Month: July 2025

Ukupno devet osoba je poginulo, a više od 30 je povređeno kada je u jednom domu penzionere u Masačusetsu izbio požar.

Vatrogasci su zatekli prepašene starije osobe kako vise kroz prozore kada su stigli u starački dom “Gabriel House Assisted Living Facility” u nedelju uveče, saopštili su zvaničnici, prenosi Dailymail.

Plamen je zahvatio zgradu oko 21,30 sati po lokalnom vremenu, a nekoliko ljudi je vrištalo kroz prozore tražeći pomoć kada su prvi spasioci stigli.

Načelnik vatrogasne službe Džefri Bejkon, rekao je da je više od 30 ljudi prebačeno u bolnicu, a da je devet osoba preminulo. Jedna osoba je i dalje u kritičnom stanju.

Pet vatrogasaca takođe je primljeno u bolnicu, ali su svi od tada pušteni, naveo je Bejkon. Oko 50 vatrogasaca reagovalo je na požar.

– Naše srce je uz sve porodice ljudi koji su ovde povređeni i onih koji su izgubili živote – rekao je on na konferenciji za novinare.

Kancelarija državnog vatrogasnog maršala Džona Devejna rekla je za Boston Globe da je oko 70 ljudi spavalo u objektu Gabriel House Assisted Living Facility kada je izbio požar.

Uzrok požara nije objavljen. Vatrogasni zvaničnici nisu rekli da li je sistem za nadzor u zgradi bio u funkciji.

Članovi porodica svedoče o užasnim trenucima koje su proživeli stariji stanovnici doma za negu. Jedna žena, poznata samo kao Melani, prisetila se srceparajućeg trenutka kada joj je otac rekao da se plaši da će umreti dok su ga vatrogasci tražili.

– Ležao je na podu i pričao sa mnom, a ja sam plakala govoreći mu: ‘Razbij prozor. Pokušaj da ga razbiješ’ ž- rekla je ona.

– Ali on je toliko slab da nije mogao da ga razbije, i ja ga pitam: ‘Gde si?’, a on kaže: ‘U kupatilu’ –

– Rekla sam mu: ‘Otvori prozor u kupatilu’, a on je rekao: ‘Otvoren je, ali me ne čuju. Ne čuju me, Melani. Umreću ovde’ –

Nije poznato da li je ovaj stariji muškarac preživeo.

Sutra se očekuje osveženje sa lokalnim pljuskovima i temperaturom do 34 stepena.

Od petka stabilnije vreme sa toplijim temperaturama do 35 stepena u nedelju.

Do kraja dana u Srbiji pretežno sunčano i toplo vreme uz slab do umeren razvoj dnevne oblačnosti u brdsko-planinskim predelima, dok će se najviša dnevna temperatura kretati od 32 do 36 stepeni Celzijusa, a onda sledi kraće osveženje sa kišom, najavio je Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ).

Toplo vreme prekinuće padavine utoliko sutra, u utorak, 15. jula, kada se očekuje lokalna pojava kratkotrajne kiše ili plјuska sa grmlјavinom.

“U utorak duvaće slab i umeren, sredinom dana i posle podne povremeno pojačan severozapadni vetar. Najniža temperatura od 15 do 22, a najviša od 30 do 34 stepeni Celzijusa”, saopštio je RHMZ.

Kako je najavio meteorolog Marko Čubrilo na svom Fejsbuk profilu, do srede uveče na teritoriji Srbije zadržaće se toplo vreme, ali zbog blizine vlažne vazdušne mase neće biti sasvim stabilno.

U utorka pljuskovi i grmljavine

S toga će, prema njegovom najavi, ponegde, posebno u utorak ujutro biti uslova za lokalne, grmljavinske, pljuskove.

“U sredu uveče sa severozapada stiže oblačna zona koja je vezana za hladan front i donosi grmljavinske pljuskove kao i lokalnu pojavu vremenskih nepogoda prvo na severozapad regiona. Vetar u okretanju na jak, severozapadni”, najavio je Čubrilo.

