NOVI SAD – Saobraćajna nesreća dogodila se oko 19 časova, na semaforizovanom pešačkom prelazu u Petrovaradinu, kada je automobil udario dve mlađe devojke.
Povređene devojke prevezene su kolima hitne pomoći u Klinički centar Vojvodine, prenosi Instagram stranica 192.
Njihovo trenutno zdravstveno stanje nije poznato.
Kurir.rs
Redakciji Crne hronike, pisala je i Beograđanka Danijela Krstić, koja je žrtva prevare od strane izvođača. Ona mu je uplatila 20.000 evra kako bi obavio završne radove na kući njenog sina.
Rok za završetak radova bio je 15. avugst, ali ih je izvođač odlagao i na kraju ih nije završio, a zatim je potpuno nestao. Shvatila je da je on iza rešetaka. Ona i dalje nema novac koji je uplatila, a njena porodica je dala poslednje pare da bi se kuća završila:
– Obećao nam je da će radovi biti gotovi 15. avgusta, ali od toga nema ništa. Kad god ga pozovemo ili ja ili suprug ili stariji sin, on kaže “doneću vam pare, danas, sutra, danas, sutra”. Moram da kažem da smo mu dali 20.000 evra da uradi sve, ali on je uzeo pare. Mi smo ga prošle godine dobili preporukom da će on to nama sve odraditi jeftinije, da mi nećemo morati da jurimo razne izvođače. On je dolazio od prošle godine, od septembra. Prvo smo mu dali 60.000 din, to je kao bio uslov da on započne rad. Suprug je davao po 100.000, koliko je imao dok na kraju, više nismo imali. Stariji sin je podigao kredit kako bi to završio – kaže Krstić.
Danijela Krstić Foto: Kurir Televizija
Kako je Danijela navela, izvođač je obećao da će doći u martu, nakon čega je dolazak prebacio za april:
– Muž ga nazove, on kaže “majka mi je bolesna, doćiću kad majka ozdravi.” Prošao je Uskrs, prošao je Prvi maj, njega nema. Muž ga zove, on opet sa izgovorima. U subotu, 25. maja je došao. Tada sam ga napala žestoko. Rekoh ili radi ili mi vrati pare. Obećao je tada da dolazi 1. juna. Došao je negde polovinom juna, sa neka dva lica mlada. Ovo su, kaže, vaši izvođači, oni će da vam malterišu. Mi smo se se obradovali, došao je ponedeljak, njega nema – kaže Krstić i dodaje:
– Od tada se više nije javljao. Došao je jedan drugi čovek koji treba da nam namesti garažna vrata i ja ga pitam šta se dešava sa njim. Rekao nam je da je čuo da ga je supruga ostavila, da je on u zatvoru jer je otišao na novu adresu gde se ona preudala i maltretirao je. U taj čas je došla policija, on je skoro dva meseca bio u pritvoru.
Vidi galerijuDanijela Krstić poruke Foto: Kurir Televizija
Izjavio je da namerava da proda određeni plac kako bi nam vratio dugu sumu novca:
– Moj sin, trenutno živi privatno, u Krnjači. On kredit otplaćuje 35.000,oko 200 evra je kirija plus dažbine, tako da, eto, nažalost, šta reći na sve ovo? Dobili smo razne informacije da je on prevarant, da nije samo nas zafrkavao, ovaj čovek što nam je ugradio ta vrata, kaže da je i njega zavrnuo za 10.000 evra. Nadam se da će nadležni organi da nešto urade. Iskreno bih volela da ga uhapse.
Državljanin Srbije i dva hrvatska državljanina poginuli su u saobraćajnoj nesreći bežeći od policije, saopštila je u ponedeljak policija u Braunšvajgu, prema nemačkoj novinskoj agenciji (DPA).
Policija kaže da je 34-godišnji Srbin vozio automobil marke “BMW” u subotu popodne kada je prvo pokušao da izbegne kontrolu na autoputu u blizini Braunšvajga, pre nego što je sleteo sa mosta u kanal.
Vozilo, sa minhenskom registracijom, nestalo je iz vida policije, a pronađeno je tek deset minuta kasnije kada su građani prijavili nesreću.
