Srpski studenti blokirali su zgradu RTS-a u Beogradu. Najavili su da će blokada trajati 22 sata. Isto su sa zgradom RTV u Novom Sadu uradili tamošnji studenti. U Beogradu je došlo do sukoba Žandarmerije i studenata.
Nekoliko hiljada studenata se, javlja Danas, okupilo sinoć ispred zgrade RTS-a u Beogradu. Studenti su najavili blokadu rada javnog servisa Srbije ali su najavili i da će izlaz iz zgrade biti omogućen. Objavili su da u zgradu niko neće ulaziti dok RTS ne bude oslobođen.
POČEO HAOS: Napadnuti su studenti u Beogradu!
“Večeras smo od strane voditeljke RTS nazvani ruljom. Zato večeras blokiramo zgradu RTS. Bez upada, bez nasilja”, rekao je jedan od studenata a prenosi beogradski Danas.
Na društvenim mrežama kasnije je objavljeno kako je u zgradu RTS došla policija. Objavljen je i video napada policije na okupljene građane ispred zgrade RTS-a.
Nova S izvještava jutros da je situacija nakon sinoćnjeg sukoba policije i studenata ispred zgrade RTS jutros mirna ali da studenti i dalje ne dozvoljavaju ulazak u zgradu. Plan je da blokada traje do 21 sat večeras.
Dio studenata je, prema nepotvrđenim informacijama sa društvenih mreža, pokušao blokadu i RTS studija na Košutnjaku jer je RTS najavio da će program nastaviti da emituje sa te lokacije. Reagovala je policija koja od jutros od 5 časova obezbjeđuje tu zgradu javnog servisa Srbije.
Odavno se nije desila ovako tragična saobraćajna nesreća.
Najmanje 13 ljudi je poginulo, a 20 je povređeno kada je autobus udario u stenu i skrenuo sa puta u zapadnom bolivijskom regionu Potosi, saopštila je danas lokalna policija.
Policija je ukazuje na pojavu brojnih klizišta izazvanih obilnim padavinama širom regiona, preneo je Rojters.
Današnja nesreća je poslednja u nizu smrtonosnih sudara na putevima u toj južnoameričkoj zemlji.
Sestra Zorana Đinđića samo je jednom otvorila dušu pred kamerama i pričala o pokojnom bratu za kojeg je bila veoma vezana. Kada je čula da ga više nema, srce je htelo da joj prepukne.
Mnogi se slažu sa mišlju da je Zoran Đinđić bio mnogo više od političara, a njegova neverovatna energija je bila upravo ono po čemu se izdvajao. Nakon njegove tragične smrti 12. marta 2003. godine za njegovu porodicu više ništa nije bilo isto, a iako je prošlo više od 2 decenije od atentata, bol u njihovm srcima se nikako ne smanjuje, naprotiv, nedostajanje je sve veće. Pored supruge Ružice, dvoje dece i majke, iza sebe je ostavio i sestru Gordanu koja je samo jednom govorila javno o detaljima iz života voljenog brata.
Porodici je bilo jasno od rođenja Zorana Đinđića da se radi o posebnom detetu koje se razlikovalo od većine svoje generacije i po razmišljanju i po ponašanju. Sa sestrom Gordanom Đinđić Filipović imao je neverovatno blizak odnos, te uprkos brojnim obavezama koje su došle sa pozicijom premijera Srbije, uvek je imao vremena za njihove duge razgovore.
Iako im se život zbog rata menjao više puta, svoje korene nisu zaboravljali, a jedno drugom su bili veliki oslonac i vetar u leđa. Kada je ubijen, Gordani je deo duše zauvek nestao.
