Month: December 2024

Koliko daleko može ići majčina ljubav? Priča o Adi Kiting, koja se sa 98 godina preselila u starački dom kako bi brinula o svom 80-godišnjem sinu Tomu, pokazuje da majčinska ljubav nema granica i da ne prestaje ni posle skoro jednog veka života.

Tom Kiting, stanovnik staračkog doma Moss View u Hajtonu, blizu Liverpula, 2016. godine se suočio sa zdravstvenim problemima koji su zahtevali dodatnu negu. Samo godinu dana kasnije, njegova majka Ada donela je odluku koja je dirnula sve – napustila je svoj dom i preselila se u isti starački dom kako bi bila uz svog sina.

Veza koja traje decenijama

Porodica Kiting poreklom je iz Vejvtria u Liverpulu, a Tom i Ada su oduvek delili snažnu povezanost. Tom se nikada nije ženio i ceo svoj život proveo je uz majku, gradeći odnos koji je prožet ljubavlju, uzajamnim poštovanjem i podrškom. Njihova povezanost postala je oslonac u teškim trenucima, a Adina odluka da bude uz sina u njegovim zrelim godinama svedoči o nesebičnosti majčinske ljubavi.

Ada i njen pokojni suprug odgajali su četvoro dece – Toma, Barbaru, Margi i Džejn, koja je nažalost preminula u detinjstvu. Tokom osam decenija, Ada je bila stub porodice, pružajući toplinu i sigurnost.

Jednostavni trenuci, neprocenjive vrednosti

Danas, Tom i Ada uživaju u svakodnevnim aktivnostima – igraju društvene igre, gledaju omiljene emisije i razgovaraju sa osobljem doma. Njihova rutina je jednostavna, ali ispunjena ljubavlju i pažnjom. Ada svake večeri sinu poželi laku noć, a sledećeg jutra ga dočeka uz osmeh i reči „dobro jutro.“

„Nikada ne prestaješ da budeš mama,“ rekla je Ada sa osmehom.

Majčinstvo koje nema rok trajanja

Adina priča pokazuje da majčinstvo ne poznaje granice vremena ni prostora. Ljubav prema deci traje celog života, bez obzira na godine ili okolnosti.

„Kad se vrati iz svoje sobe, uvek me zagrli raširenih ruku. To je najlepši deo dana,“ rekao je Tom, izražavajući zahvalnost za majčinu blizinu i brigu.

Njihova priča nije samo dokaz snage porodične ljubavi, već i inspiracija koja pokazuje koliko je važno negovati međusobne odnose, bez obzira na godine ili životne izazove.

Sreća koja okuplja porodicu

Članovi porodice redovno posećuju Adu i Toma, radujući se njihovim zajedničkim trenucima. Zaposleni u staračkom domu često ističu koliko su inspirisani njihovim odnosom.

„Dirljivo je videti koliko su bliski. Njihova ljubav i međusobna briga uvek nas podsećaju na pravu snagu porodice,“ rekao je Filip Danijels, jedan od zaposlenih.

Adina priča je podsvesni podsetnik da nikada nije kasno da pokažete ljubav prema onima koji su vam najvažniji, jer porodična toplina i podrška nemaju cenu.

Užasne scene sa lica mesta

Autobus se sudario sa automobilom u južnom Ekvadoru, pri čemu je poginulo najmanje 18 ljudi, a povređeno je osam, saopštili su u subotu spasilački zvaničnici.

Nesreća se dogodila u petak u ekvadorskoj provinciji Loja koja se graniči sa Peruom.

Tužilaštvo je povećalo broj poginulih sa početnih 16 na 18. Autobus se sudario sa automobilom koji je kretao u suprotnom smeru i prevrnuo se, prenose lokalni mediji.

Sara Hovel (31), medicinska sestra iz Ričmonda u Virdžiniji, suočila se s gotovo nemogućim šansama da postane majka. Nakon što joj je dijagnostikovana endometrioza, lekari su procenili da ima manje od jedan odsto šanse da zatrudni prirodnim putem. Ona i njen suprug Kris (32), odlučili su se obratiti agenciji za usvajanje kako bi ostvarili svoju želju za porodicom.

