Udala se moja seka – napisala je ona i dodala emotikon srca. Una je nakon same ceremonije usnimila i deo sa tortom, ali i uslikala devojku koja je uhvatila bidermajer.
Una Čolić, starija ćerka Zdravka Čolića objavila je na mrežama snimak sa jednog venčanja i pohvalila se. Naime, Una je usnimila ceremoniju venčanja na kojem je bila juče i zaintrigirala sve
– Udala se moja seka – napisala je ona i dodala emotikon srca. Una je nakon same ceremonije usnimila i deo sa tortom, ali i uslikala devojku koja je uhvatila bidermajer.
Bila je veoma emotivna, ali nije poznato da li je mlada zaista član Čoline dalje porodice, s obzirom na to da ima drugo prezime, što baš i nije toliko čudno.
Podsetimo, Zdravko Čolić svoj privatni život vešto skriva od javnosti, pa su zato retke prilike da najveću balkansku zvezdu javnosti ima priliku da vidi, a ponajmanje sa članovima svoje porodice.
On ima dve ćerke – Laru i Unu Čolić. Una je aktivna na društvenim mrežama, a njegovu mlađu naslednicu nemamo baš često prilike da vidimo. Ekipa emisiji “Paparaco lov” nedavno je snimila pevača sa Larom, a ovo je ujedno i prvi put da su njih dvoje uhvaćeni zajedno posle dužeg vremena.
Jedan od najboljih košarkaša svih vremena, Dražen Dalipagić, preminuo je jutros u bolnici “Dragiša Mišović”, od posledica raka debelog creva u 74. godini. Njegov odlazak rastužio je mnoge poštovaoce njegovog lika i dela, koji su ostali zatečeni tužnim vestima.
Godišnje se u Srbiji registruje više od 4.500 novih slučajeva obolelih od raka debelog creva, a od ove vrste kancera premine čak oko 3.000 ljudi. Karcinom debelog creva u našoj zemlji nalazi se na trećem mestu po zastupljenosti, odmah iza raka dojke i kancera pluća. Podjednako se javlja i kod žena i kod muškaraca.
Kako stručnjaci ističu, reč je o podmukloj bolesti koja može da izaziva i dosta nespecifičnih simptoma, pa im ljudi jednostavno ne posvete pažnju na vreme. To mogu biti stanja koja se lako mešaju s krvarenjem hemoroida i tegobama u stomaku sličnih mučninama zbog trovanja hranom. Takođe, u zavisnosti od toga gde se tumor u crevu nalazi, drugačiji su i simptomi. Ako je on na završnom delu creva, može da ima više simptoma, dok u slučaju da je na početku, odmah kod slepog creva, on ne daje gotovo nikakve znake prisustva bolesti. Takođe, u jednom broju slučajeva može da zavara i da se javi kao isti bol koji nastaje usled upale slepog creva.
Prof. dr Vladimir Kovčin, onkolog, objasnio je simptome ove opake bolesti.
– U zavisnosti od toga gde se tumor nalazi, može doći do zatvora prilikom pražnjenja ili lažnog poziva na nuždu. Ukoliko dođe do prekida stolice, to zahteva hitnu hiruršku intervenciju da ne bi došlo do većih komplikacija poput pucanja creva ili sepse – istakao je jednom prilikom u intervjuu za Srećnu republiku.
Simptomi raka debelog creva
Doktor Kovčin napominje da je najčešći simptom bolesti anemija jer ljudi stalno trpe manje gubitke krvi prilikom pražnjenja.
– Rizik se može proceniti na osnovu životnih navika, ishrane bazirane na mesnim proizvodima, pogotovo na mesnim prerađevinama koje su konzervirane, što svakako nosi veći rizik. Genetika u određenom procentu može da igra važnu ulogu, kao i neke druge bolesti creva, poput polipoze. Ali isto tako postoje porodice koje nose povećan rizik od obolevanja – rekao je doktor Kovčin i dodao da izgled stolice ne daje nikakve naznake da se radi o raku, osim ako u njoj nema tragova krvi, što opet može da bude uzrokovano hemoroidima ili nekom starom krvlju koja potiče iz digestivnog trakta.