– Đinđići su, dušo, poreklom s Kosova, ja – Bosanka iz Šamca. Moj suprug Drago bio je vojno lice, penzionisan u činu pukovnika Jugoslovenske narodne armije. U Šamcu smo se upoznali i venčali. Tamo su rođeni Gordana i Zoran. Zoran je osnovnu školu završio u Šamcu, a dva razreda gimnazije u Travniku. Lepo smo živeli, složno: Srbi, Hrvati, muslimani… Svi! Nikad se nismo delili. Taj prokleti rat! Gordana je maturirala u Travniku, a onda je, kad smo se doselili u Beograd, upisala medicinu, pa specijalizirala. Često smo se selili. Negde 1967. godine smo se doselili u Beograd, čini mi se – pričala je Mila Đinđić, Zoranova i Gordanina majka, objašnjavajući kako su živeli u Bosni pre sukoba. Nije mogla ni da zamisli da će jednoga dana i njen sin tragično nastradati.
Kada je Mila videla svog naslednika kako nepomično leži na bolničkom krevetu tog 12. marta pre 22 godine, nije dozvolila lekarima da joj ublaže bol lekovima za smirenje.
– Ušla sam u onu ledenu salu u kojoj je ležao Zoran. Njegova lepa glava… Oči zatvorene… Lep, a dole… Grudi raspukle… Srce mu je bilo prosuto na sve strane… Stajala sam pored njega, grlila ga, kukala… Ponovo su pokušali da mi daju nešto za smirenje. Nisam htela – objašnjavala je Zoranova majka u intervuu za “Njuzvik” i dodala:
foto: preentscreen/Youtube
– Nisam htela da dozvolim da mi umanjuju bol. „Neka boli!“, vikala sam. „Pobogu, ubili su mi sina!“ Ležao je tako… Miran, čistog lica. Bio mi je sav život… Imam ja i Gordanu, tačno je, ali je Zoran bio moj život. Ružica je već bila kod Zorana, pre mene. Kad sam izašla iz sale, videla sam da razgovara s Mijatom, doktorom. Posle je otišla do prozora, gledala dole kako se ljudi okupljaju. Kako može, pomislila sam. Odozdo su vrebali foto-reporteri. Onda sam otišla…Kod Ružice, u njihov stan. Plakala sam. Videla sam da su nekima zasmetale moje suze. Želela sam da vrištim jer sam znala koga sam izgubila.
Strahovala je za ćerku Gordanu kojoj je, kako je isticala, srce htelo da pukne od tuge.
– Žao mi je samo što je sebe ponizio, što je dozvolio da tako ode, da ga ubiju… Neka mu je laka crna zemlja… To kako su ga ubili, to je najgori zločin! Bedni, mali, nepismeni ljudi! Ubiti takvo čudo! Srce me boli za ovom mojom Gordanom, crći će od tuge. Ja sam jača, majka sam, sve izdržim…
Brat i sestra Zoran i Gordana Đinđić rođeni su u Bosanskom Šamcu. Sa roditeljima su se krajem šezdesetih godina preselili u Beograd, ali njihova veza sa Bosnom nikada nije prekinuta. Prijatelji i uspomene na sretno i bezbrižno detinjstvo predstavljali su nit koja ih je vezivala za zemlju u kojoj su rođeni.
foto: Votava / ČTK / Profimedia
– Mi smo u Travnik došli da živimo 1962, a odselili smo se 1969. godine. Poslednji put u Travniku sam bila 1989. na obeležavanju dvadeset godina mature. Sebe sada ne posmatram kao Gordanu koja je ovde završila gimnaziju, već osobu koja je provela najlepše dane sa svojim bratom. Svaka ulica me ovde podseća na naš zajednički život. Na naš odlazak u školu, šetnje do Plavih voda, mesta gde smo se svi kretali. Zoran je ovde završio dva razreda gimnazije. Bio je jako nemiran, živ, pokretan – otkrila je Gordana Đinđić Filipović u svojoj ispovesti iz 2013. godine za “Slobodnu Bosnu”.
Otkrila je da je od malih nogu Zoran razlikovao od svojih vršnjaka.
