Noćas u pritvorskoj jedinici Centralnog zatvora (CZ) u Beogradu, pozlilo je zatvoreniku M.R. (27) koji je odmah prebačen na Vojno-medicinsku akademiju (VMA) gde je preminuo.
Kako nezavnično saznajemo, M.R. se sinoć požalio na jak bol u grudima, zbog čega je odmah pregledan od strane lekara u zatvorskoj bolnici, a kako nije mogao da izdrži bol, odmah je prebačen na VMA.
Dok je čekao da bude primljen u Hitnu službu, izgubio je svest, pao i preminuo. Lekari su ga reanimirali, ali nažalost, nije mu bilo spasa.
Prema rečima našeg izvora, otac mladića sumnja da je u pitanju prirodna smrt, te nesrećni čovek od šoka samo ponavlja: ”Ubili su mi sina!”
M.R. je u nedelju primljen u pritvorsku jednicu CZ, a na teret mu se stavljalo delo Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
On je u sredu napadnut od strane pritvorenika koji su bili sa njim u sobi, a jedan ga je čak na spavanju isekao po uvetu.
Kako naš izvor kaže, mladić je bio u punoj snazi, zdrav, a sama činjenica da je bio meta napada i budi sumnju kod njegovog oca da se radi o sumnjivoj smrti.
U toku je istraga, a telo M.R. je poslato na obdukciju nakon koje će biti poznat tačan uzrok smrti, kao i više detalja ovog događaja.
Žena (30) povredila je nožem nekoliko prolaznika večeras oko 20 časova na Terezijinoj poljani u Minhenu, gde se inače održava čuveni festival Oktobefest.
Ona je potom upucana je od strane policije.
Podvrgnuta je hitnoj operaciji, ali je ubrzo preminula u bolnici.
Minhenska policijska jedinica za razbijanje demonstracija i Odeljenje za krivične istrage su na licu mesta. Policijski službenici su blokirali područje. Zavoji i dalje leže na zemlji, a psi tragači traže tragove na Terezienvizeu.
Trenutno nema informacija o motivu napadača. Prema pisanju Bilda, žena navodno ima problema sa mentalnim zdravljem.
Još nema zvaničnih detalja o stanju njenih žrtava.
Miroslav Ilić se sada tim povodom hitno oglasio na svom Instagram profilu.
Na društvenim mrežama i određenim portalima osvanula je lažna vest koja prenosi informaciju da je preminuo pevač Miroslav Ilić.
Miroslav Ilić se sada tim povodom hitno oglasio na svom Instagram profilu.
Dragi moji višedecenijski verni fanovi, znate da se ne oglašavam povodom ovakvih stvari, ali ovoga puta moram da ih demantujem. Naslovi poput „Umro Miroslav Ilić“… nisu samo neistiniti. Oni su bezdušni. Da razjasnimo odmah, ja sam živ, zdrav i što je najvažnije, i dalje pevam – započeo je Ilić i dodao:
“Aleja velikana će pričekati”
Sve zlonamerne ljude moram da razočaram, ali Aleja velikana će pričekati na mene – napisao je Miroslav Ilić.
Za sada nema izveštaja o materijalnoj šteti ili povređenima
Zemljotres magnitude 6.4 stepeni Rihtera zabeležen je danas u 19:15 časova, na području Atakame u Čileu.
Prema raspoloživim podacima, epicentar potresa lociran je na području sa geografskim koordinatama širine -26.6002 i dužine -70.4078.
Hipocentar zemljotresa, prema podacima Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra, smešten je na dubini od približno 60 kilometara ispod površine zemlje.
Za sada nema izveštaja o materijalnoj šteti ili povređenima, a nadležne službe prate situaciju.
Nakon još jednog veoma toplog dana koji se očekuje u nedelju sa dnevnim maksimalnim temperaturama od 33 do 37 stepeni Celzijusovih, uveče u Vojvodini, a tokom noći i u ostalim krajevima uslediće prodor hladnijeg vazduha sa severa, praćen jakim, na udare kratkotrajno i olujnim severozapadnim vetrom, najavio je Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ).
U većini mesta prodor će biti suv bez padavina, ali su kratkotrajna kiša ili pljusak mogući kao retka i izolovana pojava, najavio je RHMZ.
Sledeće sedmice jutra svežija, a tokom dana pretežno sunčano i manje toplo uz maksimalne temperature koje će početkom sedmice biti i za 7 do 10 stepeni niže u odnosu na dane vikenda.