U svim pomenutim slučajevima mora se krenuti ranije s preventivnim skrining pregledima, kao i jednostavnim testovima koji detektuju krv u stolici, a zatim uraditi i kolonoskopija. Što se tumor ranije otkrije, šanse za izlečenje su veće.
Saveti stručnjaka
Prema rečima stručnjaka, svako treba da uradi prvu kolonoskopiju sa 50 godina, bez obzira na to da li ima tegobe ili ne, a oni koji imaju nasleđeni rizik od bolesti bi trebalo već sa 30 ili 35 godina da odu na prvi pregled.
Da bi koliko toliko preventivno uticali na održvanje zdravlja creva, treba povećati unos voća i povrća, te hrane bogate vlaknima. Poželjnim se smatra i redovno vežbanje i održavanje težine pod kontrolom, kao i izbegavanje pušenja.
Prema saznanjima motiv ove tragedije bila je navodno svađa preko društvene mreže.
Muškarac (47), koji je uhapšen sinoć zbog sumnje da je u Senaji kod Mladenovca “Audijem A4” ubio pešaka (48), kako Informer navodi, prenosio je uživo na mreži tik – tok sukob, odnosno, svađu sa žrtvom, potom i, kako se sumnja, trenutak u kojem se zaleće vozilom na njega i potom beži sa lica mesta.
Daljom istragom biće utvrđeno da li se radi o nesreći li o drugom, odnosno, težem krivičnom delu.
Prema saznanjima motiv ove tragedije bila je navodno svađa preko društvene mreže, a da je bilo svađe rekao je i otac ubijenog Željka, koji je za Informer rekao da je njegov sin neposredno pre tragedije izašao iz kuće.
– Moj sin i ubica su se posvađali preko telefona, ne znam oko čega. Moj sin je na poziv izašao iz kuće. Otišao je do centra sela. Taj ubica ga je tamo jurio kolima, a navodno je to sve neko snimao telefonom i prenosio uživo – kaže nesrećni čovek.
Prema njegovim rečima, ova tragedija koja ih je zadesila nikako nije nesrećni slučaj.
– Moj sin je ostavio iza sebe i dvoje odrasle dece. Zet pokušava još nešto da sazna, ali navodno taj snimak koji je išao uživo je neko iz Švajcarske poslao policiji u Mladenovcu i tako se saznalo. Ovo nije nesrećni slučaj već ubistvo – rekao je otac ubijenog.
Podsetimo, jeziva tragedija dogodila se juče oko 19 sati u selu Senaja kod Mladenovca, kada je kako se susmnja muškarac je automobilom marke “audi A4” pregazio žrtvu i pobegao. Navodno se sam kasnije prijavio u policijsku stanicu u Barajevu.
Jedan od najboljih košarkaša u istoriji jugoslovenske košarke i Partizana, noćna mora Džordana, strelac kakav se više ne rađa, jednom rečju – Praja !Slušaj vest
Dražen Dalipagić je rođen 27. novembra 1951. godine u Mostaru. Bio je jedan od najboljih košarkaša koje su Evropa i svet ikada videli!
Malo je nedostajalo da budemo uskraćeni za magiju koju je Praja pružao na košarkaškom terenu pošto mu je prva ljubav bila fudbal!
Nastupao je u juniorima Veleža, a san mu je bio da bude centarhalf kao njegov idol Prajo (čovek koji je zaslužan za njegov nadimak).
Košarkom je počeo da se bavi izuzetno kasno za današnje pojmove, a prve korake napravio je sa 18 godina.
Skrenuo je pažnju javnosti na utakmici reprezentacija Bosne i Hercegovine, a iako početnik, zapao je za oko iskusnom Ranku Žeravici.
Pozvao ga je da dođe u Partizan, koji je baš u to vreme ispao iz Prve jugoslovenske lige. Prajo mu je rekao da hoće, ali kad se Partizan vrati u elitno društvo, i par dana kasnije potpisao ugovor sa Jugoplastikom.
Vidi galerijuVelikan – Dražen Praja Dalipagić Foto: Aleksandar Jovanović, Aleksandar Jovanović Cile, Stefan Jokić
Čak je dobio i neku lovu od njih. Kako je tada sistem takmičenja bio da se Prva liga igra u dvoranama po sistemu jesen-proleće, a Druga preko leta, Partizan je osvajanjem prvog mesta u drugoligaškoj konkurenciji stekao pravo da se već najesen vrati u elitu.