– Osim što je bio odličan đak, stizao je sve, da se bavi šah klubom, karateom i devojkama. Njegovim nestašlucima nije bilo kraja. Sećam se kako smo u Popovskom vrtu brali zelene rezdelije (divlje šljive) i od njih dobijali herpese na usnama. Onda smo od mame dobijali batine, jer nas je upozoravala da ne smemo da diramo tuđe, međutim, Zoran se nije izdvajao iz društva. On se u Travniku skijao niz nasip kuda je prolazila pruga iza zgrade u kojoj smo živeli. Bila sam u stanu u kojem smo živeli. Nalazi se na trećem spartu u zgradi stotinak metara od gimnazije, u blizini katoličke crkve. Imam fotografiju gde se spušta na tim pravljenim drvenim skijama. Ja ih imam kod kuće, kao i njegovu gitaru na kojoj svirao u Travniku. Odlučila sam da ih dam u Arhiv Srbije, gde postoji postavka njegovih ličnih stvari – rekla je tada Gordana.
foto: Profimedia
Na početku gimnazije prvi put se zaljubio.
– Zoran je neobično voleo Travnik. Imao je svoje društvo s kojim je sve vreme kontaktirao. U prvom razredu gimnazije imao je i prvu ljubav, zvala se Duška. Kada je bio premijer Srbije, do njega se teško dolazilo. Jednom prilikom u Beograd su došli njegovi travnički školski drugovi. Obezbeđenje u Vladi Srbije ih nije pustilo, jer nisu bili najavljeni. Međutim, oni su se dosetili i poslalili mu zajedničku fotografiju. Odmah je prekinuo važan sastanak i potrčao da se vidi s njima – pričala je Đinđićeva sestra, pa dodala:
– Neobično je voleo Bosnu. Podsećala ga je na lep period njegovog života. Beograd je velegrad u kome nema te opuštenosti i bezbrižnosti. Naš otac je bio vojno lice i mi smo u tom duhu vaspitani. Nikada nismo gledali na nacionalnost naših prijatelja. Zoran je u duši bio Jugosloven, kao što sam i ja bila i ostala Jugoslovenka i ne mogu nikako da se pomirim s tim da među narodima postoje razlike koje treba da ih dele. Kakav je ko, sve zavisi od čoveka, a ne da li je Musliman, Srbin ili Hrvat – navodi ona.
Za Zorana je bila izuzetno vezana. I pored njegovih velikih obaveza, redovno su se čuli telefonom i dugo razgovarali.
– Bili smo jako vezani. Na Novom groblju, gde je Zoran sahranjen, prišla mi je jedna mlađa žena i kazala: ‘Znate imam i ja mlađeg brata, njemu kada bi se nešto desilo, ja ne bih ostala živa’. Ja sam je upitala: ‘Koji je vaš predlog? Šta da ja radim?’ Najteže je živeti s tim! Zapravo, teže je živeti s tim nego ne živeti uopšte. Jer jednostavno, sve me podseća na njega. On je moj jedini brat i otkako znam za sebe, znam za njega. Moj muž nema brata, niti sestru. Ružica, Zoranova supruga, takođe, nema nikoga, samo smo mi u porodici imali jedno drugo. Kada preživite ovakvu tragediju, onda više nikada niste isti. Dela duše više nemate. Naučila sam da život živim s tim da ga više nema. Mnogo je teško da to izgovorim. Majka se trudi da meni ne pokaže tu svoju patnju. Mislim da je ona mnogo jača od mene. Ali kada ostanemo same, znamo kako nam je – otvorila je tada dušu Gordana, koja se u poslednje vreme veoma retko pojavljuje u medijima.1 / 8 Foto: ATA Images
Gordana Filipović, rođena Đinđić (1950), završila je medicinski fakultet i specijalizirala medicinu rada. Posle udaje za Filipovića, zapošljava se u valjevskom „Krušiku“ kao lekar u radničkom dispanzeru. Devedesetih otvara privatnu ordinaciju, ali zbog zdravstvenih problema ubrzo odlazi u penziju. U braku je dobila tri ćerke. Gordana je, od trenutka kada joj je stariji brat Zoran postao premijer Srbije, često na ulici doživljavala neprijatne situacije. Danas ne voli da istupa u javnost, a ovaj bračni par u Valjevu, gde žive dugi niz godina, bije glas da su „čestite duše“.
