Month: July 2025

Rijaliti učesnik Ivan Marinković zauzeo je šesto mesto u finalu rijaliti šou “Elita 8”, nakon čega je ruku pod ruku sa bivšom partnerkom Miljanom Kulić napustio imanje u Šimanovcima.

Međutim, par je ubrzo imao sukob pred kamerama – Miljana Kulić udarila je Ivana na žurci održanoj u kući, gde su se rijaliti igrači borili za glavnu nagradu vrednu 100.000 evra.

Povodom incidenta kontroverznog para, kontaktirali smo Ivana Marinkovića koji je za Alo otkrio da je u odnos sa Miljanom sve u redu, te da je sukob bio bezazlen.

– Sa Miljanom sam u odličnim odnosima, otišla je nakon žurke u Niš kako bi bila sa Željkom, a uskoro odlazim i ja da zajedno proslavimo rođendan sinu 27. jula – započeo je priču Marinković.

S obzirom na to da će Marinković prisustvovati rođendanu sina Željka, dok je punoletstvo naslednice Lene propustio, pitali smo Ivana da li je video fotografije sa Leninog 18. Rođendana koji je organizovala njena majka Goca Tržan uz podršku supruga Radomira Novakovića.

“Nisam se čuo sa njom”

– Po izlasku iz kuće sam saznao da je bila Lenina proslava rođendana, ali fotografije svoje ćerke nisam video. Nisam se čuo sa njom, prosto nismo u kontaktu. Rođendan sam joj čestitao dok sam bio u Eliti 8, ali nisam znao da su pravili veliko slavlje – rekao nam je Ivan, a na pitanje da li planira da pozove ćerku i čestita joj rođendan sa zakašnjenjem, Marinković je rekao da ne želi da govori o svojim privatnim planovima.

Marinković nije krio razočaranjem u odnosu sa ćerkom Lenom, koja kako je istakao ne želi da upozna brata Željko i to pod uticajem majke Goce.

– Tržanova je iskoristila je momenat kada sam krenuo u rijaliti priču sa Miljanom Kulić, da me izbaci iz života deteta, pa onda smo Miljana I ja dobili sina Željka sa kojim Lena nije želela da se upozna, bilo je sramota sve zbog njene majke – rekao je Marinković.

Podsećanja radi, jednom prilikom je Lena Marinković otvoreno govorila o odnosu sa svojim biološkim ocem. Tada je rekla da joj nedostaje, iako ju je jako razočarao.

– Moglo je mnogo bolje, moglo je da bude sve drugačije, da se on ponašao drugačije. Razočarao me je u nekim situacijama – Lena je govorila majci.

Goca je pokušala da umiri ćerku, podsećajući je da nije kriva za postupke svog oca, te da joj je mnogo puta, u njegovo ime, uputila izvinjenje.

Lena, iako svesna da nije odgovorna za ono što se dešavalo, istakla je da je teško ostaviti emocije po strani, jer joj je, kako kaže, “tata ipak tata”.

Pevačica je pokušala da objasni Ivanovo ponašanje rekavši da on često ne sagledava širu sliku i da mu cilj opravdava sredstvo.

– Mislim da on samo nije svestan svojih postupaka. Njemu cilj opravdava sredstvo, ne vidi širu sliku. To negde pokušavam da razumem – rekla je Ivanova bivša supruga.

– Ne razumem. Ti pokušavaj, ja neću da razumem. Nema tu šta da se razume ili ne razume. Hvala Bogu, on je svestan čovek, svestan je svojih postupaka – rekla je Lena u emisiji “Moj savršeni brak”.

Duboko ispod površine zemlje, u mračnim i uskim galerijama rudnika “Morava” kod Aleksinca, život je ugašen za 90 rudara u samo jednom trenutku.

