Student Marko Kraljević iz Leskovca preminuo je u Univerzitetskom kliničkom centru od povreda koje je juče oko 17.30 sati zadobio u saobraćajnoj nesreći kod Gornjeg Stopanja. Ovu tužnu vest saopštili su poznanici, drugovi i članovi porodice koji se opraštaju od mladića u komentarima na društvenim mrežama.
Podsetimo, mladić (20) je teško povređen u sudaru automobila i motora kojim je on upravljao, a lekari su se uporno borili za njegov život. Kako je rečeno u Policijskoj upravi Leskovac, do sudara je došlo juče oko 17 časova i 30 minuta kod sela Gornje Stopanje.
Motociklista je hitno prebačen u leskovačku bolnicu gde je odmah operisan.
– Imao je krvarenje iz jetre i to smo zaustavili, ali je mladić odmah poslat u Univerzitetski klinički centar Niš, s obzirom da je u jako teškom stanju i ima kompleksne povrede – kazao je direktor leskovačke bolnice Nebojša Dimitrijević, konstatujući da je mladić životno ugrožen.
Pop pevač, Vlado Georgiev, odlučio je da prekine gladovanje nakon više od deset dana.
On je 2022. godine gladovao 237h, a sada je oborio lični rekord i izdržao čak 244 sata bez imalo hrane.
Vidi galerijuVlado Georgiev prekinuo gladovanje Foto: Printscreen
U organizam je unosio samo tečnost, kako bi uradio kompletan detoks tela. Georgiev se sada oglasio na Instagramu i poručio:
– Dragi moji Instagramijani, iako sam skroz dobro, na nagovor moje okoline, u 21:00 prekidam gladovanje na 244. satu i nastavijam post sa ribljim narkoticima – saopštio je Vlado i dodao:
– Oborio sam lični rekord 237h iz 2022. godine. Hvala svima na podršci i svima koje jeovo zainteresovalo. Tu sam za svaki savet. Pozdrav iz Herceg Novog, dragi ljudi i gospodo – napisao je Vlado Georgiev, a potom objavio svoje obroke koji se zasnivaju na ribi i nazvao ih narkoticima.
Tokom strogog posta Vlado Georgiev je konzumirao samo čajeve:
– Čajevi; 3x nana, 2x djumbir, 2x kamilica, 1x zeleni. Ostali čajevi na pola kašičice: rastavić, breza, rtanjski, glog, kopriva, lavanda. Čajeve možete dozirati i po vašem ukusu. Bitno je da su svi čisti, domaći da ne sadrže nikakve dodatne zaslađivače.
Pevačicu Sanju Đorđević nakon duže medijske ilegale konačno smo sreli u javnosti i to uoči njenog nastupa u prestonici.
Kako se danas navršilo 40 dana od smrti Saše Popovića, Sanja je prokomentarisala to što je na groblje došao veoma mali broj pevača.
Vidi galerijuSanja Đorđević Foto: Kurir
– Ne znam zbog čega je to tako. Ja sam se dopisivala sve vreme sa njim dok je bio bolestan. On je neko kog poznajem od prvog dana svoje karijere. Verovatno mnogi nisu bili u mogućnosti. O svemu tome je najbolje pitati samu porodicu. Uspomenu i Saletov rad će čuvati porodica i prijatelji. Ima mnogo ljudi koji ga vole i kojima je pomogao. Mislim da će se njegovo ime dugo pamtiti, jer se takav čovek više ne rađa. Ja Saleta pamtim po smehu. Bio je jako duhovit, čovek koji je imao viziju i uvek video jedan korak unapred, korak ispred vremena. Tako ću ga pamtiti- rekla je Sanja, a potom se osvrnula na odnose sa Lepom Brenom.saja đorđević Izvor: Kurir
– Bila sam sada na njenoj turneji. To je žena koja ima toliko godina i koncerata iza sebe. Ne shvatate koja je to organizacija, toliko ljudi, kod nje je sve u minut. Ona iza sebe ima hiljade savršenih koncerata. Bila sam ponosna i što sam njen gost i što mi je prijateljica.
