Veliki šef takmičarima “Elite” zadao je novi zadatak. Oni su ove subote morali da glasaju za osobu koja je najlukavija u Beloj kući. Ovo nedeljni vođa Nenad Marinković Gastoz dao je reč Ani Nikolić.
– Broj jedan je Sofi, mislim da je jako lukava i jako svesna šta radi. Meni se sviđa to i samo tako nastavi. Broj dva i tri su Terza i Sofija – govorila je Ana Nikolić.
– Ti si već bio – nastavio je Boža, a onda je krenuo ne Gastoza, nakon čega je reagovalo obezbeđenje.
Ispred kancelarije za izdavanje vozačkih dozvola u Kentakiju ubijene dve žene i jedan muškarac.
Maskirani napadači su iz vatrenog oružja pucali više puta, saopštila je lokalna policija.
Kancelarija mrtvozronika okruga Džeferson je saopštila da su žrtve identifikovane i da imaju od 18 do 33 godine, preneo je AP.
Policijska uprava Luisvila je saopštila da su dve žene bile ranjene u pucnjavi, ali da su u bolnici preminule od posledica ranjavanja.
Vlasti nisu saopštile da li su se žrtve poznavale, ili da li su poznavale odgovornog za pucnjavu.
Džejlen Edings, koji je bio svedok događaja, rekao je za televiziju VHAS da su dva maskirana muškarca pucala u čoveka više puta, čak i dok je ležao na zemlji, pre nego što su pobegli.
Očevidac je napomenuo da nije video da li su oni pucali i u žene.
Jedan od najtežih trenutaka u Milijevom životu bilo je i saznanje da boluje od kancera tokom ratnih godina u Jugoslaviji.
Aleksandar Milić Mili jedan je od najpoznatijih autora sa našuh prostora koji iza sebe ima bezbroj potpisanih hitova.
Upucao se Aleksandar Milić Mili! O tragediji javnost nije imala pojma, detalji lede krv
On je sve šokirao kada je jednom prilikom ispričao da se upucao.
– Pištolj mog poznanika ostao je kod mene, pa sam hteo da ga rastavim. Izvadio sam metke, a u isto vreme sam bio na telefonu. Pošto se veza prekinula, vratio sam metke i ostavio pištolj sa strane. Ponovo sam uspostavio vezu i uzeo oružje koje je ovog puta bilo puno. U trenutku nepažnje, nategao sam pištolj i metak mi je prošao kroz šaku. Na ruci sam imao rupu kroz koju sam mogao da gledam. Imao sam sreće da nisam oštetio nijednu tetivu inače nikad više ne bih mogao da sviram gitaru – ispričao je Mili.
Živeli su tada svi u 15 kvadrata sa platom od svega nekoliko maraka, a jedan od najtežih trenutaka u Milijevom životu bilo je i saznanje da boluje od kancera tokom ratnih godina u Jugoslaviji.1 / 7 Foto: Antonio Ahel/ATAImages
– Nikada nisam uspeo da shvatim rat i to potenciranje nacionalizma i sve što se desilo na Balkanu tih 90-ih godina. Recimo, krenuo sam da izađem iz kuće, da se nađem napokon s devojkom koja mi se jako sviđala, a napolju sam zatekao tenkove kad sam izašao i ljude sa puškama. Pitaju me gde ću, ja rekoh samo da se vidim sa devojkom. Samo su mi rekli: ‘Čoveče, dole u centru se puca i ratuje, vraćaj se odmah u kuću’. Ja sam bio totalno zbunjen, ali sam morao da ih poslušam”, prisetio se Mili početka rata u Sarajevu.
