Avioni vazduhoplovnih snaga Francuske koji učestvuju u aeromitinzima sudarili su se danas nešto pre 16 časova na istoku te zemlje, u Sen Dizijeu, javlja državni Frans TV Info, dodajući da su piloti uspeli da se katapultiraju na vreme.
Ministar odbrane Francuske Sebastijen Lekorni potvrdio je nesreću na platformi Iks.
“Danas je došlo do nesreće u kojoj su učestvovala dva Alfadžet aviona tokom vežbe u istočnom delu Francuske. Spasilačke službe su mobilisane, a koordinacija je obezbeđena između državnih službi.
Avioni su se ove nedelje nalazili na vazduhoplovnoj bazi BA 113 u Sen Dizijeu radi obuke. Na Fejsbuku su objavljene fotografije za koje se tvrdi da prikazuju nesreću.
Damijen, koji je u trenutku nesreće vozio automobil, rekao je za France 3 da je video kako se dva aviona dodiruju.
“Pravili su boje na nebu. Video sam kako jedan avion naglo pada nadole, a zatim sam ugledao dva padobrana – ne znam da li su bili iz istog aviona. Onda se deo krila odlomio, a avion se srušio na fabriku. Bilo je plamena, dima… Bio sam šokiran videvši to. Pokušao sam da priđem kako bih pomogao, ali su policija i vatrogasci postavili bezbednosni perimetar”, rekao je očevidac.
Ona je čulom mirisa uspela da detektuje da je njen muž ozbiljno oboleo
Džoj Vinsroj je žena iz Škotske koja je otkrila da može da detektuje Parkinsonovu bolest po mirisu, inspirisala je naučnike da razviju test brisom koji bi mogao da se koristi za dijagnozu.
Džoj Vinsroj je sve češće primećivala neprijatan miris kod svog supruga Lesa i uporno mu je skretala pažnju da nešto s njim nije u redu. Optuživala ga je da se ne kupa redovno i da hitno mora da promeni higijenske navike.
Nažalost, ubrzo se ispostavilo da nije problem u lošoj higijeni, već se radi o ozbiljnom oboljenju.
“Suprug je sve vreme negirao moje optužbe, ali taj neprijatan miris mi nije dao mira. Svuda oko sebe sam osećala smrad, cela prostorija je odisala specifičnim mirisom koji je bio nepodnošljiv”, ispričala je Džoj a prenosi BBC.
Džoj i Les počeli su da idu na sastanke grupa pacijenata koji se bore s ovom neurodegenerativnom bolešću.
Istraživači u Mančesteru su kreirali novu metodu koja, kako kažu, može da detektuje bolest za tri minuta na osnovu čula mirisa.
Dalja studija će biti potrebna da bi se potvrdili nalazi pre nego što mogu razviti dijagnostički test koji bi mogao da se koristi u klinikama ili kod opštih lekara. Dakle, nije dovoljno samo po mirisu prepoznati bolest, da bi se utvrdila, potrebna je detaljna analiza.
Džoj, koja ima 72 godine, otkrila je da njen suprug Les ima Parkinsonovu bolest više od 12 godina pre nego što je dijagnostikovana bolest, kada je prepoznala promenu u mirisu.
foto: preentscreen/Youtube
“On je imao taj ustajali, prilično neprijatan miris, posebno oko ramena, na zadnjem delu vrata, i njegova koža se definitivno promenila”, rekla je.
Povezala je miris sa bolešću tek nakon što je Les dobio dijagnozu i kada su upoznali ljude na grupi podrške Parkinson UK koji su imali isti prepoznatljiv miris. Les je preminuo u junu 2015. godine.
Sada je tim na Univerzitetu u Mančesteru, u saradnji sa Džoj, razvio jednostavan test brisom kože za koji tvrde da je 95% tačan u laboratorijskim uslovima kada je u pitanju utvrđivanje da li ljudi imaju Parkinsonovu bolest.
Naučnici su analizirali sebum – masnu supstancu na koži – koja je prikupljena korišćenjem pamučnog brisa na leđima pacijenata, na mestu gde se ređe pere.
Koristeći sebum, uporedili su 79 osoba koje su obolele od Parkinsonove bolesti sa zdravom grupom ljudi od koju je činila 71 osoba.
Istraživanje je utvrdilo da se putem sebuma može otkriti oboljenje, a jak sebum ima i jak miris, tako da je gospođa Džoj jasno mogla da oseti da miris tela njenog muža nije nimalo prijatan.