Prema rekonstrukciji zasnovanoj na svedočenjima, vozač je vozio saveznim autoputem broj 4 prebrzo, izgubio kontrolu prilikom preticanja, sudario se sa automobilom u suprotnoj traci, a zatim preleteo preko ograde mosta, izveštava magazin “Feniks”.
Uznemirujući snimak:
S njim su u vozili bili i 25-godišnji i 31-godišnji hrvatski državljani, koji su takođe poginuli. Dva državljanina Nemačke, z Hamburga, koji su bili u drugom vozilu u koji je Srbin udario — žena (47) i 53-godišnji muškarac — teško su povređeni.
Istraga o okolnostima, uključujući i motiv vozača da pobegne od rutinske kontrole, još uvek je u toku, rekao je portparol policije.
Njegov umetnički opus obuhvata pozorište, film i radio, a njegov prepoznatljiv glas bio je čest u brojnim radio dramama, književnim nokturnima i emisijama koje su pratile generacije slušalaca.
Glumac Uroš Maček preminuo je u nedelju nakon duge i teške bolesti, saopštilo je Slovenačko omladinsko gledalište (SMG), čiji je dugogodišnji član bio. Njegova smrt predstavlja veliki gubitak za slovenačku pozorišnu i filmsku scenu, na kojoj je ostavio dubok trag svojim talentom, posvećenošću i umetničkom snagom.
Nakon što je diplomirao na Akademiji za pozorište, radio, film i televiziju u Ljubljani, Maček se 1988. godine pridružio ansamblu SMG-a, gde je tokom decenija stvorio niz nezaboravnih uloga. Njegov umetnički opus obuhvata pozorište, film i radio, a njegov prepoznatljiv glas bio je čest u brojnim radio dramama, književnim nokturnima i emisijama koje su pratile generacije slušalaca.
Rođen 1960. godine, Uroš Maček je, osim u SMG-u, sarađivao i sa mnogim drugim institucionalnim i neinstitucionalnim pozorištima širom Slovenije, posebno tokom osamdesetih godina prošlog veka. Njegov filmski rad uključuje nekoliko značajnih ostvarenja, među kojima su: Ljubezen (Ljubav) iz 1984. godine u režiji Rajka Ranfla, Nobeno sonce (Nema sunca) iz iste godine u režiji Janet Kavčič i Vladimira Ranika, kao i Doktor (Doktor) iz 1985. godine u režiji Vojka Duletča.
Maček je bio deo gotovo svih najuspešnijih gostujućih predstava Slovenačkog omladinskog gledališta, a posebno se izdvojio u legendarnim produkcijama s kraja osamdesetih godina – Alisa u zemlji čuda, Zenit Drama Observatory i Šeherezada. Njegov bogat scenski opus obuhvatao je saradnje sa istaknutim rediteljima kao što su Vito Taufer, Diego de Brea, Tomi Janežič, Jernej Lorenci, Ivica Buljan, Matjaž Pograjec, Borut Šeparović i Oliver Frljić, sa kojim je ostvario zapaženu ulogu u međunarodnom festivalskom hitu Proklet bio izdajica domovine!.
U okviru SMG-a, publika ga je mogla videti u brojnim zapaženim predstavama, među kojima se izdvajaju Šekspirov “Kralj Lir” u režiji Matjaža Bergera (2010), Cankarevo “Iskušenje u dolini Svetog Florijana” u režiji Vita Taufera (2011), kao i Čehovljeve “Tri sestre” u režiji Tomija Janežića (2011).
Za svoj izuzetni doprinos umetnosti, Maček je bio višestruko nagrađivan. Godine 1991. dobio je nagradu Udruženja dramskih umetnika Slovenije (ZDUS) za ulogu Deteta 1 u predstavi Noći gostiju. 2002. godine žiri Festivala malih scena u Rijeci dodelio mu je posebnu nagradu za kolektivnu igru kao članu glumačke ekipe predstave Tri sestre, dok je 2010. godine bio jedan od dobitnika nagrade za izvanredno kolektivno stvaralaštvo u predstavi Proklet bio izdajnik domovine! na prestižnom Borštnikovom susretu u Mariboru.
