Rijaliti učesnik Luka Vujović je proslavio svoj rođendan na kom je bio samo mali broj takmičara, s obzirom na to da je s dosta svojih cimera zaratio zbog Aneli Ahmić.
Ipak neki su rešili da ga danas ispoštu i dođu na njegov rođendan kao što su Nenad Marinković Gastoz, Jordanka Denčić, Sanja Grujić i još nekoliko cimera.
Foto: Printscreen
Iako je ceo dan vidno tužan, on je sada rešio da izađe ispred Bele kuće i porazmisli o svemu dok su svi ostali takmičari ”Elite 8” u dubokom snu, a dok su oni spavali, Luka je napustio kuću Odabranih i otišao u dvorište kako bi razmislio o svim problemima koji mu se dešavaju poslednjih dana.
Iako su mnogi takmičari, ali i gledaoci u poslednje vreme sumnjali da li emocije Luke Vujovića pripadaju Aneli Ahmić ili Sandri Obradović, on je sada doneo konačnu odluku i pokazao koga voli. Naime, Luka je sa torte uzeo slike njega i Aneli i otišao u vešeraj, te ih je zalepio kako bi im ulepšao ljubavno gnezdo.
Viki Miljković pred samo finale “Zvezda Granda” osvrnula se na sve što se je obeležilo ovu sezonu. Pred našim kamerama je sumirala utiske, pa otkrila šta je rekla svojim kandidatima tik pred borpu za ptvo mesto.
– Ova sezona je bila emotivno jako teška, ali evo, stigosmo do finala, uz Božju pomoć. Kao i uvek, savetovala sam moje kandidate da budu dobri, spremali smo se, vežbali smo… Nema trebe, glava gore! – rekla nam je ona i otkrila da očekuje pobedu.Viki Miljković Izvor: Kurir
Iako je ovu sezonu obeležila smrt estradnog maga Saše Popovića, a nedugo potom je pevačica doživela i porodičnu tragediju kada joj je preminuo brat, Viki se trudi da zadrži svoj prepoznatljivi osmeh i pozitivnu energiju.
– Pošto je ovo veće puno euforije i uzbuđenja, predlažem da sve to ostavimo iza sebe. Sve je to jako veliki emotivni lom za mene. Moja duša i Moje srce znaju kako mi je i to će biti tako uvek, neće ostati kratak vremenski period, već je to nešto što ću osećati čitav život. Idemo dalje, život mora ići dalje, oni su verovatno na nekom lepšem mestu – rekla je ona, pa prokomentarisala Cecino odsustvo:
– Ona je u Nišu, sa njom sam na vezi, kao i sa mojim sinom Andrejem. On i Nermin su krenuli u Niš na njen koncert.
O odnosu rijaliti učesnika Pavla Jovanovića i Anđele Đuričić mesecima unazad se spekuliše, a gledaocima i dalje nije baš jasno šta se među njima dešavalo mesecima i u kakvom su odnosu bili.
Kao bomba odjeknulo je saznanja da je Stefan Karić muvao Anđelu dok je bio zauzet, što je mnoge ostavilo u šoku. Još veća enigma u celoj situaciji jeste zbog čega je Anđela Đuričić devet meseci ćutala o tome ukoliko je nevina u toj priči?
Pavle je napravio paralelu svog odnosa sa Anđelom Đuričić i Karićevog odnosa s njom. Odnosno ukoliko je ćutala za Pavla i nedeljama unazad lagala sve o tom odnosu, a on tvrdi da su bili zajedno – Postavlja se pitanje da li je isto uradila i za odnos sa Stefanom Karićem.
Vidi galerijuAnđela Đuričić i Pavle Jovanović Foto: Printscreen Instagram
– Nemam komentar i ne interesuje me ova tema – odgovorio je Pavle, a onda smo želeli da saznamo zbog čega već neko vreme pokušava da izbegava pitanja o Anđeli Đuričić, na šta je on odgovorio:
– Ta tema me ne zanima, oglasio sam se samo u svoju odbranu zbog toga što je iznela laži o meni i vređala me. Ja od ovoga imam samo blam i sramotu, a sramota me i blam me je što sam umešan i pomenut u vezi s njom – odgovorio je Pavle i mnogima pojasnio kako stvari stoje.