Prajo je održao obećanje, prekršio je dogovor sa Jugoplastikom zbog čega je od bosanskohercegovačke košarkaške federacije bio kažnjen šestomesečnom zabranom igranja za Partizan.
Kazna je ublažena, odsustvovao je samo nekoliko nedelja a u međuvremenu je postao Praja.
Beograd ga je prihvatio, najviše na tome je uradio dugogodišnji funkcioner Partizana Đorđe Čolović – Siske. Zapravo je on visokog Mostarca privukao pričom kako Partizan stvara veliki tim sa Rankom Žeravicom na klupi. Ništa nije slagao, što će kasniji događaji potvrditi.
Godinu dana kasnije u Partizan stiže čačanski vunderkind Dragan Kićanović, i sa Dalipagićem ubrzo stvara najubitačniji košarkaški tandem u jugoslovenskoj, srpskoj, pa može se slobodno reći i evropskoj istoriji. Praja je leteo, što mu nije bilo teško jer je imao odraz iz mesta 90 centimetara, zakucavao – što je u to vreme bila retkost u takozvanoj amaterskoj košarci, ubadao sa leve i desne aut linije, šutirao preko jednog, dva, ponekad i tri bloka. Bio je praktično nezaustavljiv. Dobio je nadimak Nebeski Letač.
Dražen Dalipagić Foto: Profimedia
Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 246 utakmica, i postigao 3.700 poena. Najviše u istoriji. Ravno 400 više od drugog najefikasnijeg – Kićanovića, i 520 više od Kreše Ćosića. Ovaj poslednji, genije iz zadarskih Jazina, osvojio je sa reprezentacijom 14 medalja. Niko više od njega, a na drugom mestu je Praja sa 12: tu su zlata sa Olimpijskih igara u Moskvi, svetskih i evropskih prvenstava. Prvi put se u plavom dresu pojavio na EP u Barseloni 1973. i imao skroman prosek od 8 poena po meču. Sve posle toga je košarkaška fantastika: na EP u Beogradu 1975. prosek mu je 12,1, na OI u Montrealu 1976. postiže 18,2 poena, pa na EP u Belgiji 19,8, na SP u Manili 22,4, na EP u Torinu 14,0, na OI u Moskvi 24,4, na EP u Pragu 17,0, na SP u Kolumbiji 18,1, na EP u Nantu 18,3, na OI u Los Anđelesu 21,9, na SP u Madridu 16,2… U reprezentativnom dresu protiv Rumunije 1976, postigao je 46 poena.
U Partizanu je Praja igrao deset godina. Ukupno 305 utakmica, a postigao je 8.278 poena. Prosek – 27,1. Osvojio je dva prvenstva države i Kup Radivoja Koraća 1976. Posle Partizana odlazi u Italiju, gde nastupa za Veneciju, Udine i Veronu. Bio je triput najbolji strelac italijanskog prvenstva sa prosecima 30,8, zatim 36,5 i konačno 36,3 poena po meču. Trojke je šutirao sa 47,1 odsto. A 25. januara 1987. igrajući za Veneciju protiv Virtusa postigao je neverovatnih 70 poena! Za Veneciju je igrao i kad je bila u Drugoj ligi, i te sezone mu je prosek bio – 42,9 poena!
U sezoni 1982-83 nosio je dres Reala iz Madrida, ali je igrao samo u Evroligi. Bilo mu je već 39 godina kad je, na nagovor svog prijatelja Moke Slavnića, obukao dres Crvene zvezde. U sezoni 1990-91, iako u četrdesetoj godini, postigao je 321 poen, šutirajući trojke 38 odsto.