Međutim, početkom 2018. godine njihova sudbina se neočekivano promenila. Sara je saznala da je uprkos svim prognozama zatrudnela. Dok je još bila pod utiskom ovog neverovatnog čuda, samo sat vremena kasnije stigao je poziv od njihovog agenta za usvajanje – dodeljena im je tek rođena devojčica.

Dvostruka radost i srceparajući gubitak

Par je doživeo neizmernu radost. Sara je ušla u bolnicu kako bi prvi put videla bebu. Biološka majka ju je sa osmehom predala i rekla: „Upoznaj svoju mamu, devojčice.“ Međutim, samo pet dana nakon što su je odveli kući, primili su poziv koji će zauvek ostati urezan u sećanju. Biološki roditelji promenili su odluku i odlučili da povrate bebu, što su po zakonu mogli da urade u roku od deset dana.

„Hranila sam je kada je stigao poziv,“ seća se Sara.

„Dobar dan Saro, dolazim po svoje dete, molim vas spakujte njene stvari i sačekajte me ispred vrata. Od šoka sam pala na pod. Nisam mogla da verujem, mislila sam da je to neka okrutna šala. Taj bol je bio nepodnošljiv, gori od tri godine borbe sa sterilitetom.“

Bez gorčine prema biološkim roditeljima

Iako se dugo oporavljala od ovog nemilog događaja, Sara i Kris nikada nisu osećali ogorčenost prema biološkim roditeljima.

„Oni su nam pružili priliku da budemo roditelji, makar i na nekoliko dana. Taj period lečio je naše rane i ojačao našu vezu,“ rekla je Sara. Dodala je da bi, da mogu, poručili roditeljima koliko ih vole i koliko je njihova ćerka srećna što ih ima.

Čudesna trudnoća i dolazak Noe

Samo nekoliko meseci nakon ovog teškog gubitka, Sara je rodila svog sina Nou. Njegov dolazak bio je prava svetlost nakon godina tame.

„Kada sam prvi put ugledala njegovu malu glavu, osećala sam se kao da sanjam. To je bio trenutak potpune sreće i ispunjenja.“

Sara i Kris nisu stali na tome. Njihova ljubav prema deci ih je inspirisala da postanu hranitelji. Godine 2021. u njihov dom stigao je još jedan dečak, pružajući im priliku da šire ljubav i podršku.

Borba protiv neplodnosti

Sara je otvoreno govorila o svom putu, od dijagnoze endometrioze, preko dugotrajnih tretmana plodnosti, do emocionalnih slomova i nade.

“Prošli smo kroz više različitih operacija, stotine injekcija i bezbroj negativnih testova. Na kraju smo morali da se pomirimo sa verovatnoćom da nikada nećemo doživeti da postanemo biološki roditelji. Na početku je bilo jako teško, a posle smao prihvatili da je to naša sudbina”.

Uprkos svemu, njihova priča svedoči o istrajnosti, ljubavi i verovanju u čuda. Danas Sara i Kris ne samo da uživaju u roditeljstvu već svojim iskustvom inspirišu druge parove da nikada ne odustanu od svojih snova o porodici.

Njena ispovest je teška, jer je patila za sinom 10 godina, misleći da je mrtav

Majka iz Škotske koja je mislila da je njen sin mrtav nakon što je nestao pre više od deset godina, doživela je čudo kada su joj javili da je živ.

Džojs Kertis je verovala da je Nikola preminuo jer ga nije videla niti čula bilo šta od njega još od 2010. godine. Poslednje što je znala je da on stopira po Francuskoj i Španiji, dok je za vreme pandemije strahovala da se razboleo i izgubio život, piše Dejli mejl.

Već ga je odavno “oplakala”, išla u crkvu, palila mu sveće za mrtve, kada primila telefonski poziv u kojem joj je rečeno da je on živ i da se nalazi u bolnici na jugu Francuske.

“Tog dana mi jezazvonio telefon, prvo je bila neka medicinska sestra koja mi je saopštila da je moj sin živ i da je u bolnici u Francuskoj, a onda sam čula njegov glas, rekao je “Mama, kako si, ovde tvoj Nikola”.

