Month: March 2025

Viši sud u Beogradu doneo je odluku kojom je obavezao maloletnog dečaka ubicu iz Ribnikara, njegovu majku Miljanu Kecmanović, oca Vladimira Kecmanovića i Oglednu osnovnu školu “Vladislav Ribnikar” da tužiocima, odnosno članovima porodica ubijenih u masakru koji se dogodio 3. maja 2023. solidarno ispalte naknadu za  nematerijalnu štetu, za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica.

 – Tužiocima Miljani Martinović, Zoranu Martinoviću, Ivanu Božoviću, Nineli Radičević, Bojanu Asoviću, Mariji Asović, Anđeljku Aćimoviću, Nataliji Aćimović, Milanki Negić, Draganu Kobiljskom, Nini Kobiljski, Dragani Anđelković, Branku Anđelkoviću, iznos od po 12.000.000 dinara. Tužiocima Milošu Čikiću, Suzani Stanković Čikić i Slobodanu Negiću, iznos od po 13.000.000,00 dinara – saopšteno je iz Višeg suda u Beogradu.

Istom odlukom, tužiocima Živoradu Vlahoviću i Kosi Vlahović, iznos od po 11.000.000,00 dinara.

Porodice ubijenih u sudu Foto: Nenad Kostić

– Tužiocima Leni Martinović, Nataliji Martinović, mal. A.B., mal. B.A., Mariji Aćimović, mal. M.K., Mini Anđelković i mal. M.A., iznos od po 10.500.000,00 dinara. Tužiocu mal. M.P. iznos od 8.000.000,00 dinara – navodi se u saopštenju i dodaje da iznosi moraju da budu isplaćeni sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.12.2024. godine do isplate, u roku od 15 dana od prijema prepisa presude, pod pretnjom izvršenja, dok je u preostalom delu po ovom osnovu, navedeni tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan do visine traženog iznosa.

Takođe, maloletni ubica, Miljana Kecmanović, Vladimir Kecmanović i Ogledna osnovna škola “Vladislav Ribnikar” obavezani su da  tužiocima solidarno na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah isplate iznose koje je sud odredio.

– Tužiocima Miljani Martinović, Zoranu Martinoviću, Ivanu Božoviću, Nineli Radičević, Bojanu Asoviću, Mariji Asović, Anđeljku Aćimoviću, Nataliji Aćimović, Milanki Negić, Draganu Kobiljskom, Nini Kobiljski, Dragani Anđelković, Branku Anđelkoviću, Milošu Čikiću, Suzani Stanković Čikić, Slobodanu Negiću, Leni Martinović, Nataliji Martinović, mal. A.B., mal. B.A., Mariji Aćimović, mal. M.K., Mini Anđelković i mal. M.A., iznos od po 1.750.000,00 dinara, tužiocu Živoradu Vlahoviću iznos od 500.000,00 dinara, tužilji Kosi Vlahović iznos od 600.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.12.2024. godine do isplate, u roku od 15 dana od prijema prepisa presude, pod pretnjom izvršenja, dok je u preostalom delu po ovom osnovu, navedeni tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan do visine traženog iznosa – dodaje se u saopštenju suda.

Istom odlukom suda, tuženi su dužni da tužiocima solidarno naknade troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršenje, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom izvršenja.

Roditelji i dečak ubica Foto: Privatna Arhiva, Nemanja Nikolic, Petar Aleksić

U obrazloženju presude, između ostalog se navodi da je tuženi maloletnik odgovoran za štetu koju su tužioci pretrpeli shodno čl. 160. st. 2. Zakona o obligacionim odnosima, imajući u vidu da je u trenutku preduzimanja štetnih radnji bio sposoban za rasuđivanje, dok su tuženi Vladimir Kecmanović i Miljana Kecmanović odgovorni shodno čl. 168 st. 1. istog zakona, s obzirom da je u toku postupka utvrđeno da je šteta nastala usled lošeg vaspitanja maloletnika, rđavih primera i poročnih navika koje su mu roditelji dali.

