Srpkinja Milica Žilić (28) ubijena je u Velikoj Britaniji, a njeno telo pronađeno je u stanu para na Vulverhempton Roudu u Stafordu 27. novembra 2023. godine, nakon što je policija pozvana na adresu malo pre 13.30 po lokalnom vremenu.
Nakon što je telo pronađeno, uhapšen je njen muž Dejl Kruk. Obdukcija je pokazala da je Milica preminula od ubodne rane u grudima, a nož je pronađen u stanu. Na sudskom ročištu u petak, Kruk je osuđen na 11 godina i devet meseci zatvora zbog ubistva supruge.
Tragaka za boljim životom
Posle stravičnog zločina, porodica Milice Žilić za britanske medije je izjavila da se ona iz Srbije preselila “tragajući za boljim životom i svojom srećom”. Niko nije ni sanjao da će ih njen odlazak zaviti u crno.
– Duša me boli, sve se u meni raspada. Bol i tuga me uništavaju iznutra. Grlim hladan kamen sa njenim imenom, suvu zemlju zalivam suzama i ponavaljam zašto? Zašto ju je uzeo od mene? Gledam njenu sliku u tišini stana i čini mi se da će progovoriti, pomeriti usne, osmehnuti mi se, ali čuju se samo moje disanje i jecaji – rekla je, kako navode, majka ubijene Srpkinje.
Staffordshire Police
Nesrećna žena prisetila se kako je njena ćerka “jurila da se rodi”, njenog prvog osmeha, prvih koraka i reči, cike, plača i skakanja u dvorištu, njenog prvog dana u školi.
– Najviše bole reči koje joj nisam rekla. Boli me što više neću moći da je zagrlim, da osetim njen miris. Boli što je još mogla da voli, radi, smeje se, plače, raduje se, pati. Praznina boli – rekla je u potresnoj ispovesti.
Na dan kada je saznala da nema više njene Milice, za nju je život stao. Njena ćerka, tek je trebalo da živi.
– Izgubila sam deo sebe, budim se u bolovima, radim po navici, mehanički. Ležim od bolova, ali nema sna u očima. Sve je odjednom postalo prava linija. Teško je ovako živeti, ali kroz život idem uzdignute glave. Nasmejem se i kažem sebi “dobro sam”, ali lažem i sebe i druge – dodala je u bolnoj ispovesti govoreći o tome kako živi bez ćerke.
Porodica je Milicu poslednji put videla godinu dana pre zločina, kada se iz Srbije preselila u Veliku Britaniju.
– Gledam njenu sliku u tišini stana i čini mi se da će progovoriti, pomeriti usne, osmehnuti mi se, ali čuje se samo moje disanje i jecaji.
Porodica presudu pratila iz Beograda
Porodica ubijene Milice Žilić, zahvaljujući Višem javnom tužilaštvu u Beogradu koje je postupilo po molbi, suđenje Dejlu Kruku i izricanje presude kojom je osuđen za ubistvo, pratila je iz prostorije u Palati pravde. Ovo tužilaštvo, obezbedilo je posebnu prostoriju koja poseduje adekvatnu opremu uz pomoć koje je uspostavljena video konferencijska veza sa nadležnim organima Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske
“U mislima za tobom patim svaki dan, suze što padaju na grob tvoj, da li mogu stići do tebe, jedini moj? To prokleto veče bilo je kraj naše sreće, jedini sine moj“, napisala je na svom Fejsbuk profilu Danijela Vujić, majka Dalibora Todorovića kojeg je ubio Uroš Blažić u masakru 4. maja 2023. godine.
“Odlaskom tvojim nestao je dan, nestao i sunčev zrak. Moj život sine, postao je bol, tuga i jad. Jednu ružu nosim svakog dana, a u sebi budim nadu, da je to samo san, u kome te čekam da mi dođeš. U mislima za tobom patim svaki dan, suze što padaju na grob tvoj, da li mogu stići do tebe jedini moj. To prokleto veče, bilo je kraj naše sreće, jedini sine moj. Pamtim ono sivo jutro koje je osvanulo bez tebe, voljeni sine moj. I sad je samo tuga u našem domu, kako živeti bez tebe, sine moj. Kad svet se srušio moj, više nema ničeg tu, večno ću da živim u tom snu. Kad smo skupa srećni bili, radovali se svakom novom danu, živeli za radost i sreću tvoju jedina dušo moja. A sad sine, samo patnja, bol i suze, proklet bio onaj dan što mi tebe uze”, napisala je majka Dalibora Todorovića ispod njihovih zajedničkih fotografija.
