Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio video-snimak na Instagramu
Podsetio na izazove s kojima se zemlja suočavala i snagu naroda
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je video-snimak na svom Instagram nalogu, u kojem je prikazao šta je postignuto tokom prethodne radne nedelje.
Vučić je naglasio da napori građana Srbije ne mogu biti zaustavljeni:
– Od ove nedelje koračaćemo sigurno, sa verom u srcu i duši, jer Srbiju koja stvara, gradi i sanja, niko ne može da zaustavi – rekao je predsednik.
Vučić je podsetio na izazove s kojima se zemlja suočavala, ali i na snagu i otpornost naroda:
– Prolazili smo kroz teškoće, nailazili na prepreke, ali nas nisu slomili. Nisu mogli, jer snovi naroda koji veruje u rad, poštenje i ljubav prema svojoj zemlji, ne mogu biti uništeni.
“Nedelja sa predsednikom”
Ohrabrio građane da nastave da rade zajedno za bolju budućnost Srbije, naglašavajući vrednosti koje su oduvek vodile narod:
– Ponos, dostojanstvo i vera u bolje sutra oduvek su nas vodili! Zato nastavljamo zajedno ka cilju, hodam ispred vas da budem štit, da se borim i da sve što mogu dam za zemlju koju volim. Svi moramo napred za Srbiju – zajedno, snažno, nepokolebljivo. Živela Srbija – dodao je Vučić.
Podsetimo, predsedniku Vučiću prekjuče je naglo pozlilo tokom boravka u Sjedinjenim Američkim Državama, nakon čega je zatražio lekarsku pomoć i posle pregleda doneo odluku da se vrati u Srbiju iz SAD.
U jugozapadnom delu Moskve danas je došlo do snažne eksplozije u višespratnoj zgradi u ulici Generala Tjuleneva.
Prema nezvaničnim informacijama, eksploziju je izazvao gas i izazvao je veliki požar koji je zahvatio stanove na devetom spratu zgrade.
Delovi jednog sprata su se, kako se navodi, urušili, pri čemu je nekoliko ljudi poginulo, a više od 15 je povređeno. Neki od stanovnika su bili zarobljeni na višim spratovima, odakle su pozivali u pomoć kroz prozore dok su vatrogasci pokušavali da obuzdaju požar i gust dim.
U jugozapadnom delu Moskve danas je došlo do snažne eksplozije u višespratnoj zgradi u ulici Generala Tjuleneva.
Prema nezvaničnim informacijama, eksploziju je izazvao gas i izazvao je veliki požar koji je zahvatio stanove na devetom spratu zgrade.
Delovi jednog sprata su se, kako se navodi, urušili, pri čemu je nekoliko ljudi poginulo, a više od 15 je povređeno. Neki od stanovnika su bili zarobljeni na višim spratovima, odakle su pozivali u pomoć kroz prozore dok su vatrogasci pokušavali da obuzdaju požar i gust dim.
Prema lokalnim medijima i očevicima na terenu, požar se brzo proširio kroz nekoliko stanova, a službe za vanredne situacije i dalje pretražuju zgradu.
Nema zvanične potvrde uzroka eksplozije, ali se spekuliše da je u pitanju kvar na gasnoj instalaciji.
Ruske vlasti još nisu zvanično objavile broj poginulih i ranjenih, ali se očekuje više informacija tokom večeri, piše Telegraf.
Neutješni otac, preplavljen je različitim emocijama, trenutno ga najviše obuzima bijes zbog prvostepene presude u kojoj su Blažići dobili 20 godina zatvora.
Kivan je na tu činjenicu, ali i na istragu. Prema njegovim riječima, oca svirepog ubice zaštitila je vojska, ali ne samo njega, već i još neke svoje pripadnike.
Sa Sašom su novinari Blica razgovarali u dvorištu njegove porodične kuće, gdje ga svaki milimetar podsjeća na njegove najmilije koje više nikada neće vidjeti. Bijesan zbog presude
– Jako sam bijesan zbog presude koja je izrečena. Sramota, 20 godina za njih dvojicu, to je nagrada za njih, nikakva kazna. I tada sam pravio problem, kada su donijeli tu sramnu presudu, ali i tokom cijelog suđenja sam bio najglasniji. Dok su drugi roditelji sjedjeli, ćutali i pratili suđenje kao da su u bioskopu, ja sam se konstantno žalio. Kasnije, kada smo sjeli da razgovaramo, oni su meni rekli da sam bio u pravu za sve. Naravno da sam u pravu, ubili su mi dva djeteta, ne mogu da sjedim normalno na suđenju i da se ne bunim. Jednom sam čak lupao pesnicama u staklo u sudnici – ispričao je vidno uznemiren Saša.