Filipović Đinđić ističe da je od 2003. u velikoj žaloisti, ali ponosna na svog bratza i na sve što je radio.
“Da sam u pravu potvrđuju hiljade poruka, poklona, cvetova, sećanja koje u proteklih 15 godina zatičem na njegovom grobu od ljudi koji misle isto ili slično kao on. Istovremeno još tužnije je pošto su mnoge poruke opraštanja zbog odlaska iz zemlje jer nemaju uslove ovde da ostanu, a radi se o najboljima među njima”, rekla je Gordana 2018. godine za “Nin”.
(Stil / Telegraf / Slobodna Bosna / Danas /Nin / Njuzvik)
U rijalitiju “Elita”, došlo je do žestokog sukoba između Anđele Đuričić i Luke Vujovića, koji je eskalirao kada je Nenada Marinkovića Gastoza, pod uticajem nervnog sloma, počeo da lomi stvari.
Anđela se sukobila sa Lukom zbog njegovih komentara o hrani, dok je on počeo da vređa i omalovažava sve oko sebe.
– Ne treba tako da omalovažavaš ljude, daj nemoj da zaj*bavaš – rekao je Luka.
– Ne pričam s tobom, nego sa svojim dečkom, šta je s tobom – rekla je Anđela.
– Boli me ku*ac za tebe i za tvog dečka – rekao je Luka.
Obezbeđenje hitno reagovalofoto: Printscreen/Youtube/Zadruga Official
– Šta se meni obraćaš, neka se obraća svojoj devojci, to što si pijan svakog utorka i praviš probleme… Sutra ćeš da mi se izvinjavaš… Meni se ne obraćaj! Ja imam dečka i ne zanimate me vi u ovoj kući, on mi je jedino bitan, boli me ona stvar za sve vas – rekla je Anđela.
– Znaš koliko si ti bitna?! Ne možeš ti mene da omalovažavaš – rekao je Luka.
– Ne smeš da uđeš u vezu jer se bojiš mnogih stvari, ajde bre! – zaurlała je Anđela.
Gastoza više nije mogao da sluša njihovu svađu, pa je podivljao i počeo da lomi sve oko sebe.
– Ti si kriv što si ponudio dva jaja. To je najnormalnije – vikao je Gastoza i bacao i lomio tanjire.
Pevačica Milica Todorović bila je u centru skandala kada je uhapšen njen bivši verenik Mario, a sada je potezom ponovo zaintrigirala mnoge.
Pevačica Milica Todorović je svom vereniku posvetila posvetila stihove pesme “Žao mi je, žao”, a nedavno je objavila snimak kojim je poslala brutalnu poruku uhapšenom vereniku.Blic preporučuje
“Pogrešnog čoveka sam mnogo volela, sad sebi tražim leka da bih prebolela. I učim sad da patim, kad naivna sam bila, pokušavam da shvatim gde sam pogrešila. Žao mi je, žao, to što si meni na put stao i što si moju sreću krao, za uzvrat samo si mi suze dao”, glase stihovi ove pesme koje je pevačica posvetila bivšem verenik, prenose mediji.
Milica Todorović i uhapšen verenik
Oglasila se nakon hapšenja verenika
Milica se nakon što se saznalo za hapšenje njenog verenika, do sad samo jednom oglasila na ovu temu i to na svom Instragramu.