“Moji su već bili izbegli u Beograd iz Osijeka, kada sam ja sa trojicom drugara odlučio da krenem iz Sarajeva za Beograd. Roditelji su krenuli u posetu stricu u Beograd i nisu ni znali da im je to poslednji put da će videti Osijek. Samo su im javili da se ne vraćaju i da je po život opasno da idu nazad, pa makar i po svoje stvari. To je bilo već ’91. godine, dok sam ja godinu dana kasnije rešio da pobegnem za Beograd – pričao je pa nastavio:
– Nas četvorica smo seli u ‘jugo’, koji je bio sav izrešetan jer je stajao na mestu gde se pucalo. Nismo imali staklo na prozorima, šoferki, morali smo celi da se zamotamo dok smo putovali, jer je napolju bilo jako hladno. Sećam se kako smo prelazili preko nekih brda, nismo ni znali tačno put i odjednom dolazimo do barikada na putu. Tu stoje ljudi s puškama i mi nemamo pojma šta da očekujemo. Međutim, pustili su nas kad smo im pokazali lične karte, vikali su: ‘Ovi su naši’. Došao sam u Beograd samo u jednim farmerkama i majici koje sam imao na sebi. Kad sam pomislio da ne može gore, taj rat i izbeglištvo, tada su mi našli maligno oboljenje. To je bio rezultat tog nekog stresa i mog unutrašnjeg razočaranja zbog rata.”
Iako su se njegovi roditelji ubrzo zaposlili kao lekari u Beogradu, naredne godine bile su jako teške za Milijevu porodicu.
“Roditelji, brat i ja smo u Osijeku živeli u stanu koji je ranije bio banka, imao je 450 kvadrata i svoj park, a onda smo došli u Beograd u 15 kvadrata. To je bila vešernica na vrhu zgrade, gde je jedan deo improvizovan sa lavaboom i tušem, kao spoljni toalet. Nas četvoro smo tu živeli, ali se sećam da smo bili srećni. Vladala je ljubav između nas i ni jednog trenutka nismo očajavali iako smo živeli u bedi, plate mami i tati su bile po 2,3 marke, a hleb je bio 500 hiljada. Sve dok nismo saznali za tu moju bolest bili smo zaista rasterećeni, jer nismo želeli da gledamo unazad, već samo napred. Godinu dana sam se lečio i bio na hemioterapiji. Tada je ta terapija bila strašno teška i agresivna, ali sam uspeo da se izborim. Čak sam uspeo da završim i treću godinu na fakultetu. Išao sam sa sve braunilama u rukama na ispite”, ispričao je kompozitor u emisiji “Preživeli” na K1 televiziji.
Podsetimo, Mili je u dugogodišnjem braku sa suprugom Ninom i imaju sina i ćerku.
Ivanjica se oprašta od Gordane Spasović, žene koja je celokupan život posvetila očuvanju i promociji srpske kulture. Preminula je u 74. godini.
Iako je rođena u Beogradu, njen životni put je odveo u Ivanjicu, gde je ostavila neizbrisiv trag u kulturnom životu.
Godine 1980. osnovala je KUD “Miko Velimirović”, koji je kasnije postao KUD Doma kulture Ivanjica i radio više od četiri decenije.
Svojom strašću, vizijom i ljubavlju prema folkloru, uspela je da izgradi ansambl koji je postao rasadnik talenata, kroz koji su generacije mladih upoznavale i volele srpsku tradiciju.
Kao igrač u AKUD “Ivo Lola Ribar” i kasnije u profesionalnom Ansamblu “Kolo”, Gordana je stekla bogato iskustvo koje je nesebično delila sa drugima.
Bila je jedan od ključnih stubova kulturnog života Ivanjice, naročito u oblasti očuvanja narodnih igara, pesama i običaja. Njeno posvećenje i entuzijazam ostavili su dubok trag, a njeno ime će zauvek biti upisano u istoriji naše kulture.
Opelo će se održati sutra ispred kapele Ivanjičkog groblja u 12.30 časova.
Danas je izbio požar u Nišu u zgradi “Prosvete”, a na snimcima se vidi kako vatra guta ovaj napušteni objekat.
Požar se brzo proširio, plamen je zahvatio i zgradu pored, a na snimcima se vidi kako vatrena stihija brzinom svetlosti guta krov, ali i ostale delove konstrukcije.
Vatrogasci se bore da obuzdaju vatru, ali snimak prikazuje kako se dim širi gotovo čitavim krajem.
