Pre jedanaest godina hladnokrvno je silovana i ubijena devojčica (14).
Bila je najmlađa, ljubimica. Pate i brat i sestra za njom. Kada odsečeš prst, imaš još četiri, ali taj jedan će zauvek da fali, a zamislite tek kada je to vaše dete, počinje potresnu ispovest majka pokojne devojčice (14).
Devojčica (14), učenica Osnovne škole “Svetislav Golubović Mitraljeta” u Batajnici , 29. jula 2014. uputila se prema Kanarevom brdu u Beogradu. Roditeljima je rekla da ide na žurku s prijateljima, ali se više nikada nije vratila kući. Devojčicin otac, nestanak je prijavio 9. avgusta pod obrazloženjem, kako su mediji pisali, da je i ranije odlazila na nekoliko dana od kuće i da su verovali da će se vratiti.
Policija je mesecima tragala za devojčicom, ali bezuspešno. Zločin je otkriven nekoliko meseci kasnije, tek pošto je tada 22-godišnja devojka prijavila da ju je brutalno silovao rođak u trošnoj kući u Ulici 11. krajiške divizije u Rakovici.
– Policija je krenula u potragu na osnovu prijave devojke koju je 29. septembra silovao, ali je ona uspela da posle mučenja pobegne od njega i prijavi ga. Radeći na njenom slučaju i po tom tragu, došli smo do informacija da je on počinilac gnusnog zločina nad devojčicom (14). Reč je o višestrukom povratniku za najteža krivična dela – ubistva, silovanja, razbojništva, krađe – rekao je Milorad Veljović, tadašnji direktor policije.
Istragom je utvrđeno da je nesrećna devojčica silovana, brutalno zlostavljana i na kraju ubijena. Jedanaest godina kasnije, prvi put govori o ubistvu ćerke za Srpski telegraf i portal Republika.
– Toliko sveća sam zapalila za ovih 11 godina, za ljubav, za sećanje, za njenu nevinu dušu. Nju niko ne može da mi vrati. Dokle god sam živa, obeležavaću svaki datum – i dan kada je nestala, i dan kada je ubijena, ali i dan kada je pronađena, njen rođendan. Rođena je 10. decembra, bila je nedelja. Sećam se svakog dana, svake sekunde njenog života, a svaki dan otkako je nestala mi je toliko dug, bolan i mučan – kroz suze, dok joj se pogled gubi u sećanju – prvi put za medije govori majka.
Porodica nakon njenog ubistva prodala je kuću u kojoj je živela dugi niz godina i preselila se u drugi kraj grada. Kako majka nesrećne devojčice ističe, nije mogla više da podnese pitanja i uprte prste, a da ni ona sama, kao majka, ne zna odgovore na mnoga od njih.
– Kada me neko pita i zapitkuje, meni prođe jeza kroz stomak, bol. Ne zato što ne želim da odgovorim, nego ne znam ni sama šta da kažem. Ljudi koji imaju decu znaju koliko je ljubav ka detetu bezuslovna i koju si žrtvu spreman da podneseš, ali kada izgubiš dete i još na ovakav način, postaneš tup u odgovorima. Kome šta da pričam, kome da objašnjavam kada i ja još pokušavam da se pomirim s njenom sudbinom i činjenicom na kakav sam je način izgubila – navodi ona.
Njena majka naglašava da monstruma koji joj je oduzeo najmlađu ćerku nije poznavala. Ljudi su ga viđali po Batajnici, kaže, ali ona za njega nije znala.
– Upoznala sam ga na najgori mogući način. U sudu, gde mu se sudilo za ubistvo mog deteta. U sudnici, kada sam imala priliku da razgovaram s njim, jednostavno sam zanemela. Htela sam da ga pitam odakle je poznavao moju ćerku, zašto joj je to učinio, želela sam da znam njene poslednje sekunde, želela sam da znam i odakle ona u njegovoj kući. Toliko pitanja u glavi, ali jednostavno muk, usta nisam mogla da otvorim. Svašta mi se vrzmalo po glavi, ali jednostavno nisam mogla da izustim ništa. Dugo sam se ljutila na sebe jer ništa ga nisam pitala kada sam imala priliku – navodi potresena majka.
Kako ističe, postoji niz nekih nejasnih stvari koje nikada nije mogla da rastumači.
