Nebojšu Pavkovića u Srbiju, koji je odlukom Međunarodnog rezidualnog mehanizma u Hagu prevremeno pušten sa izdržavanja zatvorske kazne od 22 godine.
Predsednik Vučić je dva dana pre toga izjavio da je general Nebojša Pavković u izuzetno lošem zdravstvenom stanju.
Na profilu “Pravoslavni manastiri i crkve” objavljena je po dolasku iz Finske fotografija generala sa VMA.
Za šta je Pavković osuđen
Nebojša Pavković je obavljao brojne dužnosti u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA), a od 1994. godine bio je raspoređen u Prištinskom korpusu na Kosovu i Metohiji, kojim je komandovao od 1998. godine.ž
Protiv njega i drugih generala je krajem 2003. podignuta optužnica Haškog tribunala, a 2005. godine je izručen Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu.
Draganin i Tonijev sin, Marko Bijelić i snaja Melani dobili su ćerkicu, a ponosni roditelji odlučili su da joj daju prelepo ime.
Pevačica Dragana Mirković postala je baba! Njen sin Marko i snaja Melani dobili su ćerkicu, a ponosni roditelji odlučili su da joj daju prelepo ime – Ksenija.
Porodjaj je obavljen carskim rezom u prestižnoj bečkoj klinici AKH, a sve je proteklo u najboljem redu. Mama Melani se oseća sjajno, a mala princeza Ksenija dobila je najviše ocene na rođenju.
Izvori bliski porodici otkrivaju da je Dragana presrećna, ali da se danas potpuno povukla iz javnosti – isključila je telefone i posvetila se porodici, želeći da ovaj poseban dan proživi u krugu najmilijih.
Nebojša Pavković je rođen 10. aprila 1946. godine u selu Senjski Rudnik, u opštini Despotovac. Osnovno obrazovanje završio je u rodnom kraju, a učiteljsku školu 1966. godine u Aleksincu.
Vojnu karijeru započeo je studijama na Vojnoj akademiji Kopnene vojske u Beogradu, koju je završio 1970. godine sa odličnim uspehom. Nastavio je obrazovanje u Komandno-štabnoj akademiji Kopnene vojske, diplomirajući 1982. godine, a 1988. godine završio je komandno-štabnu školu operatike sa srednjom ocenom 10,00, rangiran prvi u rangu.
Prve komandirske dužnosti obavljao je u Pešadijskoj školi rezervnih oficira u Bileći, Bosna i Hercegovina, gde je bio i referent za studije i unapređenje nastave. Kasnije je bio komandant pešadijskog bataljona u Desetoj pešadijskoj brigadi, a u Šesnaestom proleterskom pešadijskom puku najpre načelnik Štaba, a potom komandant.
Od 1988. do 1989. godine bio je komandant Šesnaeste motorizovane brigade, nakon čega je premešten u Kabinet saveznog sekretara za narodnu odbranu, gde je do 1993. godine obavljao dužnosti načelnika odeljenja, zamenika načelnika i načelnika Kabineta.
Put do Prištinskog korpusa, komandanta Treće armije i načelnika Generalštaba VJ
Od 1994. godine u Prištinskom korpusu obavljao je više dužnosti – bio je načelnik Odeljenja za operativne poslove i obuku, načelnik štaba i komandant korpusa. Komandant Treće armije postao je u decembru 1998. godine i tu funkciju obavljao do februara 2000. godine.
U februaru 2000. godine postavljen je za načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije, na toj poziciji ostao je i pored brojnih zahteva za smenu, uključujući i period nakon promena 5. oktobra 2000.
Smenjen je ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice 24. juna 2002. godine.
Pavković je prvobitno odbio odluku o smeni, ulažući žalbu Ustavnom sudu SRJ i drugim institucijama, a kasnije je naveo da je smenjen zbog odbijanja naređenja Koštunice u junu 2001. godine da Vojska upadne u Biro za komunikacije Vlade Republike Srbije.
Pavković je nakon smene osnovao stranku Narodni blok i bio kandidat na predsedničkim izborima 2002. godine, osvajajući 75.662 glasa. Krajem 2003. godine protiv njega je podignuta optužnica Haškog tribunala, a izručen je 2005. godine. Tribunal ga je 2009. godine proglasio krivim po svim tačkama optužnice, osuđujući ga na 22 godine zatvora zbog deportacija, prisilnih premeštanja, ubistava, progona i drugih nehumanih dela.
Pavković je obavljao brojne dužnosti u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA), a od 1994. godine bio je raspoređen u Prištinskom korpusu na Kosovu i Metohiji, kojim je komandovao od 1998. godine.
Protiv njega i drugih generala je krajem 2003. podignuta optužnica Haškog tribunala, a 2005. godine je izručen Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu. On je 2009. godine proglašen krivim po svim tačkama optužnice i osuđen na 22 godine zatvora za deportacije, prisilna premeštanja, ubistva, progone i druga nehumana dela.
Zajedno sa njim, osuđeni su i Vladimir Lazarević, Nikola Šainović, Dragoljub Ojdanić i Sreten Lukić. Prvooptuženi Slobodan Milošević je umro u pritvoru a Milan Milutinović je oslobođen optužbi.
Foto: ED OUDENAARDEN / AFP / Profimedia
“Rekao sam istinu, a oni me poslali u zatvor”: Kako je Pavković otvorio dušu o hapšenju tokom Sablje
Pavković je svojevremeno govorio o svom hapšenju tokom policijske akcije “Sablja” 2003. pod sumnjom da je učestvovao u organizaciji atentata na Vuka Draškovića u Budvi.
General Pavković je tada opisao i detalje hapšenja koje je uzburkalo javnost te 2003. godine, a o čemu je svojevremeno pisao Informer.
– Oni su došli do mene i rekli da idem samo da dam informacije i da mi ne treba ništa sem lične karte. Neki inspektor me ispitivao neke gluposti i za onaj pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi. Kad sam ja njemu ispričao istinu i šta se desilo, da vojska nema veze s tim, on je došao posle sat vremena i rekao da imaju drugačija saznanja i da moram da ostanem u zatvoru – naveo je Pavković i dodao:
“Svi pravi prijatelji su ostali uz mene, a pacovi su pobegli”
– Ostao sam tri meseca. Najteže mi je pao zatvor u mojoj zemlji. Uslovi u Hagu su mnogo bolji nego u Centralnom zatvoru. Svi pravi prijatelji su ostali uz mene, a pacovi su pobegli, ali oni se uvek prepoznaju. To je manji broj tih ljudi. Većina ljudi koje ja znam i koji me poštuju su bili uz mene. Imam koliko god hoćete prijatelja van porodice.
Nebojša Pavković osuđen je na 22 godine zatvora Foto: Prinstcreen Balkan Info
U Hagu se oženio peti put
Nebojša Pavković imao je i buran ljubavni život. Uspešan, naočit i sa izuzetnom vojnom karijerom bio je magnet za žene, a verovatno ni uniforma nije odmogla.
Pavković je imao veoma buran život i venčavao se pet puta. U Hagu se oženio peti put, pošto ga je četvrta supruga, koja je bila znatno mlađa od njega, ostavila dok je izdržavao kaznu. O Pavkovićevom braku s fatalnom voditeljkom dugo se pričalo, a ona ga je ostavila kada je uhapšen u “Sablji” i uzela mu je tada tri stana.
