Influenserka Zorana Jovanović Zorannah već neko vreme je u vezi sa fudbalerom Elojem Rumom, a sada je izjavom o njihovom odnosu razbesnela javnost.
Naime, Zorana na svom Jutjub kanalu često deli snimke iz svakodnevnog života, a jedan korisnik pomenute platforme prokomentarisao je to što joj Eloj ne pomaže oko kućnih poslova.
– Ženo jel ovaj fudbaler radi nešto po kući osim što gejmuje? – glasilo je pitanje.
– Šta muškarac treba da radi po kući, molim te? – upitala je Zorana.
Printscreen/Instagram
– Sve isto što i žena – glasio je odgovor.
– Ju ne. Ja da vidim mog muškarca da radi kućne poslove, meni bi on automatski bio neprivlačan. Može da baci đubre, sipa gorivo, prošeta kučiće i ponese kofere. Njegovo je da donosi pare, a da se ne povredi, da mu gava nije opterećena glupostima, a moje sve ostalo -napisala je Zorana i razbesnela javnost.
“Ljudi jel sam ja nenormalna ili žene koje ovako misle? Ja stvarno mislim da muškarcu neće optasti k**** ako opere tanjir ili usisa”, napisala je jedna korisnica društvene mreže “X”, a ubrzo su komentari samo nastavljali da se nižu.
“Koliko sama sebe ponižava, nije ni zaslužila bolje”, “Zbog ovakvih žena nam i jeste kako jeste”, samo su neki od komentara.
Podsetimo, influenserka Zorana Jovanović (34), poznatija kao Zorannah pobesnela je zbog jednog pitanja koje je nedavno dobila. Ona je na Instagramu objavila prepisku sa jednim fanom iz inostranstva, s obzirom na to da su se dopisivali na engleskom jeziku, a tema je bila vezana za majčinstvo.
Printscreen
– Kakvo je to pitanje? – odreagovala je Zorana.
– Normalno pitanje? – bila je sledeća poruka od ženske osobe, a influenserka je vidno bila ljuta i besna.
– To nije tvoja stvar. To je najbezobraznije pitanje na svetu za postaviti. Šta ako neko ne može da ima decu ili je imao pobačaj? Bukvalno, idi pronađi manire.
Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Dejana D. (43) zbog sumnje da je 29. jula ove godine u stanju bitno smanjene uračunljivosti zbog konzumiranja alkohola, pokušao da ubije bivšu emotivnu partnerku Draganau Krunić u stanu na Čukarici u kojem ona živi, kao i N.J, nožem im nanevši više teških i lakih telesnih povreda.
– Optužnicom, koja je predata Višem sudu u Beogradu na odluku o potvrđivanju okrivljenom se na teret stavlja krivično delo teško ubistvo u pokušaju – saopšteno je iz tužilaštva.
Tužilaštvo je predložilo sudu da okrivljenom produži pritvor zbog opasnosti od bekstva, da ne bi ponovio krivično delo u kratkom vremenskom periodu, kao i imajući u vidu da mu se na teret stavlja krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora od preko 10 godina, a način izvršenja i težina posledica su doveli do uznemirenja javnosti.
Kurir, Društvene Mreže Žrtva Dragana Krunić
– Takođe je predložilo da sud okrivljenom izrekne meru bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara – dodaje se u saopštenju.
Kako se navodi, postoji opravdana sumnja da je Dejan D. 29. jula oko 12 časova u stanju bitno smanjene uračunljivosti, u fazi alkoholne zavisnosti i akutnom napitom stanju, došao do stana u kojem živi D.K. zahtevajući od nje da mu vrati njegove stvari, a pošto je ona izašla ispred vrata, nakon kraće verbalne rasprave, okrivljeni joj je zadao ubod u stomak nožem koji je nosio sa sobom.
– Pošto je pokušala da se odbrani, nožem joj je naneo sekotinu zadnje strane leve nadlanice, a potom ju je odgurnuo u stranu, što je oštećena iskoristila da pobegne iz stana i pešice se sa osmog spustila na šesti sprat zgrade. Dejan D. je potom ušao u stan i krenuo da zamahuje nožem ka N.J. koji je ušao sa njim u fizički sukob u pokušaju da se odbrani, te mu je okrivljeni naneo najmanje šest lakših povreda, sekotina i ubodina – navodi se iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
N.J. je uspeo da oduzme nož okrivljenom i istrči iz stana, dok je okrivljeni uzeo kuhinjski nož iz stana D.K. i sišao na šesti sprat gde je oštećenoj, koja je sedela na podu, zadao još jedan ubod nožem u stomak, zadavši joj tešku telesnu povredu opasnu po život.
Dejan D. je potom je pobegao sa lica mesta, ali je nakon dva skrivanja uhapšen 31. jula ove godine.
Pevačica Ana Nikolić i njen partner producent Goran Ratković Rale odlučili su da svojoj ljubavi daju još jednu šansu, a sada su, po prvi put nakon pomirenja, progovorili o svojim osećanjima i otkrili tajne o njihovom odnosu.
– Javno sam ja ostavila njega ali tajno je on mene – rekla je Ana na samom početku, pa otkrila da li će uskoro stati na ludi kamen sa Raletom:
Printsceen Instagram
– Ja sam se udavala, vidiš da mi to ne ide. Rale je težak čovek. – otkrila je ona, a on se nadovezao:
– Ne za se ko je gori. A ti si laka?! Evo jutros smo se posvađali, oko pesme. To su ozbiljne svađe, kako nisu – kazao je Rale, a Ana dodala:
– Odmah ide raskid, prekid, razvod.
