Zemunac Jovica Radonjić (35) ubijen je pre 10 godina na Zvezdari. U momentu pucnjave, sa njim je bio njegov prijatalj Miloš Mijatović, koji je tom prilikom teško ranjen.
Radonjić je ubijen kada se sa prijateljem dovezao do zgrade u kojoj je živeo sa suprugom. Kako su tada ispričali očevici, Radonjić i Miloš su se dovezli do platoa ispred zgrade crnim terencem marke “ševrolet”. Kada su izašli iz vozila, na njih je zapucao mlađi muškarac, koji je imao navučenu kapuljaču. Radonjić je skočio na napadača u pokušaju da se odbrani, ali je on zapucao i ranio ga u predelu grudi. Preminuo je desetak minuta kasnije u naručju supruge. Tokom pucnjave, napadač je Radonjićevog prijatelja pogodio u noge.
– Sedela sam u stanu s kumom i gledala video-nadzor. U tom trenutku videla sam supruga kako s vozačem prilazi stanu. Vraćao se iz rodne Kule. Izašao je iz kola i tad mu je prišao neki mladić. Pomislila sam da je komšija, ali je on izvadio pištolj i zapucao ka Jovici, pa potom i u Miloša. Istrčala sam napolje i pozvala Hitnu pomoć. U novembru je bio otet. Eto šta sam dočekala, da posle godinu i po palim mužu sveću – rekla je posle zločina Radonjićeva supruga.
Jovica Radonjić Foto: Privatna Arhiva
Pre nego što je ubijen, razgovarao je telefonom i sa svojim ocem i kumom koji je čuo poslednje Jovičine reči: “Šta je, šta me gledaš”, a zatim i pucnje.
Nakon ubistva, Radonjićev otac Bogdan tvrdio je da su njegovog sina “prodali prijatelji”.
– Otišli su u inostranstvo 7. aprila, a on je dan kasnije ubijen. Ne verujem da je to slučajnost. Ubica je znao da moj sin nema oružje, da mu je oduzeto, kao i blindirani automobil – rekao je za medije tada Radonjićev otac.
Nakon ubistva se verovalo da se motiv i nalogodavac ubistva kriju u Radonjićevim kriminalnim aktivnostima, među kojima je i iznuda u kojoj je učestvovao sa sada takođe pokojnim Blažom Đurovićem. Oni su oteli Nemanju Ivanova, koji je od Đurovića uzeo novac da bi kupio narkotike u Južnoj Americi. Kako se plan izjalovio, a novac je potrošio, nije imao kako da vrati dug koji je bio veći od 50.000 evra. Nekadašnji prijatelj odlučio je da novac pokuša da povrati silom, a u tome mu je pomogao Radonjić. Posle otmice, Ivanova su odvezli u napuštani objekat na periferiji grada, gde su ga danima tukli, mučili i ponižavali. Ivanov je uspeo da pobegne, i govorilo se o tome da je smislio plan za osvetu.
Zato se odmah nakon ubistva Radonjića ispred zgrade u Ulici Ante Bogićevića posumnjalo da iza zločina stoji upravo Ivanov. Ipak, on nije bio dostupan nadležnim organima jer je već tada bio u bekstvu zbog toga što ga je policija tražila zbog sumnje da je u januaru iste godine ubio Vladana Veličkovića u hotelu “Majdan”.
Posle otmice Ivanova, Đurović i Radonjić su se sukobili zbog novca. Blažo Đurović je sa ekipom krajem 2014. godine oteo Radonjića. Stavili su ga u gepek, pretukli i izbacili iz vozila ispred VMA. Iako Radonjić nije želeo da sarađuje u istrazi, ubrzo je sve razotkriveno, pa su protiv Đurovića i pomagača podnete krivične prijave. Njih dvojica su, navodno, izgladili odnose, ali je Radonjić ubrzo ubijen.
Blažo Đurović Foto: Dragana Udovičić, Privatna Arhiva
Hapšenje posle pet godina
Pet godina kasnije, u martu 2020. godine, podneta je krivična prijava protiv Dragana Mitrovića. Iako su kamere na njegovoj kući snimile likvidaciju, protekle su godine dok se nije došlo do identiteta osumnjičenog i to zahvaljujući svedoku. On je od 2016. godine bio u zatvoru zbog drugih krivičnih dela.