Kako kaže, Brena joj je mnogo pomogla i “izvukla iz mrtvih” zbog čega je smatra velikim prijateljem.
– Ona je shvatila da sa mnom nešto nije u redu i pozvala moju ćerku. Shvatile su da moram ići lekaru kada sam dobila onaj virus, ja nisam znala da to postoji i da nešto može toliko da obori. Ona je inače jako emotivna žena i uz svoje prijatelje je do poslednje sekunde. Ona oseti kada nešto nije u redu, kada sam tužna ona oseti.
M.T. iz Mrkonjić Grada podlegao je povredama koje je juče zadobio prilikom seče šume, kada je na njega palo oboreno stablo.
Kako saznaje ATV nesrećni čovek je, nakon što je stablo presečeno, potrčao i uspeo da se nekoliko metara udalji, ali nažalost stablo ga je poklopilo.
Nakon udara drvoseča je bio svestan i davao je znakove života, ali je naknadno podlegao.
Foto: Printscreen/RTRS
U PU Mrkonjić Grad navode da se tragedija dogodila juče oko 17.30 časova.
”Policiji je prijavljeno da je M.T. iz Mrkonjić Grada zadobio telesne povrede prilikom seče šume u mestu Podrašnica, opština Mrkonjić Grad. Povređenom licu je ukazana prva pomoć u Domu zdravlja „Doktor Jovan Rašković“ u Mrkonjić Gradu, nakon čega je upućeno na dalje lečenje u Univerzitetsko klinički centar Republike Srpske u Banjaluci gde je lice od zadobijenih povreda preminulo”, saopštila je PU Mrkonjić Grad.
Najčuveniji hit Mileta Kitića nesumnjivo je numera “Kraljica trotara”, kompozitora Steva Simeunovića, koji je tu pesmu zapravo namenio legendi rok muzike Bori Đorđeviću, što malo ko zna.
Ova pesma je, kako je on to rekao, igrom slučaja završila u Kitićevim rukama. Danas je njegova lična karta, a istinu o svemu je jednom prilikom otkrio Steva.
Vidi galerijuDECENIJAMA MISLIMO DA SE MILE KITIĆ TAKO ZOVE, ALI TO JE LAŽ! Reč je o sasvim drugom imenu, ovo je PRAVA ISTINA Foto: Kurir Televizija, Printscreen/Premijera
– Čak je i Mile Kitić govorio kako je bila namenjena Đorđu Balaševiću, ali nije. Pesma je rađena za Boru Čorbu. Jednom prilikom ja prolazim kroz ulicu 27. Marta i tad su bile one kladionice lavovi, rekoh daj da uđem da odigram jedan tiket, kad vidim u ćošku Bora sedi. Priđem, znali smo se, ali nikad nismo ulazili u priču i ja mu kažem: “Znaš li da sam ja za tebe pisao “Kraljicu trotoara”, ali je pesma igrom slučaja završila kod Mileta Kitića. U to vreme on je izgubio telefon, broj mu nešto nije funkcionisao. Kaže on meni: “Je l’ znaš ti da me ljudi zovu da i njima uradim “Kraljicu trotoara”, jer misle da sam je ja radio?” – ispričao je Steva jednom prilikom gostujući u emisiji “Amidži šou”.
Vidi galerijuStevo Simeunović Foto: Printscreen, Nemanja Nikolić
Svojevremeno je i sam Mile ispričao kako je došla ta pesma u njegove ruke.
– Bog mi je poslao tu pesmu. Išao sam sam suprugom Martom kod kompozitora Stevice Simeunovića. Ispred njega hrpa papira, vidim tu pesmu, počnem da je pevušim, ali kaže nije za mene nego za Balaševića. Ja odlučim ipak da je uzmem, ubedim ga i dam mu 1.500 maraka. Od tada svake godine Stevi nosim deo para jer me je ta pesma održala – ispričao je Kitić svojevremeno za “Svet”.
Maja Manojlović važi za jednu od najlepših lica na Pink televiziji, a gledaoce već nekoliko godina predano izveštava o svim vestima u zemlji i svetu.