Pojačan severozapadni vetar duvaće još u ponedeljak. Uz lokalni razvoj oblačnosti, pojava kratkotrajne kiše ili pljuska sa grmljavinom očekuje se uglavnom na istoku Srbije.
Od srede porast temperature, ali će se dnevni maksimumi u većini mesta zadržati u intervalu od 29 do 32 stepena.
Centar toplote u Panonskoj niziji
Meteorolog Ivan Ristić objavio je najnoviju sezonsku prognozu Evropskog centra za srednjeročnu vremensku prognozu (ECMWF), koja ukazuje na veoma topao jul širom Evrope.
Prema njegovim rečima, formiraće se razvijena toplotna kupola sa centrom toplote u Panonskoj niziji, uz deficit padavina, što znači mnogo sunca i vrelih dana.
Kako je Ristić ranije najavio, druga nedelja, ali i druga dekada juna biće mnogo temperaturno prijatniji, oslabiće uticaj vrelog afričkog, a ojačati uticaj svežijeg azorskog anticiklona.
“Još uvek će temperatura biti iznad normale, ali u granicama letnjih, a ne tropskih i kretaće se od 26 do 31 stepen. Najverovatnije ćemo u toku druge dekade imati i prolazna naoblačenja sa pljuskovima kiše, grmljavinom, ponegde i olujnim vetrom i gradom, odnosno, nepogodama, prvenstveno na severu i zapadu Srbije”, poručio je nedavno Ivan Ristić.
Neverovatna situacija dogodila se u blizini mosta Bulkizi u Albaniji, kada su deca, koja su se igrala pored reke, pronašla povređenog muškarca u automobilu, čiji je nestanak prijavljen tri dana ranije.
Deca su juče ugledala automobil koji je sleteo sa puta i pozvala policiju, koja je u vozilu pronašla živog mladića, koji je tu bio zaglavljen protekla tri dana.
“Šestog juna, oko 18.30 sati, policija je primila obaveštenje da je prevrnuto vozilo u blizini kružnog toka Šupenza pronađeno od strane nekoliko stanovnika tog područja u blizini reke. Policija je odmah izašla na lice mesta i identifikovala vozača automobila I. N. (35), za kojim je juče raspisana potraga, nakon što je njegov otac prijavio da je napustio stan i nije se vratio”, naveli su iz policije.
Po dolasku policije i Hitne pomoći, muškarac je prevezen na dalje lečenje u Traumatološku bolnicu.
Policija radi na razjašnjavanju okolnosti nesreće.
Telo ženske bebe stare između 5 i 7 meseci pronađeno je 7. juna u popodnevnim satima u pored žbunja, blizu šumovitog dela parka. Uprkos brzoj intervenciji hitne pomoći, reanimacija nije uspela, a policija je odmah obezbedila mesto tragedije.
Telo bebe, svetle puti i crne kose, otkriveno je oko 16 časova kod četvrtog ulaza u park u Rimu, na Viale Vittorio Nenni, između ulica Via Leone XIII i Via Aurelia Antica. Mesto gde je devojčica pronađena nalazi se nedaleko od staze kojom svakodnevno prolaze stotine šetača i posetilaca parka, kao i u blizini bistroa, čije zaposlene sada ispituju istražitelji.
Povreda ruke, ali bez vidljivih rana
Prolaznici su primetili telo u žbunju i odmah pozvali nadležne.U prvi mah, navodno, pomislili su da se radi o lutki, al je nažalost istina bila drugačija. Na lice mesta stigli su pripadnici državne policije, kriminalističke policije, lokalne policije i vatrogasci. Teritorija je ograđena kako bi forenzičari mogli da sprovedu uviđaj, a na teren je izašao i dežurni tužilac iz rimskog tužilaštva.
Za sada nije poznat tačan uzrok smrti. Preliminarni izveštaji govore da na telu nema očiglednih povreda osim tragova traume na jednoj ruci i šaci. Obdukcija će biti ključna za razjašnjenje okolnosti pod kojima je došlo do smrti novorođenčeta.
Nakon duge i tihe borbe s teškom bolešću, 29. maja 2025. godine u 40. godini života preminula je Danica Pešterac (40), Beograđanka, ekonomistkinja i žena čija je borba postala simbol nade i upornosti.