Tokom čitave karijere, Uroš Maček ostao je veran umetnosti i sceni, a njegove uloge, prepoznatljiv glas i iskrena posvećenost glumi ostaviće neizbrisiv trag u istoriji slovenačkog pozorišta i kulture.
Napadač F.R. je nakon napada pobjegao, a policija intenzivno traga za njim.
Večeras oko 18 časova u beogradskom naselju Rakovica dogodio se porodični incident u kojem je, kako se nezvanično saznaje, sin napao majku nožem u porodičnoj kući.
Napadač F.R. je nakon napada pobjegao, a policija intenzivno traga za njim.
Povrijeđena žena R.R. prevezena je na Urgentni centar, gde je zbrinuta. Kako saznajemo, ima posekotine po telu, ali je svesna i komunikativna.
Incidentu je prethodila svađa između majke i sina, nakon čega je on uzeo nož i nasrnuo na nju.
(Telegraf)
Miroslav Ilić je bez sumnje jedno od najvećih imena narodne muzike na Balkanu, sa karijerom koja traje decenijama i pesmama koje su postale evergrini. Ipak, iza sjaja reflektora i velikih nastupa krije se porodična priča ispunjena turbulencijama i izazovima, naročito kada je reč o njegovom sinu Marku Iliću.
Dok je Miroslav tokom godina uspešno gradio svoj muzički put, njegov privatni život, posebno odnos sa vanbračnim sinom Markom, ispostavio se kao izuzetno složen i problematičan. Marko Ilić je daleko od idilične slike koju bi možda mnogi očekivali od potomka muzičke zvezde – umesto toga, on se više puta našao u centru pažnje zbog nasilnih ispada, problema sa zakonom i sukoba sa komšijama.
Najnoviji incident dogodio se u Markovom stanu na Novom Beogradu, gde je tokom noći puštao izuzetno glasnu muziku, ignorišući sve pozive komšija da utiša buku. Umesto da posluša, Marko je, prema izjavama očevidaca, reagovao agresivno – šutirao je vrata susednih stanova, udarao pesnicama po zidovima i glasno se raspravljao, što je dodatno uznemirilo stanare.
Situacija je eskalirala do te mere da su komšije bile prinuđene da pozovu policiju. Međutim, dolazak policije nije odmah rešio problem – Marko je odbijao saradnju, nije želeo da preda ličnu kartu i verbalno je napadao policajce. Tek kada su na mesto događaja stigli Miroslav i Gordana Ilić, roditelji su uspeli da smire situaciju. Na kraju, Marko je predao dokumenta, a situacija se prividno smirila, bez pravnih posledica.
Ovo nije prvi put da se Marko Ilić našao u problemu sa zakonom. Ranije je bio umešan u niz incidenata, uključujući nasilje u porodičnom domu i sukobe sa policijom. Njegovo ponašanje postalo je obrazac koji porodici donosi konstantan stres i brigu.
Iako se Miroslav trudio da svoj privatni život drži dalje od očiju javnosti, Markovo ponašanje stavlja slavnog pevača u nezavidnu situaciju. Kao roditelj, Miroslav se suočava sa izazovom – kako pomoći sinu koji ne pokazuje spremnost da se promeni?
Iako porodica pruža podršku, čini se da Markovi problemi prevazilaze porodične okvire i zahtevaju stručnu pomoć. Psihološka podrška ili terapija mogli bi biti ključno rešenje, ali pitanje je da li Marko uopšte priznaje potrebu za promenom.
Javnost često ima velika očekivanja od potomaka poznatih ličnosti, ali kada njihovo ponašanje odstupa od tih očekivanja, osuda postaje još intenzivnija. Marko Ilić nije uspeo da izgradi karijeru ili ugled kakav je imao njegov otac, a njegovi incidenti često zasenjuju sve pozitivno što je Miroslav postigao.
Miroslav Ilić ostaje omiljeni pevač i muzička ikona, ali porodične drame, posebno problemi sa Markom, predstavljaju veliki izazov. Uprkos svim naporima, čini se da porodica Ilić nema lak put pred sobom. Da bi se situacija stabilizovala, potrebna je kombinacija porodične podrške i stručne intervencije.