 – Kada je reč o postojanju odgovornosti na strani četvrtotužene OOŠ “Vladislav Ribnikar” za nematerijalnu štetu koju su tužioci pretrpeli, sud je stava da u konkretnom slučaju takva odgovornost postoji i ista je zasnovana na odredbama člana 170, u vezi člana 171 Zakona o obligacionim odnosima. Naime, tokom dokaznog postupka utvrđeno je da je u periodu koji je prethodio događaju od 03.05.2023. godine, u postupanju zaposlenih OOŠ “Vladislav Ribnikar”, došlo do propusta koji po svojoj pravnoj prirodi predstavljaju štetnu radnju nečinjenja, a koja se sastoji u nepreduzimanju onih radnji koje je standard dužne profesionalne pažnje u konkretnom slučaju nalagao – navodi se.

 Takođe, utvrđeno je da OOŠ “Vladislav Ribnikar” odgovara i po osnovu odgovornosti pravnog lica za štetu koju prouzrokuje njen organ u skladu sa odredbom člana 172 ZOO, u vezi sa nezakonitim organizovanjem dežurstava učenika, a koje je pripisano u odgovornost tadašnjem direktoru ove OOŠ, kao inokosnom organu.

 Protiv ove presude dozvoljena je žalba Apelacionom sudu u Beogradu u roku od 15 dana od dana prijema iste.

Andrija Delibašić, bivši fudbaler Partizana, preminuo je danas u 44. godini života, nakon dve godine borbe sa teškom bolešću. Delibašiću je u martu 2023. godine, dok je obavljao trenersku funkciju u timu Mornar, dijagnostikovan tumor na mozgu. Nakon duge i iscrpljujuće borbe, tumor je, nažalost, pobedio, ostavljajući veliku tugu među njegovim prijateljima, porodicom i svim ljubiteljima sporta.

Andrija je rođen u Nikšiću i ponikao u Sutjesci, a najviše se pamti po svojim izuzetnim igrama u Partizanu, kao i za španski Rajo Valjekano. Delibašić je bio poznat po svojim fudbalskim veštinama, borbenosti i posvećenosti, a njegov trenerski rad bio je cenjen u Mornaru.

Smrt fudbalera Andrije Delibašića podseća nas na opasnosti od tumora na mozgu, ozbiljne bolesti koja pogađa mnoge ljude širom sveta, a na ove simptome treba da obratite pažnju. 

Simptomi tumora na mozgu

Tumori na mozgu mogu izazvati niz simptoma, koji se razlikuju zavisno od toga gde se tumor nalazi i koliko je veliki. Iako neki tumori mogu biti asimptomatski, postoje brojni uobičajeni simptomi na koje treba obratiti pažnju:

Glavobolje – Česte, jake i uporne glavobolje, koje ne reagiraju na uobičajene lekove, mogu biti prvi znakovi tumora na mozgu.

Vrtoglavica i problemi s ravnotežom – Osobe koje imaju tumor na mozgu često se žale na osećaj nesvestice, vrtoglavicu ili gubitak ravnoteže.

Problemi sa vidom – Zamagljen vid, dvostruki vid ili gubitak vidnog polja mogu ukazivati na pritisak tumora na određene delove mozga.

Mučnina i povraćanje – Mučnina, koja nije uzrokovana drugim zdravstvenim problemima, posebno kada se javlja ujutro, može biti znak povećanog pritiska u mozgu.

Promene u ponašanju i ličnosti – Tumori na mozgu mogu uzrokovati promene u ponašanju, kao što su nagle promene raspoloženja, gubitak interesa za svakodnevne aktivnosti, ili čak dezorijentacija.

Problemi s govorom i sluhom – Osobe sa tumorom na mozgu mogu imati poteškoće u govoru ili razumevanju, kao i probleme sa sluhom.

Konvulzije (napadi) – Napadi mogu biti prvi znak tumora, posebno kod ljudi koji nisu imali prethodne epizode napada.

Slabost ili utrnulost – Slabost ili utrnulost u jednoj strani tela može ukazivati na to da tumor pritisne delove mozga odgovorne za motorne funkcije.

Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, važno je odmah se obratiti lekaru. Rana dijagnoza može značajno povećati šanse za uspešno lečenje.