Najskladniji estradni par Zorica Brunclik i Miroljub Aranđelović Kemiš sutra, 29. juna, će obnoviti bračne zavete. Oni su se jednom drugom zavetovali na večnu ljubav pre 40 godina, a sada će proslavljajući ovaj veliki jubilej, kao i 70. rođendan muzičke dive, organizovati gala slavlje za članove njihove porodice i prijatelje.
Prethodnih dana Zorica je na svom Instagram profilu otkrivala detalje svadbe veka, a sada je u video koji je objavila na svom profilu objasnila kako će se kandidatkinje boriti za bidermajer.
Foto: Shutterstock, Dragana Udovičić
– Miroljub je dobio ideju kada je negde video stakleno sanduče koje ima bravicu i ključeve. Kada dođe do momenta da bi ja trebalo da bacim taj bidermajer, otvorićemo tu kutiju, staviti bidermajer i zaključati. Onda kandidatkinje izaberu ključić i ona koja ga otključa je sledeća da se uda. Nema opasnosti od lomnjenja kukova – našalila se muzička legenda.
Foto: Shutterstock, Damir Dervišagić
Napomenula je da su joj se javile kandidatkinje koje žele baš njen bidermajer.
– Mogu ti reći da su me neke kandidatkinje molile da ga baš one dobiju. Ja kažem ne stavljam mladoženju unutra pa da ti sredim da ga dobiješ – sa osmehom je ispričala Zorica Brunclik.
U Ulici Đorđa Stratimirovića dete je pretilo da će skočiti kroz prozor zgrade.
Kako Informer saznaje, u naselju Mala Amerika u centru Zrenjanina večeras se odigrala prava drama. Devojčica starosti do 10 godina izašla je kroz prozor zgrade i pretila da će skočiti i izvršiti samoubistvo.
Ekipa vatrogasaca i Hitne pomoći nikada brže nije stigla na poziv građana. Stanari zgrade u Ulici Đorđa Stratimirovića 21 zatražili su pomoć kada su na terasi na poslednjem spratu primetili dete svojih komšija, prvi put bez roditeljskog prisustva.
Kako su nam preneli neki od njih, rec je o detetu sa smetanjama u razvoju.
– Dete je bilo uznemireno i samo na terasi, a neko spolja ga je čuo i odmah alarmirao ostale. Uplašili smo se da se ne desi najgore – ispričao nam je jedan od komsija.
Kako navode komšije, u stanu se nalazila majka, a dete je samo išetalo na terasu koja se nalazi na četvrtom spratu. Ubrzo je stigao i otac deteta, pa su roditelji zbrinuli uznemireno dete.
Nakon razgovora sa devojčicom, koja je poslušala uputstva okupljenih, ona se vratila unutra i izbegnuta je tragedija.
Tinejdžeri (19) i (17) osuđeni su pred Višim sudom u Leskovcu na višegodišnje kazne zatvora zbog ubistva muškarca (61) iz Gornjeg Brestovca.
Okrivljeni su 27. januara ove godine žrtvu nasmrt pretukli motkama u njegovoj kuću, a potom vezali i odvukli pored reke.
Po optužnici Višeg javnog tužilaštva u Leskovcu, tinejdžerima je na teret stavljeno krivično delo ubistvo u saizvršilaštvu.
Mladić (19) je zbog ubistva, osuđen na kaznu zatvora od 12 godina.
Viši sud u Leskovcu maloletnika je osudio na kaznu maloletničkog zatvora u trajanju od 5 godina.
Podsetimo, mladić (19) i jedan sedamnaestogodišnjak iz Bojnika uhapšeni su zbog sumnje da su u 27. januara nasmrt pretukli motkama muškarca (61) iz sela Gornji Brestovac.
Oni se sumnjiče da su, nakon kraće rasprave, u kući pokojnog, zadali mu više udaraca a zatim ga odvukli do obližnjeg potoka, vezali ga i nastavili da ga tuku rukama, nogama i drvenom motkom.