– To samo na pet minuta – kroz osmeh je priznao on.
Na pitanje novinara zašto je toliko stroga prema njemu, Nikolićeva je bila iskrena:
– Stroga sam prema njemu jer nemam poverenja. Ne samo u njega, nego u ljude.
– Ja sam lažov, manipulator, ma sve najgore – našalio se on, pa su se potom zagrlili.
Ana je takođe u šali rekla da je Raletu donela slavu i publicitet, jer se, dok je bio sa Indiraom, nigde nije pojavljivao, a sada puni novinske stubce, a on je na to rekao:
Kurir
– Kada je okačila sliku sa mnom rekao sam da je obriše – pravdao se objašnjavajući da ne želi da bude u centru medijske pažnje, na šta ga je Ana odmah poklopila:
– To si rekao iz drugih razloga. To znamo, znamo i iz kojih razloga. Tad je imao drugu devojku – rekla je ljutito Ana, pa šokirala izjavom da misli da Rale ima sindrom starlete.
Kada je novinar rekao da Goran nikada ni jednu partnerku nije javnosti prestavio kao što je nju, Ana je cinično odgovorila:
– Pa nije on Putin, prijatelju!
Na pitanje kuda su pošli ovoliko rano, pevačica je u svom stilu otkrila:
– Rano?! Pa mi se budimo u šest. Ja sam u principu majka, a dete mi ide u školu – kazala je ona, a potom prokomentarisala to što je sa javnosti delila sve detalje veze i raskida sa Ratkovićem:
Printsceen Instagram
– Sledeći put neću da objavljujem raskid na Instagramu. Nisam ja to ni mislila, to je bila samo fora. Ti znaš da sam ja žena od trenutka, da nemam planove, tako da mi samo treba promeniti šifru od telefona.
Ana je za kraj poručila:
– Medijima bih poručila da promene vesti o nama. Neka pišu: Udajem se!
Život tekstopisca Ljiljane Jevremović, kako ona i sama ističe, kao roman je. Imala je uspone i padove, ostvarila brojne uspehe na poslovnom planu, a sada živi u ilegali, daleko od estradnog sjaja i reflektora i radi kao prodavačica.
Ljilja je u nedavnoj iskrenoj ispovesti za Kurir progovorila o samom dolasku na estradu, luksuznom načinu života, prijateljstvima s najvećim zvezdama na muzičkoj sceni, ali nam je otkrila i mnoge nepoznate detalje iz života poznatih.
Privatna Arhiva
Pitanja i odgovore prenosimo u celosti iz perioda kada su objavljeni
Kako ste počeli da pišete pesme?
– Prva pesma koju sam pisala bila je “Vetrovi tuge” za Draganu Mirković, to je bilo u periodu kad sam radila diplomski ispit za fakultet. U tom periodu nije bilo poslova za inženjera poljoprivrede. Slučajno sam srela Draganinog kompozitora Pericu Zdravkovića, nisam mu ni verovala da radi za nju. Baš sam imala sreće što sam naletela na njega, on je u tom trenutku radio i za Lepu Brenu. S Brenom tada nisam uspela da ostvarim saradnju jer sam pisala diplomski za fakultet, to mi je bio prioritet.
Kakvo je vaše mišljenje o Dragani Mirković?
– Ona ima tu neku dečju lepu energiju, naivnu, otvorenog je srca. Takvi ljudi su svima talični. Pamtim je kao srdačnu i normalnu devojku. Ona se ponaša totalno prirodno. I dan-danas smo ostale u kontaktu. Skoro smo se čule. Uskoro će joj koncert, pitala me je koliko mi je karata potrebno. Ona je legenda. Inače, pored pesme “Vetrovi tuge” sarađivale smo i na pesmi “Sve bih dala si tu”, ubacila sam deo teksta koji je falio, potpisana sam kao koautor. Zaista o njoj mogu reći samo najlepše stvari, imale smo divnu saradnju.
Kako je nastala pesma “Vetrovi tuge”? Da li postoji neka tužna priča koja se krije iza toga?
– Svaka pesma koju sam pisala ima posebnu priču, neki moj lični pečat. Počela sam da radim taj posao kao neki dodatni prihod, a posle je preraslo u ljubav. Tada u tom periodu sam završila fakultet, bila sam bez posla. Isto kao i moj tadašnji partner, ni on nije radio. Mnogo smo se voleli, a nismo mogli da započnemo zajednički život. Inflacija, stanje u državi. Niko nije imao posao i dovoljno sredstava za život. U momentu kada sam sakupila dovoljno sredstava da počnemo zajednički život, njemu je bilo ispod časti da prihvati moju pomoć. Bio je previše ponosan, ja sam tada krenula jako dobro da zarađujem, poneo me taj estradni svet. On to nije mogao da podnese, neka sujeta se pojavila. Ostali smo i dan-danas dobri prijatelji.
Damir Dervišagić, Printscreen, Aleksandar Jovanović Cile
Kako je izgledala estrada devedesetih?
