Month: January 2025

“Ćerka me je pozvala da mi javi da se porodila. Rodila sam devojčicu.

Posle pola sata pozvao me je doktor i rekao da je Enisi loše i da dođem do bolnice.

A tamo šok. Utrčala sam u hodnik, smirivalo me je osoblje, a ja sam sve vreme ponavljala. Je li mi živa Enisa? Rekli su da je preminula, a nisu mi dali ni da je vidim.”Ovo su reči Bahrije Čičić, majke 41-godišnje Enise Čičić, porodilje koje je preminula 20. avgusta u porodilištu opšte bolnice Prijepolje.

Enisa se navodno prirodnim putem porodila u 11:48 minuta, rodila devojčicu, a u 12:20 minuta je umrla u bolnici. Ministarstvo zdravlja izdalo je naređenje da se hitno izvrši kontrola i utvrdi šta se tačno dogodilo.

Pored inspekcije koju je opštoj bolnici Prijepolje poslalo ministarstvo zdravlja, sama uprava bolnice sprovodi unutrašnji stručni nadzor. Gošća “Pulsa Srbije” koja je detaljnije pričala o ovom slučaju bila je Merisa Čičić, sestra preminule Enise.

Dobila sam informaciju da se porodila, da je dete dobro, da je ona dobro. Nakon nekih pola sata ili malo više, dobila sam informaciju da ona nije dobro. Kada sam došla u bolnicu, majku sam zatekla u nikakvom stanju. Ljudi nisu mogli da mi kažu šta se desilo. Ja sam mislila da nju vode, da joj je loše i da joj se slošilo se od porođaja. Jer nisam mogla da verujem informaciju da se ona prirodno porodila. Ona nije se navodno, nego se ona prirodno porodila – započela je Merisa, pa nastavila:

– Ja ne želim ničije ime da pričam i nikog da osuđujem. Svaki će odgovarati po analizama i rezultatima obdukcije. Doktorka je vodila njenu trudnoću i doktorka tačno zna koliko ima godina i sve stanje u kojem se ona nalazila. Ništa nisu preduzeli ni ona, ni doktor Goran. Doktor Goran je isto tako znao i godine i stanje, nisu trebali na taj način, po mojoj mišljenju, da je porode.

Merisa je detaljno pričala o stanju sestre koje je spomenula:

– Zadnjih meseci je bila trombofilija, primala je inekcije. Oni su to vodili i bilo je uredno. Zbog toga i zbog godina ja sam se začudila, ja nisam smela da se mešam u njene odluke. Ja sam mislila da će doktori znati šta rade i rade svoj posao. Zato sam se iznenadila da se ona porodila i u Prijepolju i prirodnim putem. Enisu je bilo strah, znajući svoje godine i znajući stanje. Vidite, doktor Goran je meni rekao odgovor, koji sam ja saslušala. To je njegov odgovor. Ja čekam rezultate, isto tako taj odgovor koji mi je dat nije jasan. Odgovor je bio “tvoja sestra se porodila, bila je u redu, odjednom smo je izgubili.”

Radnica u fabrici Gorenje Valjevo preminula je prirodnom smrću tokom radnog vremena

Kolege su pružile prvu pomoć, a ekipe hitne pomoći su sprovele reanimaciju

Radnica u fabrici Gorenje Valjevo preminula je juče prirodnom smrću tokom radnog vremena.

Iako su se na društvenim mrežama pojavile informacije da nesrećnoj ženi niko nije pritekao u pomoć, iz pomenute fabrike ovu informaciju demantuju. Saopštenje fabrike prenosimo u celosti.

– Sa dubokim žaljenjem potvrđujemo da je juče u fabrici Gorenje Valjevo, tokom perioda pauze, van radnog mesta, prirodnom smrću preminula naša zaposlena. Ovo je izuzetno težak trenutak za sve nas, i izražavamo iskreno saučešće njenoj porodici, prijateljima i kolegama – navode za Republiku.

Kako dodaju, zaposlena je preminula tokom pauze za doručak, na kojoj se nije pridružila ostalim kolegama iz grupe već se osamila.

