Od prvih trenutaka tutnjave koja je podsećala na zvuk ogromnog automobila, preko izveštaja o panici na ulicama, do pukotina na Tašmajdanu i kuća koje su “prepukle” od potresa, ovaj zemljotres ostao je zabeležen kao jedan od najdramatičnijih događaja u modernoj istoriji Srbije.
U poslednje vreme sve češće možemo čuti vesti o zemljotresima slabijeg intenziteta koji pogađaju različite delove Srbije. Iako su ovi potresi uglavnom blagi i ne izazivaju značajniju štetu, njihova učestalost podstiče nas da se osvrnemo na prošlost i podsetimo se nekih od najrazornijih zemljotresa koji su pogodili naše tlo.
Kroz istoriju, Srbija je bila svedok nekoliko snažnih potresa koji su ostavili dubok trag, ne samo na gradovima i infrastrukturi, već i u sećanjima ljudi.
Jedan od najpoznatijih i najdramatičnijih dogodio se 24. marta 1922. godine, kada je zemljotres jačine šest stepeni po Rihteru pogodio Beograd i okolinu, izazvavši paniku, ali i brojne priče koje se i danas pamte.
Iako je datum 24. mart ostao u jezivom sećanju većine građana Srbije jer je tada, 1999. godine, započeo napad NATO alijanse na našu zemlju, ovaj datum ranijim generacijama poznat je po jednoj drugoj katastrofi.
Naime, tog datuma, ali sada 1922. godine, Srbiju je pogodio najjači zemljotres u njenoj modernoj istoriji.
Zemljotres je bio toliko jak da su radnici padali sa skela, majke zaboravljale decu kod kuće, a Tašmajdan je, kako su tadašnji mediji izvestili, pukao na pola.
Kako je taj zemljotres izgledao? Da li je bilo štete? A panike? Kako su tadašnji stanovnici Beograda reagovali?
Da krenemo od početka.
Srbija nije toliko trusno područje. Tokom poslednjih stotinu godina imali smo tek deset zemljotresa preko 5 po Rihteru, što nije tako strašno.
Srpska zemlja se tresla najčešće tokom proleća i jeseni, a zanimljivo je da nijedan zemljotres nije bio tokom zimskih meseci. Najčešće su bila pogođena područja oko Kopaonika i u centralnoj Srbiji.
Tako se jedan od jačih zemljotresa dogodio baš u Gornjem Milanovcu kada je život izgubilo sedam osoba, dok je čak osam njih bilo povređeno. Bilo je to 15. maja 1927. godine, a intezitet zemljotresa je bio 5,9 po Rihteru.
Iste jačine bio je i jedan noviji zemljotres koji je 1980. godine pogodio Kopaonik. Iako je, ovaj put, povređeno čak trideset ljudi, niko nije poginuo. Ovaj zemljotres je karakterističan po tome što se posle njega tlo smirivalo narednih pet godina, te je zabeleženo još nekoliko izuzetno snažnih potresa.
Srbiju najčešće pogađaju zemljotresi koji ne prelaze šest stepeni po Rihteru. Imajući u vidu da su tek oni koji imaju 7,5 po Rihteru katastrofalni i tek oni ruše zgrade, možda ne bi trebalo da budemo mnogo zabrinuti.
Ipak, upravo je tih šest stepeni bila snaga zemljotresa koji je tog 24. marta 1922. godine pogodio našu zemlju i koji je delovao apokaliptično.
Kako je izgledao taj zemljotres kada je, kako seizmolozi kažu, a fotografija potvrđuje, “Tašmajdan pukao na pola”?
– Juče popodne između jednog i jednog i po sata, dok su mnogi Beograđani sedeli još za kafom posle ručka, svaki od njih čuo je odjednom neku silnu, neobičnu tutnjavu koja je donekle ličila na tutanj nekog ogromnog automobila, a donekle na zvuk neke silne sirene – izveštavala je Politika dan nakon potresa.
– Tutnjava je postajala sve jača i jača, a malo zatim naišao je uz nju i neki jak potres koji je uz tresak i lomljavu počeo svaku kuću iz temelja da ljulja.Zemljotres / Izvor: WIKIMEDIA COMMONS (JAVNO VLASNIŠTVO)
Kako su buka i potresi postajali sve jači ljudi su počeli da paniče “kao da je nastao smak sveta”.