Za Miroslava Ilića, održavanje porodičnog mira postalo je podjednako važno kao i očuvanje muzičke karijere, ali u situaciji gde Marko ne prepoznaje problem, svaki pokušaj pomoći može biti uzaludan. Ipak, suočavanje sa istinom i preuzimanje odgovornosti prvi su koraci ka promeni.
Poznati muzičar Aca Pejović ponovo je privukao pažnju javnosti lansiranjem svog novog singla, koji je za kratko vreme osvojio srca slušalaca. Njegova publika ne prestaje da hvali ovu numeru, ističući da se radi o jednom od njegovih najdubljih i najosetljivijih muzičkih ostvarenja. Iako tekst pesme ne govori direktno o njegovoj supruzi Biljani, mnogi veruju da je ispunjena iskrenim emocijama koje oslikavaju pevačev unutrašnji svet.
Aca i Biljana Pejović decenijama su gradili svoj odnos na temeljima iskrene ljubavi, poverenja i međusobne podrške. Iako njihov zajednički put nije uvek bio jednostavan, svaki izazov koji im se našao na putu dodatno je učvrstio njihovu vezu. Jedan od težih trenutaka dogodio se kada su glasine o navodnoj prevari dospele u javnost, ali umesto da ih razdvoje, ti trenuci su ih samo još više zbližili.
Njihova ljubavna priča započela je krajem devedesetih, tokom jedne sasvim obične, ali sudbonosne večeri. Aca je tada nastupao u jednom malom lokalu, ne sluteći da će mu ta noć doneti više od aplauza. Među prisutnima bila je i Biljana, čiji ga je pogled momentalno osvojio.
“Nikada neću zaboraviti taj trenutak. Njene oči rekle su mi sve,” prisetio se Aca u jednom intervjuu.
S druge strane, Biljana je priznala da je osećaj bio uzajaman, ali nije čekala da sudbina odradi posao – ona je preuzela inicijativu.
“Da, ona je bila ta koja mi je prva prišla,” kroz osmeh je ispričao Pejović. “Sedam dana nakon što smo počeli da se viđamo, odlučili smo da se venčamo. Jedini njen uslov bio je da završi fakultet pre nego što uđemo u brak. I tako je bilo.”
Njihova priča, koja zvuči kao scenario za romantični film, i danas inspiriše mnoge da veruju u ljubav koja može da preživi sve oluje.
Aca Pejović imao je svega 23 godine kada je doneo jednu od najvažnijih odluka u svom životu – da zaprosi Biljanu. Iako mlad, već tada je bio prekaljen životnim iskustvima koja su ga oblikovala i učinila spremnim za ozbiljne odluke.
“Nisam imao luksuz da čekam – znao sam šta želim, i zato sam je zaprosio bez previše oklevanja.”
Biljana, koja dolazi iz porodice akademika, u početku je morala da ubedi svoje roditelje da je njen izabranik pravi izbor. Aca, tada lokalni muzičar, nije bio ono što su oni zamišljali za njenog supruga.
“Nisam baš bio njihov favorit – više sam se dopadao damama nego roditeljima,” priznao je Pejović sa šarmantnom iskrenošću.
Ipak, njegova posvećenost i ljubav prema Biljani osvojili su i najnepoverljivije članove njene porodice, dokazujući da su iskrenost i emocije jači od bilo kakvih predrasuda.
Danas, nakon više od dve decenije braka, Aca i Biljana imaju troje dece – dve ćerke i sina, a njihova porodična harmonija i dalje ostaje primer mnogima.
Aca Pejović, jedno od najprepoznatljivijih imena na balkanskoj muzičkoj sceni, rođen je 18. aprila 1972. godine u Prijepolju, malom mestu u zapadnoj Srbiji. Njegov put ka slavi nije bio lak, ali je zahvaljujući svom neosporivom talentu, posvećenosti i ljubavi prema muzici izgradio karijeru koja traje više od dve decenije.
Još kao dete pokazivao je sklonost ka muzici, odrastajući u porodici koja je volela tradicionalne narodne pesme. Prve korake u karijeri napravio je nastupajući u lokalnim kafićima i restoranima, gde je brzo privukao pažnju svojim raskošnim glasom.
Njegov prvi veći proboj desio se sredinom devedesetih, kada je objavio prvi album. Publika je brzo prepoznala emocionalnu dubinu njegovih pesama, a hitovi poput „Viđaš li je, druže moj“ i „Dve lude“ zauvek su ga urezali u muzičku scenu.