– Izgledala je vrlo organizovanije nego danas, nije mogao svako na televiziji da gostuje. Urednici su bili iz stare garde, poput Divne Karleuše na radiju. Oni su poznavali kvalitet pesama, a tadašnje zvezde su nekada manje pričale o svom životu i poslu. To je bila neka zdrava distanca s publikom, koja im je obezbeđivala da budu i poštovani i intrigantni. Danas je sve haotično. Drugačiji su ljudi i danas, nažalost, svako ima pristup medijima, gostovanjima i ujedno ima mogućnost da uđe u ovaj estradni svet, u koji su nekada ulazili samo velikani.
U kakvom vam je sećanju ostala Divna Karleuša?
– Divna i ja se nikad nismo upoznale, ali me je podržavala na osnovu rada, o njoj imam samo reči hvale. Jelenu sam srela na jednom događaju na početku njene karijere, tada sam joj rekla da pozdravi majku, ona je Divnina škola. I mnogo je suzdržana, iako tako mnogima ne deluje. To je bilo na početku njene karijere, a pogledajte dokle je danas dogurala. Stav je sve u životu.
Da li je to što vam je sestra Snežana Viktorija Mišković uticalo da počnete da se bavite muzikom?
– Viktorija mi je sestra od tetke, ona je desetak godina starija od mene, uvek je na mene gledala kao na klinku. Naši putevi su se mimoišli kada je otišla na fakultet da studira, ostala sam tada s tetkom i tečom u dobrim odnosima. Ipak, kada sam doživela najveći uspeh, čestitke od porodice su izostale. Ona, kao i ostali članovi porodice, nije ni znala da sam počela da se bavim muzikom i tek tada kada su izašli “Vetrovi tuge” i “Udahnu duboko”, Viktorija je kontaktirala sa mnom. Porodica je bila zbunjena, jer su znali da slušam pop i rok muziku, a završila sam u nekim drugim vodama. Viktorija nije ni morala da mi pomaže jer sam tada imala pozive sa svih strana. Sećam se jednom kad mi je rekla: “Ljiljo, ti ne možeš napisati loš tekst.” Pomogla sam kasnije i njoj u snimanju dva albuma, za koji sam napisala dva teksta. Uvek sam bila kao gost dobrodošla kod nje.
U školi ste sedeli u klupi sa Slađom Delibašić. U kakvom ste sada u odnosu s njom?
– Viđamo se ponekad, popijemo po čašu vina, u jako smo dobrim odnosima. Te godine, kad smo sedele zajedno u klupi, ona je doživela tragediju, majka joj je umrla, ja sam joj bila velika podrška. Pomagala sam joj da prebrodi težak period. Imam divna sećanja na taj period, ja sam njoj pomagala oko srpskog, a ona je mene učila da igram koreografiju Lokica uz pesme Zdravka Čolića. Putevi su nam se ponovo ukrstili kada je igrala za Draganu Mirković, imala sam ideju da pesmu “Udahni duboko” dam grupi u kojoj je ona tada nastupala Đogani fantastiko, ali je ekipa s kojom sam sarađivala odlučila da to ponudim Ninu Rešiću.
Printscreen YouTube
Kakav je bio Nino Rešić?
– Nino i ja smo bili veliki prijatelji, znala sam mnoge njegove tajne. Zvao me je i kad sam završila sa ekipom s kojom sam tada radila da nastavimo saradnju. On je počeo da pije kada je popularnost opadala, ovako u izlascima je umeo da popije koju čašicu, ali ga nikad nisam videla pijanog i nije mi se ni javljao pijan. Radila sam mu pesmu 2006. godine. Bio je veoma obrazovan čovek i načitan, to mi je ostalo u pamćenju. Ovo sad što vam govorim, niko ne bi očekivao od pevača. Dobru dušu je imao i veliku energiju, tu smo jako slični, jer takve osobine posedujem i ja.
Sa Željko Joksimovićem niste ostvarili saradnju, šta je bio problem?
– Počela sam da sarađujem s Rođom Raičevićem kao kompozitorom i on je dao Željku Joksimoviću moj broj telefona. Željko je tada imao želju da radi kao autor, a ne kao pevač. Javio mi se nadobudan, ja nisam znala da je po prirodi takav, predstavio se kao neki predsednik države. Nekoliko nedelja sam pomerala sastanak, a onda zbog privatnih obaveza rešila da smanjim posao, tako da do saradnje nikada nije došlo, zbog čega mi je jako žao. Verovatno mu je Rođa rekao da smanjujem obim poslova, ja sam pisala “Dabogda” za Rođu, a Željko je svirao harmoniku, dao je pečat toj pesmi.
Družili ste se i s Rođom Raičevićem.
– Pamtim ga kao nekoga ko je mnogo voleo devojke. On dođe iz provoda pa mi priča gde je bio i šta je radio. Mene je šokirala ta vest o smrti. Čuli smo se desetak dana pred smrt, rekao mi je da ide u Ameriku, da će biti velika turneja i da je jako srećan, a onda je preminuo. Inače, živela sam u njegovom komšiluku, provodili smo dosta vremena zajedno. On me je zvao da idemo na časove Vorda i Eksela, ja mu kažem da nemam pare, a on ni da čuje za to. Samo mi je rekao: “Ideš sa mnom, ne zanima me.” Verovatno je planirao da uđe u producentske vode. Ne mogu da verujem da se on drogirao, pa on nije ni pušio, a kamoli pio. Išao je i u teretanu. Imao je životinje, mačora, bio je jako vezan za njega, kada mu je mačka umrla, sedam dana nismo komunicirali.
Jeste li bili bliski s Marinom Tucaković i Futom?