On je za Blic istakao da se nikada neće predati i odustati od borbe protiv Blažića, koji su mu oduzeli ono najvrjednije što je imao u životu.
Bijesan sam i neću da se pomirim sa tom presudom. Još više me je razbjesnilo kada sam čuo da su se žalili na tu bezveznu presudu. Oni su stisli petlju da se žale, a dobili su nagradu, ne kaznu. Njih dvojica su trebali da budu ubijeni, obojica, ili da dobiju doživotnu kaznu zatvora – govorio je Saša bijesno, a u očima su mu se skupljale suze.
Čeka odluku Apelacionog suda
Panić je objasnio da nestrpljivo čeka da vidi kakvu će odluku donijeti Apelacioni sud, ali i da jedva čeka da se ubica i njegov otac prebace iz istražnog zatvora. Prema njegovim riječima, njih dvojica su u pritvoru kao u hotelu.
– Svakako ćemo se pojaviti gore u apelaciji, kada budu odlučivali o žalbama. Vidjećemo šta će da bude do kraja suđenja. Zapravo, čekamo da vidimo šta će apelacija odlučiti. Nadam se, i mislim da bi trebalo, da ta žalba bude odbijena i da će oni što prije otići da leže robiju tamo gdje treba. U pritvoru u Smederevu, gdje se sada nalaze, oni su kao u hotelu. Mislim da su zbog toga i pisali žalbu, da što više produže boravak tamo jer znaju šta ih čeka u pravom zatvoru, a nama je cilj da se što prije prebace na mjesto gdje će služiti kaznu – zaključio je ožalošćeni otac.
Planiraju tužbu
Nakon tragičnog ubistva oba djeteta, objašnjava da ne postoji suma novca koja bi mogla da nadomjesti njegov gubitak. Objašnjava na koji način su Blažići sačuvali svoju imovinu, ali i koji su sljedeći koraci koje će preduzeti on i njegova supruga.
– Supruga i ja planiramo a ih tužimo za nematerijalnu štetu. Na sve načine su pokušali da ne prisustvuju suđenju, da se njihova porodica ne kida, da se ne pojavljuju, a mi smo se konstantno mrcvarili sa njima. Sve što imaju, prepisali su na dedu, samo da bi izbjegli da plate odštetu. Mene je sramota i da kažem odštetu, jer moja dva djeteta ne mogu da se plate. Da imaju sve na ovom svijetu, oni meni ne mogu da plate to što su mi ubili dva djeteta – rekao je.
– Imao sam samo njih dvoje, sina i kćerku, oni su mi ubili oboje – izustio je Saša kroz suze.
On nije želio da razgovara za medije ovoga puta, što se do sada nije dešavalo, ali je ekipi “Blica” izašao u susret.
Na groblju u selu Paskovcu, nadomak Loznice, od danas, počivaju Nataša (50) i Miroslav (58), muž i žena, koji su živeli godinama u skladnom braku u kom nisu imali djece.
Nataši M. je juče ujutru javljeno da joj je u loznickoj bolnici umro muž. Podijelila je tu vijest sa njegovim roditeljima sa kojima žive u istoj kuci.
Poslije otprilike dva sata, rekla im je da ide na sprat po hljeb. Nije se vraćala. Roditelji su je potrazuli na spratu i zatekli su je obješenu.
Supružnici su bili primjer ljubavi i razumijevanja, pa ih oplakuje čitav kraj.
Vest o smrti saopštena samo nekoliko dana nakon što je otkriveno da se teško razboleo.
Zoran Zdravković, gitarista, tekstopisac i kompozitor, osnivač i frontmen čuvenog hard-rok i hevi-metal benda “Kraljevski apartman”, preminuo je u 69. godini.
Tužnu vest saopštio je bend na društvenim mrežama, samo nekoliko dana nakon što su fanovi obavešteni da se Zdravković bori sa teškom bolešću.
– Dragi prijatelji, ratnici, saborci koji nas verno pratite ovih 30 godina, moramo i želimo da vas obavestimo o nečemu. Zbog bolesti našeg gurua bili smo primorani da ovog leta otkažemo sve nastupe i da se nadamo brzom ozdravljenju i da uskoro nastavimo da uveseljavamo sve vas koji nas godinama podržavate i pratite gde god da se nađemo. Našem i vašem Zoranu želimo da se brzo oporavi i da se uskoro ponovo družimo svi zajedno na novim i još jačim nastupima – stajalo je tada u objavi benda.