Tresla sam se od uzbuđenja. Nisam mogla da verujem. Mislila sam da je zbog kovida i svega što se dešavalo mrtav. Tugovala sam za njim. Moj sin je inače bio bolestan, imao je problema sa plućima, težak oblik astme. Kada su me zvali da kažu da je živ bila sam u šoku. Sve što sam mogla je da plačem ceo dan. To mi je ulepšalo Božić, pogotovo otkako je moj muž umro u junu”, rekla je ona u videu objavljenom na Fejsbuku.

Nikola je sredinom 2000-ih napustio svoj rodni grad Glazgov da bi proputovao Evropu nakon što je izgubio posao stolara. Rekao je majci da je stopirao i ona veruje da je neko vreme proveo živeći na ulicama Pariza, da nije imao smeštaj i da se zbog toga pogoršalo njegovo stanje. Odlučila je da prijavi njegov nestanak 2009. jer se jako dugo nije čula sa njim.

Godinu dana kasnije, Džojs je kontaktirao britanski konzulat u Parizu da je obavesti da je Nikola primljen u bolnicu u Francuskoj. Odmah je odletela da ga poseti sa svojim mužem, ali je to bio poslednji put da ga je videla u toj deceniji.

“Dobila sam pismo 2010. da je Nikola u bolnici u Francuskoj. Tada se već neko vreme vodio kao nestao. Nikad nam nije objasnio zašto se nije javio, gde je provodio vreme i šta se dešavalo. Već sam prijavila da je nestao ovde u Glazgovu prethodne godine nakon što godinama nisam čula ništa od njega. Ja i moj muž smo otišli da ga posetimo i ne mogu nikome da opišem kakav je to osećaj posle toliko vremena kada vidite dete za koje ste mislili da nije živo. Vratili smo ga kući, ali iz nekog razloga, ne znam zašto, jednostavno je ponovo nestao. To je bio njegov izbor, da ode i da prekine sa svima kontakt – kazala je Džojs.

Majka onda dodaje da joj je rečeno da će Nikola biti poslat kući kada se oporavi, kao i da ga je čekala kod kuće.

“Kada sam bila u poseti kod njega u Francuskoj, kupila sam mu cipele i druge stvari kako bi imao odeću za putovanje kući. Čekala sam ga, ali nikada nije stigao kući, više nije ni okrenuo broj. Sećam se da je tog dana padala kiša, bila sam uplašena kako će da prođe let zbog nevremena. Zvala sam sve aerodrome da vidim da li se ukrcao na let, ali nije bilo ništa od toga. Nikad više ništa nismo čuli. To je bilo poslednje što sam čula od njega do ponedeljka – objasnila je majka.

Džojs je primila šokantnu vest da je njen sin živ kada ju je britanski konzulat kontaktirao po drugi put, ponovo joj rekavši da je primljen u francusku bolnicu.

“Razgovarala sam sa njim telefonom. Izgleda zdravo. Pitala sam ga, “Dolaziš li kući Niki?”, a on je rekao “Da”. Ne mogu ni da zamislim kroz šta je sve prošao. Samo želim da ga dovedem kući – kazala je ona.

Džojs se sada sprema za put do Francuske, ali kaže da još uvek ne želi previše da se nada sve dok ne vidi svog sina.

Imaju povod da slave!

Bivši rijaliti učesnici Miona Jovanović i Nenad Aleksić Ša napustili su “Elitu” kao par i otpočeli zajednički život u reperom stanu u prestonici.

Iako su sukobi bili žustri i skoro svakodnevni, oni su odlučili da svojoj ljubavi daju šansu i u spoljnom svetu, što se pokazalo delotvorno, te danas imaju veliki razlog za slavlje.

Naime, Ša je na svom Instagram profilu objavio snimak iz automobila u kojem drži Jovanovićevu za ruku uz kratak komentar.

Autor: Milica Krasić

Da li je sin Duška Tošića i dalje želja fudbalskog menadžera

Ako je suditi po onome što je i pre nekoliko meseci a možda i godinu dana rekao advokat Duška Tošića, brak proslavljenog fudbalera i pop dive Jelene Karleuše bi uskoro i sudski trebalo da se okonča. Ipak, nakon svega sin Duška Tošića i dalje je ostao nedosanjan san šarmatnog fudbalera.

Sin Duška Tošića – Velika želja nakon Nikinog rođenja
No, da je u Jeleninom i Duškovom braku nekada sve cvetalo od ljubavi i da su imali velike planove za budućnost, dokaz je i Tošićev intervju koji je posle Nikinog rođenja dao za Svet plus, a u kome je priznao da očekuje da će jednog dana dobiti i sina.