– Poznavali smo se, nismo se družili. Boban Rajović je želeo da na prvom albumu im Marininu pesmu i ja sam ga odvela kod nje. Kasnije sam svoje saradnike prebacivala kod Marine. Kad bih je srela na nekom događaju, ona bi me izgrlila i pružila podršku. Pre Marinine smrti sam pozvala Futu da dođem da im pomognem i očistim stan, pošto nisam bila u stanju finansijski da im pomognem. Zahvalio mi se i rekao: “Sve imamo, samo ne zdravlje.”
Antonio Ahel/ATAImages
Neki kažu da se Indira Radić stidi pesme “Srpkinja je mene majka rodila”, koju ste vi pisali. Imate li i vi takav utisak?
– Ona se ne stidi, samo joj ta pesma nije više u interesu. Otkriću vam jednu tajnu. Ja sam tu pesmu namenila Zorici Brunclik, a Indira je plakala i molila da njoj dam, tako je dospela u njene ruke. Kada je osvojila Bugarsko tržište, više joj ta pesma nije bila u interesu. Zaista ispada da bojkotuje tu pesmu, ne mogu da joj zamerim, ali tako izgleda jer je uopšte ne peva.
Da li je istina da ste samo za pesmu “Udahni duboko” dobili 30.000 dinara od izvođenja na radiju?
– Ne sećam se koliko sam dobila, tada je bila inflacija. Znam da sam dobila od Nina pare da kupim kožnu torbu. Najviše sam profitirala od MC Stojana, koji je tu pesmu obnovio.
Koliko para dobijate od autorskih prava?
– Zarađujem za vrlo pristojan život, okvirno minimalac dobijam na godišnjem nivou od svih pesama koje sam radila. Sada izbegavam da radim taj posao, jer pravno nije regulisan. Morate da imate agenciju preko koje ćete raditi. Nisu regulisane muzičke košuljice od kojih se prijavljuje delo koje se peva.
Ko je najgalantniji sa estrade?
– Najgalantnija je Jami, mi smo postigle dogovor bez cenkanja i ičega. Sarađivale smo devedesetih, marke su bile u pitanju. Jako dobar automobil sam mogla da kupim.
Kurir
Da li ste nekada imali neprijatno iskustvo s pevačima?
– Pevači vole autore koje ih vuku za rukav, a ja nisam takva. Nikada nisam imala neprijatno iskustvo s pevačima, ali evo na primer, ponašanje Bobana Rajovića ne razumem, daleko od toga da mi smeta. Napravila sam mu pesmu “Piroman”, na drugom albumu smo isto sarađivali, a za treći CD angažuje totalno drugog autora. To ne mogu da shvatim. Čemu to ako nađeš dobrog tekstopisca koji ti donosi zaradu.
Zašto ste odlučili da radite u prodavnicama, šta vas je navelo na takvu odluku?
– Trenutno radim u trgovini, nemački brend je u pitanju. Volim da živim načinom života jedne prodavačice, počela sam slučajno, ali s namerom ostajem u tom poslu, jer želim da jednog dana napišem knjigu koja će se zvati “Prodavačica”. Taj svet mi je fascinantan. Želim da što bolje opišem atmosferu, nekad je sjajna, a nekad je teška. Radila sam na fakultetu 2006. godine šest meseci i nisam želela da ostanem tu, bilo mi je dosadno. Hoću život da okusim u punom smislu i da nadoknadim to što sam do pedesete godine bila pod staklenim zvonom.
Poslednji dečko mi je Vanja Milošević
– Nemam vezu trenutno, imam mnogo udvarača. Moj poslednji dečko je sadašnji dečko Snežane Đurišić, doktor Vanja Milošević. Mimoišli su nam se putevi. On je toliko zauzet pomaganjem ljudima, svima bi dao sve. Ostali smo u divnim odnosima. I dalje kad imam ginekološki problem, odem kod njega. Kada su u pitanju budući odnosi, želim čoveka poput Ilona Maska, inženjer je, lep, zgodan.. Čujem se s glavnim inženjerom i pratiocem iz njegovog tima, možda i uspem da dođem do Ilona. Ko zna…
Šezdesetjednogodišnji penzioner, koji je pucao na sudske izvršitelje kada su mu došli ispred stana u Sočiju, proglašen je krivim, saopšteno je u IK Rusije.
Podsetimo, ovo ubistvo visokog profila dogodilo se u leto 2021. Dana 9. juna, u okrugu Adler, dva izvršitelja došla su u ulicu Prosvetenija da sruše nedozvoljenu gradnju.
Na njihovoj listi nalazilo se nekoliko problematičnih kuća, koje je sud proglasio nelegalnim. Ali vlasniku jedne od zgrada zahtevano je da napusti svoju teritoriju. Izvršitelji nisu stigli ni da progovore, pošto je čovek odmah otvorio vatru na njih.
UŽAS! Penzioner pucao na sudske izvršitelje – presudio im na LICU MESTA, pa potom izjavio ovo (VIDEO)
– Vartan Kočijan, želeći da spreči rušenje, ispalio je dva hica iz lovačke puške na sudske izvršitelje, koji su od zadobijenih rana preminuli na licu mesta, prenosi “Komsomolska pravda” – Kuban u Istražnom komitetu Rusije.
Osim toga, kako je saopšteno iz istrage, optuženi je pucao i na utovarivač za rušenje objekata.
– Time je naneo štetu opštinskom jedinstvenom preduzeću Soči u iznosu od više od 150 hiljada rubalja – dodaju u Istražnom komitetu Rusije.