U godinama koje su usledile, Pejović je neumorno radio na novim projektima, sarađujući s brojnim poznatim muzičarima i pomerajući granice svog talenta. Njegov repertoar obuhvata sve – od balada koje diraju do suza, do veselih pesama koje mame na igru.
Njegove najpoznatije pesme uključuju:
„Nedostaješ“
„Okovi“
„Bog je dao, sve se plaća“
„Ranjena zver“
„Litar krvi, litar vina“
Sa 52 godine, Aca Pejović je i dalje jedan od najtraženijih izvođača u regionu. Njegovi koncerti su uvek rasprodati, a svaka nova pesma postaje hit. Međutim, ono što ga izdvaja nije samo muzički talenat, već skromnost, posvećenost porodici i ljubav prema publici.
Iako je estradni život pun iskušenja, Pejović je ostao dosledan sebi, ne dopuštajući da slava promeni njegovu suštinu. Njegovi prijatelji i kolege opisuju ga kao prizemnog, duhovitog i lojalnog čoveka, dok publika u njemu vidi nekoga ko peva iz srca.
Osim što je muzička ikona, Aca je i humanitarac. Često učestvuje u akcijama pomoći onima kojima je to najpotrebnije, pokazujući da je njegova popularnost više od pukog statusa – ona je prilika da pomogne drugima.
Aca Pejović je mnogo više od pevača – on je simbol balkanske narodne muzike, umetnik koji zna kako da dotakne srca publike i čovek koji je kroz životne uspone i padove ostao dosledan sebi i svojim vrednostima.
Bilo kroz pesme pune emocija, bilo kroz svoju dugogodišnju ljubav s Biljanom, Aca Pejović nastavlja da bude inspiracija mnogima – kako na muzičkoj sceni, tako i u životu.
Mlada Lajman iz Mingačevira u Azerbejdžanu pretrpela je oštre kritike na dan svog venčanja od supruga, svekra i svekrve, a ubrzo potom oduzela sebi život.
Mlada nevesta, Lajman Mamedli (19 godina), izvršila je samoubistvo nakon što je porodica njenog muža iskritikovala njenu venčanicu i definisala je da je “provokativna i da previše otkriva”.
Naime, mlada Lajman iz Mingačevira u Azerbejdžanu pretrpela je oštre kritike na dan svog venčanja od supruga, svekra i svekrve, a koliko su joj iste teško pale pokazuje i to da je ubrzo nakon zluradih komentara da je “previše gola” oduzela sebi život.
Nakon proslave, njen suprug, Elnur Mamedli (33 godine), zajedno s roditeljima svratio je u rodnu kuću svoje tazbine i pokrenuo veliku svađu oko njene venčanice.
– Znate li za sramotu? Kako ste joj dozvolili da obuče takvu sramnu, razotkrivajuću venčanicu? navodno su rekli. Otac je odgovorio da je venčanica “normalna i da takvu nose mnoge mlade” i da nije bila ništa posebno neprimereno, ali su oni nastavili da se prepiru i narednog dana.
Tim povodom oglasio se i njen otac, Murad Bajramov i rekao: – Moja ćerka nije mogla da izdrži. U svom emotivnom haosu, okončala je život.
Policija u Azerbejdžanu sada ispituje da li će pokrenuti krivični postupak zbog moguće zastrašivanja mlade pre njenog tragičnog čina. Otac je takođe oštro demantovao medijske navode da je njegova ćerka bila prinuđena na brak sa starijim muškarcem.
– Moja ćerka nije bila prisiljena na brak, istakao je otac.
Na njenoj sahrani prisustvovao je suprug, ali Lajmanin otac mu nije dozvolio da ostane pa ga je izbacio zajedno sa njegovom porodicom.
Lajman Mamedli na svom venčanju Foto: Drustvene Mreže
– Došli su na sahranu, ali sam ih izbacio.
Iako religijska pripadnost Lajman Mamedli nije navedena, Azerbejdžan je država sa većinskim muslimanskim stanovništvom i u određenim delovima postoje konzervativniji pogledi na odeću žena.