• Dana 17. novembra 1989. godine, u rudniku “Morava” kod Aleksinca, usled požara izazvanog nestručnim varenjem, stradalo je 90 rudara, što je najveća rudarska tragedija u istoriji Srbije.
• Uzrok nesreće bio je varničenje pri neadekvatnom zavarivanju koje je izazvalo požar u transportnom hodniku, u severnom reviru na dubini od 700 metara.
• Sudski proces je doneo zatvorske kazne za četiri odgovorna radnika, dok su direktor i dispečer oslobođeni optužbi zbog nedostatka dokaza.
• Rudnik je zatvoren, porodice stradalih dobile su simbolične nadoknade, a sećanje na tragediju i dalje živi u zajednici kroz godišnje komemoracije i spomenik.

Izašli su poslednji put na svetlost dana…

Bilo je jutro 17. novembra 1989. godine kada su rudari prve smene sišli u okno “Morava” rudnika mrkog uglja kod Aleksinca. Naizgled običan radni dan počeo je bez ikakvih naznaka katastrofe koja će tog dana uslediti. Njih 90, iz Aleksinca i okolnih sela, ali iz cele Jugoslavije, obukli su radna odela, proverili opremu i krenuli liftom ka dubini od skoro 700 metara, gde su se nalazile radne galerije. Rudnik “Morava”, poznat po bogatim ležištima mrkog uglja, bio je srce lokalne ali i jugoslovenske privrede, ali i često mesto teških i rizičnih uslova rada. Tog dana, međutim, u jednoj od najdubljih jama, desilo se nešto što je zauvek promenilo ne samo rudnik već i čitavu zemlju. Varničenje prilikom zavarivanja šinskog spoja izazvalo je fatalan lanac događaja koji je kulminirao strašnim požarom.

Od vatre i dim izazvanih varničenjem prilikom zavarivanja šinskog spoja život je izgubilo 90 rudara, što predstavlja najtežu rudarsku tragediju u istoriji Srbije. Ovaj događaj zauvek je promenio sudbinu Aleksinačkog Rudnika i duboko obeležio ovaj region, ostavljajući neizbrisiv trag bola i tuge.

Plameni talas proširio se velikom brzinom kroz ventilacione tunele, ostavljajući za sobom mrak, pepeo i mrtve. U tom trenutku, svetla u oknu su se ugasila, komunikacija je prekinuta, a dim je ispunio svaki pedalj rudarskih galerija. Oni koji su bili najbliže površini pokušali su da pobegnu, ali većina je bila predaleko. Prvi izveštaji koji su se pojavili u medijima govorili su o nesreći sa mogućim žrtvama, ali niko još nije mogao da sagleda razmere tragedije. Tek kasnije će se saznati da niko od 90 rudara koji su bili pod zemljom nije preživeo.

Tišina koja je vrištala glasnije od reči i suze pred hladnim vratima rudnika

Vest o eksploziji se proširila Aleksincem munjevito. Porodice rudara, žene, deca, roditelji i prijatelji, okupili su se ispred rudničke uprave, čekajući informacije. Tih prvih sati vladala je nada, ali i strah, u takvim situacijama tišina je najteža. Pred ulazom u rudnik vladala je sablasna tišina, koju su povremeno parali jecaji i vapaji za najmilijima. Spasilačke ekipe iz cele bivše Jugoslavije stizale su na lice mesta, ali su odmah naišle na ogromne prepreke, visoke koncentracije metana, urušeni hodnici i vatra koja je tinjala duboko ispod zemlje. U takvim uslovima, pristup telima poginulih bio je izuzetno otežan.Isečak iz novina iz 1989. godine o tragediji u rudniku “Morava” / Izvor: Privatna arhiva