Društvene Mreže Ubijeni Dalibor Todorović
Maksimalna kazna za Blažića – 20 godina
Više javno tužilaštvo u Smederevu, podsetimo, podiglo je 18. oktobra prošle godine optužnicu protiv Uroša Blažića koji je 4. maja u selima Malo Orašje kod Smedereva i Dubona kod Mladenovca, pucajući iz automatske puške i pištolja ubio devetoro ljudi, od kojih je dvoje bilo maloletno, a pokušao da ubije još 20 ljudi od kojih je ranio njih 12.
Tog 4. maja ugašeno je devet mladih života:
Dalibor Todorović, Kristina i Milan Panić ubijeni su u Duboni, nekoliko minuta pre toga masovni ubica Uroš Blažić ubio je u Malom Orašju Nemanju Stevanovića, Lazara Milovanovića, Marka Mitrovića, Aleksandra Milovanovića i Nikolu Milića, dok je Petar Mitrović u bolnici podlegao povredama.
Okrivljeni Uroš Blažić u vreme izvršenja krivičnog dela nije imao navršenu 21 godinu, zbog čega shodno odredbama Krivičnog zakonika njemu nije moguće izreći kaznu doživotnog zatvora, već kao maksimalnu kaznu, kaznu zatvora u trajanju od 20 godina.
Dvojica muškaraca poginula su u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u četvrtak nešto posle 13 časova u Primoštenu, dok je večeras je Policijska uprava šibensko-kninska saopštila detalje sudara.
Kako se navodi, albanski državljanin je direktno udario u vozilo iz suprotnog smera nakon što je vozilom prešao u drugu saobraćajnu traku na krivini.
– Očevici su utvrdili da je 5. decembra, oko 13.10 časova, na državnom putu D-8 kod Primoštena, 58-godišnji državljanin Albanije, upravljajući automobilom albanskih nacionalnih oznaka, prešao preko vozilom u saobraćajnu traku predviđenu za vozila iz suprotnog smera, usled čega je prednji levi deo vozila udario u prednji levi deo vozila splitskih registarskih oznaka, kojim je upravljao 85-godišnji hrvatski državljanin, koji tokom vožnje nije bio vezan pojasom – navodi se u saopštenju.
Od siline udarca i zadobijenih povreda vozači su preminuli na licu mesta, dok je 52-godišnji putnik iz putničkog automobila nacionalnih oznaka Albanije zadobio teške telesne povrede, nakon čega je prebačen u Opštoj bolnici u Šibeniku, gde je bio zadržan na bolničkom lečenju.
Od 13.30 do 16.38 časova saobraćaj je bio potpuno zatvoren i odvijao se alternativnim pravcima, nakon čega se odvijao jednom saobraćajnom trakom sa fizičkom regulacijom do 18.10 časova, kada je navedena deonica puta puštena za sav saobraćaj.
– O svim utvrđenim okolnostima saobraćajne nezgode biće dostavljen izvještaj nadležnom državnom tužilaštvu u Šibeniku – poručuju iz policije.
“Razišli smo se jer sam bio previše “mek” za njega, imao je radikalne stavove“, ovako je započeo razgovor Denis Bašnec, osnivač Organizacije Odbrane Zdravlja, čiji je član svojevremeno bio otac dve zakopane bebe u Ljublju Kalničkom, koji se trenutno nalazi u istražnom zatvoru u Varaždinu.
Naime, veruje se da upravo zbog uverenja Bašneca, koji se na sajtu predstavlja kao fitoterapeut, nutricionista i doktor prirodne medicine, bračni par svoju bolesnu decu nije vodio kod lekara, već su umrli i bili sahranjeni u dvorištu porodične kuće.