Posle Olimpijskih igara u Montrealu 1976. Praji stiže poziv da dođe u kamp najtrofejnijeg NBA kluba svih vremena Boston Seltiksa. Lično trener Red Oerbah ga je zvao. Dalipagić je dve nedelje trenirao sa Seltiksima, i pokazao da je ne ravan, nego bolji od njihovih zvezda. Mogao je, da je hteo, deceniju pre prvog Evropljanina koji je otišao u NBA ligu on tamo da potpiše ugovor, ali nije. Pravilo FIBA je bilo da, ko ode u NBA, ne može više nikad da igra za svoju reprezentaciju. To je bio jedini razlog što je Praja kupio avionsku kartu u jednom pravcu, i prešao Atlantik da bi se vratio u Evropu. Ipak, zbog svega što je pružio na parketu, Amerika ga se setila i 10. septembra 2004. postao je član Nejsmitove memorijalne Kuće slavnih u Springfildu. Tri godine kasnije i FIBA ga je uvrstila u svoju kuću slavnih. Zvanično je triput proglašavan najboljim košarkašem Evrope (1977, 1978. i 1980.).
Imao je neverovatno precizan šut. Nimalo čudno, jer pored urođenog osećaja, potrudio se da dotera svoj šut do savršenstva. Posle svakog treninga ostajao je da ubaci još 500 puta loptu u koš. Znači – nedeljno oko 3.000 ekstra-šuteva.
– Bio sam igrač za koga su govorili da su mi snaga i šut glavna oružja – rekao je jednom. – Nažalost, danas je snaga ubila košarku. Siguran sam da bi čak i u današnjoj košarci šuteri kao što su bili Kićanović, Delibašić, Šolman ili ja, postizali po tridesetak poena. Pa neka se igra ta granitna odbrana, neka se šuterima ne dozvoljava da dišu. Mi smo promašivali vrlo retko, zato jer smo trenirali šut do besvesti.
Našao je vremena i za ljubav. Oženio se nekadašnjom teniskom lepoticom Sonjom Požeg, koja je u mnogim izborima bila birana za najzgodniju sportistkinju Jugoslavije. Imaju dvoje dece – kćerku Sanju i sina Davorina, koji je igrao košarku, ali nije dostigao tatine brojke ni blizu. Praja je devedesetih godina trenirao italijansku Goricu i MZT iz Skoplja, a početkom dvehiljaditih beogradsku Astro banku. Sada je nacionalni penzioner.
– Živim mirno, penzionerski – priznao je u jednom intervjuu. – Pratim košarku, ali ne idem često na utakmice. Ljudi me češće mogu naći na teniskim terenima. Tenis igram rekreativno. Kada Nole igra, ne propuštam te mečeve. Najveća radost u životu mi je unuka Jana, s kojom šetam svakog dana.
Na sajtu Evrolge svojevremeno su pokušali da ga opišu mlađim generacijama ovim rečima:
“Da biste razumeli kakav je to igrač bio, pokušajte da zamislite sledeću kombinaciju: šuter poput Peđe Stojakovića, eksplozivnost Andresa Noćonija, skočnost Felipea Rejesa i brzina Šarunasa Marčulionisa… Dakle, sve to, pa je verovatno Praja Dalipagić bio i bolji od te kombinacije!”
Preminuo je 25. januara 2025. godine u 74. godini.
Posle duge i teške bolsti legendarni košarkaš i reprezentativac Jugoslavije, član Kuće slavnih u Springfildu i FIBA Kuće slavnih, Dražen Dalipagić Praja nažalost je preminuo u 73. godini.
Jedna od najvećih legendi jugoslovenske košarke i najboljih igrača sveta rođen je 27. novembra 1951. godine u Mostaru. Košarkom je počeo da se bavi u poznim tinejdžerskim danima. Njegov talenat je prepoznao Ranko Žeravica i po dolasku u Partizan Dalipagić je iskazao sav svoj potencijal, postao jedan od lidera crno-belih, nedugo potom i reprezentacije.
Po odlasku iz Partizana igrao je u Veneciji, Realu, Udinama, Veroni, a igračku karijeru završio je 1991. godine u Crvenoj zvezdi. Sa Partizanom je osvojio dve titule prvaka Jugoslavije i Kup Radivoja Koraća. Bio je jedan od lidera najsjajnije generacije Jugoslavije koja je dominaciju krunisala osvajanjem zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. U riznici ima 12 medalja: uz moskovsko zato i olimpijsko srebro iz Montreala 1976, bronzu iz Los Anđelesa, svetsko zlato (1978), srebro (1974), bronze iz Kolumbije (1982) i Španije (1986), tri evropska zlata (1973, 1975, 1977), srebro (1981) i bronzu (1979).