Nisam mogla više da izdržim, te sam se u jednom momentu zaključala u kupatilo. Uporedo sa tim što sam brinula o detetu, radila sam, snimala sam emisiju, pevala sam, vraćala se kući da ga podojim, pričala je pevačica
Brak Seke Aleksić i Veljka Piljkića važi za skladan i lep. Istini za volju, pre izvesnog vremena spekulisalo se o tome da se treća osoba umešala između pevačice i muža, što je ona oštro demantovala navodeći da je udar na brak greh.
Ono što svi znaju ponajviše prijatelji estradne umetnice i članovi porodice jeste da je brak Seke Aleksić nedodirljiv. Navodno na njen čvrst odnos sa izabranikom niko ne može da utiče, osim duhovnika kom se redovno ispoveda, a koji samo ume da je ohrabri da bude još bolja žena i majka.
Zahvaljujući svešteniku, koji je postao vremenom deo porodice, Seka se veoma brzo oporavila od postporođajne depresije u koju je zapala po rođenju prvog sina Jakova. Kako tvrdi, išla je paralelno kod psihoterapeuta, jer na mah nije mogla da prepozna sebe, stahovala je od toga što se ugojila, da se takva neće dopasti publici i mužu, da će je prevariti.
Sve ovo ponovila je pred kamerama, te dodala da je njenom sveobuhvatnom miru prethodio ozbiljan razgovor sa suprugom.
Nisam mogla više da izdržim, te sam se u jednom momentu zaključala u kupatilo. Uporedo sa tim što sam brinula o detetu, radila sam, snimala sam emisiju, pevala sam, vraćala se kući da ga podojim, spremala po kući, naravno imala sam dadilju, bez nje sigurno ne bih mogla.
Moj suprug, verovatno iz straha, uzme malo dete poigra se s njim, ponuna ga i to je to. Imala sam tada ozbiljan razgovor sa njim, pitala sam ga hoćemo li mi ovo dete da izvedemo na pravi put ili da ga upropastimo – kazala je Seka, koja je tada verovatno prenela scenario u domu gotovo svih novopečenih roditelja.
Na svu sreću Veljko se latio svoje uloge, te danas on vaspitava Jovana i Jakova dok Seka nastoji da ih razmazi.
Svak0dnevno se društvene mreže pune br0jnim životnim isp0vijestima. Tek čitajući ove isp0vijesti shvaćamo kak0 se neki pojedinci su0čavaju s doista nesretnim sudb1nama, zb0g kojih je op0ravak iznimno izazovan. Sa 26 g0dina na svijet je požeIjela bIizance: sina EJ-a i kćer NataIi, k0ja je dvije g0dine starija od nje.
U 0bjavi na Redditu, podijeIila je da bIizanci imaju izrazito razIičite izgIede. ‘Žena je sp0menula: ‘Kako su se razvijaIi, EJ je počeo naIikovati Erici sa sv0jom svijetIom kožom i kovrčavom pIavom kosom, dok je NataIie počela odražavati m0je osobine sv0jom tamnom, kovrčavom k0som.’ U mraku će njena k0ža izgIedati kao njena, št0 je i Erica i mene zbuniIo jer nitko u našoj obiteIji nema tu b0ju kože.
Jedan od Eric0vih koIega postao je znatižeIjan zbog fot0grafije EJ-a i NataIie, pitajući je Ii Natalie posv0jena zbog sv0jih afroameričkih os0bina. NadaIje, drugi koIega impIicirao je da sam m0žda imao odnos s EJ nak0n začeća, nag0vještavajući mogućn0st da bi bIizanci mogli imati razIičite očeve. Kad je EIikov imao jedanaest g0dina, tražio je DNK test za NataIie, a njeg0va žena je pristaIa.
Muž je tražio dnk test za naše bliznace misleći da on nije otac: Kad su stigli rezultati zanijemila sam od šoka
RezuItati su potvrdiIi da je ona njeg0va kći; n0, žena tvrdi da je on još uvijek emocionaIno udaIjen od djeteta. S1tuacija se zaoštriIa jednog dana kada je supruga, nesp0sobna koristiti vIastiti teIefon zbog prazne baterije, odlučiIa potražiti recepte za večeru na uređaju sv0g muža i slučajno naišIa na š0kantno otkriće. PronašIa je njeg0vu objavu na forumu u koj0j stoji: ‘Eric je misIio da sam biIa nevjerna s crncem, davaIa pogrdne primjedbe o crncima i nekako utjecaIa na rezuItate DNK testa.
U trenutku Ijutnje, suočiIa sam se s Ericom, k0ji je inzistirao na t0me da NataIie nikako ne može biti njeg0vo dijete i zatražio j0š jedan DNK test. NataIie je spomenuIa da su i ona i Eric bijeIci, iako sebe karakter1zira kao ‘atipične’. Kad su bIizanci napuniIi sedam godina, Eric je zap0čeo svoju karijeru poIicajca, što je doveIo do njihovog preseIjenja u grad, gdje je postaIa svjesna njeg0vih pogleda na rasu.