– Presrećan sam što sam po drugi put postao tata, i to za samo godinu dana. Međutim, na tome se neću zaustaviti. Nadam se da ću jednog dana dobiti i sina koji će me naslediti na fudbalskom terenu. Trenutno u kući imam četiri žene, tako da sam u manjini, pa i ne treba da čudi što priželjkujem sina. Međutim, ako bih i treći put dobio devojčicu ne bih se razočarao. Idemo dalje, dok se ne rodi mali Tošić – izjavio je tada Duško, jasno stavljajući do znanja da neće odustati dok ne dobije i muškog naslednika.

Inače, Duško je na desnoj ruci istetovirao imena Atine i Nike, dok levu čuva za sina.

– Leva ruka je prazna, to je za sina – istakao je Duško pre mnogo godina pred kamerama “Ekskluziva”.

Pored toga, on je tom prilikom izjavio i da planira da obezbedi veliki dom za svoju porodicu.

– Trenutno smo kupili stan na Dedinju, ali to nam je samo privremeno rešenje, dok ne nađemo mesto na kome ćemo napraviti porodičnu kuću – rekao je tada Duško.

Sin Duška Tošića nije rođen, ta želja mu još nije ispunjena, jer je, kako je jednom prilikom priznala, Jelena imala dva spontana pobačaja.

Pročitajte U jeku priča o razvodu isplivala nova fotografija Karleuše i Duška, supružnici se ipak viđaju
No, fudbalski menadžer ne krije koliko je srećan sa svojim naslednicama Atinom i Nikom, koje su sa majkom nastavile da žive u luksuznoj vili koju je otac kupio za njih.

AUTOR: SVET

Farmaceut iz Niša, Milan Đorđević (41), otišao je na Suvu planinu i nikada se nije vratio. Automobil je pronađen, mobilni telefoni su ostali zaključani, ali od njega ni traga ni glasa. Milan Đorđević (41), farmaceut iz Niša, nestao je 10. juna na Suvoj planini, a njegova porodica već mesecima očajnički traga za odgovorima.

Kobnog dana, Milan je poslednji put viđen u blizini izletišta Bojanine vode, a njegovo misteriozno nestajanje i dalje izaziva brojne spekulacije. Poslednji put viđen je kako sedi na klupi pored reke i razgovara sa starijim meštaninom koji je kosio travu. Nakon toga, nestao je bez traga.

Da li je farmaceut iz Niša, Milan Đorđević (41), postao žrtva nesrećnog slučaja, ili iza njegovog misterioznog nestanka stoji nešto mnogo zlokobnije?

Društvene Mreže 

Nestanak koji je potresao Srbiju

Milan je, prema rečima porodice, tog dana posle posla otišao do Kliničkog centra Niš zbog poslovnih obaveza, jer je bio zastupnik farmaceutske kompanije. Nakon toga je svojim automobilom marke “Škoda” krenuo ka Suvoj planini, gde je vozilo pronađeno parkirano kod zatvorenog planinarskog doma.

Ono što dodatno produbljuje misteriju jeste činjenica da su oba njegova mobilna telefona – službeni i privatni – ostala u automobilu, zajedno s ostalim ličnim stvarima.

Rekonstruisano kretanje kobnog dana

Šta se dogodilo tog kobnog dana na Suvoj planini?

Policija je na osnovu svedočenja porodice rekonstruisala Milanove aktivnosti tog dana. Ujutru je posetio svoju majku Maricu Đorđević, gde su zajedno pili kafu, poslao je nekoliko službenih mejlova, a potom se uputio na sastanak u Klinički centar. Njegov novčanik s dokumentima pronađen je u stanu koji deli sa suprugom i dvoje dece.

Milan se poslednji put čuo sa suprugom oko podneva, kada joj je rekao da neće stići da preuzme ćerku iz vrtića, ali da će voditi sina na rođendan. Kada se nije pojavio niti javljao na telefon, porodica je krenula u potragu. Pametni sat koji je ostao u stanu pokazao je da se njegov telefon nalazio 19 kilometara od Niša, kod Bojaninih voda. Na toj lokaciji njegov stariji brat je pronašao Milanov automobil.