– Njoj je pružena prva pomoć od strane kolega do dolaska ekipe hitne pomoći koja je sprovela dugotrajnu reanimaciju. Uprkos naporima medicinskog osoblja, njen život, nažalost, nije mogao biti spašen. Trudićemo se da porodici pružimo svu moguću pomoć u periodu koji predstoji. Molimo medije i javnost za poštovanje njihove privatnosti u ovim teškim trenucima – zaključuju u saopštenju iz kompanije.

(Republika)

Kako navodi kolektiv škole, bila je žena izuzetne inteligencije, jakog karaktera i predanosti

Profesorka srpskog jezika i književnosti Dušica Đurić Glišić (58), preminula je nakon teške borbe, saopštila je Tehnička škola “Jovan Žujović” iz Gornjeg Milanovca.

“Sa dubokim bolom i nevericom, obaveštavamo učenike, roditelje, kolege i saradnike, da nas je nakon nesrećnog slučaja i teške borbe koja je usledila, napustila naša uvažena i draga profesorka srpskog jezika i književnosti, Dušica Đurić Glišić (1967 – 2025)”, napisali su na Instagramu.

Kako navodi kolektiv škole, bila je žena izuzetne inteligencije, jakog karaktera i predanosti, koja je sa puno ljubavi i strpljenja izvela brojne generacije, ostavljajući neizbrisiv trag u životima svojih učenika.

“Njen iznenadni odlazak je nenadoknadiv gubitak za sve nas, ali će njeno delo živeti u našim srcima i u sećanjima onih koji su imali privilegiju da je poznaju”, napisali su oni.

Oni su uputili saučešće porodici i naveli da saosećaju sa bolom i tugom zbog velike tragedije.

“Draga profesorka, Vaše znanje i mudrost, bili su dar svima nama koji smo vas poznavali. Ostavljate za sobom neprolazno nasleđe i toplinu koja će živeti u našim sećanjima. Počivajte u miru. Tehnička škola ,,Jovan Žujović”, napisali su na Instagramu.

Heder Darkvud i njen suprug preselili su se sa sinovima u novu kuću. Kako su dečaci još bili mali, imala je pune ruke posla oko njih. Razbacane lego kockice i igračke, mrlje na tepisima od testenine, sira i razne fleke na sve strane. 

Kao i druge mame koje imaju četvoro dece, i Heder je bila preumorna. Međutim, ono što se njoj dogodilo nateralo je mnoge da stave prst na čelo i zamisle se šta je važnije – imati besprekorno sređenu kuću kad su deca mala ili uživati s mališanima u svakom trenutku. Heder je, nažalost, doživela najveću tragediju svakog roditelja – izgubila je sina Džejkoba, koji je bolovao od raka. Punih 14 godina kasnije ona je na Fejsbuku objavila priču “Plava fleka”, koja je rasplakala sve one koji su je pročitali. Njenu priču vam prenosimo u celosti, a pre čitanja pripremite maramice.

Plava fleka

– Sinoć sam ribala sluz koju je moja ćerka donela odnekud. Ponekad imamo problem sa sluzi u našoj kući jer ostavlja lepljiv nered. Moja ćerka je očistila veći deo, a ja sam uporno pokušavala da očistim deo koji je polako počeo da me nervira jer se nije dao očisti. U tom trenutku sam se setila još jedne situacije kada sam takođe čistila veliki nered. Desilo se to pre mnogo godina i sećanja su počela da naviru… – počela je svoju ispovest Heder. 

Ovaj događaj podsetio je na jedan sasvim drugi koji se dogodio 14 godina ranije.

– Bližilo se vreme za spavanje. Bila sam iscrpljena, prljava, bilo mi je vruće. Zahvaljujući našim trojkama i njihovom četvorogodišnjem bratu, u našoj kući je uvek bilo ludilo. Imala sam vrlo malo vremena za sebe i razmišljala sam kako je prošlo četiri dana otkad sam se poslednji put istuširala. Svaki trenutak mog života bio je posvećen našim dečacima i njihovim potrebama. Ruke su mi bile pune, ali i srce – ispričala je ona.