Vreme i mesto sahrane Dražena Dalipagića biće naknadno objavljeni.
BIJELJNA – Osnovni sud u Bijeljini je potvrdio optužnicu protiv R.T. zbog prijetnji bivšem suprugu S. T. i slanja uvredljivih poruka prijetećeg sadržaja da će ga napasti njen novi vjerenik koji će mu “odrubiti glavu” i “smotati ga kao upitnik”.
Naime, Okružno javno tužilaštvo u Bijeljini ženu R.T. tereti zbog krivičnog djela nasilje u porodici ili porodičnoj zajednici iz člana 190. stav 1. u vezi sa stavom 6. Krivičnog zakonika Republike Srpske.
Prema optužnici ona je od 10.08. do 11.08. 2022. godine prijetila bivšem mužu zbog ranije poremećenih porodičnih odnosa.
To je kako se navodi, radila u namjeri da mu ugrozi spokojstvo i duševno zdravlje, a što je činila i ranije.
Prijetila mu je da će ga fizički napasti njen vjerenik B. B., te sa svog broja telefona slala SMS poruku: Ovaj će ti ako ništa odrubiti glavu, lud je, zaista je lud, doći će samotaće te kao upitnik”.
Takođe mu je pisala: “Ne brini ja uzmem sina, a ti ćeš fino biti dočekan na način na koji treba i gdje treba… Doći ćeš ti pameti debilu…”.
U optužnici se navodi da je to kod S. T. dovelo do promjene ponašanja u vidu osjećaja samonesigurnosti, aneksoioznosti i pasivne agresivnosti što je kod istog rezultiralo pojavom depresivnosti i aneksiozno depresivnog poremećaja
“Dakle, ugrozila spokojstvo i duševno zdravlje člana svoje porodice što je počinila krivično djelo – Nasilje u porodici ili porodičnoj zajednici iz člana 190. stav 1. u vezi sa stavom 6. Krivičnog zakonika Republike Srpske “, navodi se u optužnici.
Miroslav Pržulj, poznatiji kao Lepi Mića, dugogodišnji je učesnik rijalitija “Elite”, kako je i sam isticao ranije, on je svoju ulogu roditelja ispoštovao, te sada na miru može da se posveti televizijskom programu.
On ima ćerku Saru Pržulj, koja se godinama unazad vešto krije od očiju javnosti, a itekako je uspešna i ostvarena devojka.
Sara je završila doktorske studije i nedavno se porodila, a na svet je donela devojčicu. Mićina ćerka i njen partner dali su naslednici ime Iris, a beba je rođena sa 3400 grama i 54 cm dugačka. Lepi Mića neretko pominje ćerku Saru koja je njegov ponos i dika, a sada imate priliku i da vidite kako ona izgleda.
Vidi galerijuLepi Mića postao deda Foto: Printscreen, Printscreen Pink, Printscren Pink
Sara je mlada, obrazovana devojka, koja je završila Elektrotehnički fakultet i master u Beogradu, te doktorske studije u Holandiji, a trenutno radi u Guglu.
– Ja sam svoju misiju završio. Druga je stvar da imam 30 godina… Ja sam svoje dete odškolovao, ona živi od svoje škole. Ona je magistar, doktor inženjer, ima svoj hleb. Ne moram da se borim da završi srednju, osnovnu školu, ja problem nemam. Čekam samo godine da dobijem penziju. Otvoriću nešto kad budem u penziji, nemam problem. To je razlika između mene i ostalih. Imao sam problem 90-tih godina, a oni tad nisu bili ni rođeni – rekao je on i dodao:
– Ja sam sačuvao sve, odgojio dete, odgajio, odškolovao, sačuvao brak, zato kažem da sam tata. Imam mir, nemam problem da razmišljam šta ima Snežana šta da jede. Imam problem da li je Sara u hotelu A ili u hotelu B kategorije. Ali imao sam problem da je iškolujem, da ne primeti nemaštinu, da izađe iz te priče neopterećena. I kad ima i kad nema, ona to nije znala, ona je za sebe imala i nije primetila nikakav problem – govorio je Mića jednom prilikom u rijalitiju.