Iako je rekao da se ne protivi tradicionalnoj medicini, na stranicama Organizacije se mogu pronaći nadrilekarski saveti, među kojima je i da žene obolele od raka dojke treba da koriste obloge od belog luka, jer je beli luk “razarač raka”. Preporučuje se da ih koristite sa ljutom paprikom. Takve obloge će, piše on,”smanjiti tumore na dojci, oni će se povući i krvni sistem će ih izbaciti iz tela.
– Kod težih oblika bolesti dobro je praviti obloge od bentonitne gline, vinske boje, belog luka i crvene deteline – savetuje Denis Bašnec obolelima od najtežih oblika raka.
Poznat i kao antivakser
U fokus šire javnosti dospeo je tokom pandemije kovida, kada je priveden posle protesta protiv mera propisanih zakonom za borbu protiv korona virusa.
– Ekipo, ovo je krv vakcinisanih i nevakcinisanih ljudi. Želim da vas ohrabrim da razmislite. Medicinska sestra kaže da se krv vakcinisane osobe zgrušava… – napisao je na svom profilu.
Shutterstock
Bašnec ne poriče poznanstvo sa ocem zakopane dece, ali tvrdi da su se njih dvoje odavno razišli i da ga je izbrisao iz života.
– Oko 2015. godine je od nekoga čuo za mene, kontaktirao me i želeo da ga angažujem. Nisam to radio, ali sam ga, kao i mnoge druge za koje smatram da su dobri u nečemu, preporučivao sportistima u vezi sa savetima o fizioterapiji i zdravom načinu prevazilaženja teškoća, jer kao fizioterapeut i vaterpolista, znao je to. Imao je iskustva. Međutim, ubrzo se potpuno povukao, ne samo od mene, već i od svih prijatelja, pa i roditelja u Splitu – rekao je on i dodao:
– Do nedavno nisu znali šta mu se dogodilo. Kontaktirao ih je tek nedavno, došli su sa jednim detetom. Nisam ga video, ni čuo, ali su se javila dva prijatelja i rekli da je došao, neposredno pre nego što je uhapšen. Za njega sam otpisan jer ne verujem da je Isus Mesija, za njega je to neprihvatljivo. Lično sam ga video 2019. godine, pre nego što se preselio na sever – kaže Bašnec.
Denis kaže da je, između ostalog, otkad je stupio u vezu sa novom ženom, otac zakopane zamerio što sluša Tompsona i druge hrvatske pesme.
Bašnec je na Fejsbuku objavljivao pesme Marka Perkovića Tompsona kao zvučnu podlogu svojih fotografija objavljenih na društvenim mrežama, pa je uz pesmu “Čavoglave” objavio i svoju fotografiju u gardijskoj uniformi, uz poruku da ne zna da je bilo zabranjeno branje lekovitog bilja kalašnjikovom. On je o ustaškom pozdravu “Za dom spremni” napisao da smeta onima koji bi hteli da uvedu porez na nekretnine.
“Te stavove preuzeo je od srpskog ‘iscelitelja’ Miroljuba Petrovića”
On je negirao da je otac zakopanih beba bilo čemu sledio njega i njegove stavove, štaviše, kaže da je bio radikalniji. Istovremeno, on pominje pitanje ishrane i verskih uverenja, ali negira da bi “ikad savetovao da se ne konsultuje lekar u hitnim slučajevima”. On je, dodaje, te stavove preuzeo od srpskog “iscelitelja” Miroljuba Petrovića , “koji je bio u srpskoj vojsci i koji se i sam hvali pucnjavom po Dubrovniku”.
– Voleo bih da me policija pozove i ispita o svemu, a kada dam izjavu neka je javno iznesu – kaže on i poziva ih na to.
Razgovor sa novinarima “Jutarnjeg” je snimio jer, kako je rekao, želi da se napiše upravo ono što kaže.
– Ako neko drugi objavi da sam bio u Mosadu i izraelskoj vojsci i ubio nevine Palestince, moraće da se obračuna ne samo sa hrvatskom policijom, već i sa izraelskom policijom – kaže on i dodaje da je zbog prijave za nadrilekarstvo već dobio nekoliko naknada, iako “ne leči, već samo savetuje”.