Heder je upravo završila s kupanjem sinova koji su se u svojoj sobi igrali još nekoliko minuta pred odlazak na spavanje.

Ministar unutrašnji poslova osudio je napad na đake, dodajući da se uputio na mesto tragedije i izrazio saučešće porodicama žrtava.

Najmanje dve osobe su ubijene, a jedna teže povređena u napadu u gimnaziji u Spiškoj Staroj Vesi u Slovačkoj, kada je učenik te škole nožem napao učenike i nastavno osoblje, preneo je portal Ta3.

Napadač, 18-godišnji učenik je uhapšen, a jedna žrtva je u kritičnom stanju.

– Na licu mesta je više ekipa hitne pomoći. Prema potvrđenim informacijama, izubljena su dva života, a jedna osoba je u kritičnom stanju. Broj ostalih povređenih još nije poznat – rekla je portparolka Spasilačke zdravstvene službe Slovačke Danka Capakova.

Ministar unutrašnji poslova Slovenije Matuš Šutaj Eštok osudio je napad na đake, dodajući da se uputio na mesto tragedije i izrazio saučešće porodicama žrtava.

(Tanjug)

Mirjeta je uz Đorđa osnovala svoj novi dom na Goliji, a njenu sreću kvare ljudi od kojh je najmanje očekivala.

U malo selo na Goliji, u kojem nije bilo mnogo devojaka, stigla je Mirjeta, mlada iz Albanije. Nije znala jezik, običaje, bila je daleko od svoje porodice, u početku se patila, ali danas ne bi išla nikud iz Srbije, tu joj je, kako kaže, sve što voli. Mirjeta i Đorđe u srećnom su braku, imaju troje dece i danas zajedno slave Svetog Nikolu.

Albanka Mirjeta jedna je od mnogih koje su bračnog druga pronašle u Srbiji.

– Nisam ni sanjala da će moj život krenuti ovim putem. Rođena sam i odrasla u malom selu na jugu Albanije, gde su običaji i vera deo svakodnevnog života. Otkad znam za sebe poštovala sam našu tradiciju, a onda sam jednog dana srela Đorđa. Ljubav nas je spojila uprkos razlikama – priča Mirjeta.

Mirjeta i Đorđe danas su srećan par sa troje dece.

– Kada smo odlučili da se venčamo, znala sam da neće biti lako. Iskreno da vam kažem, moja porodica, naročito braća, naš brak nije odobravala, a njegovi su se u početku plašili kako će me selo prihvatiti. I danas se sećam Đorđevih reči: “Neću te nikad terati da se odrekneš svoje vere, ali važno mi je da poštuješ mene i moje običaje”. Obećala sam mu da ću pokušati – iskrena je Albanka koja se udala za Srbina.

Mirjeta i Đorđe venčali su se u septembru, a već u decembru porodica je slavila Nikoljdan.

– Prvi put sam se susrela sa slavom samo nekoliko meseci nakon što smo se uzeli. Nisam znala šta da očekujem. Porodica se okupila, svekrva je spremila ručak, ikona Svetog Nikole stajala je na čelu stola… Iz godine u godinu sve sam više učila. Sad ja pravim slavski kolač. Komšije me gledaju s poštovanjem. Svoje vere se nisam odrekla, ali zbog muža i dece danas i ja slavim zaštitnika porodice – priča Mirjeta za “Prva TV”, prenosi Žena, i dodaje:

– Kada su čuli da sam počela da slavim slavu, bio je to udarac za moje. “Zar si zaboravila na svoje korene?”, pitala me je majka preko telefona. “Šta je sledeće? Hoćeš li nas potpuno zaboraviti?”. Te reči me bole, jer volim i svoju porodicu i svoj narod, ali sada imam novu porodicu, svoju, koja mi je najvažnija – zaključuje Mirjeta za “Prva TV”.

Pevačica je ovo rekla.

Zdravstveno stanje kreativnog direktora Grand produkcije, Saše Popovića, i dalje je pod znakom pitanja, budući da se estradni mag još uvek ne pojavljuje na snimanjima najpopularnijeg muzičkog takmičenja, “Zvezde Granda”. 