“Bila je pucnjava tu u ulici, sve je puno policije”, rekao je svedok

Zagrebačka policija opkolila je u sredu ujutro ulicu Štefanovečki zavoj u Donjoj Dubravi.

Kako pričaju svedoci, neko je pucao na čoveka na parkiralištu

– Bila je pucnjava tu u ulici, ne znamo šta je bilo detaljno, ali sve je puno policije – ispričali su ukratko svedoci napada na zasad nepoznatog čoveka u sredu ujutro u zagrebačkoj Dubravi.

Sve se odvijalo na parkiralištu između jednog restorana i trgovačkog centra na Štefanovečkom zavoju.

Tamo su trenutno brojne policijske snage koje su razvukle traku, blokiraju prolaz i vrše uviđaj.

– Bila je pucnjava tu u ulici, ne znamo šta je bilo detaljno, ali sve je puno policije – ispričali su ukratko svedoci napada na zasad nepoznatog čoveka u sredu ujutro u zagrebačkoj Dubravi.

Sve se odvijalo na parkiralištu između jednog restorana i trgovačkog centra na Štefanovečkom zavoju.

Tamo su trenutno brojne policijske snage koje su razvukle traku, blokiraju prolaz i vrše uviđaj.

– Bila je pucnjava tu u ulici, ne znamo šta je bilo detaljno, ali sve je puno policije – ispričali su ukratko svedoci napada na zasad nepoznatog čoveka u sredu ujutro u zagrebačkoj Dubravi.

Sve se odvijalo na parkiralištu između jednog restorana i trgovačkog centra na Štefanovečkom zavoju.

Tamo su trenutno brojne policijske snage koje su razvukle traku, blokiraju prolaz i vrše uviđaj.

Legendarni crnogorski fudbaler Andrija Delibašić preminuo je u 44. godini.

Nekadašnji napadač Partizana nažalost nije uspeo da se izbori sa opakom bolešću. Njemu je u martu 2023. godine dijagnostifikovan tumor na mozgu dok je bio trener Mornara.

Hitno je operisan, pa je tako na meču Srbije i Crne Gore objavljen i transparent na kom je pisalo.

– Andrija, pobijedi još jednom.

On se nakon toga vratio fudbalu i na leto postao sportski direktor podgoričke Budućnosti. Nažalost, bolest se u međuvremenu vratila, a čuveni Nikšićanin nije uspeo da dobije najvažniju životnu bitku.

Pre više od dve decenije davao je golove u onoj čuvenoj Partizanovoj Ligi šampiona, a početkom 2023. godine suočio se s opakom bolešću. Nažalost, Andrija Delibašić je preminuo (1981-2025).

Ovako je bez ustručavanja Andrija Delibašić pričao o borbi sa s opakom bolešću.

– Od prvog časa mi je bilo jasno da će ovo biti trka na duže staze. Zasad je prošlo tek šest meseci i mogu da kažem da predstavljaju najbolji deo mog života. Kako u fizičkom smislu, jer se dobro osećam, tako i sa aspekta ljubavi i podrške koje sam osetio. Čovek mora da bude zahvalan što je ostao živ, da može da vidi sve to. Neko ne dočeka da spozna svu emociju koju drugi ka njemu emituju. Ja jesam – istakao je na početku razgovora Andrija Delibašić.

Transparent na utakmici Crna Gora – Srbija u Podgorici (foto: Srđan Stevanović)

“Supruga Milica insistirala da odem kod lekara”

Početkom 2023. do tada potpuno zdrav slavni fudbaler i novopečeni funkcioner Budućnosti, osetio je bol u glavi, pa se tek na insistiranje supruge Milice pojavio u bolnici.