Telo ubijenog pronađeno je u lokvi krvi pored reke.
– Ispričali su mi da je ležao u lokvi krvi, imao je povrede glave, bio je unakažen, a pored njegovog tela pronašli su i krvavu motku sa kojom su ga verovatno ovi ubili – ispričao je tada komšija za “Blic”
Tokom večernjih sati na starom putu za Kraljevo u selu Zablaće kod Čačka došlo je do teške saobraćajne nesreće kada se sudarilo nekoliko vozila.
Dve osobe su povređene i kolima Hitne pomoći prevezene u Opštu bolnicu u Čačku.
– Na urgentno prijemno odeljenje primljene su dve ženske osobe, majka i ćerka povređene u saobraćajnom udesu koji se dogodio u Zablaću. Primljene su stabilnih vitalnih parematara. U toku je njihova dijagnostika, rečeno je za agenciju u Opštoj bolnici u Čačku.
Tokom trajanja uviđaja saobraćaj na ovoj deonici je bio potpuno obustavljen.
Kako se može videti na fotografiji koju je objavila agencija, automobil je potpuno smrskan “u sendviču” između dva vozila.
Nekadašnji poslanik i predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida Srbije svih ratova je preminuo 30. jula
Političar Saša Dujović (54), otac Jelene Špagović (27), optužene za monstruozno ubistvo Majde Garović (80), nije umro prirodnom smrću, kako se dosad verovalo, već je izvršio samoubistvo, saznaje Objektiv od dobro obaveštenih izvora bliskih istrazi.
Nekadašnji poslanik i predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida Srbije svih ratova je 30. jula, prema rečima našeg sagovornika, pucao sebi u glavu iz pištolja u svom stanu u Beogradu.
– Dujovića je mrtvog u stanu pronašao njegov sin. Obdukcijom je utvrđeno da je u pitanju samoubistvo – otkriva izvor Objektiva.
DAO OTKAZ NA SVE FUNKCIJE
Dujović je 2019. odmah dao otkaz nakon što su njegova ćerka i sin uhapšeni zbog ubistva starice u Zemunu. Do tada je bio zaposlen na određeno vreme u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
‒ Najstrože osuđujem potez ako ga je neko od moje dece napravio, tako da ono što je zakon propisao mora da se primenjuje za sve građane. Što se mene tiče, iz moralnih razloga i mogućeg postupka svoje dece ja sam podneo ostavke na sve funkcije u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ‒ rekao je on tada, a potom je dodao:
‒ Žao mi je žrtve, žao mi je zbog poteza, najžalije mi je kao roditelju zbog svega što se desilo. Iskreno se izvinjavam i građanima Srbije. Ja sam ratni veteran koji se dugo borio i branio ovu državu. Sve u svemu ja od javnosti ne bežim, moja deca, ako su kriva, moraju da odgovaraju kao svi koji su krivi.
Baka Mara (75) živi sama u davno sazidanoj prostranoj kući od cigala i u nepokošenom dvorištu, ispod obronaka planine Goljak u selu koje je do pre 40 godina imalo 200, a do pre 20 godina 30 stanovnika. Pored bračnog para na brdu preko puta, ona je danas jedini stanovnik u selu.
Baka Mara (75) živi sama u davno sazidanoj prostranoj kući od cigala i u nepokošenom dvorištu, ispod obronaka planine Goljak u selu koje je do pre 40 godina imalo 200, a do pre 20 godina 30 stanovnika. Pored bračnog para na brdu preko puta, ona je danas jedini stanovnik u selu.
Urednica JugMedije Milica Ivanović posetila je baku Maru i napisala prelepu i tužnu reportažu koju prenosimo u celosti.
Tri sina, rađani na po dve godine, nisu volela da se bave poljoprivredom nego su izučili zanate i jedan za drugim otišli u grad, u Kragujevac. Radili su u privatnim radionicama pa sva trojica posle nekoliko godina otvorili svoje automehaničarske radnje, a onaj najstariji proširio biznis, pa otvorio i mesaru. Ženili su se devojkama iz svog kraja, pomogli ocu da sazida kuću, koja nikada nije omalterisana spolja, i sve svadbe su u njoj i u prostranom dvorištu pravljene. Ali, unuci i unuke rađali su se daleko do njih.