Shutterstock
Ko je Denis Bašnec
Bašnec je iz Goričana u Međimurju, ima 32 godine i živi u Sisačko-moslavačkoj županiji. Nekada je, kaže, bio sklon porocima, a od pre deset godina je “čovek koji želi da živi potpuno ispravnim načinom života“. Kaže da se srcem i dušom smatra Jevrejinom, ali se nije i neće preobratiti. Važno mu je, kaže, da bude “ispravan pred Bogom”. Radi kao proizvođač i prodavac lekovitog i aromatičnog bilja.
– To sam završio u Slavonskom Brodu, upisao fakultet prirodne medicine sa sedištem u SAD i diplomirao kao doktor i magistar prirodne medicine. I dalje sam maser i kuvar – kaže.
Nije bio u Americi, ali “ima filijalu u Izraelu i blizu”.
– Nije mi se baš dalo, ali bitno je da imam papire. Dva puta sam završio u policiji zbog nadrilekarstva, ali sam pokazao dokumenta, nadležni su proverili i sve je bilo u redu. Ne smem da vam iznosim više detalja – otkrio je.
“Nisam protivnik tradicionalne medicine”
Negira da je protivnik tradicionalne medicine, a koja bi, da su roditelji iz Ljublja Kalničkog odveli bolesnu decu kod doktora, iako rezultati obdukcije još nisu poznati, mogla da spasi njihove živote.
– Nisam protiv tradicionalne medicine, ali sam protiv fanatizma, odnosno da lekari ne žele da prihvate ništa od prirodne medicine. Ono za šta se zalažem je korišćenje prirodnih preparata i biološki uzgojene hrane. Jasno je da u hitnim slučajevima idete kod doktora, a ne kod mene. Ako ti treba operacija, nikome neću reći da ne ide, štaviše. Ja nisam hitna pomoć. Moja bivša žena je delila uverenja poput ovog oca. Kada je moj sin progutao mini bateriju, nisam tražio od Boga da ga nekim čudom stavi na ruke, već sam insistirao da pozove hitnu, a dete redovno ide kod logopeda, što je sve lako proverljivo. Takođe, osoba koja dođe kod mene treba da ponese medicinsku dokumentaciju iz koje mogu samo da vidim šta se može dodatno preporučiti za to stanje. Da to nisam uradio, završio bih u zatvoru. Ionako sam već duže vreme na meti ljubomornih ljudi, posebno poslednjih dana. Uglavnom, nije tačno da je otac zakopanih beba sledio moje principe, jer kad je hitno – hitno je – tvrdi on.
Denis takođe insistira da je “beli luk pogrešno protumačen kao lek koji će izlečiti rak“.
– Ta obloga koju preporučujem sadrži mnogo biljaka i nije nešto što će izlečiti ljude, ali im pomaže. Lekovito bilje je ono što može da ubrza proces ozdravljenja, to govorim, da čoveku olakša, da izbegne smrtnu opasnost i da mu olakša život – kaže on.
Nemanja Nikolić
“Njegova je krivica”
Od oca zakopane se dece ograđuje izbegavanja ljudi, jer se to kosi sa jevrejskom verom.
Radikalne stavove oca, koji je sa suprugom u istražnom zatvoru gde, čitaju Bibliju i mole se, pripisuje Miroljubu Petroviću, kojeg je pratio.
– Ne slažem se da dete nije prijavljeno, vi ga registrujete u sistem da može da razvija posao, društvene odnose, da putuje. Miroljub Petrović preporučuje da se ne ide ni kod lekara ni u školu. Slušao sam neka njegova predavanja, slušao sam i druga, ali ti od njih uzimaš šta je pravo, ali nisi fanatični sledbenik – kaže on.
Na pitanje da li je šokiran što mu je bivši prijatelj zakopao dvoje dece, kaže da “celo veče i sutradan nije mogao da jede”.