– Čitala sam analize i izveštaje policije toliko puta, ali nekako ne mogu da pojmim sve. Te joj je bila slomljena glava, te nije, taj deo oko silovanja nikada nije objašnjen, a on je kasnije poricao…. Teško mi je, trećina mene je otišla s njom. Imala sam dve ćerke i sina. Hvala bogu, sin i ćerka su mi dobro, ali ta praznina… Bila je najmlađa, bila je ljubimica svakoga od nas. Pate i brat i sestra za njom. Kada odsečeš jedan prst, imaš još četiri, ali taj jedan će zauvek da fali, a zamislite tek kada je to vaše dete – kroz jecaje kaže Nada.
Inače, monstrum i nesrećna devojčica bili su prijatelji na Fejsbuku, upoznali su se u junu 2014. preko zajedničke prijateljice, koja je bila u vezi s njim.
– Imala je nekoliko drugarica, to su bile njene dugogodišnje drugarice. Volela je da se druži, ali nam se uvek javljala gde ide, s kim i kada dolazi. Međutim, tu se pojavila i ta devojčica s kojom mi nije bilo drago da se druži, bila je problematična, međutim, nisam joj branila, samo sam joj skretala pažnju, kao majka, na neke stvari. Nekoliko meseci pre njenog nestanka srela je tu drugaricu s tim monstrumom, oni su valjda bili u vezi. Taj čovek, koji mi je uzeo dete, i ta njena, tada, maloletna drugarica – priseća se.
Samo je pao
Sagovornica navodi da nakon ubistva ćerke dugo nije mogla mirno da spava, a onda je nakon nekoliko godina počela da joj dolazi u san.
– Sanjam je noću, nekoliko puta u toku noći mi dolazi u san. Nasmejana je, vesela. Tako želim da je pamtim. Ne bih poželela ovakvu bol nikome. Ni da taj monstrum ima dece, nikada ne bih želela njegovoj deci zlo.
Na petogodišnjicu njenog ubistva preminuo je i njen otac.
– Kada se sve to dogodilo, on je radio kod privatnika u Zemunu. Blizu je bio Dunav i on je krenuo da se ubije. Zaustavio ga je tadašnji poslodavac, ali nije izdržao dugo. Bili smo sami u kući, otvorio je vrata sobe i samo pao na moje oči. Zvala sam pomoć, ipak, nije mu bilo spasa – priseća se s bolom u glasu potresena žena.
Na suđenju nije pokazao ni trunku kajanja
Mada je monstruozni zločin opisao do detalja u policiji, manijak je pred sudom rekao da devojčicu nije ni silovao ni ubio. Izjavio je da se s njom sastao u toj kući, gde je s njom imao odnos na koji je nije prisilio, pa čak i da ju je tražio kada je nestala.
Ipak, veštačenje povreda koje je devojčica zadobila potvrdilo je scenario ubistva. Udarena je tupim metalnim predmetom u potiljak. Odmah nakon toga pala je licem ka zemlji. Zatim je stao iznad nje i udario je još dvaput, još jednom u potiljak i jednom u vilicu. Ašov je pronađen u kući, između ormara i kreveta.
Zbog ubistva osuđen je 29. jula 2016. na 40 godina zatvora.
Obrazlažući presudu, sudija Zoran Ganić mu je rekao i da mu je žao što mu boravak u zatvoru nije promenio ponašanje.
– Tokom čitavog suđenja nisi pokazao ni trunku žaljenja zbog zločina koji si počinio. Devojka je mrtva, a ti ćeš morati da živiš s ovom kaznom – rekao je tada sudija monstrumu.
Već kao mlađi punoletnik ubio ženu u stanu na Voždovcu
Rođeni brat monstruma, ranije je ispričao za medije da je njemu i njegovoj porodici upropastio život još dok je bio dečak i da su zbog njega morali da se isele iz kuće.
– Tada je imao 11 godina. Čekićem je išao po ulici i razbijao automobile, jedan je zapalio, pa je i njemu lice izgorelo. Onda se pročulo da je silovao nekog dečaka. Stanari su pisali peticiju i izbačeni smo iz kuće, a on je završio u popravnom domu, gde je bio do 17. godine – rekao je tad brat monstruma.
