Srpski državljani (25) osuđen je na 17 godina zatvorazbog pokušaja ubistva bivše devojke u Linc-Ebelsbergu krajem avgusta 2024. godine.
On je kuhinjskim nožem napao 22-godišnjakinju u automobilu. Ona je uspela da pobegne i ode u stambenu zgradu, gde se srušila. Svedoci su joj pružili prvu pomoć i pozvali Hitnu pomoć. Žrtva je nakon napada morala da se podvrgne hitnoj operaciji. Napadača je uhapsio policijski SWAT tim nakon što je pokušao da naudi sebi.
Optuženi se izjasnio krivim pred regionalnim sudom u Lincu.
Okrivljeni i oštećeni su bili zajedno u svojoj zemlji Srbiji od malih nogu, a imali su i “ritualno venčanje”. Prema rečima javnog tužioca, 2023. godine dogodila se “tačka preloma” i oboje su stupili u nove odnose. Kasnije, žrtva je napustila kuću i preselila se u Linc. Ali to nije zaustavilo kontakt sa bivšim. Osumnjičeni je više puta tražio da bude blizu žene i otputovao je u Linc krajem avgusta prošle godine.
Foto: EPA
Uznemirujući video dva dana pre napada nožem
Bio je sa njom dva dana pre napada nožem. Tada su nastali su video-snimci na kojima je sugerisao da će mladoj ženi prerezati vrat i zavrnuti joj glavu. Posle ga je ona, kako je sam priznao, izbacila iz stana. Sve ju je sve to “veoma uznemirilo”, rekla je žena tokom svedočenja.
Javnom tužiocu je već iz incidenta bilo jasno da je ideja o ubistvu žene “usidrena” u glavi optuženog. Žena je 29. avgusta okrivljenom donela kofer. Čekala ga je u kolima. Javni tužilac je objasnio da je on “sa predumišljajem u auto odneo kuhinjski nož da bi mogao nešto da uradi ako sve ne bude išlo po njegovim očekivanjima”. “Ženu je ubo nožem najmanje šest puta”.
Delimična odšteta od oko 9.250 evra
Povređena deevojka je uspela da pobegne iz automobila u ulaz u kuću.
Mlada žena se uključila u krivični postupak kao privatno lice uz delimično obeštećenje od oko 9.250 evra. Trenutno je na psihološkom savetovanju, pati od napada panike i ima problema sa spavanjem. Još je bila na bolovanju i sudu je pokazala svoje brojne ožiljke.
Osumnjičeni ju je, kako se navodi, jurio nakon napada, udarajući pesnicama u zatvorena vrata i preteći da će je ubiti.
Optuženi sa propustom u pamćenju
25-godišnjak se izjasnio krivim po obe tačke optužnice:
“Veoma mi je žao”.
Međutim, na pitanje sudije da li je želeo da ubije ženu nožem, on je odgovorio: “Samo sam hteo da je uplašim“.
Otac devojčice iz Borče danas je prijavio policiji da je njegovu maloletnu ćerku presreo nepoznati muškarac, uhvatio za ruku i zatražio da ide sa njim kući.
U životu je prvo otpevao “Od Vardara pa do Triglava” i za tu pesmu dobio peticu u osnovnoj. Tada se već znalo da će biti pevač, mada je on sanjao da postane fudbaler. Gastarbajtersko je dete. Za nepunih 18 godina rastao je u tri različite sredine, tri različite kulture, tri sistema
Ti kad bi sad uzeo da slušaš neke moje ranije intervjue, ma… tu sve ispada da mi je kao bilo teško u ranoj mladosti, i ovo i ono, ali nije bilo tako. Imao sam, da kažem, sreću da budem rođen u Danskoj, u jednoj srećnoj državi, tamo je sve bilo uređeno, mada je tako bilo i kod nas u Jugoslaviji. Moji roditelji, majka Anđelija i otac Milan, zaista su otišli trbuhom za kruhom, borili se za egzistenciju, ali su nama, meni i mojoj braći Zoranu i Slobi, pružili jedan lep, skladan život.
Foto: ATA images
Ja sam već od pete godine počeo da treniram fudbal i to je bio moj san – da postanem fudbaler! Počeo sam da igram u jednom lokalnom klubu i to je ono čega se prvo setim kad me neko pita šta mi prolazi kroz glavu o detinjstvu. Zaista, to su ti fudbalski tereni, moji treninzi, odlasci na utakmice.