– Bio sam u šoku. Bio je ljubazan, gostoljubiv, miran, družio se sa ljudima. Pomagao je drugima, pozajmljivao novac pa ga onda on nije imao. Bio je dobar čovek i znam da je jako želeo da odgaja svoju decu u prirodi, što je dobro, ali trebalo je da im pruži mogućnost da se registruju u sistemu i koriste njegove pogodnosti – zaključio je.
Podsetimo, na porodičnom imanju u Ljublju Kalničkom kod Novog Marofa policija je pronašla tela dve bebe. Roditelji koji imaju 34 i 38 godina i doselili su se tamo, ali nisu imali kontakt s komšijama.
Pretpostavlja se da su bebe imale oko godinu dana. Treće dete koje imaju je na sigurnom, ali kako je rekao ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović, istraživanjem je utvrđena sumnja da je usled grubog zanemarivanja u odgoju troje dece došlo do nastupanja smrtne posledice kod dvoje dece.
Osnovno državno tužilaštvo u Podgorici odredilo je zadržavanje do 72 sata A.V. zbog sumnje da je dva puta u toku dana pretukao suprugu i time počinio nasilje u porodici.
Kako su saopštili iz tužilaštva, on je 2, decembra u jutarnjim časovima, u porodičnoj kući, počeo da vređa svoju suprugu pred maloletnom decom i svojim roditeljima, uhvatio je za kosu, oborio i jednom rukom udarao njenu glavu o pod, a onda i pesnicom više puta, dok ga u tome nije sprečio njegov otac.
“Istog dana naveče, svoju suprugu je nakon kraće prepirke, dok je držala četvorogodisnje dete u naručju, udario otvorenom šakom po licu, zatim udarcima pesnicama oborio na pod, gde ju je udarao više puta pesnicama i nogama po glavi i telu, da bi je, kad je uspela da ustane, uhvatio sa obe ruke za ramena, prislonio uz zid i udario pesnicom u nos, od kojeg udarca je zadobila frakturu nosa i ubrzo izgubila svest. Prethodno joj je više puta ponovio da je to ništa pri tome šta će joj uraditi i kako ce proći”, naveli su oni.
Pevačica Goca Božinovska govorila je o pokojnom suprugu Zoranu Šijanu.
Ona je pričala o njegovom neverstvu, te priznala kako bi mu danas dopustila i oprostila prevaru, samo da je među živima, te istakla da se ni dan danas nije navikla na to da ga nema.
Printscreen
– To je bila ljubav na prvi pogled. Upoznali smo se u Herceg Novom, ja sam otišla na letovanje, nikad nisam ni pomislila da ću se udati. To veče smo Zlata Petrović i ja izašle sa našim drugom Krušom, on je bio Zoranov drug, tu noć smo celu proveli zajedno.
– Sledeće jutro je on morao da se vrati za Beograd, imao je svadbu, ženio se neki njegov drug. Otišao je, nismo razmenili ni telefone, ni ništa. Posle četiri dana smo se mi vratili s mora, sletele na aerodrom, on čovek stoji i čeka nas. Čeka avion, a to je bio treći avion od ujutru. Kao slučajno, čeka nekoga… Posle mi je rekao da je već jedan avion sleteo, da je on čekao i da pošto nismo izašli iz tog aviona, on je sačekao i ovaj, popodnevni. On nas je pozvao na ručak, otišle smo Zlata, ja, moja mama i Jelena moja, bila je mala. Otišle smo sa njim na ručak, ovde u Surčin, u neki sportski centar, sad više to ne postoji. Odvezao me je do stana, da ostavim dete i mamu, ja sam se presvukla, otišla i kupila nešto što je trebalo da im ostavim i izašli smo – rekla je jednom prilikom Goca u emisiji.
Printscreen/Instagram
Božinovska je takođe ispričala da je dala sve od sebe da deca ne osete nedostatak oca.