Profesorka Perdita Baran, koja je predvodila istraživanje, rekla je da trenutno ne postoji hemijski test za Parkinsonovu bolest i da mnogo hiljada ljudi čeka na neurološke konsultacije.
Ona je rekla da bi razvoj potvrđujućeg testa koji bi mogao da koristi opšti lekar bio “transformišući”.
“Trenutno smo ga razvili u istraživačkoj laboratoriji i sada sarađujemo sa kolegama u bolničkim analitičkim laboratorijama kako bismo preneli naš test na njih tako da može da funkcioniše u okruženju Nacionalne zdravstvene službe,” rekla je.
Parkinsonova bolest je najbrže rastuće neurološko stanje na svetu. Oko 145.000 ljudi u Velikoj Britaniji živi sa ovim stanjem, kaže Parkinson’s UK – uključujući više od 12.000 u Škotskoj.
Nema leka i nema definitivnog dijagnostičkog testa, pri čemu lekari pacijente dijagnostikuju posmatranjem simptoma.
Ovo stanje može izazvati raznovrsne simptome uključujući teškoće pri hodanju, govoru i tremor.
Naučnicima sada treba da potvrde svoje nalaze u kliničkom laboratoriji pre nego što može biti korišćen za pacijente.
Džoj smatra da bi ranija dijagnoza bila od značaja za nju i njenu porodicu i da bi na taj način pokušala da uspori bolest njenog supruga.
“Proveli bismo više vremena sa porodicom da smo otkrili na vreme njegovu bolest”, rekla je.
“Putovali bismo više. Da smo znali ranije, možda bi objasnilo promene raspoloženja i depresiju.”
Noć pre nego što je njen suprug umro, savetovao joj je da ispriča lekarima da je ona sposobna na osnovu čula mirisa da prepozna bolest. Poslušala ga je i sada detaljno rade na takvim istraživanjima.
Ona se nada da će njeno slučajno otkriće baš to i učiniti.
Ostavio je neizbrisiv trag u životu svakoga ko ga je poznavao.
Miodrag Gašić Gale, šabački harmonikaš, muzički pedagog, nastavnik i slikar autodidakt, zauvek nas je napustio 24. marta, ostavljajući iza sebe bogato muzičko i likovno nasleđe.
Rođen 1949. godine u Šapcu, bio je poznat i pod nadimkom Zorkaš, dok su njegove nadrealne slike, sa intrigantnim nazivima, stekle prepoznatljivost i u virtuelnom svetu.
Njegov život obeležile su tri velike ljubavi – muzika, supruga Angelina i slikarstvo. Prve zvuke harmonike izveo je ispred Zorkine kolonije, gde je odrastao sa roditeljima i bratom, a već u osnovnoj školi formirao je svoj prvi orkestar „Feniks“. Usavršavao se uz čuvenog šabačkog muzičara Sergija Krasovskog, koji mu je predvideo blistavu karijeru harmonikaša. Tokom godina osnovao je više muzičkih sastava – „Uragan“, „Cvaka cvak“ i „Sa-Sa“ – koji su ostavili trag na muzičkoj sceni bivše Jugoslavije. Osim što je bio vrstan muzičar, posvetio se i očuvanju narodnog muzičkog blaga, sakupivši između 1965. i 1980. godine čak 900 pesama, među kojima je prva bila „Angelina“, nazvana po njegovoj najvećoj ljubavi i supruzi.
Njegova strast prema slikarstvu razvila se još u školskim danima, pod mentorstvom šabačkih pedagoga Novice Popovića, Igora Belohlaveka i Marinka Markovića. Iako je slikanje na neko vreme zapostavio zbog muzike, nakon odlaska u penziju 2013. godine vratio se umetnosti. Ćerkinu sobu preuredio je u atelje i posvetio se slikanju, inspirisan lepotama Srbije. Učlanio se u Udruženje likovnih stvaralaca Šapca i umetnički kolektiv „Krug 10“, gde je 2015. priredio prvu samostalnu izložbu „Moja Srbija“, predstavljajući retrospektivu svog višedecenijskog rada.