Izvlačenje tela trajalo je punih 30 dana. Svaki dan, po jedno ili dva tela, pažljivo bi bilo iznešeno iz okna i predato porodici. Prizori iz rudnika su opisani kao potresni: tela spaljena, neprepoznatljiva, ostaci odeće zalepljeni za kožu. Spasioci su nosili maske ne samo zbog gasa već i zbog psihološkog šoka, mnogi su nakon ove operacije morali da potraže stručnu pomoć. Novinari koji su izveštavali sa lica mesta beležili su svedočanstva koja svedoče o nezamislivoj tragediji i o herojstvu onih koji su pokušavali da izvuku kolege iz rudarskog groba.Isečak iz novina iz 1989. godine o tragediji u rudniku “Morava” / Izvor: Privatna arhiva

Zvanične reakcije stigle su brzo. Slobodan Milošević, tada lider u usponu, došao je u Aleksinac sa delegacijom i obećao pomoć porodicama. Međutim, umesto konkretnih odgovora, meštani su dobili samo izraze saučešća. Pokrenuta je preliminarna istraga koja je utvrdila da su glavni uzroci nesreće bili nestručno varenje i neadekvatna ventilacija u rudniku. Ipak, i pored jasnih nalaza, krivični procesi su bili ograničeni.

Suđenje bez pravde i teret koji godine ne brišu

Uzroci, posledice, kazne… Još od prve večeri tražen je uzrok tragedije u rudniku “Morava”. Nedeljama se samo nezvanično govorilo da je najverovatnije reč o ljudskom nemaru, lošoj organizaciji i propustima duboko pod zemljom. Po nalogu opštinskog tužioca u Aleksincu, povedena je najpre istraga protiv četvoro odgovornih radnika rudnika, R. V. rukovodioca mašinske službe, M. D. rudarskog nadzornika, J. K. jamskog bravara i B. M. jamskog kopača. Kasnije su R.V. i B.M. oslobođeni odgovornosti, dok su suđenja za ostale nastavljena.

Opštinski sud u Aleksincu je sedam godina nakon nesreće doneo presudu kojom su S. M. tadašnji direktor rudnika, i M. S. dežurni dispečer, oslobođeni optužbi. Teretilo ih je da nisu postupali po propisima o zaštiti na radu, ali optužbe nisu dokazane. Tehnički direktor rudnika, D. S. osuđen je na tri godine i šest meseci zatvora jer je bio ovlašćen za izdavanje odobrenja za radove autogenim aparatom. Istu kaznu dobio je i S. J. rukovodilac službe zaštite na radu, jer je propustio da kontroliše sprovođenje mera bezbednosti u rudniku.Nastradali rudari su prvi koji su sahranjeni na Novom groblju u Aleksincu / Izvor: Srbija Danas / Saša Džambić

M. D. upravnik jame, dobio je četiri i po godine zatvora jer je dozvolio radove autogenim aparatom iako nije bio ovlašćen. J. K. koji je izvodio te radove, takođe je osuđen na četiri i po godine. M. D. rudarski nadzornik, dobio je istu kaznu jer nije preduzeo potrebne mere zaštite ni nakon završetka rizičnih radova. Sud je u obrazloženju kazni naveo teške posledice nesreće, ali i olakšavajuće okolnosti, svi optuženi bili su porodični ljudi, neosuđivani, a delo je izvršeno iz nehata.

Za ovu nezapamćenu tragediju suđeno je šestorici odgovornih, dvojica su oslobođena, a ostali su osuđeni na zatvorske kazne do najviše 4,5 godine.

Međutim, kazne su bile simbolične i većina osuđenih nije služila pune zatvorske kazne jer su ubrzo dobili pomilovanja. Javnost je ovaj epilog doživela kao dodatnu nepravdu, posebno porodice poginulih rudara koje su tražile sistemsku odgovornost, a ne pojedinačnu krivicu. Taj sudski epilog ostao je trn u oku meštanima Aleksinca i šire rudarske zajednice, koji su očekivali dublju institucionalnu reakciju.