Vidi galerijuOvako Lepi Mića provodi dane kada nije u rijalitiju Foto: Kurir, Kurir.rs
Mića je pre nekoliko godina javno otkrio da je veliki novac uložio u imanje na Fruškoj gori, što je bila želja upravo njegove ćerke Sare.
– To je raj na zemlji! Nalazi se u jednom selu u podnožju Fruške gore, radi se o ogromnom imanju i kući staroj oko 180 godina, ali je dobro očuvana. U toku je pravna faza, a celu tu priču sam prepustio poznatom pravniku, kako bih bio miran da će sve biti u najboljem redu. Zatim će krenuti radovi, bazen, letnjikovac i sve ostalo što je potrebno za potpuno uživanje – rekao je Lepi Mića 2020. godine, pa nastavio:
– To je ideja moje ćerke, njena je priča, ja odrađujem samo neke tehničke stvari. Ali biće mesto za zajedničko uživanje – dodao je Mića, a nije mogao da sakrije svoje zadovoljstvo zbog kupovine.
Prava drama pogodila je porodicu Ilić iz Pančeva u julu prošle godine kada je njihov dom umesto srećom, postao ispunjen brigom i strepnjom. Bojana, zdrava i raspoložena, krenula je u bolnicu kako bi na svet donela drugo dete, ne sluteći da će ovaj radostan dan da se pretvori u pravu noćnu moru i borbu za njen život. Ta borba traje i danas!
Kako je njen suprug Slađan Ilić ispričao za Blic, Bojana je trudnoću nosila sasvim uredno sve do porođaja, a na svesrdnu preporuku svog ginekologa kod god je išla privatno na preglede odabrala je jednog iz pančevačke bolnice da je porađa.
– Na redovnu kontrolu, pred sam termin, otišla je 24. jula 2024. Doktor joj je rekao da će se tog dana i poroditi. Bila je srećna, vesela, jaka, raspoložena, zdrava i kao takva je ušla u taj dan! – napominje naš sagovornik.
Doktor odlučio da je porađa prirodnim putem i sve kreće po zlu
I pored toga što je primala lek zbog trombofilije tokom trudnoće, imala slepljenu posteljicu za matericu i što je beba bila teška preko četiri kilograma, njen ginekolog je odlučio da je porađa prirodnim putem, tvrdi Bojanin suprug.
– Inače, moja supruga je imala problema i na prvom porođaju, pre četiri godine. Tada se porađala u Beogradu, gde su joj stručnjaci zaboravili parče posteljice u stomaku. Posle par dana jakih bolova odvezao sam je pančevačku bolnicu gde su joj uradili reviziju i izvadili to parče, i na sreću, nije bilo više komplikacija – dodaje Slađan.
Agonija ove žene tokom drugog porođaja krenula je nakon otklanjanja slepljenje posteljice jer je počela obilno da krvari, a sagovornik ističe da je taj problem Bojana imala i na prvom porođaju.
I to je, samo jedna od upitnih stvari, a ima ih još, za koje smatram da su propusti, ali koje neću sad iznositi… I tu kreću veliki problemi – navodi on.
Prilikom porođaja bebi naprslo par rebara
Takođe, Slađan je otkrio i da ginekolog koji je porađao njegovu suprugu uopšte nije pitao kako je prošla na prvom porođaju, što Pančevac smatra elementarnim.
Prilikom porođaja beba se zaglavila, a tada joj je, tvrdi Slađan, tokom vađenja, naprslo i par rebara i ugruvalo se rame.
– Moja supruga počela je nekontrolisano da krvari. Od, na početku, normalnog porođaja, krenula je borba za njen život i trka sa vremenom – navodi on.
Foto: Profimedia
U toj borbi je učestvovao još jedan ginekolog, a žena je morala hitno da se operiše.
– Izvađena joj je materica, ali krvarenje se nije zaustavljalo, po njihovoj priči. Intervencija je trajala nekoliko sati, tokom koje je primila čak 14 jedinica krvi – priseća se Slađan vidno potresen.