Nikakve simptome nisam imao. Samo sam najednom osetio konfuziju. Ništa više. Mali umor se iz dana u dan povećavao. Zakazan pregled ionako nisam imao. Bio sam u Baru, na treningu Mornara, popodne su krenuli atipični bolovi u glavi. Znam kako je kad ’puca’ taj deo tela, ali ovo je bilo drugačije. Ne samo čelo ili migrena, nego bukvalno cela glava. Osetio sam prelamanje, nalik munjama i gromovima. Tek tad, na nagovor supruge, krenuo sam u Urgentni centar u Podgorici. Nalazi koji se tiču krvne slike ili pritiska bili su u redu. Onda je supruga bukvalno molila ljude da odrade skener, jer nisam neko ko ima malu toleranciju na bol. Bio sam ranije podvrgnut operacijama glave, usled raznih udaraca, nemam s tim problem, ali ovi bolovi su bili neizdrživi. Sećam se da je bio petak, nalazio sam se u polusvesnom stanju, sve mi se mešalo pred očima, ali sam znao šta se dešava. I evo, sad vam kažem, koliko god čudno nekom delovalo, nisam se mnogo potresao kad sam čuo dijagnozu.

Usledio je dodatni pregled magnetnom rezonancom…

Uzrok nastajanja tumora

– Već tad je nagovešteno da je situacija loša, ali smo čekali da pošaljemo nalaze za Beograd, jer u Podgorici, koliko god bile opremljene operativne sale, nema aparature za mikrohirurgiju. Morao sam na operaciju tumora mozga – istakao je Andrija Delibašić i nastavio:

– A moja prva reakcija – ništa! Ni sad ne mogu da razaznam da li sam u trenutku kad mi je saopštena vest bio pod uticajem lekova, da li je tumor već narastao do mere da je malo štetio pojedinim funkcijama, da li sam se stvarno osećao dobro. Lekari su mi dali terapiju za smanjenje otoka, jer je bio veliki pored mesta gde je tumor. Čim je otok prestao da pritiska nervno korenje više nisam osećao bol, što mi je u tom trenutku bilo najvažnije. Uspeli smo da dođemo do lekara koji je konstatovao da je mesto gde se razvio tumor dostupno. Bilo je važno da nije ušao u koru mozga, onda bi nastao veći problem. Pričao sam sa sigurno 15 do 20 neurohirurga i niko nije mogao da konstatuje uzrok nastajanja tumora.

Andrija Delibašić (screenshot: Youtube/FK Partizan)

Operativni zahvat obavio je spec. dr med. Vojislav Bogosavljević u Kliničkom centru Beograd.

– Čovek mi je doslovce spasao život. Posebna zahvalnost njemu, ali i saradnicima, lekarima, sestrama i osoblju na odeljenju neurohirurgije. Bili su divni prema meni sve vreme. Na odeljenju sam bio najmlađi. Na žalost. Ili, možda, na sreću. Sve vreme svestan o čemu je reč, ali strah nisam osetio, znajući da nisam u stanju ništa da promenim. Sport me je tome naučio, da se koncentrišem samo na detalje koji su u mojoj moći. Zato su me samo interesovali sledeći koraci.

Lazović platio privatni avion iz Podgorice za Beogard

– Danko Lazović i Saša Ilić, sa suprugama Jovanom i Tijanom, sve vreme su bili tu. Saša je imao obaveze u Sofiji, ali tu je. Ne znam ni danas kojim kanalima su Tijana i Jovana uspevali da dođu u posetu, do bolničke postelje donesu hranu koji su same kuvale. Znaš, to su neke stvari za ceo život… Familija, razume se, to je posebna vrsta ljubavi. Bezgranična. A Danko… Ljudi moji, pa on je bez pitanja, organizovao i platio prevoz privatnim avionom iz Podgorice za Beograd. Ne bih da delujem ne znam ni sam kako, ali saberi, oduzimi, sve nas je spojio fudbal. I Partizan – u dahu je govorio Anrdija priznavši da je promenio neke životne navike:

– Nisam do danas pustio suzu što se tiče tog slučaja. Niti ću to činiti ubuduće. Znam sportiste koji su prolazili jednako teške situacije, reagovali stavljajući ruke na glavu, kukali nad prokletom sudbinom. Neću tako. Nisam to ja. Niti ću biti do kraja moje borbe. Disciplinovan sam, promenio sam način razmišljanja, poglede na svet i zato proteklih šest meseci vrhunski živim. To sad deluje malo bezveze, kao patetika, a u stvari je tačno. Ne znam da li čovek dobije drugu šansu, da koristi svaki dan, ali znam da više vremena poklanjam detaljima koje sam, mahom zbog fudbala, zapostavljao. Češće sam sa porodicom, drugarima, na svežem vazduhu. U svemu ovome ima i pozitivnih stvari. Ne mora čovek uvek da se hvata za tužnu sudbinu. Nervira me kad mi neko kaže kako je moguće tebi to da se desi? Desilo se, idemo dalje, ne bi trebalo klonuti.