Za sobom su poginuli rudari ostavili 135 dece bez očeva, mahom maloletne. Porodice su od države dobile simbolične novčane naknade i obećanja o pomoći u zapošljavanju i školovanju dece. Mnoge od tih porodica su vremenom napustile Aleksinac, tragajući za boljim životom. Oni koji su ostali nastavili su da se svake godine 17. novembra okupljaju ispred spomenika, donose cveće i pale sveće u znak sećanja. U tom činu tišine, Aleksinac svake godine podseća Srbiju na dan kada je 90 života nestalo pod zemljom.

Sudbina rudnika “Morava” posle nesreće i danas

Nakon nesreće, rudnik “Morava” je najpre zatvoren privremeno, a već 1990. godine doneta je odluka o trajnom zatvaranju. Eksploatacija koja je trajala više od jednog veka, od kraja 19. veka, time je završena. Aleksinački Rudnik, nekada vitalna tačka industrijskog razvoja, pretvoren je u selo duhova. Stanovništvo je počelo da se iseljava, a lokalna privreda je doživela kolaps. Prema poslednjem popisu, u selu živi manje od 1.300 ljudi, dok ih je nekada bilo više od 3.000.

Danas je rudnik zapečaćen. Na njegovom ulazu postavljen je spomenik sa imenima svih 90 poginulih rudara. Spomenik se nalazi ispred nekadašnjeg Doma kulture i postao je simbol tragedije, ali i borbe rudara širom Srbije za bolje uslove rada. Lokalna zajednica održava ovo mesto sa poštovanjem, a inicijative da se prostor pretvori u memorijalni kompleks još uvek nisu realizovane. Tragedija iz 1989. godine i dalje je rana koja nije zalečena, ni simbolički, ni institucionalno.

U decenijama nakon tragedije, rudarska zajednica u Srbiji više puta je podsećala na aleksinačku nesreću kao na simbol opomene. Tokom protesta rudara 2001. i 2003. godine, transparenti sa imenima poginulih rudara iz Aleksinca nosili su se kao znak nezaborava. Rudarski sindikati su više puta zahtevali da se slučaj obnovi, makar simbolično, kako bi se pokazalo da radnička smrt ne sme ostati bez odgovora. Ipak, do danas, nije bilo volje da se proces pokrene iznova.

Meštani Aleksinačkog Rudnika i danas čuvaju sećanje na nesreću kao na kolektivnu traumu, ali i kao deo lokalnog identiteta. Pojedine porodice su predlagale da se rudarsko okno obnovi kao muzejski kompleks, ali za sada nedostaje politička volja i institucionalna podrška. Tragedija ostaje svedočanstvo vremena kada je cena rada merena životom.

Na mestu nesreće danas je tišina, prekinuta samo zvukom vetra koji prolazi kroz napuštene hale i zarasle šine. Prostor je obrasao u travu, a stara rudarska oprema rđa pod uticajem vremena. Iako više nije funkcionalan, rudnik je i dalje mesto na koje dolaze deca poginulih rudara, bivši kolege i lokalni meštani da se pomole i sete. Svaka godina bez odgovora pojačava osećaj nepravde, ali i upornosti da se sećanje održi. Aleksinački Rudnik postao je tiha opomena  i podsetnik da se tragedije ne smeju prećutati.

Srbija Danas

Psi su bili u ograđenom dvorištu sa postavljenim upozorenjima na prisutnost pasa.

Policija je privela vlasnika pasa D.T. (72) zbog osnova sumnje na ugrožavanje opšte sigurnosti.

Meštanku Neština, Šteficu P. (78), u sredu su usmrtila dva vlasnička psa, kada je u popodnevnim satima ušla u komšijsko dvorište da navodno pronađe pile koje je pobeglo iz njene avlije.

Nesrećna žena se nije javila komšiji, ušla je u prvo, a zatim i u drugo dvorište, gde su bila dva psa, za koje saznajemo da su šarplaninci. Oni navodno nisu bili vezani. Kada je kročila u drugo dvorište, dva psa su je napala i usmrtila.