Nažalost, borba je završena tragično – Zoran je preminuo, ostavivši neizbrisiv trag na domaćoj rok sceni.
Zdravković je rođen 1955. godine. Godine 1997. osnovao je bend “Kraljevski apartman”, zajedno sa Zoranom Lalovićem Lotkom, i uz podršku legendarnog Bore Đorđevića, frontmena grupe “Riblja čorba”.
Pre osnivanja benda, Zdravković je bio član više muzičkih sastava, ali je upravo sa “Kraljevskim apartmanom” dostigao vrhunac svoje karijere. Njegove pesme, virtuozna gitara i autentičan autorski pečat ostavili su dubok trag među ljubiteljima tvrđeg zvuka u regionu.
Policajac iz Beograda A.M. (37), zaposlen u Policijskoj stanici Zemun, uhapšen je zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, saznaje “Blic”.
Njegov auto su prekontrolisali policajci iz unutrašnje kontrole danas kod Ražnja i nakon toga mu odmah stavili lisice na ruke.
– Dana 3.maja 2025. godine, u saradnji sa Službom unutrašnje kontrole Odseka u Nišu, u trajanju do 48 sati zadržan je policijski službenik Policijske uprave u Beogradu – PS Zemun A.M. (37) zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.
Kod njega je prilikom redovne kontrole od strane Interventnog odeljenja dana 2.maja 2025. godine u 21.20 časova na benzinskoj stanici “OMV”
Ražanj prilikom kontrole putničkog motornog vozila kojim je isti upravljao pronađeno dva džaka bruto mase od oko 60 kilograma sa belim tabletama okrugle boje za koje se veštačenjem utvrdilo da se radi o supstanci koja služi za izradu amfetamina, te će isti uz krivičnu prijavu biti priveden i saslušan u Osnovnom javnom tužilaštvu u Aleksincu – saopštilo je OJT Aleksinac.
Porodica, prijatelji, kolege i poštovaoci okupili su se kako bi joj odali počast i u tišini se oprostili od umetnice koja je godinama svojim talentom i predanošću obogaćivala srpsko pozorište.
Glumica Narodnog pozorišta, Anđelka Milivojević Tadić, preminula je u 61. godini života, a danas je na Novom groblju u Beogradu održana njena sahrana.
Porodica, prijatelji, kolege i poštovaoci došli su da joj odaju poslednju počast i oproste se od umetnice koja je decenijama obogaćivala domaću pozorišnu scenu.
Među prvima koji su stigli na sahranu bio je glumac Milan Mihailović, a ubrzo su se pojavili i glumica Milica Milša sa suprugom, scenaristom Žarkom Jokanovićem, i sinom Antonijem, kao i koleginica Nela Mihajlović.
Brojni prijatelji i kolege uputili su reči utehe i saučešće Anđelkinom suprugu, glumcu Ljubivoju Tadiću, koji je primao izraze podrške u ovim teškim trenucima.
Počast su joj odali i pevač i glumac Đorđe David, zatim glumac Miloš Vlalukin, kao i nekadašnji upravnik Narodnog pozorišta Radoslav Zelenović. Saučešće porodici izjavila je i poznata glumica Suzana Petričević.
Opelo je služeno u Hramu Svetog Nikole, koji se nalazi u sklopu Novog groblja, u prisustvu porodice, prijatelja i kolega, koji su u tišini i dostojanstvu ispratili Anđelku na večni počinak.
Anđelka Milivojević Tadić ostaće upamćena po svom izuzetnom glumačkom talentu, posvećenosti sceni i toplini koju je unosila u svaku ulogu, kao i u srca onih koji su je poznavali.
Odana pozorištu
Anđelka Milivojević Tadić rođena je u Valjevu, gradu u kojem je napravila svoje prve umetničke korake i započela put ka sceni koja će postati njen životni poziv. Njena posvećenost glumi i duboko razumevanje teatarske umetnosti doveli su je do Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, gde je diplomirala glumu u klasi profesora Predraga Bajčetića, jednog od najznačajnijih pedagoga savremenog srpskog glumišta.
Već početkom devedesetih godina pokazala je izuzetnu darovitost i izražajnost. Poseban trenutak u njenoj karijeri desio se 1990. godine, kada je tumačila ulogu u Eshilovoj Orestiji, u režiji Mire Erceg. Ta predstava nije bila samo umetnički uspeh, već i simbolično otvaranje obnovljenog Narodnog pozorišta u Beogradu, a Anđelkina uloga ostala je zapamćena kao jedno od svetlih mesta tog velikog povratka scene svom domu.