Od četvrtka pogoršanje vremena i osveženje

Kada je reč o četvrtaku, tokom dana očekuje se pogoršanje vremena i nad ostalim delovima regiona, najkasnije nad južnim Jadranom i jugoistokom Srbije.

“Nad većim delom regiona osetno svežije uz maksimume od 17 do 24 stepena Celzijusa, toplo još na jugu sve do večeri kada će i tamo osvežiti”, ističe Čubrilo.

Od petka stabilnije uz brz porast temperature koja bi se u nedelju u najtoplijem delu dana kretala od 29 do 35 stepeni Celzijusa.

Vreme od nedelje u Srbiji

“Deluje da bi od nedelje oko 22. jula usledilo prolazno osveženje i zaustavilo porast maksimuma do ekstremno visokih vrednosti tako da trenutno deluje da do kraja jula ne treba očekivati duži suv i ekstremno topao period. Jesmo li već prošlo kroz najtopliji deo leta teško je reći jer bi avgust mogao doneti relativno suvo i toplo vreme ali o tome tek za oko desetak dana. Do kraja jula normalne letnje vremenske prilike bez ekstremno visokih maksimuma”, istakao je Čubrilo na kraju.

Kako se Žika Jakšić oseća nakon hospitalizacije, mnoge zanima, a sada su se pojavile informacije da se bolje oseća, te da je najgore prošlo.

Pre nekoliko nedelja, voditelju i producentu je naglo pozlilo, zbog čega je hitno hospitalizovan i o njegovom stanju se nije mnogo znalo, a sada je Vesna Rivas otkrila da se oporavlja i da je svakog dana sve bolje. 

Vesna se oglasila za “Informer” i pogledavši njegove brojeve u numerologiji, otkrila da je najgore prošlo.

– Isplivaće Žika. Jeste ga zdrmalo i jeste ovo teška godina za njega, on je šestica, ali prebrodiće on, čim je preživeo šesti mesec, mesec jun, ovo sve drugo, teško mu je, ali će prebroditi. Žikica je mnogo dobar čovek. Gledajući po njegovom kodu prebrodio je on sve, ali godina devetke je pa nas sustiže sve što smo zapostavili, prosto moramo da poradimo nekim stvarima. Naleti stresa mogu da ostave velikog traga na naše zdravlje – kaže Vesna Rivas za Informer i dodaje da Žika nikako ne sme da se preda.Vesna Rivas / Izvor: Srbija Danas/Milana Pavković

– Najgore je prošlo. On sad ne bi smeo da se preda, ali ja ni ne znam Žiku koji se predaje jer sad ko se malo opusti i preda bolesti uvek je pod znakom pitanja da li će preživeti. Žiku ja ne vidim da se predaje. On je momčina jedna koji voli život i žene i to mu je glavni eliksir organizmu da se izdigne, da zagrebe i da nastavi da radi. 

Žika Jakšić zbog bolesti je propustio i finale emisije ”Nikad nije kasno”, a fanovi mu neumorno šalju poruke podrške uz želju da što pre ozdravi i vrati se svakodnevnim obavezama. 

Pre dve godine se povukao sa televizije nakon što se razboleo.

Čuveni francuski voditelj Tjeri Ardison preminuo je u 76. godini, saopštila je njegova porodica ovog ponedeljka. Bio je hospitalizovan i mesecima se borio s metastaziranim rakom. Od emisije „Scoop à la une“ do „Tout le monde en parle“ i „Salut les Terriens“, ostavio je dubok trag u istoriji francuske televizije.

Već mesecima je bolovao od uznapredovalog raka i poslednjih dana bio je u bolnici. Povukao se sa televizije još 2023. godine. Tjeri Ardison je od 2014. bio u braku s novinarkom TF1 Odri Krespo-Mara. Imao je troje dece.

Njegova porodica je smrt potvrdila agenciji AFP u ponedeljak, 14. jula 2025.