PristaIa je p0kazati njegovu grešku, samo da bi saznaIa da je on doista bioIoški otac. Unat0č tome, žena je biIa zbunjena izrazitim razIikama u izgIedu sv0je kćeri i kasnije je o t0me pitala majku. Razg0vor je došao do značajnog zakIjučka kada je ‘mama priznaIa da m0j tata nije moj bioIoški otac i da je m0j stvarni otac doista Afr0amerikanac.’ 0vo otkriće omogućiIo je Eriku da se p0miri s činjenicom da mu je njeg0va žena biIa odana; ipak, šteta k0ja joj je nanesena biIa je preteška. Izrazio je žaIjenje i priznao da tada n1je m0gao shvatiti s1tuaciju.
Pre 17 godina u negotinskom naselju Brestovac nestali su majka i sin. Istraga, koja je trajala nekoliko meseci, otkrila je jezivu istinu o sudbini Branislave Stojanović (40) i njenog sina Danijela (16).
Do danas, međutim, telo žene nije pronađeno, a njihov dželat, najbliži komšija, osuđen je na maksimalnu kaznu – 40 godina robije!
A, tog 10. oktobra 2007. godine, Branislava Stojanović, razvedena i samohrana majka, bila je presrećna – dala je kaparu da sinu i sebi omogući krov nad glavom. Tih tri hiljade evra, međutim, odvele su i nju i dete u – smrt.
Nestanak Stojanovića, njihovi najbliži prijavili su 13. oktobra 2007. godine. Prvo je nestala Branislava, a 12 sati kasnije i Danijel. U tom trenutku međutim, niko nije slutio na najgore. Žena je bila zaposlena u Zdravstvenom centru u Negotinu kao pomoćna radnica. Kada 11. oktobra ujutru nije došla na posao, a nije javila da će kasniti, njene kolege pozvale su rodbinu u susednom selu.
– Njena majka je pozvala, ali se na Branislavin telefon javio Danijel, koji je bio u školi – ispričali su operativci negotinske policije, koji su radili istragu. – Rekao je baki da je majka otišla nešto da završi sa nekim čovekom i da je ostavila telefon. Obećao je da će joj se javiti kada se mama pojavi.
“Idem da se nađem sa jednim čovekom”
Dečak, koji je pohađao treći razred Srednje tehničke škole u Negotinu, posle nastave vratio se u iznajmljeni stan, odakle je, prema policijskoj rekonstrukciji, izašao oko 18.30. Očevici su kasnije ispričali da ga je sreo jedan poznanik koji ga je pitao šta radi, gde ide, a on mu je odgovorio: “Idem da se nađem sa jednim čovekom”.
Od tog trenutka i njemu se izgubio trag. Rodbina je bila u šoku. Pokušavali su da stupe u kontakt kako sa majkom tako i sa sinom, ali su im telefoni bili ugašeni. Oboje su krenuli “da se nađu sa jednim čovekom” i više ih niko nije video.
Privatna Arhiva
Po prijavi nestanka, policija je ušla u iznajmljeni stan i zatekla sve njihove stvari u kući – garderobu, dokumenta, novac, ključevi od auta, koji je bio parkiran na ulici… Ništa nije ukazivlao na to da su negde otputovali.
– Danijel je bio dobar đak, redovno je pohađao nastavu, a njegovu majku kolege su opisivale kao izuzetno vrednu i savesnu – ispričao je inspektor. – Bila je razvedena, ali se na sve načine trudila da njoj i detetu ništa ne nedostaje. Nešto tu nije bilo u redu, osećali smo od početka, ali nismo verovali da je reč o zločinu.
Prvi trag, koji je donekle otvorio “priču”, bila je svota novca koja je pronađena u njenoj kući – tačno 3.100 evra:
Branislava uštedela 6.000 evra
– Najbliža rodbina je rekla da je ona imala oko 6.000 evra i da je toliko bila uštedela. Nismo znali gde je ostatak. Ona je pričala poznanicima i kolegama na poslu da traži neku kućicu ili stančić za sebe i Danijela. Nekoliko dana pre nestanka pominjala je izvesnog poznanika, koji joj je rekao da ima neka žena u negotinskom naselju Veljko Vlahović, koja jako jeftino prodaje stan, za svega 7.000 evra.
Čak i za Negotin, to je bila jako niska cena. Branislavi se žurilo da što pre pronađe tu ženu, a u tome joj je “pomagao” tajanstveni poznanik:
– Taj novac je držala u selu, a onda ga prenela u grad. Bukvalno dan pre nestanka. Nismo znali šta se desilo sa parama, da li je potrošila, pozajmila nekom, a već su prošla dva dana od njihovog nestanka. Pošto nismo pronašli njihove telefone, odlučili smo da probamo da ih lociramo preko njih.
Privatna Arhiva
Pojavio se prvi trag. Kod jedne osobe zatečena su oba telefona:
– Danijelov i njegove majke, ali smo pronašli još jedan, koji smo takođe uzeli, jer nam je taj muškarac rekao da mu je kum dao sva tri telefona. Doslovce je rekao – meni je kum poklonio tri telefona, navodno neka žena je zaboravila kod njega u kolima. Tokom analize utvrdili smo da je treći telefon korišćen u komunikaciji i sa majkom i sa detetom. Sa tog broja Branislava je pozvana 11. oktobra u ranim jutarnjim satima, a Danijel u popodnevnim satima.
Policija zakucala na vrata ubice Živojina Mihajlovića
Bio je to trag koji je policija željno čekala kako bi razrešila nestanak Stojanovića. Ubrzo su zakucali na vrata Živojina Mihajlovića:
– On je dolazio u kuću kod Branislave, sa njim su se družili i ona i njena porodica. Tokom pretresa kuće, pronalazimo pištolj, koji je on imao u legalnom posedu, lopatu i ašov sa tragovima zemlje, koje smo uzeli za analizu. Detaljno pregledamo i Mihajlovićev automobil, a sve uzorke šaljemo na analizu i veštačenje.