Članica ansambla Narodnog pozorišta postala je 1995. godine i tu je ostala do kraja karijere, ostavivši neizbrisiv trag kroz brojne značajne i slojevite uloge. Publika i kritika posebno su upamtili njeno ostvarenje u ulozi Silvije u predstavi Daktilografi autora Šizgala, za koju je nagrađena na Susretima vojvođanskih pozorišta — priznanje koje je potvrdilo njenu snagu, dubinu i posvećenost umetnosti.
Nekadašnji košarkaš Rafael Ruljan preminuo je u 74. godini, saopštio je madridski klub.
U saopštenju se navodi da je Ruljan igrao za Real od 1969. do 1987. godine.
Sa madridskim klubom osvojio je tri evropska Kupa šampiona, četiri FIBA Interkontinentalna kupa, jedan evropski Kup pobednika kupova, 14 titula u španskom prvenstvu, devet nacionalnih Kupova, kao i jedan španski Superkup.
Za reprezentaciju Španije odigrao je 162 utakmice, a sa ovom selekcijom 1973. godine osvojio je srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu.
On je tokom karijere pokrivao pozicije centra i krilbog centra i predstavlja jednu od najvećih legendi “kraljevskog kluba”.
U domu porodica žrtava masakra u selima Dubona i Malo Orašje, umrlice se i dalje kite cvećem, a njihovi grobovi se svakodnevno posećuju. Dve godine su prošle od kobne noći kada je ugašeno devet nedužnih života, a kako je za Kurir ispričala Suzana Ranković, sestra Dalibora Todorovića, jedne od žrtava Uroša Blažića, u njihovim životima sve je ostalo isto.
Suzana i Dalibor Todorović Foto: Društvene Mreže
Veliki trag
– Taj 4. maj urezan je kao rana koja ne zaceljuje ni u porodicama, ni u selima Dubona i Malo Orašje, ni u dušama svih koji su ih poznavali. Kod svih ostalih se život donekle vraća u normalu, svako živi svoj život, a najveći trag je ostao u domovima žrtava gde majke, očevi, sestre, braća, bake i deke i dalje na sebi nose trag tuge – započela je Suzana.
– Nama više nikada neće biti ta sreća, ta radost, taj osmeh, ta melodija koja se u domu svakodnevno čula, silom su nam okrenuli život naopako. Moj dom je pretvoren u muzej dragih uspomena u kome je moj brat sva umetnost i lepota koji sa svake slike pruža mio pogled iskren osmeh i mladost.
Suzana se osvrnula i na presudu koja je doneta sredinom decembra prošle godine kada su i Uroš i njegov otac Radiša Blažić osuđeni na po 20 godina zatvora.
– Ne znam kako su procenili koliko jedan život vredi. Kako se niko nije zapitao da je možda među tim ubijenim mladim ljudima neko mogao biti najbolji električar, najbolji policajac, najbolja učiteljica, najbolji pekar, najvredniji poljoprivrednik – pita se neutešna sestra.
Inače, za 8. maj zakazana je sednice Apelacionog suda u Beogradu radi razmatranja žalbi na prvostepenu presudu Višeg suda u Smederevu, a Suzana, kako kaže, nada se da ne postoji šansa da se krvniku umanji kazna.
– Iskreno se nadam da se o smanjenu kazne i ne razmatra, i ovako su osuđeni na minimalne i sramotne kazne u poređenju sa zlom koje su nam naneli. Uroš u zatvoru živi kao u hotelu, a nama je napravio pakao od života – kaže Suzana i dodaje
– Nedavno je bio u Smederevu u zubnoj ambulanati, ali zbog ljudi koji su se tamo slučajno našli postojao je rizik za njega i onda ga odveli u privatnu ordinaciju jednu od skupljih, takođe u Smederevu. Svoj život je nastavio, a naš zaustavio tog 4. maja 2023. godine – potresnim tonom otvorila je dušu Suzana.
Dalibor Todorović Foto: Društvene MrežeBiblioteka dobila ime po Dači
Sestra ubijenog Dalibora otkrila je da je u planu otvaranje biblioteke koja će nositi ime njenog brata. Oduševljena idejom i ponosna što su njegovi nastavnici i drugari uspeli u tim zamislima kroz koje će Dača večno živeti.