Gubitak supruge Angeline 2021. godine teško je podneo, ali su ga iz emotivne krize izvukli porodica, prijatelji i umetnost. Njegova slika „Dona koja voli kaktus“, objavljena na društvenim mrežama, naišla je na oduševljenje, vraćajući mu volju za stvaranjem. Postao je aktivan u onlajn umetničkim krugovima, gde je stekao priznanje širom sveta – čak ga je jedan holandski komentator uporedio s Van Gogom. Njegove slike krasile su i portal Serbianet, a rad „Petlovanje“ bio je među najgledanijima na sajtu SerbianaArt 2016. godine.
Miodrag Gašić Gale ostavio je neizbrisiv trag – u muzici, slikarstvu i srcima onih koji su ga poznavali. Njegov nadrealni svet, prepun boja, emocija i sećanja na Srbiju kakva je nekad bila, nastaviće da živi kroz njegova dela.
Svoju ljubav prema pevanju i javno je pokazao 2018. godine, kada se pojavio u emisiji „Nikad nije kasno“, u kojoj je oduševio publiku širom regiona. Tokom takmičenja imao je ogromnu podršku svojih kolega iz bolnice, koji su ga bodrili iz sve snage i uživali dok su ga slušali kako peva, kao što su uživali i godinama ranije na svakom slavlju na kojem je uzeo mikrofon.
Goran Grujić, cenjeni lekar specijalista interne medicine i kardiologije iz Požarevca, i bivši učesnik popularne emisije “Nikad nije kasno“, preminuo je jutros u 60. godini života, ostavivši iza sebe neizbrisiv trag u medicinskoj i muzičkoj zajednici.
Tužnu vest o njegovoj smrti objavila je njegova ožalošćena porodica, uz potresne reči koje su dirnule sve koji su ga poznavali i voleli.
– Od jutros ostaju samo sećanja i praznina. Poslednja bitka je izgubljena. Neka mu je laka zemlja i mir nebeski. Porodica je saopštila i detalje poslednjeg ispraćaja – sahrana će se obaviti u ponedeljak, 07. aprila 2025. godine u 14 časova, na starom groblju u Velikoj Plani.
“Bolest ga je odnela… Preminula je legenda narodne muzike,njegovi hitovi će zauvek ostati”
Doktor Grujić je dugi niz godina radio u Opštoj bolnici u Požarevcu, gde je stekao ugled predanog i posvećenog lekara, čije su znanje, iskustvo i ljudskost spasavali živote i ulivali nadu mnogima. Ipak, pored medicine, njegova velika strast bila je muzika. Muziku je voleo iskreno i duboko, još od detinjstva kada je počeo da svira i peva, što je nasledio iz svoje porodice.
Iako mu je medicina bila životni poziv, muzika je bila njegov beg i uteha. Uvek nasmejan i spreman da zapeva, često je znao da zasvira i zapeva i u bolnici – svojim kolegama, pacijentima, na proslavama i druženjima. Njegova harizma, vedar duh i iskrena emocija činili su ga omiljenim među kolegama i pacijentima. Njegova toplina je ostavljala neizbrisiv trag svuda gde je bio.
Svoju ljubav prema pevanju i javno je pokazao 2018. godine, kada se pojavio u emisiji „Nikad nije kasno“, u kojoj je oduševio publiku širom regiona. Tokom takmičenja imao je ogromnu podršku svojih kolega iz bolnice, koji su ga bodrili iz sve snage i uživali dok su ga slušali kako peva, kao što su uživali i godinama ranije na svakom slavlju na kojem je uzeo mikrofon.
– Pevam kad sam srećan, a srećan sam kada uspem da spasem neki život, kad iz dežurstva izađem kao pobednik, kada nemam umrle, kada sve ide kako treba. Nažalost, nekad bude kako ne treba – rekao je Goran u jednom od svojih emotivnih intervjua za Grand.
Iz Granda stiže još jedna tužna vijest: Poslije Saše i on je napustio ovaj svijet
Iza sebe je ostavio brojne pacijente koji su mu verovali, kolege koje su ga poštovale, prijatelje koji su ga voleli i publiku koja je uživala u njegovom glasu. Njegov odlazak ostavlja prazninu, ali i snažnu uspomenu na čoveka koji je svoj život posvetio pomaganju drugima, a dušu izražavao kroz pesmu.
Na pitanje kako je brzo stigao nakon prijave nestanka dvogodišnje devojčice, Miloš je rekao da je bio u blizini nakon što je Danka nestala.