– Tada smo muž i ja još bili mladi. Kada imaš 47 do 50 godina ti možeš još da se nosiš s fizičkim teretom. Bilo nam milo što su uspeli. No, njihovi dolasci su se mnogo proredili. I kada jednom niko od njih sa svojom porodicom nije otvorio kapiju punih šest meseci, shvatila sam da su deca odletela i da ćemo muž i ja okončati u samoći
Prošlo je još nekoliko godina, pa je otac uspeo svu trojicu, bez snaha u unučadi, da okupi na kućnoj slavi.
– A već tada je bilo sve pusto pa nije imao ko da ti dođe na Svetoga Nikolu. Bili smo nas petoro samo –
Tu uz slavski kolač poveo se razgovor ko će dočuvati roditelje. Dva starija sina su se složila da mora da se poštuje tradicija i da je to dužnost najmlađeg.
– Posle dogovora, nazdravili smo, ali se nismo dogovorili o detaljima, što je bila velika greška –
Desetak dana kasnije Mara i njen suprug ostali su zabezeknuti kada su ugledali najmlađeg sina na vratima kuće. Došao je da ih vodi u sud da mu prepišu imanje. „Pa tako smo se dogovorili s braćom dok smo se vraćali. Ja vas čuvam, meni imanje“, prepričava Mara razgovor.
Ugovor je napisao advokat, pa je overen u sudu. Čim je posao završen, sin ih je vratio kući i otišao. Tada nisu znali da je tamo u Kragujevcu došlo do žestoke svađe među braćom, odnosno, da su stariji saznali za ugovor u kome ni pedalj očevine nije bilo za njih.
– Nisu prošla ni tri meseca a već su se pojavljivali kupci naše imovine, pre svega šume jer mi od 15 imamo 11 hektara pod šumom. Komšija koji se posle iselio imao je mobilni tlefon pa smo nazvali sina da ga pitamo o čemu se radi a on je rekao da ne brinemo i da je to neka šala. No mi smo posle tri godine saznali da je već prodao 6 hektara šume koja je posečene u jesen i oterana dole ka Leskovcu. Kasnije je krčmio kako je hteo, nismo imali snage da kontololišemo, niti da menjamo ugovor –
Za sve to vreme naslednik nije ni jednom obišao svoje roditelje iako je znao da se i komšija sa mobilnim telefonom iselio. A oni stariji više nikada nisu došli u kuću gde su se rodili i porasli.
– Najstariji sin mi je rekao da je dogovor bio da najmlađi nasledi sve posle naše smrti, a ne za našega života. Pisao je i u pismu prokleo i svog oca i mene. Godinama sam plakala. Nedavno sam to pismo spalila –
Mara i njen već oboleli muž su rešili da na proleće odu u Kragujevac da popričaju sa sinovima i da novorođenoj unukici odnesu povojnicu.
– Najpre smo svratili kod najstarijeg i srednjeg. Oni su u jednom dvorištu napravili kuće, lepe se. Drugom sinu rodilo se treće dete, devojčica. Jooooj, kako su nas loše primili. Njihove žene se pogospodile, zaboravile odakle su, pa pričaju šumadijski, unuci i unuke isto, ma i naši sinovi mešaju malo naški, malo kragujevački –
Ničim sem kafama nisu bili posluženi. Iako je majka pričala da im je otac bolestan i da je već počeo da se šprica od visokog šećara u krvi, sinovi nisu marili. „Pa šta mi tu da radimo, sve ste dali njemu, on je dužan da vas leči“, govorili su.
Ipak, najstariji unuk se sažalio i odvezao ih džipom do stričeve kuće koja je bila lepša i veća od kuća starije braće. Mara tvrdi da je kuću napravio od prodate očeve šume.