Mihajlović, međutim, sve vreme negira da ima bilo kakvu vezu sa nestankom Branislave i njenog sina. Ipak, pada na “poligrafu”. Iako to nije dokaz na sudu, važna je indicija za policijski dalji rad. Ubrzo stižu i dokazi iz laboratorije – u autu uhapšenog nađeni su DNK tragovi nestalog deteta. Sve više raste sumnja da majka i sin više nisu živi.Ubio ih da bi vratio dug
Na suđenju je utvrđeno da je Mihajlović početkom oktobra pozajmio tri hiljade evra od D. S. sa kratkim rokom vraćanja. Novac mu je vratio 10. oktobra. Osnovano se sumnja da mu je taj novac dala Branislava Stojanović, misleći da daje kaparu za kupovinu stana. Kada ju je poveo 11. oktobra da navodno sklopi kupoprodajni ugovor sa prodavcem – on je ubio.
– Danijel je ubijen jer je jedini svedok. On je jedini znao da je majka dala kaparu za stan. On je jedini znao sa kim je majka otišla da se nađe. On i kaže drugovima u školi da je majka otišla da završi neki posao. Njega Mihajlović poziva na mobilni i on kaže da ide da se nađe sa jednim čovekom. I nakon toga ga nema – objašnjava inspektor.
Policija, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Negotinu, kreće u pretragu terena: češljaju se atari, pregledaju napušteni objekti, pretražuju bunari. Svi resursi su usmereni ka ataru sela Sikole.
– Potraga je trajala već tri meseca i mi smo bili uvereni da je reč o dvostrukom ubistvu – ispričao je jedan od inspektora. – Onda nam je jedan od lovaca javio da je pronađeno neko mesto koje liči na humku. Ubrzo je iskopano telo dečaka. Obdukcija je pokazala da su u njega ispaljena tri metka – jedan u levu slepoočnicu, drugi u desnu, a treći u srce. DNK je potvrdio da je reč o Danijelu Stojanoviću.
Telo njegove majke do danas nije pronađeno. Na osnovu materijalnih dokaza, za smrt tinejdžera Živojin Mihajlović je osuđen na maksimalnih 40 godina zatvora, što je potvrdio i Apelacioni sud. Tokom izricanja presude, krivično veće je saopštilo da postoje jake indicije da je optuženi ubio i Branislavu.Svedok – nesuđena žrtva
Mihajlović je još jednoj osobi ponudio nepostojeći stan na prodaju. Vodio ju je do naselja i tražio tri hiljade evra na ime kapare, ali je ova osoba to odbila. Kao svedok je ispitana i na osnovu njenog iskaza se videla cela matrica prevare i zločina.
Pre 17 godina u negotinskom naselju Brestovac nestali su majka i sin. Istraga, koja je trajala nekoliko meseci, otkrila je jezivu istinu o sudbini Branislave Stojanović (40) i njenog sina Danijela (16).
Do danas, međutim, telo žene nije pronađeno, a njihov dželat, najbliži komšija, osuđen je na maksimalnu kaznu – 40 godina robije!
A, tog 10. oktobra 2007. godine, Branislava Stojanović, razvedena i samohrana majka, bila je presrećna – dala je kaparu da sinu i sebi omogući krov nad glavom. Tih tri hiljade evra, međutim, odvele su i nju i dete u – smrt.
Nestanak Stojanovića, njihovi najbliži prijavili su 13. oktobra 2007. godine. Prvo je nestala Branislava, a 12 sati kasnije i Danijel. U tom trenutku međutim, niko nije slutio na najgore. Žena je bila zaposlena u Zdravstvenom centru u Negotinu kao pomoćna radnica. Kada 11. oktobra ujutru nije došla na posao, a nije javila da će kasniti, njene kolege pozvale su rodbinu u susednom selu.
– Njena majka je pozvala, ali se na Branislavin telefon javio Danijel, koji je bio u školi – ispričali su operativci negotinske policije, koji su radili istragu. – Rekao je baki da je majka otišla nešto da završi sa nekim čovekom i da je ostavila telefon. Obećao je da će joj se javiti kada se mama pojavi.
“Idem da se nađem sa jednim čovekom”
Dečak, koji je pohađao treći razred Srednje tehničke škole u Negotinu, posle nastave vratio se u iznajmljeni stan, odakle je, prema policijskoj rekonstrukciji, izašao oko 18.30. Očevici su kasnije ispričali da ga je sreo jedan poznanik koji ga je pitao šta radi, gde ide, a on mu je odgovorio: “Idem da se nađem sa jednim čovekom”.
Od tog trenutka i njemu se izgubio trag. Rodbina je bila u šoku. Pokušavali su da stupe u kontakt kako sa majkom tako i sa sinom, ali su im telefoni bili ugašeni. Oboje su krenuli “da se nađu sa jednim čovekom” i više ih niko nije video.
Privatna Arhiva
Po prijavi nestanka, policija je ušla u iznajmljeni stan i zatekla sve njihove stvari u kući – garderobu, dokumenta, novac, ključevi od auta, koji je bio parkiran na ulici… Ništa nije ukazivlao na to da su negde otputovali.