Vidi galerijuPotraga za Milanom Đorđevićem Autor: Kurir/M.S.

– Oko podneva se javio snaji i rekao da ne može da stigne da uzme ćerku iz vrtića, ali da će stići da vodi sina na rođendan. Kad se nije pojavio, niti javljao na telefon, snaja je pozvala našeg starijeg sina, da joj pomogne, da on odvede dečaka na rođendan. Tada smo krenuli da ga svi zovemo na telefon, ali se nije javljao. Pametni sat koji mu je ostao u stanu pokazao je da se njegov telefon nalazi 19 kilometra od Niša. Zato je stariji sin sa drugarima otišao do Bojaninih voda i tamo pronašao parkiran Milanov službeni automobil – izjavila je Marica, majka nestalog farmaceuta.

Razgovarao sa meštaninom

Prema navodima očevidaca, Milan je poslednji put viđen kako sedi na klupi pored reke na Suvoj planini i razgovara sa starijim meštaninom koji je kosio travu. Nakon toga je nastavio šetnju, ali se više nije vratio.

Ipak, ni ove informacije nisu bile dovoljne da se otkrije šta mu se kobnog dana dogodilo i kako je moguće da je nestao bez traga.

Policija pronašla tragove, ali bez rezultata

Tokom trećeg dana potrage, policija je u blizini osmatračnice na izletištu Bojanine vode pronašla kutiju cigareta i upaljač, za koje se sumnja da su pripadali Milanu.

Međutim, detaljna pretraga terena, uključujući litice, staze koje vode ka vrhovima planine i okolna sela, nije dala nikakve nove tragove.

Milana Đorđevića (41) iz Niša, članovi njegove porodice poslednji put su videli 10. juna. Majci Marici, koja ga je videla tog jutra ništa nije ukazivalo da joj je to poslednji susret sa sinom.

– Bliži nam se slava Sveti Đorđe, a našeg Milana nema. Pet meseci ni traga ni glasa o njemu. Kako da slavimo slavu bez njega? Nikako. Samo da stariji sin odnese kolač u crkvu i da tako obeležimo. Do sada smo slavili slavu, okupljali se. Milan i stariji sin su zajedno nosili kolač u crkvu – kroz suze je nedavno govorila Marica Đorđević, majka farmaceuta Milana Đorđevića (41) koji je 10. juna misteriozno nestao na izletištu Bojanine vode na Suvoj planini.

Do danas je niko nije pozvao da joj bilo šta kaže o njenom sinu, da je viđen negde ili da je pronađen neki njegov trag.

Planinarima zastao dah kada su u šumi začuli šuštanje
Za Milanom su u danima i nedeljama odmah nakon nestanka tragali policajci, vatrogasci, pripadnici Gorske službe spašavanja, šumari, planinari, alpinisti, prijatelji, rođaci…

Gorska služba spasavanja Srbije 

Srđan Igić iz Bele Palanke, jedan od planinara koji su učestvovali u potrazi za mladim farmaceutom, kazao je jednom prilikom da je na Suvoj planini bio zajedno sa još dvojicom svojih prijatelja, planinara, iz planinarskog društva “Mosor”.

– Milan Jovanović iz Pirota, Marko Milošević i ja, tragali smo za Milanom u samom podnožju Suve planine, na potezu od manastira Uspenja Presvete Bogorodice u selu Veta do osmatračnice na Bojaninim vodama. Popeli smo se do Bojaninih voda stazom koja vodi iz Vete. Staza je većim delom jedva vidljiva, urasla je u visoku travu i žbunje jer njome retko ko prolazi. U povratku smo se vraćali udolinom koja je veoma strma. Taj teren je jedan od najnepristupačnijih na kojima smo do sada bili, a svi već godinama planinarimo. Duž udoline ima jama, vode i popadalih stabala, mnogo lišća. Nažalost, nismo pronašli tragove nestalog čoveka – izjavio je Srđan.

On je kazao da im je samo za trenutak samo zastao dah kada su u šumi začuli šuštanje, ali na žalost nisu to bili Milanovi koraci, već zvuci laneta koje se udaljilo od srne.