– Zatekli smo samo snajku s pudlicom u rukama. Smešila se kao da se raduje ali ja sam žensko pa čitam da iza lažnog osmeha stoji želja da što pre odemo –
Ostali su nedelju dana. Sin je oca odveo kod lekara, platio je preglede i otac dobio novu terapiju koju su kasnije lakari u Domu zdravlja Leskovac promenili.
– Rekao nam je da se on još kući da mi možemo još sami i da se ne sekirano da će doći po nas kada bude trebalo. I došao je dve godine pre nego je moj suprug umro. Te dve godine po zlu ću pamtiti do svog kraja –
Naslednik je odveo roditelje svojoj kući u veliki grad kada je otac dobio gangrenu na jednoj nozi. Zaključali su svoju kuću u selu pre nogo što su zaklali poslednju svinju i prodali jedinu kravu, a živinu poklonili komšijama na drugom brdu. Nadali su se boljem životu.
– Prvi mesec prošao je u vođenju oca po lekarima. Nije mu bilo spasa. Kasno smo se javili. Noga je isečena do kolena. Pakao nastaje kada se on vratio iz bolnice još bolešljiv. Bila je zima i ja sam se razbolela od nekog virusa pa sam i ja pala u postelju, skoro mesec dana sam ležala. U jednom krevetu ječi muž, u drugom ja. Sin rano izađe iz kuće, njegova deca odu u školu pa ostanemo sa snahom. Ma nije htela da nas pogleda, čašu vode da nam pruži. Jedan dan sam bauljala do sudopere da natočim čašu vode, da muž i ja popijemo lekove, dok je ona sa komšinicama ispijala kafu i jela sveže napravljene kolače –
Žalila se sinu jednom ali on joj nije poverovao. Njen suprug se nikome nije žalio. „Govorio bi: „Ja sam za sve kriv“, a šest meseci pre smrti više ništa nije ni primećivao jer je zbog visokog šećera izgubio vezu s realnošću.
Najtužnije je, nastavlja priču, što dvojica unuka nisu htela ni glavu da okrenu ka njima. „Kao da smo bili tuđinci. Jednom sam čula kako mlađi kaže majci da smrdimo. A nismo smrdeli. Evo, pogledajte, iako sam stara, moja kuća je čista“, pokazuje nam usamljena domaćica.
Nedelju dana pre nego što će umreti njen suprug, sin je roditelje vratio u selo.
– Sreća je u nesreći što se nije odmah vratio, pa je organizovao sahranu na koju nisu došli stariji sinovi, ni njegova žena ni deca. Doduše, pitao me posle sahrane da li hoću s njim da se vratim u Kragujevac. Rekla sma mu: Ni mrtva sinko. Nasekao mi je drva, vratio kokoške što su preostale iz komšijskog dvorišta, ostavio mi 20.000 i otišao. Ponovo je došao za 40 dana, na šestomesečni pomen i na godišnjicu smtri i od tada još jednom, pre dva meseca da mi naseče drva i ostavi malo novca da preživim zimu“.
Majci je kupio mobilni telefon i zove je jednom nedeljno. Sa tog telefona u početku je zvala i starije sinove, pa kako oni nisu bili voljni za priču, prestala je da ih zove.
– Iza mene i mog supruga su tri sina, 8 unuka i jedan praunuk, a ja sam sama samcata, zaboravljena od najmilijih. Nemam kome ni da se požalim ni na čije rame da se isplačem. Ovde mi društvo prave kokoške i petlovi, mače i kuče, a okružena sam vukovima, lisicima i divljim svinjama. Tako je kako je. Zarekla sam se da odavde ne idem. Komšijama preko puta sam rekla da ću ložiti šporet i leti i zimi svako jutro, pa kada jedno jutro ne vide dim znaće da nisma više živa – završava ovde svoju priču sedamdesetpetogodišnja Mara iz sela na dvomeđi zmeđu Medveđe i Lebana.
Mnogo češće od sinova, Maru obilaze aktivisti Crvenog krsta i Narodne kuhinje i s vrema na vreme neko iz lokalne samouprave. Donose joj lekove i nešto od hrane, a tokom zime redovno zovu telefonom.