Miloš Ilić, otac male Danke Ilić iz Bora, koja je prema optužnici Višeg javnog tužilaštva iz Zaječara ubijena 26. marta, oglasio se u lajvu na Tiktok profilu “Državni”, nakon što je prvim obraćanjem sa suprugom privukao je veliku pažnju javnosti.
On je ovom prilikom govorio i o pretnjama koje on i supruga Ivana dobijaju, a da se zaključiti da se najviše plaši upravo za ženu i decu.
– Osećam se prijatno u svom gradu, ali se plašim za suprugu, kada ona bude izašla sa decom da se prošeta. Nikad nismo imali problema sa tim ljudima. Ja te sugrađane koji su pretili poznajem od mnogo ranije, ali nisam ništa nikad imao sa njima. Za neke ne znam ni kako izgledaju – odgovorio je.
Miloš Ilić je dodao da je istina da je njihov mlađi sin bio izmešten iz porodice, ali da je sada sa roditeljima. Na pitanje kako je brzo stigao nakon prijave nestanka dvogodišnje devojčice, Miloš je rekao da je bio u blizini nakon što je Danka nestala.
– Bio sam udaljen ne više od 20-ak kilometara, u obližnjem selu, a sve se izdešavalo u Banjskom polju. Ivana mi je javila, pozvala je policiju i ja sam stigao nekih 5 minuta pre patrole. Kolega je vozio, ne ja, ali je i on bio na ispitivanju kao svedok – odgovorio je.
Miloš je odgovorio i o teorijama automobila plavog “punta” i komšiji koji je navodno video Danku nakon nestanka.
– On je pred sudijom rekao da ništa nije video i da je stariji čovek, tako da…
Podsetimo, dvogodišnja devojčica Danka Ilić nestala je u Banjskom polju, a za njeno ubistvo optuženi su Dejan Dragijević i Srđan Janković.
Danka Ilić
Sumnja se da su Dejan Dragijević i Srđan Janković 26. marta u Banjskom polju kod Bora najpre automobilom JKP “Vodovod”, gde su bili zaposleni, udarili dvogodišnju devojčicu Danku Ilić i zatim je stavili u vozilo.
Dejan Dragijević
Oni su, kako se sumnja, njeno telo bacili na deponiju, odakle su ga kasnije premestili.
Srđan Janković
Radoslav Dragijević se sumnjiči da je sinu pomogao da premesti telo devojčice.
Radoslav Dragijević
Rođeni brat Dejana Dragijevića, Dalibor Dragijević, preminuo je 7. aprila u prostorijama Policijske uprave u Boru tokom zadržavanja.
Deda nestale Danke Ilić progovorio je o misterioznom nestanku unuke.
U emotivnoj ispovesti deda Danke Ilić otkrio je jezive detalje o slučaju i kući strave u Brčkom, a jedna njegova rečenica ledi krv u žilama.
– Ja bih umro od sreće kad bih je video. Znači, tu nema šanse da ne bih bio srećan. Kako da mi ne nedostaje? Sedimo sa drugim unučićima, ali se vidi da fali. Fali najstarijem unuku, on je zapamtio”, reči su Milana Ilića, dede Danke Ilić koja je pre godinu dana nestala u Banjskom polju, a za čije ubistvo se sumnjiče dvojica radnika iz JKP “Vodovod”.
Milan Ilić, deda Danke Ilić, navodi da nemaju nove informacije.
– Samo ono što je predsednik države rekao i od tada smo bili jedanput ili dvaput u policiji gde su nam rekli da ima dokaza i od tada nas niko ništa ne obaveštava. Samo deca dobijaju neka rešenja tamo iz Beograda, što su uzimali DNK – kaže Milan.
On dodaje da su oni kao porodica najveća podrška jedni drugima.
– Svi se nadaju da je živa, svi bismo voleli da je živa, ali…- kaže on.
On odbacuje navode da bi Danka mogla da se nalazi u kući strave poput one u Brčkom gde su pronađena deca za koju se sumnja da su žrtve trgovine ljudima.
– To su priče, to je idiotizam – dodaje on.
Zatim se osvrnuo i na objave na društvenim mrežama u kojima se tvrdi da je majka Danke Ilić, Ivana, kriva za devojčicin nestanak.
– Besmislice su što napadaju moju snajku da je ona kriva. Moja snajka je fenomenalna. To je čisto maltretiranje što je bila u policiji. Mi sad imamo problema sa najmlađim unukom. Svaki mesec dana posećujemo Institut za majku i dete zbog stresova i svega što je doživljavala u policiji. To je stvarno nenormalno – kaže Milan.