Kako nezvanično saznajemo u pitanju je stara zgrada štamparije.
Policajci su bili zgroženi onim što su zatekli na uviđaju.
U okrugu Vaslui u Rumuniji dogodio se femicid, kada je 49-godišnju ženu hladnokrvno ubio njen dečko, koji je tri godine mlađi od nje.
Nakon što su popili nekoliko pića, njih dvoje su navodno počeli da se svađaju, a muškarac je u jednom trenutku navodno napao svoju devojku sekirom. Telo žene pronašle su komšije, a muškarcu je određen pritvod od 30 dana.
Muškarac i žena su bili zajedno nekoliko godina kada su odlučili da otpočnu zajednički život. Nisu imali dece i živeli su teško, bez posla i od “od danas do sutra”. Kako kažu komšije, “alkohola im nije nedostajalo”.
“Čuo sam da ju je ubio! Oboje su bili pijani, samo su o piću mislili iako nisu imali novca i nisu radili. Ali za alkohol bi uvek našli”, kažu komšije.
Međutim, niko ne bi ni zamislio da će finansijski problemi i alkohol dovesti do tragičnog kraja. U naletu besa, muškarac je navodno zgrabio sekiru i napao ženu.
“Okrivljeni je pod dejstvom alkohola žrtvi, svojoj partnerki, zadao brojne udarce. Udarci su zadati i po glavi i po telu, pri čemu su oštećenoj zadobile višestruke povrede koje su dovele do njene smrti”, rekla je Ingrid Botezatu, glavni tužilac Tužilačkog suda pri Vaslui.
Beživotno telo žene pronašle su komšije, koje su alarmirale nadležne, a muškarac još uvek nije priznao zločin. Sudije su, međutim, odlučile da ga pošalju u zatvor na 30 dana.
Bio je cenjeni pozorišni kritičar, učesnik i organizator brojnih naučnih i stručnih skupova.
Poznati teatrolog Miroslav Radonjić, preminuo je u 89. godini.
– Sa velikom tugom smo primili vest o smrti čuvenog teatrologa, kulturnog radnika i nekadašnjeg upravnika Pozorišta mladih, magistra Miroslava Radonjića (1936-2025). Na čelu Pozorišta mladih bio je od 1973. do 1981. godine, a ovaj period je okarakterisao dominantnim izvođenjem domaćih dramskih dela i ‘žive scene’, pored do tada ustaljenih lutkarskih predstava. Uključivanjem vrhunskih stranih i domaćih dramskih stvaralaca u rad Pozorišta mladih, trasirao je put brojnim nagradama koje je naš teatar dobio – naveli su iz Pozorišta mladih.
Miroslav Radonjić se rodio u Užicu 15. avgusta 1936. godine. Školovao se u Sokobanji, Aranđelovcu, Kragujevcu i Beogradu, stekavši titulu magistra nauka na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Rođen u Užicu 15. avgusta 1936. godine, školovao se u Sokobanji, Aranđelovcu, Kragujevcu i Beogradu, gde je stekao zvanje magistra nauka na Filološkom fakultetu.
Tokom bogate karijere, radio je u Sterijinom pozorištu, Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu AP Vojvodine, Pozorištu mladih i Pozorišnom muzeju Vojvodine.
Bio je cenjeni pozorišni kritičar, učesnik i organizator brojnih naučnih i stručnih skupova, kao i autor feljtona, publicističkih i književnih dela.
– Kolektiv Pozorišta mladih izražava najdublje saučešće porodici – dodaje se u saopštenju koje su postavili na mrežama.
Službeno vozilo pronađeno na Suvoj planini sa ličnim stvarima
Milan Đorđević, farmaceut iz Niša, nestao je pre sedam meseci u tom gradu i do danas nije pronađen. Trag mu se izgubio 10. juna kada je na Suvoj planini pronađeno njegovo službeno vozilo sa ličnim stvarima, a do danas nije najjasnije zbog čega se sa posla uputio na planinu, pogotovo zato što je imao planove za taj dan.