– Sve živo pojurilo je napolje iz kuće – opisivao je novinar Politike.
– Niko se ni na koga nije osvrtao, svako je gledao samo sebe da spase. Tako su matere, ponegde, u prvome strahu od nečeg novog, nepoznatog, strašnog, ostavljale čak i decu u kući, pa bežale na ulicu i tek naknadno videle su šta su učinile i jurile da i decu traže… Sa nekih zgrada koje se zidaju radnici su skakali sa skela i sa najviših spratova, ne pomišljajući da baš time mogu polomiti noge i vratove, a iz sviju kuća čula se piska dece i zapomaganje žena. I prava je sreća, što se potres javio odmah posle ručka, kad su bioskopi i škole bili još prazni, inače bi nesreća od panike bila mnogo veća.
Najveću štetu su, kako su tada izveštavali mediji, pretrpeli kelneri kojima su se mušterije razbežale, a da nisu platili račune koje su napravili.
Naročito je bila velika gužva u Moskvi, tako da kada su svi gosti u stampedu pojurili ka vratima “na svim izlazima nastao je odmah zastoj u kojem je mnogo rebro dobro prignječeno”.
– Neki Rus bio je potegao stolicom da razbije veliki kafanski prozor pošto na vrata nije mogao da izađe. A neki oficir Jugosloven držao je sve vreme stolicu nad glavom da bi se sačuvao da ga ruševine ne zatrpaju – pisala je Politika.
Upravo je jedan od kelnera iz Moskve bio jedan od povređenih jer mu se “preturio vreo čaj na ruke i opario ga”. Pored njega povređeni su bili i neki radnik “koji je skočio sa trećeg sprata nove zgrade francuskog društva Nacional koji je pri skoku slomio nogu i ruku i ostao onesvešćen na zemlji”, kao i još dvoje radnika koji su “lako povređeni razbijenim stakletom”.
Ovaj zemljotres, ma koliko panike izazvao, nije odneo nijedan život.
Materijalna šteta takođe nije bila znatna.
– Neke su kuće prepukle, neki zidovi popucali, neki odžaci pootpadali, nešto je posuđa porazbijano, ali do pravog rušenja nije nigde došlo – pisala je Politika.
U centru grada najviše je stradala kuća na Terazijama koja je “svom visinom prepukla”, dok su se u nekim kafanama srušili odžaci, a u, već spomenutoj, Moskvi je pukla tavanica u celoj kafani.
Što se tiče periferije grada takođe su uglavnom pucali zidovi i rušeni neki odžaci.
Ako mislite da su teorije zavere pošast modernog doba i deca interneta grdno se varate. Nedugo posle ovog zemljotresa počelo je da se priča kako “će se na Avali pojaviti vulkan i tada teško Beogradu”.
– Kažu, veli sinoć jedan starac, jednoj grupi mlađih ljudi radnika, koja je stajala kod Slavije, i diskutovala o zemljotresu, kažu da će se taj vulkan skoro pojaviti – pisali su tadašnji mediji.
– Na to, deco, neću dočekati, a i bolje je. To je biti pomor sveta. Slušao sam da tada iz zemle izbija vruća voda u kojoj prasiće možeš da šuriš.
A odmah posle zemljotresa, dok se prašina još slegala, krenula je priča “kako je ‘opservatorija’ prorekla da će u četiri sata naići novi zemljotres”.
– Ta je vest proletela brzo kroz ceo Beograd, išla je bez prestanka od usta do usta, od telefona do telefona, i kad je bilo pred četiri sata, u kućama beogradskim ostalo je vrlo malo sveta; sve se našlo napolju, na sigurnom mestu – piše ondašnja Politika.
– I tek kad je i četiri sata prošlo, a zemljotres se nije ponovio, taj isti svet počeo je dokazivati kako niko živi pa ni “opservatorija” uopšte nije ni kadra da proreče zemljotres.
Ovaj zemljotres čiji je epicentar bio u Lazarevcu osetio se, ne samo u tadašnjoj prestonici, već i u gradovima poput Smedereva, Požarevca, Kruševca, Ćuprije, Valjeva, pa čak i u Nišu i Vranju.