Ipak, pored svoje blistave karijere, voditeljka je svojevremeno bila glavna tema domaćih medija kada je uplovila u romansu sa slavnim fudbalerom Savom Miloševićem.
Vidi galerijuMaja Manojlović Foto: Privatna Arhiva, Pritnscreen
U vezi su bili 2015. godine, a ljubav su na sve načine pokušavali da sakriju od očiju javnosti.
Za emisiju “Premijera” Savo je tada i otkrio čime ga je Maja osvojila:
– Maja mi se dopala čim sam je ugledao. Sedeli smo u istom društvu, i kako nisam znao ko je ona, morao sam da se raspitujem, tražio sam je po Jutjubu – rekao je tada.
Ipak, do raskida je došlo nakon svega nekoliko meseci, a voditeljka je danas srećno zaljubljena u svog novog partnera kog nije prikazala javnosti.
Vidi galerijuSavo Milošević Foto: Starsport, ATA images
Da podsetimo, voditeljka Maja Manojlović u emisiji “Magazin In” nedavno je pričala o očuvanju braka.
– Moji roditelji su bili u vrlo srećnom i lepom braku dugom 37 godina. Moja majka je do kraja svog života najviše volela svog muža. To nam je rekla i na samrti, meni i mom bratu, započela je voditeljka u “Magazin in”, zbog čega je i sama bila iznenađena:
– Ja sam kasnije otišla pod Ostrog i razgovarala sam sa duhovnikom i upitala sam ga ”Kako je moguće da je moja majka rekla da je više volela svog muža nego svoju decu”? On mi je rekao ”Pa to je sasvim normalno. Voli se Bog, pa se voli muž, jer on je njoj dao decu, pa se vole deca, jer deca dođu i vi ih iznederite i oni odu iz vašeg života”. Tada sam shvatila poentu! Nema, dakle griže savesti u smislu zapostavljanja dece, ako si okrenuta suprugu, rekala je Maja Manojlović.
Ne znam, možda zato što sam izgubila sestru, kada je imala 13 godina ona se udavila
Folk pevačica Mina Kostić važi za jednu od najzgodnijih i najatraktivnih pevačica na našoj javnoj sceni. Ona je nadavno kada ju je posetila ekipa emisije “Premijera” na jednoj od plaža na Crnogorskom primorju i sa njom obavila intervju. Mina je tada otkrila i jednu tragediju koja je ostavila neizbrisiv trag na njeno detinjstvo.
– Znam da plivam, ali se plašim dubine. Ne znam, možda zato što sam izgubila sestru, kada je imala 13 godina ona se udavila, prošlo je 26 godina od kako je nastradala, tačnije 1992. godine se to desilo. Kad god se toga setim bude mi teško, ali posle kažem, valjda je tako moralo da bude i možda zbog svega toga imam strah od dubine – sa setom u glasu govori Mina.
foto: printscreen
Pevačica je priznala da je imala veoma teško detinjstvo, kako sama kaže da su joj ti dani bili vrlo teški, ali to je nije omelo da nastavi da gradi uspešnu muzičku karijeru.
– Pošto je nas bilo desetoro, ja to uvek naglašavam, nikada nisam krila da sam ja potekla iz vrlo siromašne porodice, ali sam talentovana i Bog mi je dao glas da napravim ono što sada jesam. Ne stidim se odakle sam potekla, tako da verovatno moji roditelji nisu bili u stanju i u situaciji da nas odvedu na more, ni u banju, ni bilo gde, tako da nisam ni imala priliku da naučim da plivam – završava Mina.
Uvedene pojačane mere kontrole i bezbednosti na graničnim prelazima.
Alarmantno stanje u Evropi, ali i u okruženju. U Nemačkoj, Mađarskoj i Slovačkoj potvrđeni su slučajevi slinavke i šapa. Austrija je iz bezbednosnih razloga zatvorila 20 graničnih prelaza sa Mađarskom i Slovačkom. U Slovačkoj je proglašeno vanredno stanje nakon što je bolest potvrđena na tri farme, a Mađarska je takođe registrovala slučajeve zaraze i započela dezinfekciju.