– Apelu predsednika planinarskog kluba “Mosor” odazvali su se i drugi planinari iz našeg kluba, a na planini smo sreli i više policajaca, pripadnika Gorske službe spašavanja, tri minibusa sa žandarmerijom. Mnogo ljudi je tragalo, a kako čujem, mnogo ljudi i dalje traga za Milanom, ali od njega ni traga ni glasa – rekao je Srđan tada.

Čeka se odgovor SPC
– Još jedino čekamo odgovor iz Srpske pravoslavne crkve. U avgustu smo pisali Eparhiji niškoj i zamolili da vide da nije u nekom od manastira. Na to još čekamo jer je duža procedura, a koliko znamo obavestili su celu okolinu, čak i Hilandar – kazala je Marica.

Kako vreme prolazi, dodala je, sve im je teže i teže što ne znaju da li je Milan živ ili nije.

– Pali smo skroz i psihički i fizički. Stariji sin još ne može da ode na posao, još je na bolovanju. Ne može da podnese pomisao da ode na posao i da ga tamo svi pitaju za brata. Suprug je bolestan i mnogo mu je teško. Meni je preteško. Izgubila sam volju za životom. Ne ide mi se nigde iz kuće, samo sedim i ležim. Jedva sebe nateram da odem da kupim hleb – istakla je Marica.

Policija završila istragu

Kazala je da su u policiji završili istragu o Milanu, ali da je predmet otvoren.

– Oni su pregledali Milanov službeni automobil, privatni i službeni telefon, pregledali laptop i kamere u selima kroz koje je Milan prošao kada je otišao na Bojanine vode, ali ništa nisu pronašli sumnjivo. Mene nisu zvali na razgovor iako je Milan od mene otišao na posao pa Bojanine vode. Verovatno smatraju da tako treba, ne bi da im se mešam u posao – priča Marica.

Ona je kazala da svi koji poznaju Milana znaju da je izuzetno odgovoran, fin, pristojan, privržen porodici, tako da niko ne veruje da je digao ruku na sebe.

– Mi ne znamo više šta da mislimo. Razmišljamo o tome da ga je neko silom odveo sa Bojaninih voda, a onda da je možda sam negde otišao. Možda je imao neki veliki problem, ali nikome nije rekao. On nije pokazivao ništa, ali posle svega možemo i to da mislimo – govori Marica.Opis nestalog i apel za pomoć

Milan Đorđević visok je 185 cm, a u trenutku nestanka nosio je belu košulju s plavim prugama, teget pantalone i braon cipele. Njegov misteriozni nestanak izazvao je uzbunu i apel na građane da, ukoliko imaju bilo kakve informacije, kontaktiraju policiju ili porodicu.

Porodica i dalje ne gubi nadu, uprkos mesecima potrage bez uspeha. Misterija oko Milanovog nestanka ostaje nerešena, a Suva planina i dalje krije tajne tog kobnog dana.

Podsećamo, kamere za video nadzor usnimile su ga oko 11.30 kako službenim automobilom odlazi na Bojanine vode, a oko 12.30 poslao je poruku supruzi da ne može da stigne da vodi sina na rođendan u 17.30 časova. Pošto se tog popodneva više nikome nije javljao na telefon što je sve zabrinulo, njegova supruga u 20 sati prijavila je nestanak policiji.

Pametni sat pokazivao je da se Milanov telefon nalazi na oko 19 kilometara od Niša, i zbog toga su ga otac i brat iste večeri potražili na Bojaninim vodama. Našli su službeni automobil na parkingu ispred Planinarskog doma, ali ne i Milana.

Odmah je krenula potraga u kojoj su danima učestvovali brojni policajci, vatrogasci, pripadnici niškog odreda Žandarmerije, planinari, šumari, prijatelji i rođaci, ali Milan nije pronađen, niti bilo koji njegov trag na Suvoj planini.

Ekipa forenzičara koja je pregledala Milanov službeni automobil nije pronašla ništa sumnjivo u vozilu, kao ni pored vozila. Nije bilo tragova krvi ili nekog drugog neželjenog događaja.

Milan je prema rečima njegovih roditelja voleo da planinari, ali je 10. juna otišao na Bojanine vode bez opreme za planinarenje, u cipelama, košulji i pantalonama, a sa sobom nije poneo ništa od ličnih dokumenata.