Govorilo se i o tome da su do Mitrovića doveli biološki tragovi, a da je snimak likvidacije potvrdio tezu da je Radonjiću ispalio jedan metak u srce i tri u grudi. Iako se sumnjalo da je Mitrović počinio zločin po nalogu, nalogodavac nikad nije otkriven. U optužnici Višeg javnog tužilaštva u Beogradu protiv Mitrovića nisu navedeni motivi ovog ubistva, niti se pominje eventualni nalogodavac likvidacije.
Ranjeni Mijatović opisao zločin
Na suđenju Mitroviću svedočio je Miloš Mijatović, koji je ranjen u noći kada je Radonjić ubijen. On je ispričao kako je izgledala likvidacija i reko da je “siguran da je Mijatović ubica”.
On je ispričao da se sa Radonjićem tog dana vraćao iz Kule i da su pred zgradu stigli oko 19 sati. Kako je rekao, Zemunac je izašao iz automobila, a on je prešao na mesto vozača da bi vratio auto vlasniku. Muškarac je prišao i napao ga, a ja sam se bacio na suvozačko sedište. To je trajalo svega nekoliko sekundi.
Kako je opisao, Radonjić je izašao iz automobila na parkingu i pričao telefonom, kada mu je napadač prišao. Istakao je da je Radonjiću falio “možda milimetar da ga ščepa”.
– Napadač je upucao Jovicu, ispalio je četiri ili pet metaka, ne znam. Ja se bacam na suvozačevo sedište jer je “prešao” na mene, verovatno da me likvidira. Upucao me je sa četiri metka. Izlazim tada, bio sam svestan i sve je trajalo par sekundi – rekao je Mijatović, a na pitanje tužioca da li je Mitrović osoba koja je pucala odgovorio je potvrdno.
Upitan od strane Mitrovićevog branioca zašto je tek posle pet godina rekao da je Mitrović pucao, odgovorio je da je “dao opis kada je bio siguran” i rekao da je Mitrovića prepoznao tokom policijskog prepoznavanja.
– Bilo je četiri ili pet osoba iza stakla, tako da me ne vide i ja nisam imao nikakvih sumnji po pitanju okrivljenog. Jednostavno sam ga prepoznao po građi i licu, čak i posle pet godina – rekao je pred sudom.
Foto: printscreen YT
Opisao je i da je napadač došao sa njegove leve strane i da je pištolj “verovatno držao u desnoj ruci” i rekao da ne može da objasni šta je napadaču bilo na licu jer se ne seća, ali da se okrivljenog Mitrovića seća jer mu je prišao na metar, do metar i po.
Upitan da se izjasni o Mijatovićevom svedočenju, Mitrović je rekao da on “nije ni u kakvoj vezi sa ubistvom”.
– Niti poznajem čoveka, niti ovog drugog, nikad nikoga nisam upucao. Ceo život sam krao i imao sam za hleb i benzin, ali ovo nisam – rekao je.
Ubistvo bez sudskog epiloga
Krivični postupak protiv Dejana Mitrovića je obustavljen u novembru 2022. godine jer je preminuo.
Tako je slučaj ubistva Radonjića ostao nerazjašnjen i bez sudskog epiloga.
Zemunac otet godinu dana pre ubistva
Radonjić je bio otet 2014. godine, a presuda za tu otmicu usledila je šest godina posle njegove smrti.
Jedan od optuženih za otmicu bio je Blažo Ðurović, ubijen u martu 2018. godine, a njegov brat Aleksandar osuđen je na tri godine zatvora, kao i Dejan Vujić. Nikola Savić je osuđen na dve godine zatvora, a toliko je dobio i Dragan Racković, kojem je zbog ranije kazne od šest godina zatvora za prodaju droge, izrečena jedinstvena kazna od sedam godina.
Zoran Pavlović i Jovan Knežević oslobođeni su optužbi, Pavlović za otmicu Radonjića, a Knežević da je prikrivao tragove i na taj način pomagao u izvršenju krivičnog dela.
