Početkom avgusta 2003. godine, u Vranju se dogodila tragedija koja će zauvek ostati u sećanju grada. Ovaj događaj se često pominje kad god se desi ubistvo ili nestanak deteta, bilo gde u Srbiji.
Mnogi zločini počinjeni na teritoriji Srbije uznemirili su javnost. Neki od njih su toliko surovi da se i godinama, ali i decenijama kasnije sa jezom govori o njima, a akteri krvavih pirova služe dugogodišnje robije ili su sami presudili sebi. U kategoriji zločini u Srbiji podsećamo vas na neka monstruozna dela koja su odnela nevine živote i zavila u crno mnoge porodice, ali i cela mesta u kojima su se desili.
U leto 2003. godine, početkom avgusta, u Vranju se dogodila tragedija koja će zauvek ostati u sećanju građana. Početkom večeri 4. avgusta, prijavljen je nestanak petogodišnje devojčice Katarine Stamenković. Celokupan grad, uključujući policiju i vatrogasce, odmah se uključio u potragu. Potraga je trajala dva dana bez ikakvih tragova.
Na kraju se ispostavilo da je devojčicin otac, Slađan Stamenković, ubio svoju ćerku. Telo je sakrio u kauč na kojem je legao da spava. Zbog nesnosnih vrućina, kasnije je telo izneo i ostavio u vinogradu blizu kuće.
Čitav grad tražio nestalu Katarinu
Dragan Živković, tadašnji novinar lokalnog OK Radija iz Vranja, opisuje situaciju: “Građani su pretraživali ceo grad, periferiju, izlaze iz grada, ali Katarina nije pronađena.”
– Bilo je leto i nesnosne vrućine su bile, sećam se. Dobili smo informaciju da je prijavljen nestanak devojčice, bilo je veče. Porodica je živela u naselju Šaprance. Odmah je čitav grad krenuo da je traži, građani, policija, vatrogasci…Tražili su je po gradu, na periferiji, na izlazu iz grada. Nigde je nije bilo. I to je trajalo dan, dva. Ispostavilo se da je otac ubio devojčicu, stavio je u kutiju kauča i legao da spava na njemu. Kako su bile vrućine, to ga je verovatno nateralo da devojčicu iznese iz kuće, u toku noći i ostavi je u vinogradu pored puta blizu kuće. Kada je devojčica pronađena, niko nije mogao ni da pretpostavi takav monstruozni čin i ko stoji iza svega, iako je odmah bilo jasno da je tu ostavljena mrtva – priča Živković.
“Sedeo je na tom kauču gde je bilo telo deteta”
Danijela Tasić, medicinska sestra, bila je u ekipi hitne pomoći koja je te večeri dok je trajala potraga za devojčicom, otišla da sa lekarima ukaže pomoć ocu i majci. Prisetila se kako su te večeri pružili pomoć roditeljima:
– Primili smo poziv da je ocu i majci pozlilo i otišli. Bilo je vrlo čudno i atipično ponašanje na koje smo naišli, ali smo to pravdali doživljenim šokom, stresom. On jeste sedeo na tom kauču gde je bilo telo deteta, a da mi to nismo znali. Kauč je bio u dnevnoj sobi, pružili smo mu pomoć, dok je on sedeo mirno iznad tela mrtvog deteta, a masa ljudi je nesebično tražila to detence po dolinama, groblju, šumama – kaže Tasićeva.
DNK analiza potvrdila biološke tragove oca
Istraga je trajala dve godine, a otac je bio privođen i puštan zbog nedostatka dokaza, sve dok DNK analiza nije potvrdila njegove biološke tragove na telu devojčice. Stamenković je na kraju osuđen na obavezno lečenje u specijalizovanoj ustanovi jer je utvrđeno da je neuračunljiv.
Prema podacima Višeg suda u Vranju, utvrđeno je da je u noći između 4. i 5. avgusta 2003. godine Stamenković na svirep način ubio ćerku Katarinu tako što ju je zadavio jastukom.
“Ponovljena DNK analiza potvrdila je da su na donjem vešu ubijene devojčice pronađeni biološki tragovi njenog oca. Stamenković je posle seksualnog zlostavljanja, jastukom zadavio malu Katarinu, čije je telo prekriveno travom i granjem posle višečasovne pretrage pronađeno 5. avgusta 2003. godine, na 300 metara od kuće porodice Stamenković”, piše u izveštaju.
Prema sudskim podacima, Slađan je bio ljubomoran na svoju suprugu Danijelu, često ju je maltretirao i sumnjao da Katarina nije njegova ćerka. Ova strašna tragedija duboko je potresla Vranje, a uspomena na mališanku Katarinu ostaje trajna opomena na užase porodičnog nasilja.