Kurir.rs/SD

Telo muške osobe nađeno je danas oko 12 časova u šumi u mestu Šalinac, kod Smedereva.

Kako su potvrdili iz policije u Smederevu, reč je o muškarcu (73) koji je nestao u četvrtak.

Njegov nestanak je u četvrtak uveče prijavio sin. On je rekao da je njegov otac išao da traži svoj čamac jer je sumnjao da je ukraden.

Policija je počela potragu juče, a njegovo telo nađeno je jutros u šumi.

Iz policije su kazali da je naložena odukcija.

Prema prvim informacijama nema sumnjivih okolnosti.

Dramatičnosti nakon njenog ulaska ne manjka na imanju u Šimanovcima.

Veliki šef je poslao novo pismo u Belu kuću, a ovonedeljni vođa, Marko Đedović, pročitao ga je pred cimerima. 

– Draga Elito, kroz zajednički život ste se dovoljno upoznali i znate sve jedni o drugima. Tako se nadamo da ćete i danas biti iskreni, a biraćete najbesosećajniju osobu. Pozdrav, Veliki šef – glasilo je pismo.

Reč je prvo dobila Milica Veličković. 

– Moj bivši verenik je na prvom mestu najbezosećajnijih. Njega dete ne zanima, to mora svima da bude jasno – kazala je Milica.

– Dosadna si. Nije istina da meni nije stalo do deteta – dodao je Terza.

– Terza je najgore biće koje je hodalo zemljom. Nemam ništa protiv toga da se neko zaljubi, ali on je prevršio svaku meru montruoznosti – istakla je Milica.

– Nemoj samo ti da mi govoriš da sam ja monstrum. Stavi me kao N.N. oca, rekao sam ti. Nemoj da mi se obraćaš više – istakao je Terza.

– Terza je osoba koja nema pravo da mi kaže ni reč, a evo kako mi se obraća. On brani Sofiju ljubavnicu, a mene ponižava. Juče me je boleo stomak, a tvoja ljubavnica Sofija ste me probudili – kazala je Milica.

– Ovo je sramno kako se Terza ponaša prema Milici – kazao je Gastoz.

– Kako te Milice nije sramota da ti bude teško jer te je Terza povredio i razočarao? Jadan Terza, kako je njemu sada da sve ovo sluša? – rekao je ironično Gastoz.

– Ajde, majmune jedan. Je*em li ti ja mater tvoju. Mamicu ti je*em – dodao je Terza.

– Eto, jako mi je žao što sam pila lekove jer mi je Terza montrum sve priredio. Što se tiče monstrumke, animirke Sofije, o njoj ću malo kraće. Preko bebe do teme. Ne bih joj zamerila ništa da je bila iskrena, ali smo saznali sve o njenoj ljubavi spolja i celoj priči. Jedva čekam da odem odavde da se pomiri sa Terzom. Ovako zlo još nisam videla – rekla je Milica.

– Gastoz, bivši dečko Milice Veličković, Korda i Ivan. Neka priča ovaj Gastoz budaletina koji mi upada u reč – kazao je Terza.

– Je l’ mogu sebe da navedem? – upitala je Sofija.

– Ne glumi žrtvu. Ne možeš – istakla je Milica.

– Na prvom mestu je onda Terza, nije ispao fer prema meni. Ivan je generalno bezosećajan. Što se tiče Terze, moram da kažem da je bezosećajan bio prema meni kada je Milica ušla, okrenuo mi je leđa. Na trećem mestu je Slađa, inače je niko ne zanima – kazala je Sofija.

– Sramota me je da sve ovo slušam. Ova dva kretena pokušavaju da se operu ovde, ali ono što su uradili ne može da se izbriše – kazala je Milica.

– Sofija, nemoj samo da lažeš da sam se ogradio od tebe. Spavali smo zajedno nakon što je došla Milica, nisam se ogradio zbog Milice – rekao je Terza.

– Dete ili Sofija? – upitala je Milica.

– Dete – odgovorio je Terza.

– Ne želiš više da budeš sa njom zbog deteta, ili Sofijine prošlosti? – upitala je Milica.

– Zbog deteta i njene prošlosti. Milice, shvati da mene ne zanima da se ja dokazujem ovako ili onako. Ti si došla ovde da me provociraš. Lepo ti objašnjavam, ali ti očigledno neke stvari ne razumeš – kazao je Terza.