U Srbiji nije zabeležena nijedna sumnja, ali su uvedene pojačane mere kontrole i bezbednosti na graničnim prelazima.
Ljubiša Nektarijević iz sela Divostina, nadomak Kragujevca, koji se godinama bavi gajenjem krava i svinja, ističe da ne pamti da su se slinavka i šap pominjali, niti pojavljivali u Šumadiji i Srbiji, i smatra da bi to bilo pogubno za stočni fond koji već ne podmiruje realne potrebe stanovništva.
– Srećom, nemamo zasad registrovanih slučajeva, koliko ja znam, u Srbiji. Bolest je prilično opasna, u smislu širenja, jako je zarazna, jako se teško suzbija i može da napravi velike, između ostalog, i ekonomske štete. Nadam se da će neke mere koje je država preduzela uroditi plodom i da se neće dešavati na teritoriji Srbije, inače ćemo biti u velikom problemu – rekao je za “Blic” TV Ljubiša.
Bolest je jako zarazna i otporna Slinavka i šap su veoma zarazne virusne bolesti koje pogađaju svinje, goveda, ovce i koze, ali i divlje životinje, kaže veterinar Vladimir Milojević.
– Bolest je veoma zarazna, brzo se širi i za vrlo kratko vreme može da obuhvati veliku populaciju životinja. Bolest prelazi na ljude koji su u kontaktu sa obolelim životinjama, ali je klinička slika uglavnom blaga, uglavnom nije smrtonosna – kaže Milojević.
Može da opstane u mleku koje konzumiramo
Ovaj virus je vrlo otporan, objašnjava veterinar.
– Može da opstane, na primer, u mleku u frižideru koje bi se držalo na plus 4 stepena i dve nedelje, ili u prerađevinama od životinjskog mesa. Može da opstane i na minus 20 do nekoliko godina u infektivnom stanju i da napravi veliki problem – kaže Milojević.
Ova bolest ima ogromne ekonomske posledice u zemljama u kojima se pojavi, jer podrazumeva uništavanje zaraženih životinja kao najefikasniji način za njeno suzbijanje, kaže Milojević i pojašnjava šta to u praksi znači.
– Onda nema izvoza mesa, nemate pijace. Klanice ne mogu da rade kao što su radile. Ako se registruje, ubija se veliki broj životinja. Imate zabranu u tačno određeno vreme. Od poslednjih slučajeva, registrovanih slinavke i šapa, se zabranjuje iznos toliko i toliko. Imate pravilnik u Srbiji, pravilnik za suzbijanje i skraćenje zaraznih bolesti – pojašnjava on.
Pojačane mere sigurnosti u Srbiji, za sada nije zabeležena nijedna sumnja
Ministarstvo poljoprivrede napominje da u Republici Srbiji nije zabeležena nijedna sumnja, niti potvrđen slučaj bolesti slinavke i šapa, dok je u Evropi trenutno potvrđena u Nemačkoj, Mađarskoj i Slovačkoj.
Zbog toga su preduzete pojačane mere bio sigurnosti. Postavljene su dezo-barijere za teretna i putnička vozila na graničnom prelazu Horgoš s obzirom na visok rizik od unošenja bolesti Slinavke i Šapa u Srbiju iz Mađarske i Slovačke.
Simptomi slinavka i šap kod ljudi Simptomi su uglavnom bili blagi i samoograničavajući:
neprijatni peckavi plikovi na rukama groznica bol u grlu plikovi na stopalima i u ustima, uključujući jezik. Virus slinavke i šapa može dugo da preživi i u nizu svežeg, delimično kuvanog, sušenog i dimljenog mesa i u neadekvatno pasterizovanim mlečnim proizvodima.
Bolest se brzo širi direktnim kontaktom među životinjama Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, podsetilo je da je bolest slinavke i šapa je jedna od najopasnijih zaraznih, virusnih bolesti domaćih i divljih papkara (goveda, svinje, ovce i koze).
Bolest se brzo širi direktnim kontaktom među životinjama, ali i preko:
zaraženih predmeta kontaminiranih vozila hrane vode ljudi koji su bili u kontaktu sa inficiranim životinjama.