Foto: Privatna Arhiva
Čebelaj i Bajram
Sećam se i prvog bicikla koji mi je otac kupio, igranja s decom raznih nacionalnosti, bilo ih je iz Turske, Pakistana, sa svih strana sveta. U našem komšiluku bila su dvojica Turaka koji su bili moji godina, to su mi bili najbolji drugari, zovu se Čebelaj i Bajram. I kasnije, kad smo odrasli, nastavili smo druženje, viđam ih, naravno, i danas kad odem u Dansku.
Školski dani
U Danskoj smo pošao u školu, prvo zabavište, pa onda prvi, drugi, treći osnovne… a već u petom razredu sam otišao u Crnu Goru. Zašto? Pa zato što je otac odlučio da napusti Dansku i da se definitivno vrati u Jugoslaviju da živi. I, dolazimo porodično u Berane. Otac i majka su mi rodom sa severa Crne Gore, selo pored sela, tamo su se i upoznali. E, da se vratim na naš povratak u Crnu Goru. Kupili smo kuću u Beran Selu, to je kod Berana, i tu kreće novi život.
Foto: Privatna Arhiva
Moram priznati da ja tada nisam dovoljno dobro znao jugoslovenski, maternji jezik, i to je ono što mi je malo otežavalo, ali sam brzo savladao to jer sam po prirodi snalažljiv. Iz tog perioda ostalo mi je u sećanju da smo se stalno igrali klikera, prvi put sam to naučio u Beranama, jer u Danskoj to nije bilo aktuelno, a što se tiče škole… Jedino sam imao petice iz muzičkog, a to je zato što se mojoj učiteljici Vukici Šoškić svidelo kako sam otpevao pesmu “Od Vardara pa do Triglava”, koja je tada bila nezaobilazna. To je nju oduševilo! A druga petica bila je, naravno, iz fizičkog.
Moram da kažem da su Berane ostavile veliki trag u mom životu, tamo sam bio do osmog razreda, a kad sam odlazio, iz razreda drugari su mi kupili šah i svi su se potpisali na njemu, to i dan-danas čuvam! Eto, sad kad se vratim u Berane i kad pravim velike koncerte tamo, ljudi me super prihvate, tamo imam drugove s kojim se uvek vidim, a kažu da je najteže biti uspešan u svom kraju.
Selidba u Podgoricu
Što smo se preselili u Podgoricu? Uf… Pa desio se taj momenat kad nam je kuća u Beranama izgorela, iz meni nepoznatih razloga i danas. Neko kaže da sam ja zaboravio da ugasim peć kad sam krenuo u školu i da je tako došlo do spoja, pa me i sad zezaju da sam već tada postao Piroman, ha-ha-ha! Zaista se ne sećam jesam li ili nisam ugasio tu peć, ali to je bio jedan tužan i bolan trenutak…
Sećam se, bio sam u školi, druga smena, kad je moja učiteljica Vukica rekla: “Deco, jeste li čuli da se zapalila kuća nekim Rajovićima?” Meni je tad samo prošlo kroz glavu da smo mi bili jedini Rajovići u tom delu. Znao sam odmah, otrčao sam do kuće i… Vatrogasci već bili došli. To je bio jedan veliki šok. Ali uspeli smo da prodamo to imanje i tada smo otišli u Titograd, današnju Podgoricu.
Foto: Privatna Arhiva
Hoćeš li mi verovati, ja sam pre ovog razgovora s tobom zapisivao neke bitne stvari koje su mi se desile u životu, da ne zaboravim, jer živim brzim životom i nemam ni priliku da se vraćam na sve to!
Hteo sam da vidim ko sam ja, u stvari, i šta sam prošao u životu. Evo, rekao sam ti, prve tri ili četiri stavke su bile moje odrastanje u Danskoj, pa onda selidba u Berane, pa odrastanje u Podgorici, pa onda povratak u Dansku. Tako da sam zaključio da sam za nepunih 18 godina u stvari rastao u tri različite sredine, tri različite kulture, sistema i tako dalje. Realno, za dečaka od 18 godina nije baš onako, da kažem, normalno to.
