Jedna osoba preminula je juče u selu Mažučiste u opštini Prilep, najverovatnije od udara groma.
Kako su saopštili iz Regionalnog centra za upravljanje kriznim situacijama (RCMC) Bitola, juče su u 17.39 časova dobili dojavu da je jedna osoba stradala, a osoba koja je prijavila tragičan slučaj rekla je da je stradalog najverovanije udario grom.
“Operativno-koordinaciono odeljenje Centralne vojne komisije odmah je obavestilo Ministarstvo unutrašnjih poslova i Hitnu medicinsku pomoć (HMS) za dalje postupanje. Prema poslednjim informacijama dobijenim iz RCUK Bitola, CMC su prijavili da je lice iz sela Mazučište, opština Prilep, udario grom, nakon čega je prebačen u Hitnu medicinsku pomoć u Prilepu i konstatovana je smrt”, naveli su u saopštenju.
Voditeljka Jovana Jeremić pre dve godine obelodanila je vezu sa biznismenom Draganom Stankovićem, a sada je potvrdila da će staviti tačku na odnos sa njim.
Mnogo se spekulisalo o tome da su Jovana i Dragan raskinuli, a ona je prvi put objavila njihovu zajedničku fotografiju posle svega.
Naime, Jovana je sada na Instagramu podelila fotografiju sa Draganom na kojoj je on grli, dok ona ne skida osmeh sa lica.
Inale, Jovanu je voditelj u emisiji “Na liniji života” upitao Jovanu Jeremić da li ove godine staviti tačku na odnos sa njenim partnerom Draganom, na šta je ona dala neočekivan odgovor.
– Da, odgovor je da, nisam rekla da je to kraj veze. Ja sam u vezi sa Draganom, on je najbolji čovek na svetu prema meni. Ja želim da dobijem još jedno dete, da se udam, i želim sa Draganom da imam to dete. Mi ne živimo zajedno, moje dete kreće u školu, a škola je prekoputa moje zgrade, a Dragan je u Grockoj, a nama to ne smeta – ispričala je Jovana, pa nastavila:
– Ja sam ostavila sve sama, iako sam verovala da će mi to ostvariti moj muškarac, ja sam znala da ću raditi na televiziji,a ove godine sam shvatila da sam čovek mog života ja. To sam shvatila ove godine, kada sam saznala za borbu mog oca koji vodi jako tešku bitku. On je meni rekao da sam ja sve sama ostvarila, da mi to niko nije dao, da sam ja sama svoj gazda.
Osnivač i kreativni direktor “Grand produkcije” preminuo je 1. marta nakon kratke i teške bolesti.
Saša Popović, osnivač i kreativni direktor “Grand produkcije”, preminuo je 1. marta 2025. godine u Parizu, nakon kratke i teške bolesti. Da je sa nama, danas bi napunio 71 godinu.
Rođen je 24. aprila 1954. godine u Novom Sadu, Popović je započeo muzičku karijeru kao harmonikaš. Godine 1976. osnovao je bend “Lira šou”, koji je 1982. godine, dolaskom Lepe Brene, promenio ime u “Slatki greh”. Bend je postigao ogromnu popularnost širom bivše Jugoslavije.
Nakon raspada “Slatkog greha”, Popović je 1998. godine, zajedno sa Lepom Brenom, osnovao “Grand produkciju”. Kao autor muzičkog takmičenja “Zvezde Granda”, otkrio je i podržao mnoge talente, oblikujući muzičku scenu Balkana.Pomen Saši Popoviću / Izvor: Srbija Danas
U privatnom životu, Popović je bio u braku sa pevačicom Suzanom Jovanović od 1997. godine. Zajedno su imali ćerku Aleksandru, rođenu 1999. godine. Iz Suzaninog prethodnog braka, Popović je imao pastorka Danijela, s kojim je bio u sjajnom odnosu.
Brojne estradne ličnosti još uvek izražavaju žaljenje zbog preranog odlaska, ističući njegov neizbrisiv trag u muzičkoj industriji.
Nikšićka policija intezivno traga za četrnaestogodišnjim Nikšićankama Jelenom Tomić i Kristinom Nikčević čiji nestanak su roditelji prijavili u noći između ponedeljka i utorka.