Do sada se nije pojavila nijedna informacija koja bi ukazala šta se nestalom farmaceutu dogodilo tog 10. juna. Od tog dana nema ni traga, ni glasa od Milana Đorđevića. Kobnog dana, prema tvrdnjama njegove porodice, Milan je trebalo da poslom obiđe Klinički centar Niš, pošto je radio kao zastupnik u jednog farmaceutskoj firmi.
Ono što je poznato jeste da se nešto pre 12 časova automobilom „škoda“ uputio do izletišta, gde je parkirao automobil na parkingu pored zatvorenog planinarskog doma. Na tom mestu pronađen je i Milanov automobil, u čijoj su kaseti bila oba njegova mobilna telefona, službeni i privatni.
Prema dostupnim informacijama, Milan je kobnog dana viđen kako razgovara sa prolaznikom na klupe pored reke.
Potraga za Milanom Đorđevićem
Navodno je potom viđen kako razgovara i sa starijim čovekom koji je kosio travu, nakon čega je potpuno nestao.
Kako je Milan izgledao neposredno pred nestanak pogledajte u odvojenoj vesti.
Zbog čega je išao na planinu?
Istraga nije dala puno rezultata. Nije poznato zbog čega se Milan uputio na planinu, pogotovo jer je za taj dan imao planove, o čemu su govorili članovi njegove porodice.
– Oko podneva se javio snaji i rekao da ne može da stigne da uzme ćerku iz vrtića, ali da će stići da vodi sina na rođendan. Kad se nije pojavio, niti javljao na telefon, snaja je pozvala našeg starijeg sina, da joj pomogne, da on odvede dečaka na rođendan. Tada smo krenuli da ga svi zovemo na telefon, ali se nije javljao. Pametni sat koji mu je ostao u stanu pokazao je da se njegov telefon nalazi 19 kilometra od Niša. Zato je stariji sin sa drugarima otišao do Bojaninih voda i tamo pronašao parkiran Milanov službeni automobil – izjavila je Marica, majka nestalog farmaceuta.
Milanov automobil je lociran upravo zahvaljujući poslednjem signalu njegovog telefona.
Ključno za slučaj nestanka jeste šta se događalo u periodu od 12 do 17 sati tog kobnog 10. juna. Upravo u tom periodu se Milanu izgubio svaki trag.
Bratu rekao da ima nešto važno da mu kaže
Misterija nestanka je veća ukoliko se uzme u obzir činjenica da je Milan, sem rođendana tog dana, imao još neke planove.
Potraga za nestalim Milanom Đorđevićem
Kako je za Kurir rekla Milanova majka, on se neposredno pred nestanak žalio da ne može da spava i da ga nešto muči. Ispričala je da je Milan “rekao bratu da ima nešto važno da mu kaže, ali nije stigao”.
Suva planina je dosta puta pretraživana od strane brojnih službi, međutim, nije pronađen nijedan trag koji bi objasnio nestanak.
Porodica je čak pisala Eparhiji niškoj kako bi proverili da li je Milan eventualno u nekom manastiru, međutim, ispostavilo se da nije.
Tri verzije nestanka
Penzionisani inspektor Bratislav Timotijević je ranije za Nova.rs govorio o tri verzije nestanka farmaceuta.
– Prva verzija koju bih uzeo u obzir da radim na ovom slučaju je da se Đorđević negde sakrio dok se ne slegne problematična situacija koja je za njega u tom trenutku bila nerešiva. Ukoliko je to učinio, nestanak je brižljivo isplanirao, ostavio je vozilo i lične stvari, uključujući dokumenta i mobilni telefon kako bi one koji ga traže naveo na pogrešan trag. Tako bi dobio na vremenu da pređe granicu, Bugarska je na sat vremena odavde, ako se to desilo, verujem da se sa nekim povezao ko mu je pomogao da ode iz zemlje i da se kod njega skloni na izvesno duže vreme – rekao je ranije penzionisani inspektor Bratislav Timotijević.