– Na kapiji prvog, ali i drugog dvorišta gde se dogodila nesreća, stoje upozorenja da se tu nalaze psi. I pored toga, žena je ušla, valjda je mislila da joj komšijski psi neće ništa. Na žalost, dogodila se tragedija – saznaju “Novosti” od izvora upućenog u ovaj slučaj.

Kako saznajemo, Štefica kada je ušla u komšijsko dvorište, vlasnik pasa i njegova supruga su bili kod kuće.

– Kada je video šta se desilo, vlasnik pasa je odmah pozvao policiju – saznaju “Novosti” nezvanično.

Vlasniku pasa D.T. (72), policija je odredila zadržavanje do 48 sati zbog osnova sumnje da je počinio teško delo protiv opšte sigurnosti.

Telo nesrećne žene je preneto u Institut za sudsku medicinu da se obdukcijom utvrdi tačan uzrok smrti.

(Novosti)

Entoni Spriteri Debono (78), suprug predsednice Malte Mirjam (72), preminuo je danas nakon teške bolesti, saopštila je kancelarija predsednice.

Po profesiji bio je notar, a Spiteri Debono uglavnom je izbegavao pažnju javnosti koju je donosila uloga njegove supruge, preneo je The Times of Malta.

Entoni je 2024. godine rekao da je planirao da se penzioniše pre nego što je njegova supruga nominovana za predsednicu.

“Pokušaću da je podržim najbolje što mogu dokle god mi to dozvoli. Naravno, ona ima svoje ideje”, rekao je on intervjuu iz marta prošle godine.

Mirjam Spiteri Debono je zvanično položila zakletvu kao 11. predsednica Malte u aprilu 2024. Njenu nominaciju za predsednicu jednoglasno je podržao parlament.

Objavljujući vest o smrti Spiteri Debona, kancelarija predsednice zamolila je javnost da poštuje privatnost porodice. Vlada je izrazila žaljenje zbog smrti Spiteri Debona, a premijer Robert Abela opisao ga je kao skromnog i džentlmena.

Abela je u ime vlade uputio saučešće porodici Spiteri Debono. Nadbiskup Čarls Šikluna i predsednik parlamenta takođe su izrazili saučešće porodici.

Obe glavne političke partije odale su počast preminulom notaru – Laburistička partija saopštila je da će Spiteri Debono biti upamćen po “svojoj skromnosti i načinu na koji je bio džentlmen tokom svoje profesionalne karijere i ličnog života”.

Partija nacionalista nazvala ga je “snažnim stubom podrške svojoj porodici, posebno supruzi u svim njenim ulogama, uključujući i onu predsednice”.

Vesti o njegovoj smrti potresle su muzičku zajednicu

Harmonikaš iz Pančeva, Nikola Šabat (33), izgubio je tešku bitku sa sarkomom mekog tkiva, nakon sedam godina hrabre borbe sa ovom opakom bolešću.

Nikola je godinama bolovao, a njegovi kolege i prijatelji su više puta organizovali akcije prikupljanja pomoći za njegovo lečenje.

Uprkos svemu, on nikada nije želeo da traži podršku, već je istrajno i hrabro nosio svoj teret. Bio je odličan harmonikaš i omiljeni kolega među muzičarima.

Vesti o njegovoj smrti potresle su muzičku zajednicu, a na društvenim mrežama usledile su brojne poruke saučešća porodice, prijatelja i kolega.

Porodica, prijatelji i svi koji su ga poznavali opraštaju se od njega sa tugom, ali i zahvalnošću za sve trenutke koje su proveli zajedno.

Incident je usledio nakon porodične svađe, kada je otac napustio mesto stanovanja sa dvogodišnjom ćerkom.

Prva saznanja ukazuju na ubistvo i samoubistvo

Tela oca i ćerke pronađena su u Goliji, oko 50 kilometara od Nikšića.