Njeni prijatelji i kolege govorili su da je Danica bila svetionik u mraku, neko ko se smejao i kad je bilo najteže, ko nije dozvoljavao da bolest preuzme identitet, i ko je, čak i dok se borio za dah, davao krila drugima.
Sahranjena je 31. maja na Novom groblju u Beogradu, a iza nje su ostali snaga, trag i svedočenje o životu koji ne klone ni kada izgleda da je sve izgubljeno.
U aprilu ove godine, u emotivnoj ispovesti za “Blic”, Danica je podelila svoju priču – sirovo, iskreno i bez ulepšavanja.
“Imate rak”- rečenica koja menja sve
U avgustu 2023. godine, Danica je prvi put čula dijagnozu. I to pogrešnu. Privatna laboratorija greškom joj je ustanovila benignu promenu, pa je sedam meseci primala pogrešnu terapiju, dok je rak nezaustavljivo rastao.
– Prvi znaci da nešto nije u redu bili su to što je boleo i što je bio vidljiv na površini kože. Mesecima pre toga sam primećivala uvlačenje bradavice, ali se od juna uvukla na način da je nikako nisam mogla izvući. U početku sam mislila da je cista i da mi je potrebno punktiranje iste, a da to što boli znači da je upaljena. Međutim, to je nažalost bio karcinom koji je boleo jer je rastao – rekla je ona u intervjuu.
Tek kasnije je saznala pravu dijagnozu: HER2 low, tripl negativni, sistemski, invazivni i agresivni karcinom dojke.
Od ciste do karcinoma, u samo nekoliko dana
Sama pomisao da ide kod lekara, delovala joj je rutinski. Verovala je da se radi o bezazlenoj intervenciji – punktiranju ciste. Međutim, nakon zakazane operacije, dočekala ju je surova stvarnost.
Drugi hirurg, kako ističe, nije sumnjao – bio je siguran da se radi o agresivnom karcinomu.
Ultrazvuk je pokazao da je rak već zahvatio limfni sistem – u pazuhu, grudima, vratu. Bila je između trećeg i četvrtog stadijuma.
“Rekli su mi da sam zakasnila”
Prognoze nisu bile dobre. Nadležni su joj saopštili da šanse praktično ne postoje. Ipak, kada je stigao prvi nalaz biopsije, ulio joj je tračak nade. No i to je bio pogrešan nalaz. U međuvremenu, tumor je porastao na 6–7 centimetara.
U trenutku kada bi mnogi klonuli, Danica je odlučila da živi kao da se ništa ne dešava.
– Nakon svega sam otišla sam sa prijateljicom na kafu i sećam se da su mi suze same tekle, a onda sam ujutru isplakala dušu. Ubrzo sam otišla u manastir Tumane i zaista od srca rekla: “Bože, neka je volja Tvoja.”, govorila je Danica za “Blic” pa je dodala da je tada imala čitav spektar emocija ali da joj je najviše bilo žao porodice i prijatelja:
“Za sebe sam mislila – niko iz ovog života nije izašao živ. Ako me Bog zove, ja mu sa radošću idem. Ali sam želela još da živim.”
Iako je prihvatila mogućnost smrti, najteže joj je bilo zbog najbližih.
“Postala sam ćelavi stvor, a onda – ratnica”
O strahu koji se ne meri brojevima, govorila je kroz suze.
Više od 66 terapija – hemioterapija, imunoterapija, promene režima, neizvesnost – sve je to prolazila uz nadu i prkos. Na društvenim mrežama je delila svoje metode borbe, ne da bi postala uticajna, već da bi druge ohrabrila.
Sa verom i ljubavlju, pretvorila je svoju bolest u misiju podrške.
Danici su kasnije uvedene nove hemioterapije, poput karbona i gemzare, nakon čega je rak počeo da se povlači.
Njena borba trajala je od oktobra 2023. do 30. decembra 2024. godine i još nije bila potpuno završena. Posle operacije, tokom koje joj je odstranjena cela leva dojka i svih 26 limfnih čvorova iz pazuha, njeni organi bili su čisti. Ipak, razmatrala je koje terapije dalje da odabere, jer joj je bilo važno da donese pravu odluku.
Iako joj lekari još nisu zvanično saopštili da je zdrava, ona je znala da jeste. Doktori su insistirali da završi terapije ili zračenja kako bi se “zaokružila priča”, ali s obzirom na to da su svi nalazi, skeneri i magnetne rezonance, bili čisti, a ona se osećala odlično, preostalo joj je samo da sačeka dan kada će joj i zvanično biti potvrđeno da je pobedila bolest.