Prema optužnici, Blažo Ðurović i ostali su se dogovorili da namame Radonjića u kafić u Kumodražu, gde su ga tukli i maltretirali. Potom su ga vezali i smestili u automobil na zadnje sedište pošto su hteli da ga odvezu na izvesnu šljunkaru na obali Dunava, ali je Radonjić uspeo da se oslobodi trake kojom je bio vezan i da pobegne. Otmičari su navodno nameravali da mu iznude novac za otkup slobode.
Radonjić i ubijeni Blažo Ðurović navodno su ranije bili prijatelji.
Godinu dana kasnije, sud je ukinuo deo presude i vratio je na ponovno odlučivanje.
Usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Rackovića, Apelacioni sud je preinačio prvostepenu presudu u pogledu kazne i pravosnažno ga osudio za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga na pet godina. Racković je prvostepeno za drogu bio osuđen na šest godina, ali je Apelacioni sud smanjio kaznu zatvora na pet, uz obrazloženje da ima dosta olakšavajućih okolnosti na njegovoj strani.
Sud je potvrdio oslobađajući deo presude, odnosno oslobodio Zorana Pavlovića optužbe da je izvršio krivično delo otmica, kao i Jovana Kneževića optužbe da je počinio krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog dela.
Pravosnažno je oslobođen i brat ubijenog Blaža Ðurovića, Aleksandar od optužbi za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.
Ko je bio Jovica Radonjić?
Jovica Radonjić je rodom iz Kule, a među ljudima uz koje je odrastao i sa kojima se družio bili su i pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO), čija je baza bila smeštena u tom mestu. Prema rečima Jovičinog oca Bogdana, većina “crvenih beretki” su bili dobri momci, ali je među njima bilo nekoliko “sumnjivih tipova” sa kojima se njegov sin zbližio i na koje se ugledao.
Jovica Radonjić je hapšen više puta, a poslednji put u decembru 2014. godine kada je “pao” sa svojom petočlanom ekipom. Kod njih su nađena četiri pištolja i revolvera, a oduzeta su i dva automobila, “BMW” i “audi”. Radonjić je praćen jer se verovalo da sakuplja novac od sitnijih dilera.
Operativna saznanja policije bila su da je Radonjić, svojevremeno član “pajser brigade” kriminalne grupe “Firma”, novosadskog ogranka zemunskog klana, posle izlaska iz zatvora svoje aktivnosti preselio u Beograd. Bio je član “Firme”, navijačke grupe FK “Vojvodina”, koja je kao filijala zemunskog klana služila za rasturanje narkotika po Novom Sadu i Vojvodini. Hapšen je i u akciji “Sablja” i osuđen zbog trgovine drogom. Ubrzo posle hapšenja u Beogradu, nagodio se sa tužilaštvom i zbog nelegalnog posedovanja oružja dobio je dve godine i četiri meseca zatvora.
Miladin Suvajdžić zvani Đura Mutavi Foto: Privatna Arhiva
Kriminalnu grupu “Firma” vodio je Miladin Suvajdžić zvani Đura Mutavi, koji je kasnije postao svedok saradnik. Radonjić je tvrdio da je “samo prepakivao heroin i vodio knjige”. Prvostepenom presudom osuđen je na četiri godine zatvora zbog trgovine drogom.
Grupa “Firma” je bila suprotstavljena “veterničkom klanu”, na čijem čelu je bio Nenad Opačić, koji je ubijen u februaru 2015. godine. Radonjić je, takođe, bio osumnjičen za ubistvo pripadnika grupe “bokseri” Uglješe Ljubojevića u februaru 2003. godine, člana Opačićeve grupe, ali se, naposletku, nije našao na optužnici za to ubistvo.
Posle ubistva Radonjića u medijima se pojavila informacija da je on dugovao na desetine hiljade evra Đorđu Zafiroviću i da je moguće da je upravo to motiv zločina. Zafirović, inače bivši zet Dragoslava Kosmajca, ubijen je krajem decembra 2014. godine u Futogu i ta likvidacija nikad nije rasvetljena.
Kurir.rs/Telegraf