Ipak, kako su članovi žirija pomenutog muzičkog takmičenja otkrili, Popović je putem telefonskog poziva prisutan na svakom snimanju.

U emisiji nedavno emitovanoj, voditelj Voja Nedeljković je otkrio da se čeka odluka Saše Popovića, a Marija Šerifović se ubacila: Saša Popović / Izvor: Foto: TV Pink printscreen

– Sad Sale sedi u bademantilu, zapalio tompus, pije kafu i misli se “Polakice, neka čekaju, bre”, pa onda bocne neku tortu i srkne malo čaja – rekla je Šerifovićeva i nasmejala sve u studiju.

Nezapamćena tragedija.

Četrnaestogodišnji dečak izboden je 27 puta nožem u autobusu na liniji 472 u Vulviču, jugoistočni London, dok se vraćao iz škole, saopštio je sud.

Kelijan Bokasa smrtno je povređen u utorak prošle nedelje, a šesnaestogodišnjak, čije ime nije objavljeno zbog pravnih razloga, optužen je za njegovo ubistvo.

Na sudu za mlade u Bromliju, optuženi je, noseći sivi duks, potvrdio svoj identitet tokom saslušanja koje je trajalo oko deset minuta. Određen mu je pritvor u centru za mlade, a novo saslušanje zakazano je za ponedeljak u Old Bejliju. Drugi tinejdžer, star 15 godina, takođe je optužen i očekuje se da se pojavi na sudu kasnije u četvrtak.

Policija je reagovala na poziv u ulicu Vulvič Čerč 7. januara, oko 14:30 časova, gde je Kelijan, ambiciozni reper, preminuo ubrzo po dolasku medicinskog osoblja. Njegova majka, Meri Bokasa, opisala ga je kao ljubaznog i brižnog dečaka koji je voleo fudbal, izrazivši nevericu zbog njegove smrti. Žena od 44 godine, uhapšena pod sumnjom da je pomagala prestupniku, puštena je pod istragu.

Kako kaže, stan je jako mali za njih.

Milica Veličković, bivša rijaliti učesnica, nedavno se ostvarila kao majka rodivši devojčicu po imenu Barbara. Kako kaže, na porođaju je beba dobila čistu desetku, a ponosna ne krije sreću zbog svoje naslednice.

Međutim, učestvovanjem u “Eliti 8”, Milica je priznala da joj je teško jer ne zna kako će kada se bude rodila beba živeti u stanu od 40-ak kvadrata.  

Otac deteta, Borislav Terzić Terza, ju je javno prevario sa Sofijom Janićijević, a u svoju odbranu neretko je komentarisao kako Milica ima veliki stan koji će biti dovoljan za njih dve. Tada je ona otkrila pravu istinu priznavši da je dom mali, te da ga deli sa svojom majkom i bakom.

– Nas četiri treba da bude u stanu od 45 kvadrata. Nemamo tri sobe, ja i mama spavamo u istoj. Glupo mi je da pričam, ispašće da glumim žrtvu i da nemam gde da živim. Neću da pričam o tome. Došao je ovde (u rijaliti) da bismo napravili nešto za nas troje, zna da nema mesta u stanu, zna da spavam s mamom u sobi. Šta treba, beba da budi mamu, da mi dete živi s prabamom. Ne mogu, nije mi dobro… On zna da u mom stanu nema mesta, laže, nemam gde, nemamo mesta – kroz suze je govoria Veličkovićeva nekoliko meseci pred porođaj. 

Takođe, nedavno se oglasila i njena baka Stana, koja je potvrdila reči svoje unuke. Objasnila je da je stan mali iako ima 40 kvadrata, ali kako kaže nije lepo uređen i nema sve ukupno ni tri sobe, što će Milici doneti mnogo poteškoća sa bebom a i kad bude odrasla.Miličin stan / Izvor: Youtube printscreen/Pink.rs

 – Ovaj stan ima 40 i nešto kvadrata, ali vi ovde ne možete da uklopite ono šta bi trebalo. Ti imaš ovde samo izvučene noseće zidove. Terza je ušao dva puta u kuću i kaže:” Pa vi imate tri sobe”, koje tri sobe? – rekla je Stana nedavno za “Pink”.