Na pitanje zbog čega porodica nije podnela zahtev da se Danka proglasi mrtvom, on kaže:
– Ja verujem da je Danka živa. Ali, ovaj čovek je priznao…ne znam šta da kažem – rekao je on.
Planirali su venčanje, maštali o deci i zajedničkoj budućnosti, a sada se bore za život. Svet Marine Vasiljković srušio se u trenu kada je saznala da njen verenik, Miljan Štimac (32), boluje od teške bolesti – dijagnoza C22, maligni tumor jetre i intrahepatičnih žučnih kanala. Sve je počelo nejasnim bolovima u stomaku, a završilo se zastrašujućom dijagnozom. Mladić u najlepšim gdoinama lavovasku borbu vodi trenutno u Turskoj, a za Telegraf.rs pričaju o njegovom trenutnom stanju.
Prvo je osetio bol u levoj strani stomaka, pa je bol šetao sa leve na desnu stranu stomaka. Hrana mu je teško padala i već je sve slutilo da nešto ozbiljno nije u redu.
– Kada se zakašlje ili kine tada su mu mnoogo jači bolovi. Nije mogao da spava lepo, jer kad god legne na levu stranu imao je jače bolove. Otišao je da uradi ultrazvuk abdomena i tada su mu rekli da je verovatno neki pesak, nisu rekli gde tačno. Potom je uradio skener gde su mu našli promene na jetri. Dalje u upućen na analize krvi nakon čega su mu rekli da ima dijagnozu C22, što je zloćudni tumor jetre i intahepatičnih žucnih kanala – priča za Telegraf.rs Miljanova verenica Marina.
Uz podršku porodice, prijatelja i humanih ljudi, uspeli su da otputuju u Tursku, gde se lečenje sada nastavlja. Bolovi su i dalje prisutni, ali nada ne jenjava. Ljubav ih vodi napred, a svaka pomoć, svaka donacija znači još jedan korak bliže izlečenju.
– Trenutno se nalazimo u Turskoj i ovde ce nastaviti svoje lečenje. Miljan je stabilno ali trpi bolove, nekada su slabiji, a nekada jači – poručila je Marina i pozvala sve koji su u mogućnosti da im pomognu da Miljan iz ove bitke izađe kao pobednik i da njihovi snovi o svadbi i deci uskoro postanu stvarnost.
Miljanu možete pomoći slanjem SMS poruke sa brojem 333 na 3800 ili uplatom na dinarski račun: 160-6000002214195-24
Skeniranjem NBS IPS koda na vašoj mBanking aplikaciji: NBS IPS QR kod
Pristupite preko vaše mBanking aplikacije i skenirajte kod sa ekrana. Iznos je podešen na 1000 RSD, a korekcija iznosa se može uraditi u samoj aplikaciji.
Pevačica Zlata Petrović javno se oglasila za medije i tom prilikom je prokomentarisala ponašanje Ene Čolić.
Svađe između učesnika rijaliti programa “Elita 8”, Jovana Pejića Peje i Ene Čolić su sve učestalije, a u jednoj od poslednjih svađa Ena je uvredila i Pejinu mamu, pevačicu Zlatu Petrović.
Naime, ona je u toku rasprave sa Jovanom rekla da bi ga majka bolje vaspitala da se nije alkoholisala, a na pitanje Lepog Miće zbog čega izgovara takve stvari Čolićeva je rekla da želi da ga boli.
Ovim povodom za portal “Pink.rs” oglasila se i Zlata Petrović, koja je prokomentarisala Enino ponašanje i izjave.