Sudija za istragu Višeg suda u Bijelom Polju Vukomir Bošković saslušao je juče osumnjičenog za dvostruko ubistvo Aliju Balijagića (64) i odredio mu jednomesečni pritvor.

Na teret mu je stavljeno krivično delo teško ubistvo, u sticaju sa nedozvoljenim držanjem oružja i eksplozivnih naprava

-Po saslušanju okrivljenog A.B., a naročito imajući u vidu navode njegovog iskaza, sudija za istragu je našao da i dalje stoje razlozi zbog kojih je protiv njega određen pritvor rešenjem ovog suda, te da je isto nužno ostaviti na snazi. I dalje postoji opasnost od bekstva okrivljenog, opasnost od ponavljanja dela, kao i zbog toga što se okrivljeni osnovano sumnjiči da je izvršio krivično delo za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od deset godina i teža kazna i koje je posebno teško zbog načina izvršenja – navodi se u saopštenju Višeg suda.

Kako “Dan” saznaje, okrivljeni Alija Balijagić je pred sudijom priznao delo koje mu je stavljeno na teret.

– Ubio sam dvoje Madžgalja. Ne znam koji je motiv, izuzev da sam se naljutio jer sam prilikom posete njihovoj kući naišao na arogantan odnos s njihove strane. Nikada ih ranije video nisam, kazali su mi da idem i ja sam otišao do obližnje šume, odakle sam se kasnije vratio, rešivši da im se za to osvetim i izvršio dvostruko ubistvo. Nisam imao nameru odranije da ih ubijem – rekao je Balijagić prilikom saslušanja.

Dodao je da se na području Sokolca skrivao jer ga je tražila policija.

– Ranije me je troje sugrađana isprebijalo, kada sam zadobio teške povrede. Njih sam inače razmišljao da ubijem i da sam ih sreo, to bih uradio – naglasio je Alija Balijagić.

Sudija Vukomir Bošković je svojevremeno Balijagića jednom osudio na sedam godina zatvora za silovanje, a drugi put na godinu zbog teške krađe.

Srbija je prekjuče izručila Balijagića Crnoj Gori, nakon čega je sproveden u zatvor u Bijelom Polju.

Balijagić je uhapšen u Srbiji 21. novembra 2024. godine, a crnogorsko Ministarstvo pravde je 22. novembra 2024. godine dostavilo molbu za izručenje.

Osumnjičen je da je 25. oktobra prošle godine hicima iz lovačke puške, u njihovom domu, ubio brata i sestru Jovana (60) i Milenku Madžgalj (69).

Pre više od dve decenije davao je golove u onoj čuvenoj Partizanovoj Ligi šampiona, a početkom 2023. godine suočio se s opakom bolešću. Nažalost, Andrija Delibašić je preminuo (1981-2025).

Ovako je bez ustručavanja Andrija Delibašić pričao o borbi sa s opakom bolešću.

– Od prvog časa mi je bilo jasno da će ovo biti trka na duže staze. Zasad je prošlo tek šest meseci i mogu da kažem da predstavljaju najbolji deo mog života. Kako u fizičkom smislu, jer se dobro osećam, tako i sa aspekta ljubavi i podrške koje sam osetio. Čovek mora da bude zahvalan što je ostao živ, da može da vidi sve to. Neko ne dočeka da spozna svu emociju koju drugi ka njemu emituju. Ja jesam – istakao je na početku razgovora Andrija Delibašić.