Milica je otkrila da se na porođaju namučila, te da je dugo trajalo, ali da je zahvalna što je na kraju sve dobro prošlo. Takođe, Veličkovićeva je ostala pri svojoj odluci da dete nosi njeno prezime, kao i da Borislava Terzića Terzu ne upisuje kao oca deteta. Miloš, Borin brat je otkrio da se Veličkovićeva čula i sa svekrvom, te da su im sada odnosi dosta bolji nego ranije.

Zagonetni nestanak Jovanke Milisavljević iz Bora pre skoro četiri decenije i dalje izaziva jezu među meštanima i budi brojna pitanja. Iako je njen tadašnji verenik osuđen za njeno ubistvo, telo nesrećne devojke nikada nije pronađeno.

Prošlo je skoro četiri decenije od kako je Jovanka Milisavljević nestala u Boru, a njeno telo nikada nije pronađeno. Iako je njen tadašnji dečko, Dobrivoje, osuđen za njeno ubistvo, slučaj je i dalje obavijen velom tajne.

Tokom potrage za njenim telom u Borskom jezeru, stradala su dvojica ronilaca, a telo jednog od njih nikada nije pronađeno.

Ova jeziva misterija i danas izaziva jezu među meštanima Bora i okolnih mesta.

Jovankin nestanak uzdrmao celu Jugoslaviju

Nestanak Jovanke Milisavljević, mlade i inteligentne žene opčinjene svojim intelektom i lepotom, uzdrmao je čitavu bivšu Jugoslaviju. Jovanka je iz rodnog mesta došla u Bor kako bi živela sa tetkom i tečom. Upoznala je Dobrivoja, koji se tada činio kao savršena prilika. Njihova veza izgledala je idealno, a par je počeo da planira svadbu.

Međutim, samo nedelju dana pre venčanja, Jovanka je nestala pod misterioznim okolnostima. Njena porodica je ubrzo primetila promene u njenom ponašanju.

– Bila je tužna, naglo je smršala, nešto ju je mučilo. Samo je govorila da nešto nije u redu, a mi nikada nismo saznali šta – ispričao je njen teča Miroslav Đorđević.

Čudno ponašanje pre nestanka

Dan pre nego što je nestala, Jovankino ponašanje bilo je krajnje neobično. Prema rečima njenog teče, vratila se sa posla i rekla njegovoj supruzi nešto što ih je sve prestravilo:

– Rekla je da oseća da će umreti – prisetio se Miroslav.

Te noći, teča je imao san koji ga je proganjao danima.

• Sanjao sam sat, probudio sam se sav u znoju, a odmah zatim čuo zavijanje psa koje je trajalo do pola četiri ujutru. San je bio toliko snažan da nisam mogao ponovo da zaspim – ispričao je.

Sledećeg jutra, Miroslav je na poslu primetio da Jovanka nije došla. Njegova zabrinutost je rasla, a kada je kontaktirao Dobrivoja, ovaj mu je rekao da je Jovanka “odjednom odlučila da ode za Beograd”. Porodici je ova priča bila sumnjiva, pa su uključili policiju.

Sumnjive izjave i priznanje
Kako su dani prolazili, Dobrivoje je promenio priču, tvrdeći da se Jovanka javila iz Ženeve. Ovo je dodatno pojačalo sumnje teče, koji je odlučio da detaljno ispita navodni poziv. Brzo je otkrio da se poziv nikada nije dogodio.

San koji je Miroslava proganjao podstakao ga je da ode u policiju, gde je detaljno ispričao svoja osećanja i sumnje. Međutim, umesto da istraže Dobrivoja, vlasti su počele da sumnjaju na njega.

– Naredili su mi da ne napuštam Bor. Tada sam otišao u MUP i napisao 22 strane detaljnog izveštaja, koji sam poslao policiji u Beograd – rekao je Miroslav.