Ljudi mogu da prenose virus mehanički – preko ruku, odeće, prevoznih sredstava i slično.
Simptomi bolesti kod životinja Klinički znaci bolesti kod životinja po redosledu pojave simptoma su:
groznica (visoka temperatura) anoreksija (gubitak težine) salivacija (povećano lučenje pljuvačke) vezikule (mehurići) i ranice šepavost pobačaj i iznenadna smrt novorođenih životinja smanjena mlečnost.
Mnoge javne ličnosti su stekle prepoznatljivost i popularnost pre svega zahvaljujući svojim poznatim roditeljima, a neki od njih su čak napravili i veći uspeh na estradi od tih istih poznatih roditelja.
Neko ko je već godinama uspešan muzičar je Milan Čolović, sin legende narodne muzike Tomislava Čolovića, koji nas je napustio pre 17 godina.
Vidi galerijuTomislav Čolović Foto: Nemanja Nikolić
Tomislav je najpoznatiji po hitu “Mali mrav”, preminuo je pre 17 godina. Tog 9. februara 2008. godine iznenada je umro u kafani.
– Desilo se uveče, tačnije noću, oko dva sata posle ponoći. Tomislav je došao iz jedne kafane gde je bila muzika. Naručio je pivo i porciju pršute, popio je gutalj i pao je – pričao je tada gazda Čeda, vlasnik kafane i nastavio:
– Nisam bio tu, bio sam kod kuće. U kafani je bila konobarica. Ona ga je pronašla. Pozvala me je i odmah sam došao. Srce ga je izdalo. Pao je tu na pod. Čekali smo da dođe policija, kao i lekari iz bolnice – prisetio se Čeda, koji je pevača poznavao od malih nogu, a njegov sin otvorio je dušu i otkrio koliko je teško krenuti stopama uspešnih roditeja:
– Pa, biću iskren. Veliko je breme biti sin nekog ko je bio toliko popularan i ko je uspeo. Sada ti ne znam šta treba da uradiš da bih to nadmašio. To ne može da se poredi. Ne možeš da se takmičiš sa tim. Šta znam… Nije bilo jednostavno boriti se sa tim još otkad smo bili klinci, dok smo bili u školi… Bio sam vunderkind na bubnjevima, sa udaraljkama, to mi je mnogo dobro išlo. Danas, naravno, i moj brat isto tako, rekao je Milan za Espreso.
Brat ti je isto muzičar?
– Da, moj brat Aleksandar je muzičar. Vrhunski muzičar. Svirao je 12 godina sa Acom Pejović, sada svira sa Dženanom. Neupadljiv je, ali nije što je moj, ali stvarno je dobar muzičar, i čovek pre svega.
Kao ni ti, ni tvoj brat nije iskoristio ime poznatog oca.
– Pa, jeste. To je istina. Možda što smo skromni, a možda nam je to i greška. Vremenom će možda to i da se promeni, ali vreme teče, mi već imamo neke godine i već sada bi trebalo nešto da se uradi, planiramo nešto da snimimo. Traži se neka pesma, videćemo.
Kako je izgledalo tvoje detinjstvo? Kako je iz tadašnje perspektive izgledao posao i život tvog oca?
– Kada smo bili mali brat i ja, otac nas je vodio na svirke. Tako smo i naučili da zarađujemo. Ja sam mnogo voleo da idem na njegove svirke. Ja sam ga molio da me vodi, što kasnije mislim da je bila greška. Zašto? Zato što sam prerano ušao u sve to, sa 10-11 godina. Ja naučim njegov repertoar, otpevam “Malog mrava”, ne vidim se iza bubnjeva. On nas najavi, mi to odradimo vrhunski, ali šta ćeš, ne možeš da ideš kući jer moraš da čekaš kraj. To je bilo po pet-šest sati čekanje. Sutra odem u školu, drugi čas ja spavam. Ne mogu da izdržim. Prerano sam ušao u sve to. Skoro 30 godina već imam kako se bavim muzikom. To je nečiji radni vek. Nije lako ući u sve to i zarađivati taj muzički dinar, doživljavati neke stresove… Čas si najbolji, čas si najgori, čas valjaš, čas ne valjaš.. Ima raznih ljudi koliko god ti bio vredan i radan, nije lako.