– Videla sam kada je on skidao slike, sve… Naravno, ona od te nemoći kreće da čačka mene:”Majku ti ovo, ono”. Što se mene lično tiče, navikla sam da se piše i priča i što jeste i što nije. Jednostavno, živim i radim taj posao. Naravno, ne može da ti bude svejedno, ali znam da je Jovanu tamo to mučno da sluša. Što se mene tiče, šta da vam kažem… Ne osećam se ni lepo ni fino. Tu su gde su, uhvatilo ih je ludilo, nervoza, svašta nešto. Verovatno je htela da ga udari tamo gde ga najviše boli – rekla je Zlata, pa nastavila:
– Posmatram, gledam svaki detalj. Ona udara najniže! Ja sam oguglala jer sam u takvom poslu, ništa ne može da me iznenadi. Od Ene se sve ovo očekuje jer sve što je izgovarala i dalje izgovara drugim ljudima… Ona iz nemoći udara na roditelje, u ovom slučaju na mene. To je za očekivati od nje. Neka ona govori o sebi, ona već sedam meseci govori o sebi. Ne samo Jovanu, čuli smo šta govori i drugim ljudima, udara najniže, na decu… Šta mene da iznenadi, kada za druge ljude, sa kojima nije bila u ljubavi, govori sve ono? Najniže se udara po deci, po porodicama, a izgovaraš onakve neke reči koje nikada nisam čula… Ovo je mala maca maltene u odnosu na sve što je ikada rekla. Govorila je i o Pejinim najintimnijim stvarima, udarala na njegovu muškost, ali on je svestan sebe, tako da ga ona ne ugrožava. To je njena nemoć, nema šta drugo da kaže, pa priča to. Biće joj verovatno žao nekada kada to bude odgledala. Zlata Petrović / Izvor: ATA images
Pevačica se potom osvrnula i na reči svog bivšeg supruga Zorana Pejića Peje, inače Jovanovog oca.
– Ja sam majka, možda ja to drugačije doživaljavam od njega koji je otac. Poštujem svačije mišljenje. Svako u svom životu donosi svoje odluke… Ja bih bila neprijatelj kada bih svom sinu rekla:”Da, sine, to je žena za tebe”. A da li će on sutra biti sa njom, to je njegova stvar. Ipak, ima moju podršku, šta god da on želi, ali kada bi me lično pitao:”Šta ti, majka, misliš, da li je to žena za mene?”, bila bih neprijatelj kada bih rekla:”Da, sine, jeste”. To je moje mišljenje i ja kao majka imam pravo na to. On je taj koji će da izabere, ko god da to bude sutra… Bila bih neprijatelj svom sinu kada bih mu poželela ženu poput Ene – zaključila je ona.
Telo devojčice, stare, kako se pretpostavlja, između sedam i osam godina, pronađeno je protekle subote zakačeno za splav na levoj obali Save, na Novom Beogradu. Leš je, kada je pronađen, bio u fazi raspadanja.
Sve što se zna je da je devojčica na sebi imala sivo – roze duksericu i braon pantalone.
Posle obdukcije na Institutu za sudsku medicinu, trebalo bi da bude utvrđen način smrti i identitet deteta. Ono što je sada poznato, je da u Srbiji nema prijavljenog nestanka deteta tih godina.
Međutim, mnoga postavljaju se mnoga pitanja, a jedno od glavnih je ”kako je moguće da niko nije prijavio nestanak deteta?”
Jurić: Postoji veliki broj slučajeva koji nisu prijavljeni
– Ako se vratimo na slučaj trgovine decom u Brčkom, koji još nije dokazan, ali verujem da se radi o tome, postoji veliki broj takvih slučajeva koji nisu prijavljeni, niti da je njihov nestanak negde evidentiran, onda je ovo još jedan pokazatelj da veliki broj roditelja učestvuje u trgovini decom. Ne mora da znači da je ovo taj slučaj. Međutim, ja sam kontaktirao i kolege iz Hrvatske, gde nema prijavljenog nestanka deteta koje je u ovom uzrastu. Tamo je jedna devojčica od 3 godine upala u vodu, navodno, i bilo je moguće da je mogla ovde da završi, ali konkretnog traga nema. Sada je na policiji kako će dalje raditi analizu tela, koliko će vremena trebati. Reka je nepredvidiva i pitanje je gde je dete upalo i došlo ovde, u momentu kada je temperatura otoplila, telo je isplivalo na površinu. Svakako, slučaj koji nas je zabrinuo sve i sada je najvažnije da identifikujemo dete – rekao je za Pink Igor Jurić, osnivač Centra za nestalu i zlostavljanu decu.
Kada je telo otkriveno, oglasilo se i Ministarstvo unutrašnjih poslova.
”Policiji je juče oko 15.35 časova prijavljeno od strane prolaznika da telo ženske osobe pluta u vodi. Telo devojčice se zakačio za jedan splav na levoj obali Save, na Novom Beogradu, nakon čega ga je policija izvukla iz vode,” pisalo je u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova.