Četrdeset godina uspeha na televiziji

„Čovek u crnom“ – kako su ga zvali – obeležio je francuski TV program poslednje četiri decenije. Njegova prva emisija već je bila provokativna. Godine 1985. debitovao je na TF1 sa „Descente de police“, emisijom u kojoj su gosti prolazili kroz surovo policijsko ispitivanje. Bila je previše za tadašnju Visoku audiovizuelnu vlast (danas Arcom), koja je tražila njeno ukidanje. Ardison je ostao na TF1 i potom vodio emisije „Scoop à la Une“ i „À la folie pas du tout“.

Od 1987. postaje deo voditelja koji prelaze na televiziju La Cinq, gde je osmislio emisije poput „Face à face“ za novinara Gijoma Dirana, urbanu emisiju „Les Bains Douches“ i muzičku top-listu.

Već naredne godine prelazi u javni servis. Prvo sa emisijom „Lunettes noires pour nuits blanches“, u kojoj je kreirao svoje čuvene formatirane intervjue (auto-intervju, glupa pitanja, intervju prvi put…). Zatim je producirao „Stars à la barre“ za Rodžera Zabela i Danijela Bilalijana, kao i „Télé Zèbre“. Početkom 1990-ih pokrenuo je nove projekte. Emisija „Double jeu“, u kojoj je istakao skečeve Lorana Bafija. Potom i „Frou Frou“ koju je producirao za Kristin Bravo na France 2, kao i „Les Niouzes“ za Lorana Rukjea na TF1.

„Tout le monde en parle“ – subotnji klasik

Najveći TV uspeh Tjerija Ardisona verovatno je emisija „Tout le monde en parle“, od 1998. godine. U njegovom timu bili su redom Loran Rukje, Linda Ardi i Loran Bafi. Emisija je postala nezaobilazna subotnja stanica – gosti su dolazili u velikom broju i suočavali se sa direktnim i često provokativnim pitanjima čoveka u crnom.

Godine 2005. napušta France Télévisions jer nisu dozvoljavali da istovremeno vodi emisiju „93, faubourg Saint-Honoré“ na Paris Première. Godinu dana kasnije prelazi na Canal+ grupu, gde počinje emisiju „Salut les Terriens“ subotom u predvečernjem terminu. Emisija se od 2017. emituje i nedeljom na C8. Sukob sa Vinsentom Boloreom, glavnim akcionarom, navodi ga da osmisli emisiju „Hôtel du Temps“ na France 3, u kojoj vodi izmišljene intervjue sa preminulim ličnostima poput Dalide ili Žana Gabena. Emisija je ukinuta 2023. zbog niske gledanosti.

Genije reklame

Pre nego što je ušao u svet televizije, Tjeri Ardison je započeo karijeru u reklamnoj industriji kao tekstualni kreativac. On je tvorac čuvenih slogana iz 80-ih godina poput: „Vas-y Wasa“, „Ovomaltine: c’est de la dynamite“, „Quand c’est trop, c’est Tropico“. Osmislio je i 8-sekundne TV reklame – daleko jeftinije za oglašivače – što je takođe bila njegova ideja.

Ubeđeni rojalista i zagovornik ustavne monarhije, Ardison je objavio više romana – uz optužbe za plagijat – a autobiografiju je izdao 2006. godine pod naslovom „Confessions d’un baby-boomer“. Njegova poslednja knjiga „Zlatno doba reklame“ objavljena je na jesen 2024. godine. Čovek u crnom voleo je novac i to nikada nije krio. U intervjuu za JDD 2018. izjavio je: „Ako pravim previše televizije nauštrb uzvišenijih aktivnosti, to je zato što sam pohlepan – volim novac“.

Telegraf.rs/Ladepeche.fr

“Ja sam je izvlačio iz vozila, devojci nije bilo spasa”, kaže jedan od očevidaca jezive nesreće koja se dogodilo juče oko 13 časova u mestu Milavčići kod Kraljeva. Podsetimo, u udesu je poginula Jelena Popović (23) iz sela Čukojevci, kada je otpozadi udarilo drugo vozilo.