 Sinoć se, 40 minuta posle ponoći, nakon što je Ž.D. (34) došao kod nevenčane supruge, sa istom se posvađao i fizički nasrnuo na nju, sa dvogodišnjom kćerkom udaljio u nepoznatom pravcu. Nakon ove prijave policija je odmah preduzela mere i radnje na pronalasku Ž.D – prema nezvaničnim saznanjima portala “Dan” od izvora iz policije.

Nakon toga, kako saznaje portal “Dan”, otac Ž.D. je prijavio policiji da se dogodila porodična tragedija, da je u mestu Golija, oko 50 km od Nikšića, pronašao tela svog sina i unuke i da je najverovatnije reč o ubistvu i samoubistvu.

Hitna samo mogla da konstatuje smrt oca i ćerke

Na lice mesta odmah su upućeni policijski službenici i ekipa Hitne medicinske pomoći, koja je konstatovala smrt oba lica.

Uviđaj na licu mesta je u toku i njime rukovodi državni tužilac Višeg državnog tužilaštva u Podgorici.

Do sada preduzete policijsko – tužilačke mere i radnje upućuju na sumnju da je Ž.D. izvršio ubistvo deteta, nakon čega je izvršio samoubistvo, upotrebom vatrenog oružja.

Policija, u saradnji sa nadležnim tužilaštvom, nastavlja sa preduzimanjem svih mera i radnji radi potpunog rasvjetljavanja okolnosti ovog tragičnog događaja.

(Dan)

Otac Ž.D. (34) ubio je svoju dvogodišnju ćerku, zatim sebe.

Zločin se dogodio nakon svađe sa nevenčanom suprugom

U nikšićkoj Mesnoj zajednici Golija došlo je do tragedije kada je otac Ž.D. (34) prema prvim informacijama ubio svoju dvogodišnju ćerku, pa sebe.

Prema informacijama do kojih smo došli, nakon svađe sa nevenčanom suprugom Ž.D. (34) sa dvogodišnjom ćerkom udaljio u nepoznatom pravcu, piše RTCG.

Za njima je krenula potraga, a tela nastradalih pronašao je otac od Ž.D. i obavestio policiju.

Na lice mesta odmah su upućeni policijski službenici i ekipa Hitne medicinske pomoći, koja je konstatovala smrt oba lica.

Do sada preduzete policijsko – tužilačke mere i radnje upućuju na sumnju da je Ž.D. izvršio ubistvo deteta, nakon čega je izvršio samoubistvo, upotrebom vatrenog oružja.

(Rina)

Preliminarni podaci službi za vanredne situacije ukazuju na to da nema preživelih.

Mladi bračni par Natalija i Sergej i njihova ćerka (2) poginuli su jutros nakon što se avion kojim su leteli srušio u Rusiji.

Sergejeva majka Ljudmila je za medije potvrdila ovu informaciju.

– Ovo su moj sin, snaja i unuka. Leteli su tim avionom, sedeli su zajedno – rekla je ona kroz suze.

Neutešna žena kaže da su oni tri dana pre nesreće otišli kod Natalijinih roditelja.

– I dalje se nadam da su se ukrcali u drugi avion – rekla je Ljudmila.

Rođaci poginulih dobiće odštetu

Rođacima žrtava nesreće u kojoj je avion An-24 pao u Amurskoj oblasti, na krajnjem istoku Rusije, biće obezbeđena odgovarajuća pomoć, kao i isplata odštete, saopštio je ruski Kabinet ministara.

– Biće im pružena sva potrebna pomoć i biće preduzete mere za isplatu odgovarajuće nadoknade – navedeno je u saopštenju, prenela je agencija RIA Novosti.

Ranije je guverner Amurske oblasti Vasilij Orlov rekao da je avion, koji je nestao sa radara dok je leteo od Blagoveščenska do Tinde, prevozio 43 putnika, uključujući petoro dece, i šest članova posade.