– Dragi moji ljudi, dobar dan. Kao što ste videli, nisam želela da se oglašavam prva 24 časa, ali kada sam videla koliko je to daleko otišlo, morala sam da se obratim. Želim da kažem, da ja s ovim događajem nemam nikakve veze, jer ja već neko vreme nisam u ljubavnom odnosu. Žao mi je, ali tako je. Dešavaju se i lepe i ružne stvari, šta ćemo? To je sve život. Idemo dalje, osmeh – rekla je ona tokom prvog oglašavanja i poslala poljubac u kameru.
Pevač Dejan Drašković, koji se proslavio u jednom takmičenju imao je saobraćajku ovog vikenda u Crnoj Gori.
Dejan je, kako tvrde mediji, zaspao za volanom u povratku sa nastupa koji je imao na Žabljaku i sleteo sa puta u blizini Grahova.
Do nemilog događaja došlo je tokom noći između subote i nedelje.
– Zamalo sam poginuo, Bog me je sačuvao. Ovo bi bila jedna od tužnih sudbina mnogih pevača, da je poginuo vraćajući se sa nastupa. Zaspao sam za volanom, hvala dragom Bogu što sam prošao bez posledica. Sa Žabljaka sam se vraćao, imao sam tamo svirku i vraćao sam klavijaturistu u Podgoricu i umesto da sam odspavao negde kraj puta kada sam osetio da sam pospan, ja sam zaspao za volanom negde kod Grahova – objasnio je Dejan, a potom otkrio detalje jezive nezgode.
– Super sam prošao, ovo je zaista bilo jezivo. Ja sam bukvalno zaspao za volanom i u momentu kad sam sleteo sa puta sam se probudio, trgao i smotao volan u levo i udario u bankinu. Sreća da je taj deo ravan, da nema provalije. Neverovatnno, ali to je jedini deo tog puta gde nema provalije, samo tih 300 metara je ravno, sve ostalo su provalije. Bukvalno me je Bog pogledao da sletim baš na toj deonici puta, gde jedino mogu da preživim. Da sam bilo gde sleteo ne bih preživeo, imao sam ludu sreću – objasnio je Drašković za “Grand”.
Đorđe je poreklom iz Srbije, ali je rođen i živeo je u Minhenu.
Ceca Ražnatović iza sebe ima veliki tim ljudi koji brine o njenom fizičkom izgledu.
Jedan od njih je i sanitarni inspektor Đorđe Jezdimirović, poznatiji kao Jezdimiro s kojim je sada nastavila saradnju.
Ovaj modni dizajner napravio je odevni komad za pevačicu koji je ona nosila na koncertu u Beču. U pitanju je ručni rad i vrednost te odevne kombinacije se procenjuje na oko 7.000 evra. Svi su se tada pitali čijih je ruku to delo.
Nedavno je ponovo dizajnirao za nju komplet koji je najpre oduševio pevačicu kao i njene koleginice. U pitanju je odevna kombinacija koja je specijalno dizajnirana za muzičku zvezdu, a u kojoj su njeni atrobuti i vitka linija došli do izražaja.
Cecafoto: Printscreen/nstagram/bestofceca
Đorđe je poreklom iz Srbije, ali je rođen i živeo je u Minhenu.
Tamo je i završio školovanje, a po struci je sanitarni inspektor: – Oduvek sam želeo da žena kao što je Ceca ponese moj rad, što je njen tim prepoznao. Taj sako je inače i prekretnica u mom životu i karijeri jer mi je baš to omogućilo da se iz mračnog i tmurnog Minhena vratim u našu prelepu zemlju. Ja sam radio kao sanitarni isnspektor, obilazio sam tamošnje škole, državne ustanove i kontrolisao u kakvim uslovima rade. To sam radio punih osam godina. Međutim, taj vid posla me nije činio srćenim. Moda je moja strast i definitivno sam presekao i odlučio da se bavim dizajnom – priča Jezdimirović, koji dalje objašnjava kako je došlo do saradnje sa Ražnatovićkom.