U jako lošem stanju hitno prevezena u Beograd
U jako lošem stanju, posle nekoliko sati provedenih u operacionoj sali u Pančevu, hitno je prebačena u Urgentni centar u Beogradu gde se nastavila lavovska borba za njen život.
– I ovom prilikom želim javno da se zahvalim tom momku iz Hitne pomoći, ali i kompletnoj ekipi, koji je vozio sanitet, i koga sam lično upoznao, jer je za svega nešto više od 10 minuta moju suprugu sa jako slabim pulsom prevezao do Urgentnog gde se, po našim saznanjima, nastavila teška borba za njen život, i to u bukvalnom smislu. Tamo su morali elektrošokovima da je vrate na ovaj svet, srce joj je stalo! – navodi dalje naš sagovornik.
Ubrzo je operisana još jednom, a kada joj se stanje stabilizovano i kada se probudila iz indukovane kome, kroz tri dana, operisana je i treći put, priča Slađan.
– Ležala je u šoku B. Sve pohvale takođe za tu ekipu tamo, i za načelnicu, gledali su je kao svoju i uspeli nemoguće. Prvih nedelju dana nas uopšte nisu hrabrili, jer je situacija bila jako teška, konstantno su govorili “životno ugrožena” – i dalje potresen nastavlja naš sagovornik.
Od potpuno zdrave osobe do mnogobrojnih operacija
Posle teške borbe i još težeg oporavka, krajem avgusta je izašla iz bolnice. Od potpuno zdrave osobe, završila je sa kolostomom na stomaku, nekontrolisanim mokrenjem, kao i bolovima u bubregu zbog uništenog uretera, mršava, puna ožiljaka, priča Ilić.
– I tu kraj mukama nije bio… Početkom decembra, morala je ponovo pod nož, kako bi joj rešili fistulu, nevoljno mokrenje i probleme sa bolovima u bubregu. I ta operacija nije bila laka, i tu je bilo opasnih kontraindikacija, i to je izdržala, ali operacija nije uspela. Sada, pored kolostome koju ima, ima i nefrostomu, još jednu kesu koju će morati da nosi ko zna do kada – dodaje on.
Iz Opšte bolnice u Pančevu bez odgovora
Nakon teške ispovesti Slađana Ilića ekipa Blica kontaktirala je i Opštu bolnicu u Pančevu još prošlog petka, ali uprava sve do trenutka objavljivanja ovog teksta nije odgovorila niti na mejl, niti pozive.
Međutim, ni ovde nije bio kraj za nesrećnu ženu, pa je zaradila i upalu i infekciju bubrega.
– Hitno sam je odvezao za Urgentni a posle su je prebacili na urologiju u Beogradu. Umesto da je pored svoje dece, naša mama i supruga i dalje vodi teške borbe – priča Slađan.
Na kraju joj je izvađeni i bubreg i slezina
Pre nešto više od nedelju dana Bojana je podvrgnuta još jednom operativnom zahvatu kada joj je izvađen i bubreg.
– Jedan bubreg odstranjen je zauvek, zdrav, ali ureter nije… A šta posle toga, sam Bog zna… – ističe.
Nažalost, i nakon svih brojnih i mučnih intervencija tokom oporavka od poslednje Bojana je doživela još jednu nesreću, zbog koje je ponovo morala pod nož, otkriva njen suprug.
– Slošilo joj se u bolničkoj sobi, pa je pala i povredila se. Moja žena morala je na još jednu operaciju jer je slezina morala da se odstrani. Ponovo je primila dosta krvi, a sada leži u šoku B, gde je ležala letos – kaže Slađan.
Ono što na kraju najviše rastužuje našeg sagovornika jeste činjenica da niko iz pančevačke bolnice nije preuzeo odgovornost za ono što se dogodilo.
– Niti nadležni smatraju da je bilo ko kriv, niti nam je bilo kakva pomoć upućena od strane bilo koga! Po njima, jednostavno se dešavaju ovakve stvari! E pa, mi ne smatramo tako, i želimo da pokrenemo postupak! Ako je neko kriv, treba da odgovara, što zbog toga šta je učinjeno mojoj supruzi, što zbog toga šta može biti učinjeno nekom drugome – zaključuje Slađan.