Ovaj slučaj dolazi u trenutku kada susedni Iran beleži slične napetosti oko ženske odeće — kao što je slučaj sa ćerkom visokog zvaničnika čija venčanica bez ramena i sa dekolteom izazvala brojne kritike.
Iako je karijeru izgradila na velikim binama i hitovima koje publika s lakoćom pjeva, ono što Seku Aleksić najdublje povezuje s ljudima nije samo muzika – već njena iskrena i dirljiva uloga majke. Za nju, majčinstvo nije samo još jedan aspekt života, već najdragocjeniji dar koji je ikada primila.
Majčinstvo, kažu, nosi najviše radosti, ali i najviše izazova. Jedan od tih trenutaka koji ostane urezan zauvijek je dan kada dijete zakorači u školu – prvi dan, nova faza, novo poglavlje. Seka se prisjetila upravo tog dana kada je njen sin Jakov pošao u školu, opisujući emocije koje su je preplavile: ponos, radost, ali i neizbježan strah i strepnju. “Imala sam osjećaj kao da ostavljam dio svog srca u toj učionici”, priznala je iskreno.
Jakov je za Seku pravo čudo života. Nakon godina borbe s neplodnošću, njegovo rođenje bilo je ispunjenje najveće želje, a svaki trenutak s njim doživljava s posebnom zahvalnošću. Upravo zbog tog teškog, ali hrabrog puta, Jakov nije samo njen sin – on je njena pobjeda. Zato je i trenutak kad ga je prvi put ispratila u školu bio ispunjen neizmjernim emocijama.
Njena iskustva podijeljena na društvenim mrežama izazvala su lavinu reakcija. Brojne majke prepoznale su vlastite misli u njenim riječima. Taj osjećaj zajedništva među ženama koje prolaze kroz slične faze života stvara prostor za povezivanje, razumijevanje i međusobnu podršku. Jer majčinstvo nije samo intimno iskustvo – to je kolektivno putovanje, u kojem jedna majka često osnažuje drugu.
Seka i njen suprug su, još od početka, znali kakvo okruženje žele za svoje dijete. Njihova filozofija roditeljstva temelji se na ljubavi, stabilnosti i učenju. Jakovu žele prenijeti vrijednosti poput poštovanja, odgovornosti i samostalnosti. „Naš zadatak nije samo da ga zaštitimo, već i da ga pripremimo za svijet u kojem će jednog dana stajati samostalno“, naglasila je Seka u jednom razgovoru.
Kroz ovu priču postaje jasno koliko su emocije roditeljstva složene – od smijeha do suza, od strepnje do ponosa. Majka se neprestano razvija zajedno sa svojim djetetom. Svaki korak koji ono napravi, svaka nova faza, postaje prilika za rast i za majku. „Kada ga gledam kako odrasta, shvatam koliko je sve ono što sam prošla vrijedilo“, priznaje pjevačica.
U svijetu u kojem često glorifikujemo savršenstvo, Seka otvoreno govori o ranjivosti, o suzama koje dolaze s odrastanjem djece, ali i o snazi koju ljubav majke daje. Njena priča nije samo lična – ona je univerzalna. To je priča o svakom roditelju koji posmatra svoje dijete kako korak po korak ulazi u svijet odraslih.
Na kraju, Seka Aleksić nas podsjeća da majčinstvo nije glamurozno, ali jeste veličanstveno. Da u svakodnevnim trenucima – prvom danu škole, zagrljaju pred spavanje, dječjoj rečenici punoj iskrenosti – leže najveće životne vrijednosti. I da prava snaga roditelja dolazi iz ljubavi, predanosti i spremnosti da puste, kad dođe vrijeme, ono što najviše vole – kako bi raslo i sjalo.
Popularni muzički umjetnik Bojan Tomović prolazi kroz najteže trenutke svog života — suočava se s mentalnim izazovima i dubokim porodičnim raskolima. Njegova priča nije samo lična ispovijest; ona je potresno svjedočanstvo o problemima koje savremeno društvo još uvijek ne zna da prepozna, razumije i liječi na pravi način.