– Uvek bih izabrala njega. Jedino što bih promenila u svom životu je da on bude živ. Prihvatila bih deset žena da ima pored, da ih ja sve finansiram i izdržavam, samo da je živ. Sve u životu, sve bih dala, odrekla bih se svega, izašla iz kuće, otišla da spavam u kontejneru, da može on da oživi, ali to je nemoguće. Svima je nama tako zacrtano. Ja sam imala prilike posle njega i da se udam i da živim na visokoj nozi, da uživam, ali ja to nisam htela. Htela sam da budem uz svoju decu, nisam htela da mi neko decu gleda popreko. Hajde ljubav, čisto da imaš neki svoj život ispunjen, to je normalno da dozvoliš sebi, ali ni u kom slučaju da neki čovek dođe i da remeti mir mojoj deci, da oni plaču zbog njega. Oni često sada, kada su odrasli, kažu: „Kakav smo mi gubitak imali u detinjstvu, a mi nikad pored tebe to osetili nismo, nismo imali osećaj da nam nešto fali”.
Iako stanuje u luksuznom delu prestonice, Miloš Biković je nedavno kupio trošnu kuću na seoskom imanju u blizini Valjeva.
Selo u kom je glumac želeo da preuredi imanje po svojim merama smešteno je 40 kilometara od manastira Jovanje u kojem je njegov rođeni brat Mihailo starešina.
Ipak, planovi mu se nisu ostvarili u potpunosti, budući da su se javile nepredviđene okolnosti.
Vidi galerijuOvo je kuća koju je srušio Miloš Biković Autor: Printscreen YouTube
– Tu iza je bila jedna stara, zemljana kuća koju sam ja želeo da sačuvam, ali joj nije bilo pomoći. Nakrivila se skroz i nažalost, bolje da je ja srušim, nego da se ona sruši kad ona hoće – ispričao je Biković gostujući svojevremeno u emisiji “TV lica kao sav normalan svet”.
Printscreen YouTube
– Relativno je blizu manastiru mog brata i tu su neki prijatelji koje on ovde poznaje i koji su saznali da se ovo imanje prodaje i oni su javili. Tada sam rekao: “O, pa čekaj, ovo je blizu Beograda, mogu da budem tu za manje od sat vremena”, a i ponuda je bila dobra. A zapravo se sada češće viđamo kod njega u manastiru ili u Beogradu. Ovde smo možda jednom bili zajedno – ispričao je glumac.
Koga on nije fotografisao za poslednjih pedeset godina, taj i nije uspeo na estradi. Svojom kamerom ovekovečio je mnoge ljude i događaje. Znalci tvrde da je kandidat za Ginisa po broju fotografija koje su krasile omote ploča, kaseta i diskova. Munja je za Kurir ispričao svoju životnu priču
Rođen sam na Zvezdari, u Gradskoj bolnici. Inače, moji su Crnotravci, odatle su došli. I mogu da ti kažem da sam uvek bio ponosan na to svoje poreklo. Zato sam za života sam sebi u svom selu napravio Munjinu česmu.
Imao sam srećno detinjstvo uz dve divne sestre Zagu i Gocu. To ti je u najkraćem. I ovo je važno da ti kažem: ja sam još kao dete znao da ću se baviti fotografijom! U osnovnoj školi već sam vodio foto-sekciju. Stana i Đorđe, moji roditelji, želeli su da upišem gimnaziju, ali ja sam hteo samo na zanat. Ponavljao sam prvu godinu gimnazije s pet kečeva! Oni nisu imali kud i morali su da mi dozvole da idem na zanat. Namerno nisam hteo da učim. Oduvek sam hteo da budem samo fotograf.
Ana Paunković
Teča iz Nemačke
Prvi aparat mi je doneo teča iz Nemačke. Moja ljubav, pored fotografije, bio je i film. Sa 16 godina sam dobio prvu nagradu na jednoj reviji u Zagrebu. Hteo sam da idem na akademiju u Prag. Međutim, roditelji nisu imali 6.000 dolara da plate moje školovanje i… Moguće da bih završio i kao direktor fotografije ili snimatelj, ko zna…
Zdravko Čolić
Prvi posao koji sam radio bio je za Batu Kovača. Tih godina u Korni grupu došao je Zdravo Čolić i njemu sam prve fotografije napravio. Putovao sam te 1971. s njima na Skopski festival, a tamo sam napravio zanimljive slike i Dubrovačkih trubadura. Dolazim posle u Beograd i srećem slučajno mog komšiju, foto-reportera Milana Simića. On me je pitao da li sam počeo negde da radim i kad je čuo da nisam, odveo me u Čik. Poneo sam na razgovor moje fotografije. Na istom događaju u Skoplju je bio i njihov reporter, ali nije imao Dubrovačke trubadure u gaćama. Bio je tamo, a kao da nije išao. Poznati književnik Ljubiša Kozomara mi je dao prvi posao. Počeo sam da radim 14. novembra 1971. godine.