– Dačine nastavnice iz Tehničke škole u Mladenovcu imale su želju da naprave javnu biblioteku koju će nazvati po njemu u znak sećanja i sa ciljem da deca dolaze, uzimaju knjige, razmenjuju ih i druže se, zbog toga što je i Dača bio takav, uvek pozitivan i druželjubiv – kaže Suzana i dodaje da će biblioteka početi sa radom od 5. maja, dan nakon obeležavanja dvogodišnjice masakra u kom je Dalibor ubijen sa ostalom omladinom.
– To je jako lepo od njih, mnogi učenici su se pridružili tome kako bi se sve to ostvarilo. Dačin školski drug je takođe bio u toj organizaciji i iskreno mi je izuzetno drago što mog brata svi pamte po tako lepim stvarima, što drugarstvo nije prekinuto, već se čuva za neko drugo vreme i što ostaje uspomena – zaključila je ponosna sestra.
“Nadala sam se da ću kada budem prisustvovala suđenjima videti u tim zlim očima razlog što je uradio to što je uradio, ali on nas nije ni pogledao. Ne postoji nikakva empatija, nikakav osećaj krivice i to je sve velika patnja…”
Ovim potresnim rečima za Kurir počinje svoju ispovest Biljana Mitrović, majka ubijenog Petra Mitrovića (25) iz Malog Orašja, kog je 4. maja 2023. godine bez ikakvog razloga ubio Uroš Blažić (21) zajedno sa još osam žrtava, dok je 12 ljudi teško ranio u svom krvavom piru.
Petar Mitrović Foto: Printskrin/Facebook
Uroš Blažić i njegov otac Radiša Blažić, pukovnik Vojske Srbije, podsetimo, osuđeni su prvostepenom presudom Višeg suda u Smederevu na po 20 godina zatvora, što je kod ožalošćenih roditelja izazvalo veliki bes.
Iako su prema Krivičnom zakonu, Blažići dobili maksimalne kazne, na ovu presudu zanemeli su i oni koji nisu poznavali žrtve.
– Sve je velika nepravda, Uroš Blažić živi, a naše dece više nema, šta god da se desi, 20 godina je malo i za njega i za oca – rekla je neutešna majka čiji je sin bitku za život izgubio 50 dana posle masakra.
Kako kaže Biljana, za nju i njenu porodicu svaki dan je isti, ali sećanje na ubijenu decu zauvek će, kako kaže, živeti kroz njih.
– Njihov život je bio to druženje i taj fudbal na Ravnom Gaju, a mi ćemo nastaviti tako kako su oni krenuli. U njihovu čast i na njihovo sećanje organizovaćemo između ostalog i turnir, pored samog pomena žrtava – rekla nam je Biljana.Rekonstrukcija zločina
x Uroš Blažić se na fudbalskom terenu u Mladenovcu posvađao sa društvom
x Besan je seo u svoj auto, otišao u selo Šapšin i iz vikendice uzeo pušku x Kolima odlazi u selo Malo Orašje, gde pucao u 11 drugova koji roštiljaju u centru sela x Potom seda u auto i odlazi u susedno selo Dubona, gde ubija troje mladih u dvorištu škole x Seda u auto i beži ka Kragujevcu, a na izlazu iz Dubone ostavlja svoj auto x Zaustavlja taksi i taksisti preti bombom i primorava ga da ga vozi u Vinjište x Tu se skirva na imanju rođaka, gde ga je policija i pronašla
Ona je ranije ispričala i kako je saznala za masakr kobne noći koja je ostala urezana u pamćenju i drugih roditelja koje je spojila ista tuga.
– Tog dana Petar je radio, a kasnije je trebalo da ide u Smederevo kako bi se video sa nekom drugaricom. Majka ne može da spava, čeka svoje dete, pa sam tako i aj gte večeri. Čekam ga u dnevnom boravku, suprug je otišao da spava, a u jednom trenutku je izleteo iz sobe. Galami. Kaže: “Tata pobi nas čovek na Ravnom Gaju, dolazi brže!” – prisećajući se govorila je Biljana.
– Počela sam da vrištim, pomislim možda su se potukli, možda je nešto bilo. Moju vrisku su čuli i sinovi koji su bili na spratu kuće, silaze i uzimaju štake, lopate da ga brane. Peca je to tako strašno izgovorio, krenuli smo kolima gore. Stigli smo, deca su molila za pomoć, nisam stigla da uđem kod spomenika i moja deca su već iznosili Petra.
Kako je u svojoj potresnoj ispovesti ispričala Biljana, njen Petar je imao osam metaka u sebi, a svi su se čudili kako je uopšte i bio živ. Nažalost, Petar je dobio sepsu i preminuo je u bolnici 23. juna 2023. godine i tako postao deveta žrtva krvnika.