– Zahvaljujući situaciji koja je u zemlji mogao sam da se vratim u rodni kraj i ovde lepo da živim od svog rada. Cecu godinama pratim, izuzetno cenim i ta saradnja mi je samo donela dobro. Kada je ugledala sako, kako su mi preneli, bila je oduševljena i rekla je da je to baš stvoreno za nju. On košta sedam hiljada evra i sve ja na njemu ručno rađeno. Ponosan sam na taj komad i jedva čekam ponovo da naparavim nešto što će je oduševiti. Za nekoga koje na početku svoje karijere ovakav vid saradnje je ostvarenje sna – priča Jezdimiro, koji je imo pohvale od svetskih modnih dizajnera, modnih i televizijskih lica u Nemačkoj, a posebno na državnom prijemu od Angele Markel.
Suđenje Aldini L.A. (39), optuženoj za svirepo ubistvo bivše svekrve Bajre L. (66) u selu Dubnica kod Sjenice, nastavljeno je danas pred Višim sudom u Novom Pazaru.
Nakon što se do sada branila ćutanjem, okrivljena je sada odlučila da iznese svoju odbranu za sudskom govornicom, a kada je počela da govori šokirala je sve u sudnici. Naime, ona je tvrdila da ona nije ubila Bajru, a za zločin je optužila svog emotivnog partnera.
– Ja nisam ubila Bajru. Bila sam u dobrim odnosima sa njom i njenim suprugom, nemam nikakav motiv za taj zločin.Moj partner je to učinio – izjavila je okrivljena Aldina L. A. pred sudom.
Podsjetimo, okrivljenoj Aldini L. A. je tokom prethodnog suđenja 10. marta pozilo u sudnici, zbog čega su morali da reaguju ljekari Hitne pomoći, koji su je izveli iz sudnice i odveli je na detaljne preglede.
Na današnjem suđenju tužilac je izjavio da ostaje pri optužnici, tvrdeći da da postoje čvrsti dokazi koji upućuju upravo na nju kao počinioca krivičnog djela. Međutim, tužilaštvo će razmotriti i istaržiti njene tvrdje.
Milan Mitrović, voditelj “Zvezda Granda”, ispričao je nesvakidašnje iskustvo sa pokojnim Sašom Popovićem.
Estradni mag i osnivač “Granda” jednom prilikom je pozvao Milana usred noći, a njegov razlog je bio prilično neočekivan.
– Imao sam situaciju da me zove u pola dva ujutru, bilo je to prvo, malo stresno iskustvo, ali nije bilo ništa strašno – otkrio je Milan Mitrović.
Sve se desilo nakon što su preko dana snimali prilog za “Grand šou”. Milan se seća da je u pitanju bila pesma legendarnog Džeja Ramadanovskog, a Popović je insistirao da je upravo on otpeva.
– Saša mi je govorio da imam energiju za to i da ja to mogu da uradim. A ja sam se pitao “Gde ću ja Džeja?!”. Ali, on je bio uveren u to sto odsto. Mi smo to odradili, rekao je: “Dobro je, preznojio sam se, dva sata u studiju, odradili smo posao” – prisetio se pevač.
Iako je snimanje bilo naporno i trajalo dva sata, Milan je smatrao da je posao dobro obavljen i očekivao je da će Saša biti zadovoljan. Međutim, onda se desilo nešto što nije očekivao.
Dok je već mislio da je sve završeno, njegov telefon je zazvonio – u pola dva ujutru. Na ekranu je pisalo Saša Popović. Kada je podigao slušalicu, Saša mu je uzbuđeno rekao:
– Genije, sad sam slušao ovo!
Milan je bio u šoku – zar je stvarno slušao snimak u to doba noći?! Međutim, tu razgovor nije stao. Kaže mi ‘Ujutru ćemo ti i ja zajedno. U 9 ujutru dođi u studio – seća se Milan za Grand kako je izgledala njihova saradnja.