Čik
Čik je bio najtiražniji erotski časopis u Jugoslaviji. Radio sam estradne strane, koji je uređivao Matija Bećković. On je bio moj prvi šef i urednik i moram da kažem da sam mnogo naučio od njega. Matija se nije potpisivao kao urednik. Međutim, danas, kad se sretnemo, pozdravi me sa: “Gde si, Crtani!” Dao mi je taj nadimak. Tek desetak godina kasnije sam postao Munja. Verovao je u mene. Često me je hvalio na kolegijumu, a samo sam sprovodio njegove ideje. Meni je to tada puno značilo.
Bojan Rambosek
Bilo je i tada problema zbog fotografija. Evo, da čuješ ovo, na primer. Upao nam je bio jednom u redakciju otac Bojana Ramboseka. Zoran je čuo da imam slike njegovog sina s cigaretom! Mali je uzeo cigaretu da proba i… I ja okinem! A fotografije su nastale iz zezanja. Samo, nema kod mene čekanja. Fotografija je trenutak. A znaš ko je bio Zoran Rambosek? Čuveni otac i sin, mislim najpopularnije dete u Jugoslaviji tad, “Ima jedna pećina stroga”, “Čini mi se vekovima vuk sa ovcom nešto ima”… Sve te pesme…
Danka
Među prvim mojim zadacima bilo je da napravim reportažu o Tomi Zdravkoviću kad je izašla pesma “Danka”. On je tada Danki Novović poklonio ogrlicu i narukvicu. Poslali su me na televiziju da nađem Danku. Ispričala nam je tada da je dobila poklon od Tome. Nije to nikad završilo u novinama, ali sam bio prvi reporter koji je Danku slikao kao ženu kojoj je Toma Zdravković posvetio pesmu.
A Toma? Mogao bih o njemu da pričam do sutra. Uradio sam za njega nekoliko poslednjih omota albuma. Odlazio sam na njegove poslednje svirke u kafani “Kum” kod Vuka. Svako veče do fajronta. Poslednji intervju s njim na VMA je uradila Zorica Konić, ali ja nisam mogao da odem da ga fotografišem. Lepo je što danas imamo film o Tomi. Međutim, on nikada nije bio zaljubljen u Silvanu, već u njenu sestru Mirjanu. Tadašnja redakcija Ježa bila je prekoputa njenog stana u Nušićevoj ulici, a u blizini je bila čuvena kafana u kojoj se estrada okupljala… Toma je bio mnogo zaljubljen, mnogo ju je voleo, ali je u međuvremenu uleteo jedan sportista, prvak u boksu, koji je i dan-danas živ i koji može da potvrdi ovu priču. Mirjana se zaljubila, ostala je u drugom stanju i ubrzo i nastradala.
Silvana
Silvana je tada već bila zvezda. Dvadesetak dana pred smrt bio sam kod nje u kući. Živeli su na Novom Beogradu. Kuća joj je bila prava bosanska. Tužan sam što su svi ti slajdovi ostali u Ježu, a posle su zagubljeni. I sa Breninog prvog omota imam samo dva slajda. Sećam se da sam tada dao 10.000 maraka za aparat da bih imao dobre fotografije.
Biljana Jeftić
Biljanu Jeftić sam upoznao početkom osamdesetih. Pevala je u Domu sindikata, a počela je da se druži s Radom Todorović. Bio sam oženjen Nišlijkom, a Bilja je iz Niša, pa smo počeli da se družimo. Stanovala je jedno vreme kod Rade. S Draganom Aleksandrićem smo sve isplanirali. Za prvi omot sam joj rekao da mora da se malo razgoliti. Bila je mlada i zgodna. Imala je atribute i bila je sva prirodna. Biljana se plašila šta će tata da joj kaže, a ja sam joj rekao: “On će možda da se ljuti, ali će za godinu dana da se hvali kako je Biljana Jeftić njegova ćerka.” Poslušala me je i nije pogrešila. Za njen prvi omot sam joj završio 12 naslovnih strana i postera u svim novinama u bivšoj Jugoslaviji.