– Verujte u sebe i gledajte sebe kao pobednike. Okružite se pozitivnim ljudima, udaljite se od onih negativnih i slušajte svoje telo – ono jedino nepogrešivo zna kako se oseća i šta mu treba. Ova bolest je bolest duše, a kada dušu izlečimo, isceljenje počinje. Život je prelep i sve prođe – i dobro i loše. Slavite ga svakog dana! – poručila je na kraju razgovora za “Blic”, neposredno pre smrti.
I dok se gasila, Danica je sijala. I ostavila plamen koji traje
Danica je preminula, ali je živela onako kako je volela – punim srcem, bez zadrške. Smejala se i onda kada je bilo najteže, odbijajući da svakodnevicu podredi bolesti, strahu i očaju. Bila je žena koja je, čak i u trenucima lične borbe, svetlela za druge.
Njena borba, koja je trajala više od godinu dana, tiha je lekcija o hrabrosti. Nije tražila sažaljenje, već je pružala nadu. Nije dozvolila da bolest definiše njen život niti da joj oduzme dostojanstvo. Čak i kada su joj rekli da je rak nestao sa snimaka, ona je znala da prava pobeda dolazi iznutra – iz načina na koji živiš dok si živ.
Ova tužna vest nije samo oproštaj, ona je i podsetnik. Da budemo bolji, da budemo prisutni, da se smejemo i kad nam je najteže. Da grlimo i da pamtimo.
Danica je pokazala kako se voli, kako se bori i kako se svetli – čak i kada je najtamnije. Zato, iako je više nema, njen trag ne bledi. Ostavila nam je putokaz. Na nama je da ga sledimo.
Milka Podrug Kokotović, istaknuta jugoslovenska i hrvatska glumica, kao i doajenka dubrovačkog Pozorišta Marina Držića, preminula je danas u Splitu u 95. godini života, javlja hrvatski “tportal”.
Njena glumačka karijera u dubrovačkom teatru ostavila je neizbrisiv trag. Kroz više od 150 uloga koje su obuhvatile širok repertoar žanrova i stilova, Milka je postala nezaobilazno ime pozorišne scene.
Milka je glumačku edukaciju stekla u Zagrebu i Sarajevu, gde je 1953. diplomirala na Državnoj glumačkoj školi. Nakon početnih koraka u Šibeniku, već 1954. postaje članica ansambla dubrovačkog Pozorišta Marina Držića, gde je ostala gotovo neprekidno do kraja svoje karijere. Izvan matične scene nastupala je samo u retkim prilikama: u Zagrebu je 1978. godine tumačila Šarlotu fon Štajn u predstavi „Razgovor u kući Štajn o odsutnom gospodinu fon Geteu“ (Peter Haks), dok je 2002. godine u splitskom Hrvatskom narodnom kazalištu igrala u drami „Nosi nas reka“ (Elvis Bošnjak).
Od 1964. godine redovno je učestvovala na prestižnim Dubrovačkim letnjim igrama, ostvarivši zapažene uloge poput kraljice Ane u „Životu i smrti Eduarda II, kralja Engleske“ Bertolta Brehta, kao i Livije Ancile, Klare Anite u Krležinom „Aretreju“, te Kler u „Poseti stare dame“ Fridriha Direnmata.
Milka Podrug Kokotović je svojim nastupima ovekovečila likove dubrovačkih dramskih klasika: tumačila je Laure i Sadi u „Dundu Maroju“ Marina Držića, Kate Kapuralicu Vlaha Stullija, kao i Slepа Maru i Maru Beneša u „Dubrovačkoj trilogiji“. Njene upečatljive interpretacije obuhvataju i uloge u delima domaćih i stranih modernih autora: od Madame Pace u „Šest lica traži autora“ i Gospođe Frole u Pirandelovom „Tako je (ako vam se čini)“, do Ranjevske u Čehovljevom „Višnjiku“, Osobe A u Olbijevoj „Tri visoke žene“, pa sve do Hasanaginice Milana Ogrizovića, Gige Barićeve u Begovićevom „Bez trećega“ i Klare u Krležinoj „Ledi“.
Njena umetnost bila je oličenje karakterne glumice, sposobne da jednako ubedljivo tumači tragične heroine, poput Jokaste u Euripidovim „Feničankama“, ali i komične likove, kao što je Dadilja u Šekspirovom „Romeu i Juliji“.