Foto: Društvene Mreže

– Do tragedije verovatno ne bi ni došlo da devojka u gepeku automobila nije prevozila daske. Bilo je oboreno zadnje sedište kako bi daske stale i to je bilo kobno. Od siline udarca vozila koje je bilo iza nje, daske su maltene preklopile devojku – kaže za Kurir jedan od svedoka užasa, na šta se nadovezao još jedan očevidac:

– Prizor je bio strašan, devojci nije bilo spasa, preminula je na licu mesta, ja sam je izvlačio iz vozila, još uvek sam van sebe i u šoku od svega.

Zla kob porodice

Meštani sela kod Kraljeva odakle je rodom Jelena kažu da je bila divna i vredna devojka, a kako su rekli, nažalost ovo nije jedina tragedija u domu porodice Popović. 

– Još uvek ne mogu da verujem da Jelene nema, tek je počela da živi i uživa. Nikada se nije ni oporavila od tragedije koja ih je zadesila pre dosta godina kada joj je tata poginuo, takođe u saobraćajnoj nesreći. Jelena je tada bila mala, odrastala je bez oca, a sada i nju zadesi ista sudbina, velika tuga, celo selo je zavijeno u crno – kaže za Kurir jedna prijateljica porodice koja živi nedaleko od njih.

Inače, kako smo ranije pisali, Jelena u momentu udesa nije bila sama u automobilu. Naime, zajedno sa njom bio je i njen momak, koji je tom prilikom zadobio teške povrede i njemu se lekari bore za život.

U svom najnovijem i brutalno iskrenom tekstu otkrila da je tokom četiri meseca borbe s teškom bolešću, njen sin nijednom nije našao vremena da je poseti. Iako naglašava da ga voli i da mu je uvek bila bezrezervna podrška, s gorčinom priznaje da od njega nije dobila ni osnovnu pažnju.

Hrvatska književnica Vedrana Rudan, poznata po britkom jeziku i beskompromisnim stavovima, na svom blogu i Fejsbuk stranici podelila je potresan tekst o svakodnevici žene koja se suočava s rakom – bez patetike, sa brutalnom iskrenošću i dozom crnog humora. 

U tekstu pod naslovom “Policajci u mojoj glavi”, Rudan oslikava intimnu borbu sa bolešću, odnosima u porodici, ali i sa samom sobom. 

– Kad imate rak, samo vam se on mota po glavi. Znam! Znam! Znam! Moram misliti pozitivno, ne misliti na rak nego na lepe stvari. Šta su lepe stvari? Penzija od 460 evra, a lekovi su ti 100 evra, a pregled 640 evra? Biti srećna jer imaš muža koji oko tebe skače i koji ne bi smeo znati da ti se po glavi mota samo jedno? Danas sam preko interneta naručila jaknu za 32 evra, L, imam deset kila manje, to je lepa stvar? A što ako…” – napisala je. Vedrana Rudan / Izvor: Srbija Danas

Osvrnula se i na odnos sa sinom, priznajući da je u četiri meseca bolesti nije obišao nijednom.

– Nedavno sam pročitala kako naš poznati novinar razdragano izjavljuje, deca su naša najveća sreća i smisao života. A da mislim na svoje dete? Mislim, mislim. Je li mi ikad bilo smisao života? Nije. Jesam li čitav život činila sve da bih mu pomogla u svakom trenutku? Jesam. Pa ipak, to moje dete koje volim, u četiri meseca moje bolesti ne može naći petnaest minuta vremena za mene i posetiti me?! Ruku na srce, biću sasvim iskrena, da li me to žalosti? Iskreno, najiskrenije, ne. I telefon je susret. Prijateljica mi je rekla, idi kod psihijatra, probaj. Psihić? Nikad nisam bila kod psihijatra, možda sam bolesna, danas su svi depresivni, ako neću biti sad, kad ću? Gutaću tablete i biti srećna. 