Transparent na utakmici Crna Gora – Srbija u Podgorici (foto: Srđan Stevanović)

“Supruga Milica insistirala da odem kod lekara”

Početkom 2023. do tada potpuno zdrav slavni fudbaler i novopečeni funkcioner Budućnosti, osetio je bol u glavi, pa se tek na insistiranje supruge Milice pojavio u bolnici.

Nikakve simptome nisam imao. Samo sam najednom osetio konfuziju. Ništa više. Mali umor se iz dana u dan povećavao. Zakazan pregled ionako nisam imao. Bio sam u Baru, na treningu Mornara, popodne su krenuli atipični bolovi u glavi. Znam kako je kad ’puca’ taj deo tela, ali ovo je bilo drugačije. Ne samo čelo ili migrena, nego bukvalno cela glava. Osetio sam prelamanje, nalik munjama i gromovima. Tek tad, na nagovor supruge, krenuo sam u Urgentni centar u Podgorici. Nalazi koji se tiču krvne slike ili pritiska bili su u redu. Onda je supruga bukvalno molila ljude da odrade skener, jer nisam neko ko ima malu toleranciju na bol. Bio sam ranije podvrgnut operacijama glave, usled raznih udaraca, nemam s tim problem, ali ovi bolovi su bili neizdrživi. Sećam se da je bio petak, nalazio sam se u polusvesnom stanju, sve mi se mešalo pred očima, ali sam znao šta se dešava. I evo, sad vam kažem, koliko god čudno nekom delovalo, nisam se mnogo potresao kad sam čuo dijagnozu.

Usledio je dodatni pregled magnetnom rezonancom…

Uzrok nastajanja tumora

– Već tad je nagovešteno da je situacija loša, ali smo čekali da pošaljemo nalaze za Beograd, jer u Podgorici, koliko god bile opremljene operativne sale, nema aparature za mikrohirurgiju. Morao sam na operaciju tumora mozga – istakao je Andrija Delibašić i nastavio:

– A moja prva reakcija – ništa! Ni sad ne mogu da razaznam da li sam u trenutku kad mi je saopštena vest bio pod uticajem lekova, da li je tumor već narastao do mere da je malo štetio pojedinim funkcijama, da li sam se stvarno osećao dobro. Lekari su mi dali terapiju za smanjenje otoka, jer je bio veliki pored mesta gde je tumor. Čim je otok prestao da pritiska nervno korenje više nisam osećao bol, što mi je u tom trenutku bilo najvažnije. Uspeli smo da dođemo do lekara koji je konstatovao da je mesto gde se razvio tumor dostupno. Bilo je važno da nije ušao u koru mozga, onda bi nastao veći problem. Pričao sam sa sigurno 15 do 20 neurohirurga i niko nije mogao da konstatuje uzrok nastajanja tumora.

Andrija Delibašić (screenshot: Youtube/FK Partizan)

Operativni zahvat obavio je spec. dr med. Vojislav Bogosavljević u Kliničkom centru Beograd.

– Čovek mi je doslovce spasao život. Posebna zahvalnost njemu, ali i saradnicima, lekarima, sestrama i osoblju na odeljenju neurohirurgije. Bili su divni prema meni sve vreme. Na odeljenju sam bio najmlađi. Na žalost. Ili, možda, na sreću. Sve vreme svestan o čemu je reč, ali strah nisam osetio, znajući da nisam u stanju ništa da promenim. Sport me je tome naučio, da se koncentrišem samo na detalje koji su u mojoj moći. Zato su me samo interesovali sledeći koraci.

Lazović platio privatni avion iz Podgorice za Beogard

– Danko Lazović i Saša Ilić, sa suprugama Jovanom i Tijanom, sve vreme su bili tu. Saša je imao obaveze u Sofiji, ali tu je. Ne znam ni danas kojim kanalima su Tijana i Jovana uspevali da dođu u posetu, do bolničke postelje donesu hranu koji su same kuvale. Znaš, to su neke stvari za ceo život… Familija, razume se, to je posebna vrsta ljubavi. Bezgranična. A Danko… Ljudi moji, pa on je bez pitanja, organizovao i platio prevoz privatnim avionom iz Podgorice za Beograd. Ne bih da delujem ne znam ni sam kako, ali saberi, oduzimi, sve nas je spojio fudbal. I Partizan – u dahu je govorio Anrdija priznavši da je promenio neke životne navike:

– Nisam do danas pustio suzu što se tiče tog slučaja. Niti ću to činiti ubuduće. Znam sportiste koji su prolazili jednako teške situacije, reagovali stavljajući ruke na glavu, kukali nad prokletom sudbinom. Neću tako. Nisam to ja. Niti ću biti do kraja moje borbe. Disciplinovan sam, promenio sam način razmišljanja, poglede na svet i zato proteklih šest meseci vrhunski živim. To sad deluje malo bezveze, kao patetika, a u stvari je tačno. Ne znam da li čovek dobije drugu šansu, da koristi svaki dan, ali znam da više vremena poklanjam detaljima koje sam, mahom zbog fudbala, zapostavljao. Češće sam sa porodicom, drugarima, na svežem vazduhu. U svemu ovome ima i pozitivnih stvari. Ne mora čovek uvek da se hvata za tužnu sudbinu. Nervira me kad mi neko kaže kako je moguće tebi to da se desi? Desilo se, idemo dalje, ne bi trebalo klonuti.

Proslavljeni fudbaler, nekadašnji član Partizana i dugogodišnji reprezentativac Crne Gore Andrija Delibašić preminuo je u 44. godini.

Delibašić se godinama borio sa teškom bolešću, a tokom tog perioda ostao je u potpunosti usmeren na fudbal. Dijagnostifikovan mu je tumor mozga u martu 2023. godine, dok je bio trener Mornara. Nakon operacije vratio se fudbalu i prošlog leta postao sportski direktor Budućnosti, da bi se bolest vratila i pomoći nije bilo.

Mnogo radosti doneo je Andrija Delibašić navijačima crnogorske fudbalske reprezentacije, za koju je odigrao 20 mečeva. U istoriji crnogorskog fudbala naročito će ostati upamćen njegov pogodak protiv Engleske pod Goricom (2:2) u samoj završnici utakmice, kojim je Crna Gora izborila i nastup u baražu za Euro 2012.

Za reprezentaciju Crne Gore debitovao je protiv Gruzije u Podgorici (2:1) u duelu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2010. Upravo je tada postigao gol kojim je Crna Gora osvojila tri boda – pri čemu je to bila i prva, istorijska pobeda Crne Gore u takmičarskim mečevima. Pored toga, za nacionalni tim je pogađao još četiri puta na dve utakmice protiv San Marina.

Delibašić je ponikao u Sutjesci, kao veoma mlad prešao je u Partizan, ali potom je nastupao i za niz klubova u inostranstvu – pri čemu je naročito bitan bio znatan dio karijere koji je proveo u Španiji. Između ostalog, ostavio je dubok trag u Majorci, Erkulesu i Rajo Valjekanu.

U požaru u diskoteci “Puls” u Severnoj Makedoniji stradalo je 59 ljudi, a 196 je povređeno

Uznemirujući video prikazuje goste kako panično beže iz objekta

Severna Makedonija se još oporavlja od velike tragedije koja je zadesila ovu zemlju, kada je u noći između subote i nedelje stradalo 59 ljudi, a 196 povređeno u požaru u diskoteci “Puls”.

Na društvenim mrežama pojavio se novi snimak nastao kobne noći u Kočanima. Kada je buknuo požar, nastao je stampedo, a novi video prikazuje ljude na izlazu iz diskoteke.www.instagram.com

Na uznemirujućem snimku objavljenom na Instagram stranici televizije “Sitel”, vidi se kako gosti panično beže iz kluba boreći se za goli život.

Stotine preplašenih ljudi silazi niz stepenice, vrišti i pokušava da se domogne vrata dok dim kulja iz objekta veličine oko 300 kvadratnih metara. Jedinih vrata, jedinog izlaza iz diskoteke koja je mogla da primi 1.500 ljudi!

Kasnije je utvrđeno da su druga vrata bila zaključana, a na prozorima bile rešetke!