Vidi galerijuMilan Čolović Foto: Printscreen
Kako je bilo tvojoj majci svih tih godina dok ti je otac bio živ?
– Pa, nije bilo lako. Ona je bila bankarski činovnik. Radila je tada u Narodnoj banci Jugoslavije i bila je značajna u toj instituciji zato što je školovana i zato što je mozak, ali iako je ona radila težak posao, ona je uvek stigla da spremi ručak, uvek nam je garderoba bila spremna i ispeglana… Trebalo je i izdržati to. Dođu nam prijatelji, uđe se u čašu do kasno u noć i to traje do četiri ujutro, a ona u šest treba na posao.
Je li ušao taj kafanski život u vašu kuću?
– Jeste! Bez ikakvih laži i dileme, jeste. Bilo je tu raznih situacija. Taj boemski život ili ga vodiš ili ga ne vodiš, a on ga je baš vodio, ali tata je bio izuzetno pametan, izuzetno je bio vispren, spretan, mudar, znao je svašta nešto. Mi smo imali fenomenalnu kuću koju je napravio. Ta kuća je i danas fenomenalna, samo smo je u međuvremenu prodali, pa smo uzeli nešto drugo… E, sada u vezi onog da li bi bio tata ponosan, ja sam uradio nešto slično. Napravio sam kuću u Kraljevu i sigurno bi bio ponosan kako sam to uradio i to sam sto puta pomislio. Da može da vidi kako sam uradio i na koji način, bio bi ponosan na mene, jer imam tu estetsku crtu na njega.
Smatraš li da je tvoj otac mogao mnogo pametnije da iskoristi novac koji je zarađivao? Znaš onu frazu da je svima dobar, a najmanje svojima kod kuće. Pa, da li je to bio slučaj i kod tvog oca?
– Pa, tako je kada uđeš u čašu, ali bio je dobar i za nas, daleko od toga da nije, ali da je nekada znao da povuče ručnu bilo bi mnogo bolje. Bilo bi bolje i za nas, ali i za njega samog. Mislim da bi se bolje sačuvao, jer sve te neprespavane noći, ta pijanstva, bacanje para, njemu novac nije bio bitan, zaista mu nije bio bitan i jednostavno to je bilo vreme kada se jako dobro zarađivalo, on je imao mnogo jakih nastupa, koncerata… Bilo ko da mu je tražio pomoć, ako je bio u prilici on mu je dao.
Vidi galerijuKafana gde je preminuo Tomislav Čolović Foto: Nemanja Nikolić
Dok si gledao kako je on živeo, da li si naučio neke životne lekcije šta ti ne treba da radiš?
– Jesam i hvala mu na tome. Ja se trudim da ga pamtim samo po dobrom i teško mi je i kada pričam o njemu, emocije mi naviru i razmišljam šta bih sve dao da je živ. Kada roditelja izgubiš, verovatno tek tada shvatiš ko si, šta si i gde si i koliko ti je on značio. Često toga nismo bili svesni toliko dok je bio živ. A što se tiče lekcije… Pred smrt mi je dao jedan savet, bukvalno mi je rekao ovim rečima: “Ponosan sam na vas, srećan sam. Samo nemoj da praviš greške gde sam ja pravio. Ne treba ti piće. Sada kada razmislim, mnogo toga mi je lepog donelo, ali i mnogo toga lošeg. Na mene si. Imaš nešto “iks” u sebi, od tebe će biti nešto. Ti možeš da napraviš posao, ali nemoj da praviš te greške koje sam pravio ja.” I to mi je ostalo urezano u glavi.
Vaš posao prate i poroci. Koliko si ti uspevao da odoliš svemu tome?
– Volim nekada da popijem i to je sve. Ali što se tiče nekih zabranjenih stvari, to ne. Nekako me to nikada nije ni vuklo. Čak sam i antipušač.