Da bi brinuo o supruzi morao da napusti i posao
Da bi se brinuo o teško bolesnoj supruzi, ovaj čovek morao je da napusti posao, pa se od tada snalaze kako znaju i umeju.
– Danas je bila moja žena, sutra neka druga! Jer, ako neko ne zna da radi svoj posao, onda treba da menja profesiju! Sa ovakvim zdravstvenim stanjem moje supruge, našoj porodici je život trajno upropašćen, koliko ih još treba? – poručio je na kraju potresen čovek.
Nakon mnogo turbulencija, konačno je srećna u ljubavi!
Milica Todorović uživa u ljubavi sa svojim novim dečkom Mariom, koji se nedavno preselio u njen stan na Novom Beogradu, prenose domaći mediji.
Miličin partner, inače biznismen, doselio se iz Hrvatske u Srbiju zbog ljubavi prema pevačici, a par je sada započeo zajednički život, navode dalje isti izvori.
– Milica živi sama godinama, a Mario je boravio u iznajmljenom stanu kad se doselio. Doduše, sad živi kod Milice, ali i dalje plaća nekretninu. Ne znam zašto je to tako, ali želi da ispoštuje pevačicu, kojoj je lepo u njenom domu, pa ne insistira da se on useli. Svejedno mu je gde će da žive, važno mu je samo da su zajedno. Mario je lud za njom, a i ona za njim. Našli su se i čini mi se da će ovaj odnos s vremenom preći u ono pravo. Mario je upoznao sve njene bliske prijateljice, kao i koleginice sa estrade i one su oduševljene. Ne razdvajaju se, on je non-stop kod nje u stanu. Jedino što se ne pojavljuju u javnosti zajedno jer žele da svoju ljubav još uvek kriju – kaže anonimni izvor za “Blic”. Milica Todorović / Izvor: Srbija Danas / Saša Džambić
Pevačica još uvek ne želi da predstavi svog izabranika javnosti, jer je prethodno iskustvo, kada je partnere odmah otkrivala, pokazalo da to nije bio dobar potez. Do sada se Milica nije oglašavala na ovu temu.Milica Todorović / Izvor: Srbija Danas / Saša Džambić
Kako navode izvori, Mario navodno vozi luksuzni automobil marke “Bentli”. Uživa u životu punim plućima, a njegova veza sa Milicom, koja je njegovih godina, odvija se skladno. Zbog toga se sve češće spekuliše da bi svadbena zvona uskoro mogla da se oglase, budući da Mario ulaže mnogo truda u njihov odnos, piše izvor za domaće medije.
Arhiepiskop tiranski Anastasije Janulatos u bolnici u Atini, saopštila je Albanska pravoslavna crkva.
– Pravoslavna autokefalna crkva Albanije sa najdubljom tugom objavljuje usnuće u Gospodu Njegovog Blaženstva arhiepiskopa tiranskog, dračkog i cele Albanije Anastasija. Njegovo Blaženstvo je danas, 25. januara 2025. godine, u 08.30 časova u 95. godini u bolnici “Evangelismos” u Atini, zbog višeorganske insuficijencije, posle dužeg boravka u bolnici “Higeja” zaspao u Gospodu – navodi se u objavi na Fejsbuku.
Albanska pravoslavna crkva pozvala je sve vernike da se mole za pokoj duše arhiepiskopa Anastasija.
– Neizbrisivi Arhiepiskop Anastasije obnovio je Pravoslavnu Autokefalnu Crkvu Albanije, koju je podigao iz ruševina nakon pada ateističkog režima. Svojom bogonadahnutom vizijom i neumornim trudom obnovio je crkveni život od samih njegovih temelja, podigao stotine crkava, osnovao prosvetne i čovekoljubive ustanove, obrazovao i hirotonisao novo sveštenstvo, prinoseći neprestanu žrtvu više od trideset i tri godine. Neka mu je večna pamjat! – saopštila je Albanska pravoslavna crkva.
Kako su ranije pisali srpski mediji, arhiepiskop Anastasije je bio cimer patrijarha Pavla tokom školovanja.
Anastasije je bio arhiepiskop Tirane, Drača i cele Albanije od 1992. godine.