Najteže mi je bilo da se prilagodim u Podgorici, tad sam bio osmi razred i to je doba kad si već u pubertetu, razmišljaš drugačije. Nije ista kultura na severu Crne Gore i u glavnom gradu, oduvek su oni iz Podgorice nas zvali Sjevernjaci, ha-ha-ha! Dok sam ušao u taj titogradski, ili podgorički, sistem tada, trebalo je malo vremena…
Foto: Privatna Arhiva
Prva ljubav i razni poslovi
Tu mi se desilo i prvo ozbiljno zaljubljivanje, imao sam 16 godina, a ona je imala 13, s tim što me je slagala da ima 14, ha-ha. I to je trajalo neko vreme, sve do momenta dok zaista nisam upoznao baš pravu. Rano sam se oženio. Dragana, moja Gaga, došla je rano u moj život i, Bogu hvala, tu je 30. godinu. Kad sam se upoznao s Gagom, imao sam 20 godina i tad sam se i oženio. Ali pre toga, još kad sam imao 16 godina, ja sam se sa ocem vratio u Dansku, a stariji i mlađi brat su ostali s majkom u Podgorici. Prvo smo živeli zajedno otac i ja, a ubrzo započinjem samostalni život. Koje sam poslove tada radio? Prvo sam počeo u jednoj hamburgernici, to se zove “Astor burger” i vlasnici su bili neki Indijci. A onda sam se zaposlio u jednoj fabrici gde su se pravile neke cerade i tu sam dosta dugo ostao. Ma, apsolutno nisam imao problem bilo šta da radim i za to mogu da zahvalim mom ocu, koji mi je usadio radne navike, i meni i mojoj braći. I nisam se štedeo, niti sam se stideo bilo kakvog posla jer sam smatrao da je to pošteno i časno zarađeno. Tako da sam radio sve i svašta, bukvalno sam bio i čistač, sve ono što je moglo da mi donese finu paru.
Boban Rajović pravi haos na koncertima danas:
Vidi galerijuBoban Rajović Foto: Milos Ćetković
Taksista
A kad sam napunio 21 godinu, e tada sam definitivno položio za taksi i postao taksista. Taj posao radio sam punih sedam godina i tu je bilo doživljaja na pretek. Vozač taksija zaista može da ima toliko iskušenja da je jednostavno sramota pričati o tome, jer ljudi misle da nije istina. Šta sve možeš u jednom taksiju da doživiš, posebno petkom i subotom kad su izlasci… Zamole te, ako možeš, dobićeš bakšiš, da prođeš na žuto svetlo, ili kažu: “Nemam para, mogu li nekako drugačije da platim.”
Foto: Privatna Arhiva
E sad da ti ispričam kako je izgledao moj prvi ozbiljniji kontakt s muzikom. To je bilo kad smo Dragana i ja taman dobili ćerku Ivanu, ’96 na ’97, prvenstvo pevača amatera u Podgorici, s tim što ko pobedi, on dobija pravo da snimi album. Sećam se, moje društvo s Murtovine, to je naselje gde sam ja živeo u Podgorici, skupili se svi oni, sa zastavama, s mojim likom, navijaju da pobedim. Pevao sam pesmu od Džeja “Da sam kralj” i mogao sam da osvojim to prvo mesto, ali moj otac se nije slagao s tim nikako. Bio je u fazonu “kakav pevač, nema od toga posla, ti si se sad oženio, vrati se za Dansku”. I ja se vratim s Gagom u Dansku, uzmemo stan i nastavljam da vozim taksi, ali tad sam počeo da pevam i po kafanama tamo, bio sam “pretpevač” svim našim zvezdama, Dragana Mirkovića, Miroslav Ilić, Haris Džinović i tako dalje. Ali jednostavno, tržište u Danskoj nije dozvoljavalo ništa više od toga, nije bilo dovoljno naših kafana tamo.
Jelena Karleuša je srpska pop-folk pevačica i jedna od najkontroverznijih pevačica na srpskoj estradnoj sceni. izjavama i nastupima je opravdala nadimak “male od skandala”.
“Da li ste znali da mi je prababa, po mami, bila austrijska grofica Marija Von Dajc i da ima svoju ulicu u Gracu?” raspametila je pevačica svojevremeno.
“Ako se ne varam, jedna šesneastina moje krvi ima tu plavičastu nijansu. Vrlo mali procenat, ali svakako za ponos. To je interesantna priča i ja sam veoma ponosna na moje poreklo iako ne volim to da pominjem i potenciram. Moja prabaka po majci, Marija Von Dajc je bila plave krvi, tačnije imala je titulu grofice. Ulica koja nosi njeno ime u Gracu je mala ali seća na njenu požrtvovanost i humanitarni rad u tadašnjim ratovima. Bila je veliki dobrotvor, ali je nažalost umrla u političkom izgnanstvu i siromaštvu. Moram da naglasim da sam u srcu i glavi, veliki prijatelj nase kraljevske porodice Karađorđević. Srbija ima sve razloge da se ponosi našim prestolonaslednikom Aleksandrom kao i princezom Katarinom zbog njihovog neverovatnog humanitarnog rada i uloge u najvišim svetskim društvenim krugovima. Oni su svojevrsni srpski brend”, rekla je Karleuša.