Prema informacijama Istražnog komiteta i tužilaštva, avion je nestao tokom drugog pokušaja sletanja u Tindi.

Olupina aviona pronađena je u šumovitom području, 15 kilometara od Tinde.

Njena filmska karijera ostala je kratka, ali zapamćena zahvaljujući saradnji sa poznatim imenima ruske kinematografije.

U 55. godini života preminula je ruska glumica Olga Bačurihina. 

Rođena je 21. jula 1969. godine, a diplomirala je na glumačkom odseku GITIS-a 1992. godine. Glumačku karijeru započela je još tokom studija – od 1991. godine pojavljujući se u manjim ulogama u filmovima “Jatrinska veštica” i “Korak udesno… korak ulevo…”.

Najzapaženiju ulogu ostvarila je 1993. godine kada je igrala lik Saše u rusko-američkom filmu režisera Eduarda Staroseljskog “Naš postrel svuda je stigao”. 

U toj filmskoj priči njen partner na ekranu bio je legendarni Nikolaj Karačencov. Radnja filma prati bogatog američkog biznismena koji dolazi u Rusiju s namerom da kupi autentični sat iz kolekcije Fabergé, koji je nekada pripadao caru Nikolaju II. Međutim, sat biva ukraden od strane veštog lopova, kog tumači upravo Karačencov.

Nakon te uloge, Bačurihina se povukla iz sveta glume i više nije snimala. 

Njena filmska karijera ostala je kratka, ali zapamćena zahvaljujući saradnji sa poznatim imenima ruske kinematografije.

Olga Bačurihina preminula je 20. jula 2025. godine, dan pre svog 56. rođendana.

Nekadašnji srpski golman i trener Savo Kristić preminuo je u 86. godini života, objavio je Fudbalski savez Srbije.

Savo Kristić je rođen 27. januara 1940. godine u Višegradu. Fudbalsku karijeru je započeo u Valjevu, u FK Krušik. Karijeru golmana nastavlja u Jedinstvu iz Uba i Železničaru iz Lajkovca.

U 30. godini se vraća u FK Krušik, gde počinje da radi kao trener golmana svih selekcija, od petlića do prvog tima. Nakon dve godine postaje član stručnog štaba u školama FS Srbije i FS Beograda. Deset godina je radio kao trener i dobio je plaketu Zaslužni trener Srbije. U periodu od 1983. do 1987. godine bio je član predsedništva Saveza fudbalskih trenera.

Profesionalnu karijeru kao trener golmana počinje u FK Zemun, u kome je proveo 12 godina (1985 – 1997). Za vreme dugogodišnjeg rada u FK Zemun bio je i član stručnog štaba Fudbalskog saveza Jugoslavije za mlađe kategorije, kao specijalista u radu sa golmanima.

Od 1996. godine je član stručnog štaba „A”reprezentacije Jugoslavije kod selektora Slobodana Santrača, gde je posle uspešnih kvalifikacija bio učesnik Svetskog prvenstva u Francuskoj 1998. godine.

Na seminaru trenera u Holandiji 1996. godine stekao je UEFA zvanje trenera instruktora specijaliste za golmane. Godinu dana kasnije postaje član stručnog štaba FK Crvena zvezda u radu sa golmanima prvog tima, a od 1999. godine radio je sa golmanima mlađih selekcija u školi crveno-belih.

Od 1998. je i vanredni predavač na Sportskoj akademiji, odsek – fudbal, oblast – obuka, trening i usavršavanje golmana.

Pored trenerskog posla, kolegama i učenicima ostao je u sećanju kao divan pedagog i izuzetan radnik, a napisao je i dve knjige o radu sa čuvarima mreže.

Savo Kristić biće sahranjen danas u 13 časova na Banjičkom groblju u Beogradu. Opelo počinje u 12 sati i 30 minuta.