Kosta Kocev u požaru u Kočanima je izgubio jednu od najboljih drugarica – Stefaniju, nakon čega je uputio potresnu poruku.

Među stradalima je mlada inspektorka Monika Spasova, majka jednogodišnje devojčice.

Jedan od poginulih je i policajac, čije ime još nije poznato javnosti, a koji je stradao dok je pokušavao da spase ljude iz požara, rekao je juče ministar unutrašnjih poslova Severne Makedonije Panče Toškovski.

Učenik šestog razreda Osnovne škole u Velesu stavio je lisice na ruke drugom dečaku iz razreda i u njega uperio plastični pištolj.

Incident se dogodio juče u prepodnevnim satima, a iz policije su saopštili da je pištolj poslat na veštačenje i da se čekaju nalazi.

O događaju su obavešteni javni tužilac i Centar za socijalnu zaštitu Velesa.

Kako je saopštio direktor škole „Vasil Glavinov” Dragi Kočevski, učenik je u školu došao sa lisicama i pištoljem i uneo ih je u razred, a uspeo je da ih iskoristi tokom školskog odmora.

Kako je saopštio direktor škole „Vasil Glavinov” Dragi Kočevski, učenik je u školu došao sa lisicama i pištoljem i uneo ih je u razred, a uspeo je da ih iskoristi tokom školskog odmora.

– Stavio je lisice drugu na ruke iz razreda i uperio u njega plastični pištolj. To je izazvalo paniku među ostalim drugovima iz razreda, ali i dežurnim nastavnikom koji je odmah obavestio direktora i razrednog starešinu – ispričao je Kočevski.

On je rekao i kada su se pojavili dečak je ispustio pištolj i pobegao.

– Otišao je kući. U školu je došla policija, a pozvao sam i njegove roditelje. Sada je u toku procedura utvrđivanja svih okolnosti ovog događaja – rekao je direktor škole, preneli su skopski mediji.

Poznati pevač i političar Aurelio Martinez Suazo poginuo je u padu aviona koji se dogodio 17. marta 2025. godine kod ostrva Roatan u Hondurasu. Avion kompanije Lanhsa, u kojem se nalazilo 17 ljudi, srušio se u more svega nekoliko minuta nakon poletanja. U nesreći je život izgubilo sedam osoba, među kojima su bila i deca, nekoliko američkih državljana, jedan francuski državljanin.

Aurelio Martinez bio je jedno od najistaknutijih imena ne samo honduraške, već i svetske muzičke scene kada je reč o očuvanju i promociji kulture naroda Garifuna. Rođen je 1969. godine u Plaplaji, u srcu honduraške oblasti Gracias a Dios, i od najranijeg detinjstva bio je okružen bogatom muzičkom tradicijom svoje zajednice. Njegov otac bio je cenjeni perkusionista, a Aurelio je već kao dečak pokazivao neverovatan talenat za muziku. Vremenom je postao poznat kao pevač, gitarista i perkusionista, a njegova muzika – spoj tradicionalnih Garifuna ritmova i savremenih zvukova – osvojila je publiku širom sveta.

Martínez nije bio samo umetnik. Bio je i glas naroda kojem je pripadao. Godine 2006. postao je prvi Afro-Hondurašanin koji je izabran za poslanika u Nacionalnom kongresu Hondurasa. Tokom svog političkog angažmana, neumorno se zalagao za prava manjinskih zajednica, za očuvanje Garifuna jezika, kulture i identiteta, često koristeći svoju muzičku karijeru kao platformu da prenese važne poruke.

Njegovi albumi i pesme postali su sinonim za autentičnost, borbu i ljubav prema svojim korenima. Kritičari i slušatelji širom sveta cenili su njegovu iskrenost i posvećenost.

Vest o njegovoj pogibiji odjeknula je kao šok ne samo u Hondurasu, već i daleko van granica njegove domovine. Njegov prerani odlazak ostavio je duboku prazninu među onima koji su ga poznavali, voleli i poštovali – kako zbog njegovog umetničkog stvaralaštva, tako i zbog borbe koju je vodio za prava potlačenih i očuvanje kulturnog nasleđa.