– Obišli smo nekoliko lokacija za koje nam je rečeno da bi mogle tu da budu, ali ih nismo pronašli. Jednoj devojčici je isključen mobilni telefon, a druga nije ni imala telefon. Intenzivno radimo na pronalaženju devojčica, a objavili smo i raspis o traganju – kazali su Vijestima nezvanično iz nikšićke policije.
Intenzivno radimo na pronalaženju devojčica, a objavili smo i raspis o traganju”, kazali su Vijestima nezvanično iz nikšićke policije
Na jednoj benzinskoj pumpi u Surčinu proteklog petka je došlo do razbojništva.
Nadzorna kamera je snimila trenutak kada je maskirani pljačkaš uleteo unutra i zapretivši nožem zaposlenoj tražio novac.
Maskirani izvršilac je na drzak način, uz pretnju da će je ubosti nožem, od radnice oduzeo novac.
Na sebi je nosio taman donji deo trenerke, markirani svetliji duks sa kapuljačom i na licu crnu masku od koje mu se lice nije videlo uopšte.
U nekoliko navrata je desnu ruku, u kojoj je držao nož, pomerio unazad kao da će zaista da sprovede svoju pretnju nožem u delo, ali, na sreću, sve je ostalo samo na pretnji, javlja Telegraf.
Na putu kod Dobanovaca oko 14 sati poginuo je radnik koji je je radio na asfaltiranju puta kada ga je udario kamion.
Javni tužilac Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu zatražio je zadržavanje M. G. (25), osumnjičenom da je u Dobanovcima na delu auto-puta na kojem se izvode radovi, vozeći kamion izazvao nesreću u kojoj je poginuo radnik I. B. (63), saopšteno je iz tog tužilaštva.
Osumnjičenom se na teret stavlja krivično delo Teško delo protiv opšte sigurnosti.
Do saobraćajne nezgode u Dobanovcima došlo je kada je vozač kamiona, koji se kretao u rikverc udario i na kolovozu oborio radnika, navodi se u saopštenju Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu.
Nakon uviđaja, dat je nalog da se od učesnika događaja uzme krv i urin kako bi se utvrdilo eventualno prisustvo alkohola i psihoaktivnih supstanci. Takođe, tužilac je izdao nalog da se izvrši vanredni tehnički pregled vozila, te da se sačini zapisnik o uviđaju, da se mesto događaja fotografiše, da se izradi skica lica mesta, kao i da se uzmu izjave od svih lica koja imaju saznanja o predmetnom događaju.
Kako se navodi u saopštenju, imajući u vidu da je kamion u vlasništvu preduzeća “Rebus plus”, u kojem je zaposlen i vozač, a da je preminuli radnik bio zaposlen u preduzeću za izgradnju i održavanje puteva “Srem put”, javni tužilac je naložio da se od navedenih pribavi sva relevantna dokumentacija koja se tiče utvrđivanja da li su obezbeđeni uslovi za bezbedan rad i da li su svi učesnici pri izvođenju radova postupili po propisima i pravilima.
O događaju je obaveštena i Inspekcija rada koja je takođe izašla na lice mesta i preduzela radnje iz svoje nadležnosti.
Okrivljeni će u zakonskom roku biti sproveden u prostorije tužilaštva, gde će ga saslušati javni tužilaca.
Dok su u zatvoru, maštaju o slobodi, ali kada prođu kroz kapiju, realan život ne izgleda onako kako su zamišljali. Ukus slobode postaje gorak za 10,5 hiljada ljudi godišnje.
Da bi se zaposlili, od njih se očekuje da nisu osuđivani, pa je broj mogućih poslova za njih ograničen. Ovaj mukotrpan put prošao je i Kragujevčanin Dušan Mirić. Mirić je svoju priču podelio za emisiju “Crna hronika” na Kurir televiziji.
Foto: Kurir Televizija
– Priča počinje od samog detinjstva. Još dok sam išao u osnovnu školu, otišao u rat, majka dobila otkaz, nas troje, tri brata. Ukratko smo teško živeli i automatski smo bili prepušteni ulici. Tako da sam se još kao dete počeo da se snalazim sam, kako znam, i s vremenom je to, vreme bilo sve gore i gore, ja sam rastao i upao sam u taj neki prvi problem sa zakonom. Uzeo sam piceriju. U to vreme je iz Sape izašao jedan stari momak iz naselja koji je počeo da izlazi na vikende. On se, hajde da kažem, bavio kriminalom. Nekako sam počeo s njim da se družim i vrlo brzo me je to druženje s njim koštalo – rekao je Mirić i dodao:
– Jednostavno je hteo da me iskoristi, da mi preuzme taj lokal. To je dovelo do nekih problema. Ja sam video da to ne mogu da rešim. Pošto su se oni družili s policijom, imao je veze, kontakte, ja sam problem izbegavao, izbegavao i onda sam bio bukvalno satran u ćoše i bukvalno je bilo ili on ili ja i tako da sam ja njega ranio.