Čitav život, Jelena sanja kako leti i diše pod vodom. Omiljeni film joj je “Boja purpura”. U vreme objavljivanja ovih pikanterija iz privatnog života otkrila je takođe i da ima četiri psa – Tajrona, Dariju, Radžu i Ajsa.
Bila je veoma nestašna devojčica, volela je da se penje po drveću i da brzovozi biciklu. Smatrala je da ima natprirodne moći, a ni dan-danas joj nije jasno kako prilikom mnogobrojnih vratolomija nije slomila neku kost. Želela je da otvori azil za napuštene pse i mačke o kojima bi brinula.
Pošto je Jelenin otac u mladosti bio instruktor nautičkih sportova, rano je počela da trenira skijanje na vodi i ronjenje. Išla je na razne ekspedicije širom Jadrana i proučavala prelepi podvodni svet. U gostima nikada nije brukala roditelje, niti se ponašala razmaženo zbog čega su bili veoma ponosni na nju.
Vidi galerijuDivna i Jelena Karleuša Foto: Printscreen/Instagram, Printscreen, Pritnscreen/Instagram
Više je volela da bude u društvu starijih osoba sa kojima je razgovarala, dok joj njeni vršnjaci uopšte nisu bili zanimljivi. Tvrdi da se među njima osećala kao vanzemaljac u kokošinjcu što objašnjava svojim koeficijentom inteligencije koji je na testu iznosio 153.
Naime, njena prababa po mami bila je austrijska grofica Marija Voin Dajc koja ima svoju ulicu u Gracu.
Žena Slobe Radanovića, Jelena, neretko na društvenim mrežama deli fotografije i snimke iz njihovog privatnog života, a nedavno je odgovarala na pitanja, koja su joj pratioci postavljali na Instagramu, i progovorila o potomstvu.
Kako je poznato, Jelena iz prethodnog braka ima dva sina, koje Sloba voli kao svoju decu, a sa pevačem je pre dve godine dobila sina Damjana.
Jeleni je jedan od pratioca postavio pitanje da li planira još da rađa decu, na šta je ona ponosno odgovorila “Daaaa” i stavila emotikon anđela.
Vidi galerijuSloba Radanović kupio penthaus u Crnoj Gori sa bazenom na krovu Foto: Paparaco lov/Printscreen
Sledeće pitanje glasilo je: “Da je Damjan bio devojčica kako bi se zvao?”, a Jelena je odgovorila Ikonija, pa su mnogi odmah pomislili da će Jelena to ime možda sačuvati za svoju buduću ćerkicu.
Inače, žensko ime Ikonija je domaće izvedeno iz grčke reči “eikon”, koja u prevodu znači – slika sveca. U prenesenom značenju Ikonija je prelepa, prekrasna, lepa kao ikona, ona pred kojom padaju na kolena.
Đovani Bajramović kaže da se na razne načine u životu dovijao da zaradi, pa je u jednom trenutku čak izvodio i ulične trikove.
Pevač je otkrio kako to ne može lako da se nauči, ali je morao jer je bio prinuđen.
– U jednom trenutku sam učio da izvodim trikove sa papirićima i poklopcima. Namestim to ispod koje je papirić i ti treba da pogodiš, ili kuglica i tako nešto.
– Snalazio sam se kako znam i umem, malo sam šibicario i krao, ali ko me pita… Bitno je da je sve to sada iza mene i da sam se posvetio nekom skroz drugačijem životu – rekao je Đovani.
Inače, on je ranije govorio o tome kako je iz Niša otišao jer mu je to bio mali grad.
Foto: Printscreen YouTube
– U moje vreme je bila baš beda, kada sam napunio 18 godina shvatio sam da mi je Niš mali. Bio sam nemirno dete. Teško sam odrastao, nas ima šestoro dece. Tata mi je imao ringišpil, baš ono ciganski. Bilo je trenutaka kada sam bio gladan.
Teško smo odrastali, tata je radio na ringišpilu pa posle kao taksista, ja sam bio baš nemirno dete. Sa 16 godina sam radio šibice i krađe.
Ja sam najmlađe dete i mene su uvek šutirali. Uvek sam gledao šta rade ovi stari šibicari i tako sam ja to naučio, da ne bude da je to samo Džejeva priča, osvajao sam i barbut. Radio sam šibicarenje i krađe, pa sam bio i kažnjavan. Kada sam napunio 18 godina pitao sam ćaleta da mi da “neki dinar” jer hoću da idem u Beograd.