– Danijel je bio dobar đak, redovno je pohađao nastavu, a njegovu majku kolege su opisivale kao izuzetno vrednu i savesnu – ispričao je inspektor. – Bila je razvedena, ali se na sve načine trudila da njoj i detetu ništa ne nedostaje. Nešto tu nije bilo u redu, osećali smo od početka, ali nismo verovali da je reč o zločinu.
Prvi trag, koji je donekle otvorio “priču”, bila je svota novca koja je pronađena u njenoj kući – tačno 3.100 evra:
Branislava uštedela 6.000 evra
– Najbliža rodbina je rekla da je ona imala oko 6.000 evra i da je toliko bila uštedela. Nismo znali gde je ostatak. Ona je pričala poznanicima i kolegama na poslu da traži neku kućicu ili stančić za sebe i Danijela. Nekoliko dana pre nestanka pominjala je izvesnog poznanika, koji joj je rekao da ima neka žena u negotinskom naselju Veljko Vlahović, koja jako jeftino prodaje stan, za svega 7.000 evra.
Čak i za Negotin, to je bila jako niska cena. Branislavi se žurilo da što pre pronađe tu ženu, a u tome joj je “pomagao” tajanstveni poznanik:
– Taj novac je držala u selu, a onda ga prenela u grad. Bukvalno dan pre nestanka. Nismo znali šta se desilo sa parama, da li je potrošila, pozajmila nekom, a već su prošla dva dana od njihovog nestanka. Pošto nismo pronašli njihove telefone, odlučili smo da probamo da ih lociramo preko njih.
Privatna Arhiva
Pojavio se prvi trag. Kod jedne osobe zatečena su oba telefona:
– Danijelov i njegove majke, ali smo pronašli još jedan, koji smo takođe uzeli, jer nam je taj muškarac rekao da mu je kum dao sva tri telefona. Doslovce je rekao – meni je kum poklonio tri telefona, navodno neka žena je zaboravila kod njega u kolima. Tokom analize utvrdili smo da je treći telefon korišćen u komunikaciji i sa majkom i sa detetom. Sa tog broja Branislava je pozvana 11. oktobra u ranim jutarnjim satima, a Danijel u popodnevnim satima.
Policija zakucala na vrata ubice Živojina Mihajlovića
Bio je to trag koji je policija željno čekala kako bi razrešila nestanak Stojanovića. Ubrzo su zakucali na vrata Živojina Mihajlovića:
– On je dolazio u kuću kod Branislave, sa njim su se družili i ona i njena porodica. Tokom pretresa kuće, pronalazimo pištolj, koji je on imao u legalnom posedu, lopatu i ašov sa tragovima zemlje, koje smo uzeli za analizu. Detaljno pregledamo i Mihajlovićev automobil, a sve uzorke šaljemo na analizu i veštačenje.
Mihajlović, međutim, sve vreme negira da ima bilo kakvu vezu sa nestankom Branislave i njenog sina. Ipak, pada na “poligrafu”. Iako to nije dokaz na sudu, važna je indicija za policijski dalji rad. Ubrzo stižu i dokazi iz laboratorije – u autu uhapšenog nađeni su DNK tragovi nestalog deteta. Sve više raste sumnja da majka i sin više nisu živi.Ubio ih da bi vratio dug
Na suđenju je utvrđeno da je Mihajlović početkom oktobra pozajmio tri hiljade evra od D. S. sa kratkim rokom vraćanja. Novac mu je vratio 10. oktobra. Osnovano se sumnja da mu je taj novac dala Branislava Stojanović, misleći da daje kaparu za kupovinu stana. Kada ju je poveo 11. oktobra da navodno sklopi kupoprodajni ugovor sa prodavcem – on je ubio.
– Danijel je ubijen jer je jedini svedok. On je jedini znao da je majka dala kaparu za stan. On je jedini znao sa kim je majka otišla da se nađe. On i kaže drugovima u školi da je majka otišla da završi neki posao. Njega Mihajlović poziva na mobilni i on kaže da ide da se nađe sa jednim čovekom. I nakon toga ga nema – objašnjava inspektor.
Policija, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Negotinu, kreće u pretragu terena: češljaju se atari, pregledaju napušteni objekti, pretražuju bunari. Svi resursi su usmereni ka ataru sela Sikole.
– Potraga je trajala već tri meseca i mi smo bili uvereni da je reč o dvostrukom ubistvu – ispričao je jedan od inspektora. – Onda nam je jedan od lovaca javio da je pronađeno neko mesto koje liči na humku. Ubrzo je iskopano telo dečaka. Obdukcija je pokazala da su u njega ispaljena tri metka – jedan u levu slepoočnicu, drugi u desnu, a treći u srce. DNK je potvrdio da je reč o Danijelu Stojanoviću.
Telo njegove majke do danas nije pronađeno. Na osnovu materijalnih dokaza, za smrt tinejdžera Živojin Mihajlović je osuđen na maksimalnih 40 godina zatvora, što je potvrdio i Apelacioni sud. Tokom izricanja presude, krivično veće je saopštilo da postoje jake indicije da je optuženi ubio i Branislavu.Svedok – nesuđena žrtva
Mihajlović je još jednoj osobi ponudio nepostojeći stan na prodaju. Vodio ju je do naselja i tražio tri hiljade evra na ime kapare, ali je ova osoba to odbila. Kao svedok je ispitana i na osnovu njenog iskaza se videla cela matrica prevare i zločina.