U dirljivom, ali i duhovitom razgovoru sa psihologom, suočila se s “policajcima u glavi”, glasovima roditelja i društva koji joj nameću osećaj krivice jer ne može da funkcioniše „normalno“. 

– Ja. Psihić mi je rekao, niste depresivni. ‘Recite, šta vas muči?’. ‘Ništa mi se ne radi. Po čitav dan ležim, gledam serije, čitam knjige i s vremena na vreme s užasom razgledavam nered oko sebe’. ‘Zašto vas to brine? Kome polažete račune? Ako nećete sad da radite šta vam je bolja, kad ćete?’. ‘Strogo sam vaspitana, da moj tata vidi razbacane knjige na mom stolu u boravku, lekove na radnom stolu, sudopeu krcatu suđem koje će moj muž strpati u mašinu, ali bih mogla i ja…’. ‘Vaš tata, vaša mama i ostala ekipa, garantujem vam, nikad neće doći na vaša vrata i ljutiti se na nered. Oni su samo policajci u vašoj glavi koje trebate izbaciti…’. ‘Policajci?’. ‘Vedrana, imamo policajce u glavi koji nam diktiraju na koji način moramo biti ‘dobri’. Treba ih odj**ati’, naravno da nije rekao ‘odj**ati’, gospodin je pristojan. ‘Šta vas još čini nesrećnom?’. ‘Dete. Ali to je nerešivo…’. 

Pisala je i o strahu od bolesti. 

– Ispričala sam mu detalje. ‘Kako ću iz te priče?’. ‘Jednostavno. Vi svoje dete ne možete promeniti, nikako i nikad, ali možete sebe. Prihvatite ga onakvog kakvo ono jest, spustite ton i suočite se sa svojom narcisoidnošću. Prestanite u sebi da ponavljate kako se ono moglo dogoditi meni, meni, baš meni? Dogodilo vam se i živite s tim. Izaberite sami način. Razgovarati drugačije, ne razgovarati, svakako se ne vraćati u prošlost i nalaziti greške u koracima. Gotovo je. Ne gledajte stalno stare filmove’. ‘I rak mi je stalno u glavi’. ‘Zašto?’. Koje pitanje. ‘Zato jer je opak, zato jer je preživljavanje zanemarljivo, zato jer mi se živi…’. ‘Bili biste srećniji da imate neki ‘bolji’ rak, neki gde je postotak izlečenja 95%?’. ‘Da, bila bih srećnija’. ‘A ne bi vam palo na pamet da biste se baš vi mogli naći u onih 5%?’ – napisala je u nastavku. 

– Jutros sam ležala na fotelji i gledala seriju o dvojici braće koji su ubili svoje grozne roditelje, još robijaju, htela bih da ih puste, iz limene kutije izvlačila sam slatkiše u obliku badema, poklon od prijatelja iz Pariza, mačak me je gledao i tražio keksiće. Oko mene haos, u duši mir. Možda ću ipak ući u onih 0,00001%? Javila mi se moja zlobna mama: ‘Kćeri moja, uvek si bila glupa’. ‘Odje*i, policajko’, rekla sam i setila se šta mi je rekao prijatelj psiholog: ‘Ne daj nikome da ti živi u glavi ako ne plaća rentu’ – zaključila je Vedrana.

Vraćali se sa koncerta kad je krenuo napad.

Autobus, koji je prevozio decu članove Srpskog kulturno-umetničkog društva iz Krepšića kod Brčkog, kamenovan je na području Srebrenika, zbog čega brčanski odbor SNSD-a traži da hitno budu pronađeni počinioci ovog vandalskog čina.

Uz najoštriju osudu kamenovanja autobusa pri povratku iz Petrova, gde su deca učestvovala na “Petrovdanskom koncertu”, SNSD u Brčkom traži od policijskih organa u Srebreniku i distriktu da hitno preduzmu sve neophodne mere da bi pronašli počinioce i utvrdili motive vandalskog čina.