Bio sam kockar i osvajao sam barbut. On otvara novčanik i unutra ima dve novčanice od po 10 maraka i kaže: “Evo, tebi i meni po jedna!”. Pozdravio sam se sa njim i otišao na autobus i 16 godina me nije video. Pomažem im i dan danas, imam sestru i brata u Nišu, sad sam bio i doneo im drva.
Viši sud u Novom Sadu produžio je za još 30 dana pritvor osumnjičenima za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra kada je stradalo 15 osoba, a dve osobe teško povređene.
Predlog za produženje podnet je protiv svih desetoro osumnjičenih, kojima je odlukom suda prošlog meseca određen pritvor.
Nedavno je, takođe, podignuta optužnica protiv 13 osoba.
Osim ovih desetoro, još dve osumnjičene osobe se nalaze u kućnom pritvoru, a jedna od njih je bivši vršilac dužnosti generalne direktorke “Infrastruktura železnice Srbije” Jelena Tanasković.
Bivši ministar građevinarstva Goran Vesić se brani sa slobode, jer mu je nakon više dana provedenih u pritvoru, sud ukinuo pritvor, usvojivši žalbu njegovog branioca.
O kućnom pritvoru u kome su dve osumnjičene, odlučuje se na tri meseca.
Maloletnik (17) sa ubodnom ranom primljem je juče u bolnici u Beogradu.
Nezvanično, o slučaju je odmah obaveštena policija.
Međutim, na pitanje kako je došlo do tako teške povrede maloletnik je rekao “da je naleteo na ranac koji je nosio njegov drug u kom je bio oštar predmet“.
Policija radi na ovom slučaju kako bi se utvrdilo više detalja.
Osumnjičen za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Novom Sadu uhapsili su B. B. (1971) iz okoline Titela, zbog postojanja osnova sumnje da je učinio dva krivična dela, teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.
Kako se sumnja, on je 24. januara, u Kaću, upravljajući mini autobusom, udario osamdesetogodišnjeg meštanina na kolovozu i udaljio se. Usled zadobijenih povreda, Kaćanin je preminuo na licu mesta. Operativnim radom, policija je identifikovala osumnjičenog, odredila mu zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden osnovnom javnom tužiocu u Novom Sadu.
Najčešće pogađa ruke, trup, noge, a takođe i lice, što je posebno neprijatno za osobe koje pate od ovog retkog stanja
Tiktokerka iz Malezije Rabiatul Adavija često postavlja snimke sa devojčicom koja boluje od tzv. sindrom vukodlaka, ili hipertrihoze.
Upoznale su se slučajno, tokom posete jednoj medicinskoj ustanovi, i od tada su se često sastajale. Njeni videi sa devojčicom su veoma popularni i sakupili su desetine miliona pregleda.
Kako prenosi portal edziecko.pl, Rabiatul Adavija je upoznala dete kada je otišla sa detetom na rutinski pregled. U čekaonici je bila Misklijen, devojčica koja boluje od ovog retkog sindroma, kao i njeni roditelji. Među njima se razvilo prijateljstvo i razumevanja, pa su odlučili da nastave druženje. Od tada Adavija redovno objavljuje snimke male Misklijen.
Na ovaj način tiktokerka želi da razbije tabu povezan sa bolešću hipertrihoze. To je genetski poremećaj koji karakteriše prekomerna dlakavost na telu. Ovaj sindrom pogađa i žene i muškarce i može uticati na različite delove tela. Vrlo često je prisutna i gusta dlaka na licu, zbog čega je ovo stanje teško sakriti. Slučajevi hipertrihoze su poznati dugo vremena. Sindrom je prvi put opisan u 17. veku.
Kod osoba sa hipertrihozom, tzv. hirzutizam se pojavljuje na različitim delovima tela. Najčešće pogađa ruke, trup, noge, a takođe i lice, što je posebno neprijatno za osobe koje pate od ovog retkog stanja.
Tiktokerka ističe da želi da podigne svest o ovom poremećaju, pa postavlja snimke sa devojčicom, a njeni roditelji su saglasni. Da korisnici interneta ne bi uvredili malu Misklijen, ispod većine snimaka su zabranjeni komentari. Uprkos tome, tiktokerka se ipak suočava sa povremenim izlivima mržnje.
Kako prenosi portal edziecko.pl, roditelji su rekli da je devojčica takva rođena.
– Doktor nije znao šta je uzrok. Dežurna sestra se onesvestila odmah po rođenju deteta – kaže majka devojčice.