– Kad sam došla, rekao si isto, ali se nisi pomerio od nje. Pomerio si se od nje tek kad si saznao da je Sofija animir dama – kazala je Milica.

– Razmislio sam i doneo odluku, eto. Moja stvar je kako se ponašam. Slušaj me, kada budeš izašla, ja ću te tužiti, to da znaš. Nećeš mi zabraniti da viđam dete – rekao je Terza.

– Ja ću ti zabraniti da viđaš dete – kazala je Milica.

– Ja ću da izuzmem Terzu, jer smatram da ga sad svi navode samo zbog Milice. Na prvom mestu ću navesti Ivana kao najbezosećajnijeg. Izostanak empatije u svakom smislu. Na drugom mestu je Kadra, kod kog smo svi na nekom testu. Ponaša se kao da je neka bitna persona. Na trećem mestu je Uroš Stanić – kazala je Ena.

– Najlakše je da navedete mene, jer ne smete Terzu i Sofiju – kazao je Uroš.

Nije prošlo ni dvadeset godina otkako su pametni telefoni postali svakodnevica, ali i zavisnost.

Mark Zakerberg, direktor Mete, tvrdi da će mobilne telefone zameniti novi proizvod. 

– Biće to kao što se desilo sa računarima – rekao je. 

Međutim, Zakerberg predviđa da će ih ljudi uskoro zameniti novom “igračkom” koja će preuzeti njihovu ulogu.

– Doći će trenutak kada će vaš pametni telefon većinu vremena ostajati u džepu. Mislim da će se to desiti tokom 30-ih godina ovog veka – rekao je u intervjuu za portal “Verge”.

Prema njegovim rečima, novi tehnološki čudo za mase biće takozvane pametne naočare.Mobilni telefon / Izvor: Shutterstock

Meta (koja nije jedina) razvija pametne naočare koje će moći da fotografišu, snimaju, puštaju muziku i video-zapise, primaju i otvaraju mejlove i poruke, prevode u realnom vremenu ono što vidimo, prikazuju rute i pravce do željenih lokacija u vidnom polju korisnika, prikazuju proširenu i virtuelnu stvarnost, pružaju informacije o objektima koje posmatramo, mere srčani puls, krvni pritisak… i, naravno, biće povezane sa veštačkom inteligencijom, što će dodatno proširiti mogućnosti njihove primene.

Ako mislite da će za sve to biti potrebna neka svemirska kaciga ili glomazne naočare za virtuelnu stvarnost, grešite. Prema Zakerbergovim najavama, to će biti naizgled potpuno obične naočare, nalik sunčanim naočarima.

– Dogodiće se isto što i sa računarima – kaže Zakerbergm i dodaje:

– Svi ih imamo kod kuće, ali uglavnom koristimo mobilne telefone. Slično bi se moglo dogoditi sa pametnim telefonima u narednim godinama.

Za masovnu upotrebu prepreke su visoka cena i napajanje

A zašto bi ljudi tako brzo prešli na novi proizvod?

– Već sada 1 do 2 milijarde ljudi svakodnevno nosi naočare. Kao što su svi prešli sa računara na pametne telefone, mislim da će svi koji nose naočare u narednoj deceniji brzo preći na pametne naočare – rekao je Zakerberg u intervjuu.

– Mislim da će naočare postati zaista korisne i da će ih na kraju nositi i mnogi ljudi koji sada ne koriste naočare – dodao je.

U Meti su nove pametne naočare nazvali Orion. Prototipi su već počeli da se testiraju, a u septembru su naočare predstavljene javnosti. Međutim, kompanija još nije objavila datum komercijalne upotrebe.

Kako navode mediji koji prate najnoviju tehnologiju, najveće prepreke predstavljaju visoka cena proizvodnje (a samim tim i nepristupačna cena za potrošače) i problemi sa napajanjem.

Neki se možda sećaju kako je pre nekoliko godina Gugl najavio pametne naočare, ali se to pokazalo kao “miš koji se rodi iz planine koja se trese”.

Da li će sada, kada je tehnologija napredovala, Zakerbergovo predviđanje postati stvarnost, ostaje da vidimo – sa naočarima ili bez njih.