Brčanski SNSD zahteva odlučno, hitno i adekvatno postupanje tim pre jer je reč o deci, kao i članovima KUD-a koji je angažovan na očuvanju i promociji kulture i identiteta srpskog naroda, kao jednog od konstitutivnih naroda u BiH.

U ovom incidentu koji se dogodio u noći između petka i subote u Tinji kod Srebrenika nije bilo povređene dece, ali je pričinjena materijalna šteta na autobusu, prenosi Glas Srpske.

Otac Pančo (43) i njegov sin Milan (13) ubijeni su u kući u Prilepu u Sjevernoj Makedoniji od strane 62-godišnjeg ujaka.

Stravična tragedija potresla je Prilep, grad u Sjevernoj Makedoniji, nakon što su u subotu navečer u jednoj obiteljskoj kući pronađena tijela tri osobe – među njima i 13-godišnjeg dječaka.

Prema priopćenju Ministarstva unutarnjih poslova, žrtve su 43-godišnji Pančo Čuparkoski i njegov sin Milan, koje je, navodno zbog sukoba oko nasljedstva, vatrenim oružjem usmrtio njihov ujak, 62-godišnji P.Đ.

Prema riječima javnog tužitelja Stevča Binovskog, otac i sin su između 15 i 16 sati došli u kuću ujaka u ulici Stevana Apostoloskog, gdje su se trebali sastati radi razgovora. Ujak, koji je ranije testamentom prepisao kuću svom nećaku, bio je tada sam u kući.

U kasnijim večernjim satima, oko 21:20, u Policijsku upravu Prilep prijavljeno je da su Pančo i njegov sin nestali, uz sumnju da su se uputili kod rođaka.

Na policajce je bačena ručna bomba

Policija je odmah reagirala, ali nitko nije otvarao vrata. Po nalogu tužitelja, vrata su nasilno otvorena, a u tom trenutku na policajce je bačena ručna bomba, koja hvala Bogu nije eksplodirala.

Nestanak farmaceuta Milana (42) iz Niša već 13 meseci potpuna je misterija.

“Milane ako ove reči vidiš, samo nam nekako javi da si živ. Nadamo se da dobijemo taj poziv, da nam makar potvrdi da je živ. Nismo izgubili nadu, samo nekako da se javi. Samo da znam, da sam mirna. Samo da nam potvrdi da je živ.”

Ovako govori Marica Đorđević, majka farmaceuta Milana Đorđevića (42) iz Niša, koji je pod još uvek nerasvetljenim okolnostima nestao 10. juna 2024.godine na izletištu Bojanine vode na Suvoj planini. Ni nakon punih 13 meseci ni policija ni porodica nisu uspeli da otkriju nijedan trag koji bi otkrio šta dogodilo i gde se nalazi Milan.

– Zvala sam danas policiju opet, uvek isto mi kažu: “Nema ništa, to je misterija”. Kažu da imaju dojave, da se javi poneko, obično oko 10. u mesecu. Provere ali se ispostavi da nije to to… U policiji nam kažu: “Kao da je u zemlju propao” i ništa drugo – priča Marica.

Veli da nisu izgubili nadu da je Milan živ i kao i da se nadaju da će jednom dobiti poziv koji će to potvrditi. Ali, neizvesnost koja ih pritiska svakodnevno je strašna.

– Ubija me neizvesnost i sve mi je gore i gore. Došla sam kod komšinice, ne mogu da sedim kući, izludeh. Samo sedim kući plačem. I sada dok pričam sa vama meni suze idu. Ne dao Bog nikome ovo što se meni desilo. Pitam se da li je i Milan svestan šta mu se desilo? Da li je morao, ili su ga odveli… Opet pričamo priče, ništa ne znamo. Da li je samovoljno, da li je morao da se skloni, da li su ga sklonili? Sigurna sam da su ga odozgo iz kola u kola prebacili i – doviđenja. E, sada, gde su ga odveli, to ne znamo – kaže Marica.