U posljednje vrijeme pažnja javnosti usmjerena je ne na njegovu muziku, već na njegove lične borbe. Bojan Tomović, nekada jedan od najpoznatijih pjevača regionalne scene, sada je lice koje simbolizira ne samo pad jednog umjetnika već i nevidljive rane koje ostavlja nerazumijevanje, porodični raskol i neadekvatna društvena briga o mentalnom zdravlju.
Njegova aktuelna situacija obuhvata hospitalizaciju u psihijatrijskoj ustanovi, nakon, kako tvrdi, bolnog porodičnog sukoba u kojem su ga majka i ujak izbacili iz porodičnog doma. Taj incident kulminirao je pozivom policije i njegovom prinudnom hospitalizacijom. Tomović otvoreno govori o ovom događaju, ističući koliko je bio povrijeđen, emocionalno odbačen i ponižen. Jedan od detalja koji je posebno uzdrmao javnost bila je njegova izjava da mu je majka ugasila cigaretu u čaši — simboličan čin koji je on doživio kao potpunu negaciju ljubavi i sigurnosti.
Nakon tog sukoba, zabranjen mu je kontakt sa majkom i ujakom. Osjećaj izolacije i usamljenosti dodatno je produbio njegovo psihičko stanje. Iako iskreno priznaje da nije bez mana, Bojan ne krije ni razočaranje u ponašanje onih koje je nekada smatrao najbližima. Njegove riječi: „Nisam svetac, ali ni oni nisu bezgrešni“ oslikavaju kompleksnost i bol porodičnih odnosa u krizi.
Pored porodičnih problema, Bojan se već duže vrijeme suočava i s dijagnozom bipolarnog poremećaja – stanja koje ga baca iz krajnosti u krajnost: od euforičnih visina do mračne, iscrpljujuće depresije. Trenutno je ponovo hospitalizovan, gdje prolazi kroz terapije koje uključuju i blage elektrošokove, kao i upotrebu litijuma, lijeka koji je ključan za stabilizaciju njegovog stanja. Ipak, ne gubi nadu — vjeruje da će mu terapija pomoći da pronađe unutrašnji mir.
Ono što daje dodatnu težinu njegovoj priči jeste hrabrost da o svemu govori javno. U vremenu kada mentalne bolesti i dalje nose stigmu, Bojanova otvorenost daje glas mnogima koji ćute. Njegova ispovijest može biti ohrabrenje onima koji se bore sa sličnim izazovima — da potraže pomoć, da govore, da ne ćute.
Posebno je bolna njegova emotivna udaljenost od majke. Njegovo pitanje: „Kakva je to majka koja svom sinu kaže da će ga smjestiti u dom za nezbrinutu djecu?“ nije samo lični vapaj, već poruka o dubokoj potrebi za prihvatanjem i ljubavlju, bez obzira na godine i okolnosti. To su potrebe koje nikada ne prestaju — posebno ne u trenucima krize.
Uprkos svemu, Bojan pronalazi snagu u onome što mu je od početka života bio oslonac — muzici. Pevanje i stvaranje ostaju njegov najčistiji oblik izražavanja i samopomoći. Kroz pjesmu i nastup, on pokušava da kanališe bol, ali i da podijeli ono što osjeća. Njegova umjetnost više nije samo profesija, već terapija, pokušaj da iscijeli i sebe i druge.
Za Bojana, muzika je sada i borba i spas. Pisanje i izvođenje pjesama postaje način da prenese svoju priču — ne kao zvijezda, već kao čovjek. Time ne samo da pomaže sebi, već može biti inspiracija i onima koji misle da su sami u svojim mukama.
Ova priča nije samo o Bojanu. Ona je ogledalo društva koje još uvijek ne zna kako da se nosi sa psihičkim problemima, niti kako da pruži podršku kada je najpotrebnija. Ona nas poziva da se zapitamo — koliko znamo da slušamo, da razumijemo, da ne osuđujemo? Koliko su naše porodice stvarna utočišta, a koliko mjesta boli i nerazumijevanja?
Na kraju, borba s mentalnim zdravljem nije slabost. To je dokaz snage. A Bojan Tomović, sa svim svojim ranama, pokazuje šta znači biti istinski hrabar — ne zato što je nepobjediv, već zato što se usudio da bude iskren. U tome leži njegova snaga. I poruka: budimo pažljiviji, topliji, i ljudskiji — jedni prema drugima.