Beogradska policija je ubrzo reagovala, a Dobrivoje je priveden na ispitivanje. Pod pritiskom, priznao je zločin i detaljno opisao kako je ubio Jovanku.

Jeziva ispovest

Prema njegovom priznanju, Dobrivoje je Jovanku namamio na špicu kod glavne plaže Borskog jezera.

Istražitelji su ga stavili u čamac i odveli do Borskog jezera, gde im je do detalja ispričao šta je uradio sa Jovankom i njenim telom.Miroslav Đorđević / Izvor: Youtube Printscreen/ilija zmikic

Dobrivoje je planski namamio Jovanku kako bi je se rešio.

– Uzeo je peraja, došao je na jednu špicu kod glavne plaže, tu je zaronio na dah, i kada se umorio pozvao je da siđe da mu da ruku da se ne oklizne na kamen. Povukao je u vodu, udavio je, bacio je na prsa i plivao tako leđno prema brani. Skinuo je sa sebe olovni pojas, prebacio joj je preko glave i jedne ruke i gledao je kako tone. Jako mi je teško bilo. On je planirao da se otarasi nje jer je znala njegovu tajnu koju nije smela da zna – pričaju policajci.

Potraga za telom

Ronioci su angažovani kako bi pronašli telo, ali su naišli na gotovo nemoguće uslove. Mulj u delu jezera gde je telo bačeno bio je toliko gust da bi mogao da sakrije čak i tenk.

Potragu su dodatno zasenile tragedije – dvojica ronilaca su izgubila živote, dok telo jednog od njih nikada nije pronađeno.

Promena iskaza i nerešena misterija

Iako je na početku priznao zločin, Dobrivoje je na suđenju povukao svoje priznanje. Uprkos tome, osuđen je na 15 godina zatvora, ali je odslužio samo osam i danas je slobodan čovek.

Jovankino telo nikada nije pronađeno. Stručnjaci tvrde da bi jedini način da se otkrije istina bio potpuno isušivanje jezera i uklanjanje mulja.

– Mnogo je vremena prošlo, verovatno bismo pronašli samo delove tkanine i kosti – kažu nadležni koji su bili angažovani na ovom slučaju.

Misterija Jovankinog nestanka ostaje nerešena, a meštani Bora i dalje pričaju o tragediji koja je ostavila neizbrisiv trag na njihovu zajednicu.

Ukleto jezero

U razgovoru za naš portal, iskusni detektiv Bratislav Zdravković podelio je svoje uvide o surovim zločinima koji su se dogodili na našim prostorima. Na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva, gospodin Zdravković  izneo je svoja razmišljanja o ovim događajima i njihovom uticaju na naše društvo. Više o tome pročitajte u našoj odvojenoj vesti.

Jedno od naših pitanja upućeno iskusnom detektivu bilo je i koji je po njegovom mišljenju najsloženiji i najteži slučaj crne hronike koji je istraživao. Kao iz topa je odgovorio:

– Slučaj poznat kao “Tajna Borskog jezera”, odnosno ubistvo Jovanke Nane Milisavljević. Ovaj slučaj iz 1986. godine je zahtevao da se vratim u neko prošlo vreme i prisetim tadašnjih društvenih pravila, da uradim intervjue sa ljudima koji su poznavali tu devojku i ronioce koji su stradali pokušavajući da pronađu njeno telo, zbog čega se i dan danas veruje da je jezero ukleto. Jedan od najzanimljivijih intervjua je bio onaj sa inspektorom Draganom Karleušom, koji je važio za najboljeg ronioca i trenera ronjenja u SFRJ i koji je detaljno objasnio kako je izgledala akcija potrage na dnu Borskog jezera. Pronaći stare snimke i fotografije, pronaći ljude koji se i danas svega sećaju bilo je izazovno, ali uspeo sam da otkrijem istinu i motiv. Ova devojka je bila u drugom stanju i njen narcisoidni verenik koji nije želeo još da se oženi, odlučio je da joj oduzme život na vrlo morbidan način – prisetio se gospodin Zdravković.