Milan Đorđević je nestao 10.juna 2024.godine. Toga dana, u podne, službenim automobilom, sa poslovnog sastanka, došao do parkinga ispred Planinarskog doma na Bojaninim vodama koje su oko 20 kilometara udaljene od Niša. U vozilu je ostavio oba mobilna telefona, laptop računar i novčanik. Vozilo je uredno zaključao i – nestao. Ni nakon godinu i mesec dana još uvek nije poznato ni zašto je došao na Bojanine vode, ni kuda se uputio, ni gde se sada nalazi… Opsežna pretraga cele Suve planine u kojoj su učestvovali i psi tragači, ali ni to nije pomoglo.

“On je gore stavljen u kola i doviđenja”

– Gore nema ništa. On je gore stavljen u kola i doviđenja. To je jedini način da ode odozgo. Pas tragač je reagovao samo na njegov trag na parkingu, na terasi Planinarskog doma i ispred osmatračnice. Ni na jednoj stazi. Seo je iz kola u kola i – doviđenja – ispričala je ranije Marica.

Ona je ranije navela da ni za jednu teoriju o Milanovom nestanku ne postoje dokazi, niti je u dosadašnjoj istrazi pronađen bilo kakav trag koji bi rešio misteriju njegovog nestanka. Postojala je, doduše, nada da će analiza Milanovih telefona otkriti makar u kom pravcu bi mogla da krene istraga, ali ni to ije dalo rezultat.

Na dan nestanka Milan je došao kod majke u 8.10 časova i sa njom popio kafu. Poslao nekoliko mejlova i krenuo na posao. U njegovom ponašanju nije bilo ničeg čudnog, majci je na vratima rekao: “Idem, Maro, da radim”. Ušao je u automobil na parkingu kod tržnog centra “Zona II” gde je obavio telefonski razgovor pa otišao u UKC Niš na zakazani sastanak sa jednom doktorkom.

Na sastanak je stigao u 10.30 časova, umesto u 11 kako je bilo dogovoreno. Oko 11 časova je izašao iz UKC Niš nakon čega je u 11.30 časova bio u Jelašnici. Sigurnosna kamera snimila ga je u 11.40 časova u Donjoj Studeni. U 11.45 časova poslao je supruzi poruku da ne može da stigne da dođe po ćerkicu u vrtić. I od tada od njega više nema ni traga ni glasa.

Budući da sa posla nije došao kući, porodica je počela da ga traži. Uz pomoć pametnog sata koji je bio povezan sa njegovim telefonom, službeni automobil marke “škoda” nestalog farmaceuta iz Niša pronađen je na parkingu ispred Planinarskog doma, 19 kilometara od Niša. U njemu su nađena oba mobilna telefona, laptop računar i novčanik dok je pasoš pronađen kod kuće. Uz pomoć Žandarmerije, planinara, Gorske službe spasavanja i prijatelja pretražena je cela Suva planina, ali do danas nije nađen nijedan trag koji bi ukazao kako je Milan nestao.

Kako je ranije ispričala Milanova majka, na gumama njegovog automobila pronađena je crvena zemlja, pa se pretpostavlja da je od Planinarskog doma kolima otišao do obližnje, nekoliko stotina metara udaljene, osmatračnice, odakle i vratio se ponovo na parking. Ali zašto – ne zna se.

Porodica je preko Srpske pravoslavne crkve proverila da li je Milan u nekom od manastira – stigao je odričan odgovor.

Prema podacima EMSC-a, epicentar zemljotresa bio je na dubini od 14 kilometara.

Zemljotres jačine 2,2 stepena po Rihterovoj skali zabeležen je u 5:22 časova u blizini Petrinje. Kako navodi Evromediteranski seizmološki centar (EMSC), epicentar potresa bio je na dubini od 14 kilometara i 12 kilometara udaljen od Siska, piše Večernji.hr

– Prilično se zatreslo i životinje su se uznemirile“, “Ovo je bilo jako”, “Grmljavina i lagano podrhtavanje” – neki su od komentara stanovnika Petrinje koji su osetili potres.