Mirić je objasnio i kako je bilo u zatvoru i koliko je teško u čitavoj toj sredini naći neki bolji put.
Vidi galerijuPolicija Foto: Nemanja Nikolić
– Taj prvi odlazak u zatvor je bio tri i po godine. Ja sam izašao iz zatvora i pokušao sam da se sredim, da nađem posao, međutim nisam uspeo i veoma brzo sam ponovo upao u to. Jednostavno sam se našao u društvu ljudi gde je ispala tuča, to je okarakterisano kao pokušaj ubistva. U međuvremenu, dok sam bio u istrazi, pušten iz istrage, ja sam se oženio i dobio dete. Tako da je to najveća promena kod mene koja se desila. Sama činjenica da sam dobio dete, nekako je probudila tu odgovornost i zrelost i ja sam se sam javljao na izdržavanje kazne zatvora tog druga. Znači nekad se javi ta ideja o udruženju i ja sam jednostavno tražio rešenje kako kad izađem da mi se ne ponove nove greške koje su se desile pre. Dok sam bio u četvrtom paviljonu koji je zatvoren, ja sam razmišljao o udruženju, to je bilo 2012. i 2013. godine. I pošto sam se vladao dobro i sam se javio u zatvoru, ubrzo sam izašao u poluzatvor gde postoji vikend. Tako da je udruženje nastalo praktično u zatvoru na nekim mojim ličnim iskustvima.
Mirić je opisao kakve su zapravo funkcije tog udruženja i šta je cilj, kao i koji su njegovi članovi:
– Pa cilj je resocijalizacija i postpenalni prihvat bivših osuđenih lica. To je u prevodu da lice kad izađe iz zatvora da mu se pomogne, prvo da nađe posao. Naravno, pre toga ima još dosta stvari i dokumenata da se prilagodi sredini, ali prvenstveno da se nađe posao kako se ne bi vratio ponovo u zatvor. To je prvenstveni cilj. Nekako smo specifični po tome što radimo na terenu i što radimo sa ljudima. Mi smo uveli i druge probleme, a to su mladi, pa smo se negde fokusirali i na venčanje mladih. Otprilike da poku šamo da mladi nikad ne dođu u moju situaciju, da moraju da odu u zatvor.
Mirić je izlaz našao u udruženju, koje će pomoći svim ljudima koji se susreću sa sličnim problemima, a prvenstveno će pomoći mladima.
– Ja sam bio u Zabeli, bio sam u CZ-u i bio sam u Smederevu. Pa u Zabeli mi se javila ideja za udruženje, to je ova druga zatvorska kazna, kad sam dobio dete, ja sam se sam javio na izdržavanje. Jednostavno sam puno razmišljao, kažem kako da kad izađem da mi se ne dese ponovo isti problemi, kako da nađem posao. I onda sam tražio način kako da utičemo na donošenje odluka, odluka da obrate pažnju. Jer je sam cilj jako dobar i za zajednicu i za državu, naravno, jer se smanjuje stopa recidiva, povratništva, a samim tim i stopa kriminala. Tako da sve ukupno je svakako pozitivno – rekao je Marić i objasnio na kakve je on probleme nailazio po izlasku iz zatvora:
– Po izlasku iz zatvora sam ponovo naišao na te probleme u smislu tražim posao, poslodavac me pozvao, ali mi odmah traži potvrdu da nisam osuđivan, tako da odmah otpadnem. I onda smo mi došli na ideju da otvorimo pekaru. Našu pekaru gde bismo mi radili, kako bismo skrenuli pažnju, opet ponosno donosimo odluku da stvarno hoćemo da radimo. Tako da je ta pekara negde i simbol udruženja, ona danas postoji. Mi smo uspeli sa tim projektom sa pekarom, imali smo fantastične ideje, ali uglavnom pekara i dalje postoji. Humanitarnim radom, vraćanjem poverenja zajednice smo, eto, na neki način uspeli da donesemo odluke da nam počne veliko.
