– Evo, sad sam se rasplakala
“Kao da je juče bilo: izašao je iz mog stana, prešao je ulicu, na parkingu ušao u službenu “škodu”, odvezao se do Kliničkog centra… I posle dva sata meni se život promenio. Od Milana ni traga ni glasa već 10 meseci, ništa. Naređala sam njegove slike, gledam ih svakog dana i plačem…”
Ovi rečima počinje bolnu ispovest Marica Đorđević (72), majka farmaceuta Milana Đorđevića (42) iz Niša, koji je pod još neutvrđenim okolnostima nestao 10. juna prošle godine na izletištu Bojanine vode na Suvoj planini kod Niša. Uz pomoć pametnog sata koji je bio povezan sa njegovim telefonom, službeni automobil nestalog farmaceuta iz Niša pronađen je na parkingu ispred Planinarskog doma 19 kilometara od Niša, i u njemu mobilni telefoni, lap-top računar i novčanik dok je pasoš pronađen kod kuće. Pretražena je cela Suva planina, ali od njega ni traga ni glasa već 10 meseci… Pokrenuta je opsežna potraga, ali do danas nijedan jedini trag nije pronađen.
– Evo, sad sam se rasplakala. Slučajno je na televiziji bila pesma “Maro, šta radiš, Maro”, a on me je tako zvao. Slike sam naređala, gledam ih i plačem. On živi sa porodicom u zgradi preko puta nas. Ja pođem u prodavnicu i odmah mi pođu suze. Najteže mi je zbog unuke i unuka. Deca ne pričaju ništa, znaju da je tata u šumi, da je nestao i da se traži. Mnogo je teško. Kako prolazi vreme, tako mi je sve teže – priča Marica kroz suze.
Milan je, kaže njegova majka, 1. marta napunio 42 godine i njemu svi imaju samo reči hvale: i komšije, i poznanici, i poslovni saradnici. Marica se u mislima već 10 meseci svakodnevno vraća u dan kada je sina videla poslednji put.
– Došao je kod mene oko 8.10 časova. “Neću da doručkujem, doručkovao sam”, rekao je. Popili smo kafu, on je pustio tri, četiri mejla. “Idem, Maro, da radim”. To su mu bile poslednje reči na izlasku iz mog stana. Ma da je još nešto rekao, ma da sam nešto osetila neuobičajeno. Ništa! Prešao je ulicu i ušao u auto. Sve je bilo normalno. Moja sestra ga je zvala iz Amerike telefonom. Tetka, kaže, hajde od nedelje se vidimo. To je bio ponedeljak. Dan ranije je sa sinom bio u Beogradu na takmičenju “Malac genijalac” gde je unuk osvojio nagradu. Bio je srećan zbog toga – seća se Marica.
Milan Đorđević je od majke otišao u oko 9.10 – 9.15 časova, a na parkingu ispred njegove zgrade su prolaznici čuli neki bučni razgovor.
– Prolazila je neka koleginica, imao je dva razgovora, meni su u policiji rekli da je razgovarao sa šeficom. Onda je u 10.30 časova je došao u Klinički centar gde je imao zakazan poslovni sastanak u 11 časova. E to je sad malo pitanje što je poranio. On je uvek bio tačan. Ona ga je pitala Milane šta ima novo. On je rekao ima i dobro i loše. Šta je to loše – rekao je da mu se otac nedavno razboleo od leukemije. Popričali su, kaže doktorka da je bio malo, onako nervozan, ali da ništa nije pokazivao. Otišao je od nje oko 11 i već u 11.40 časova sigurnosna kamera ga je snimila u Gornjoj Studeni na putu za Bojanine vode – priča Marica.
– U 11.45 je već bio na Bojaninim vodama. Pre 12 časova ženi je poslao poruku da ne može da dođe po ćerku u vrtić. I gotovo, više ništa, to je poslednje što je bilo. Moj je rezon da je on gore trebalo sa nekim da se nađe u 12 časova, neko je njega čekao. Šta će on u radno vreme, službeno obučen u košulji i pantalonama, sa lap-topom, telefonima, na planini u podne? Istraga ništa nije uspela da otkrije. Nemaju kažu “ni dugme”, ni za šta za šta mogu da se uhvate. Ne mogu krivično da pokrenu ništa, nije ništa napravio i ne može ni poternica za njim da se raspiše. Tako da je istraga na terenu zatvorena, predmet je otvoren do pet godina i sad čekamo, ne znam šta čekamo – priča Marica za “Blic”.
Pas tragač se ukopao kod osmatračnice
Velika pretraga Suve planine nije donela nijedan konkretan nalaz niti odgovor na pitanje kako je Milan nestao.
– Psi tragači su nanjušili trag samo na parkingu, ispod osmatračnice i na terasi Planinarskog doma. Na Milanovim kolima bila je crvena zemlja na točkovima, što znači da je on automobilom otišao do osmatračnice i natrag, jer na tom putu ima crvene zemlje. Na stazama kroz planinu kučići nisu našli nijedan trag, uvek su se vraćali do Planinarskog doma i osmatračnice. Kada je došao do osmatračnice – pas tragač se ukopao – priča Marica.
Nije u manastirima
Porodica je preko Srpske pravoslavne crkve proverila da li je Milan u nekom od manastira – stigao je odričan odgovor.
Marica Đorđević majka nestalog farmaceuta Milana Đorđevića iz Niša
– Dobila sam potvrdu da nije ni na Hilandaru, ni u jednom srpskom manastiru u zemlji i inostranstvu. To je napismeno, ali svi kažu da je i to pitanje da li je tačno. Jer oni nisu obavezi da vas o tome obaveste. Pasoš je ostao kod kuće, ali to je najmanji problem u ovo vreme. On je mogao da proglasi nevažećim pasoš, da napravi drugi. Odakle ja znam. Mogao je pod tuđim imenom da pređe granicu – smatra Marica.
– Pa on nije sam odozgo otišao. Njegov auto je bio parkiran i zaključan na parkingu kod Planinarskog doma. On sam nije mogao da ode odozgo. Onako elegantno obučen. Bez automobila, gde će? Pešaka, u kožnim cipelama? On je, prema mojoj logici, u 12 sati morao s nekim gore da se nađe, tačka. To se kod Planinarskog doma sve odigravalo. Odatle, ko ga je odveo, gde ga je odveo, zašto ga je odveo, to je sve enigma velika, to je veliki znak pitanja do dana današnjeg – veli ona.
Nije sigurno digao ruku na sebe
Majka nestalog farmaceuta iz Niša kaže da ne postoji mogućnost da je Milan digao ruku na sebe.
– Nije Milan taj tip čoveka. Našao bi se bar neki trag da je to u pitanju. A sa druge strane, šta će on na planini, mogao je da uradi i ovde negde, što bi išao čak gore? – kaže ona.
Majka nestalog Nišlije kaže da je čudno što je Milanov automobil odmah posle uviđaja vraćen firmi za koju je radio, iako je istraga tek počela. Čudno je, dodaje ona, i kako na uviđaju nije pronađen njegov sat u kolima, već naknadno, posle tri dana, kada je koleginica iz firme tražila saobraćajnu dozvolu u kolima.
Porodica nestalog Nišlije izradila je nove fotografije koje su nastale uoči njegovog nestanka a koje mogu da pomognu u boljem prepoznavanju.