Vesna Zmijanac
Stalno ponavljam priču o Vesni Zmijanac. Ona je tada imala jednu ploču i pevala je u “Čačanci” kod pokojnog Loče. Odlazili smo često tamo sa Šabanom. Jedne večeri smo malo više popili i Šaban joj kaže: “Slušaj, bre, mala, da tebe lepo Munja islika. Tebi nije problem da pokažeš sisu i da se skineš. Neka te gurne malo u novine, a ti posle dokazuj da si velika pevačica!” Radila je tada nekoliko godina, a te slike su sve promenile. Vesna je drugarčina. U svojoj knjizi te detalje nije stavila. Međutim, ona se ne ljuti na mene što sve ovo pričam, jer je to živa istina.
Šaban Šaulić
Pokojni Šaban Šaulić je mnogim pevačicama pomogao. Stvorio je i Branku Stanarčić i urgirao da Šemsa napravi karijeru. Pevala je u nekoj kafani u Šapcu. Voleo je da pomaže mladima.
Mnogo je tu tužnih i lepih priča. Obišao sam ceo svet s Miroslavom Ilićem i Šabanom Šaulićem. Drago mi je što sam sa Šabanom proveo godine svog života. Mi smo se poznavali, ali smo počeli da se družimo 1976. godine, kad je čuo da sam zbog njegove pesme “Uvenuće narcis beli” razbio 24 prozora. Postali smo kućni prijatelji. Sve njegove privatne fotografije sam ja uradio. Od dečjih rođendana do slavlja. Ostala su njegova deca, ali Šabana više nema…
Jašar Ahmedovski
Pronašao je on i mog kuma Jašara. Njega sam upoznao 1979. godine u Sarajevu. Šaban me je odveo da čujem malog kako peva. Znao sam da će biti zvezda. Otišli smo u kafanu. Nije tada bio ni punoletan. Mali je bio odličan. Šaban je tada rekao: “Jašar, ako bude pametan, može da bude moj naslednik.” Ubrzo posle nekoliko meseci Jašar je došao u Beograd. Šaban mu je pomogao da snimi prvu ploču za PGP. Sećam se da sam mu prvi omot slao vozom za Sarajevo. Nije bilo brze pošte kao danas. Mnogo smo se družili. Moja pokojna majka mnogo ga je volela. Dolazio je u našu kuću. Posle je ispala frka sa Šabanom i njihovo razdvajanje zbog ljubavnih problema. Mislim da bi njih dvojica zajedno napravili mnogo lepih pesama. Jašar je imao sjajnog brata Ipčeta. Žao mi je što je tek posle njegove tragične smrti napravio svoju najbolju ploču kod Mileta Basa s pesmom “Tamo si ti”.
Morao sam ponekad da slikam i nešto što nije estrada. Jednom prilikom i boks meč Mate Parlova. Imam određene slike u svojoj arhivi koje ne verujem da će ikada da izađu. Nisam samo skidao žene. Za jedno slikanje skinuo se Milovan Ilić Minimaks. Jedan drugog smo zvali Levi.
Oliver Mandić i Zorica Brunclik
Četiri dana sam proveo s Oliverom Mandićem da bismo slikali njegov šou “Beograd noću”. Olivera sam upoznao 1972. godine. On je crnotravski zet. Imao sam tada tešku povredu i celo snimanje sam bio na štakama. Napravili smo sjajan omot, jedini u istoriji PGP koji je dva puta rađen. Čuvena njegova slika u ženskoj haljini.
Moja omiljena saradnica je Zorica Brunclik. Njoj sam najbolji omot napravio. U to vreme me je častila sa 1.000 maraka.
Zvezde nekad i sada
Najviše sa uživao da slikam moju zemljakinju Snežanu Savić, koja je s Vlasinskog jezera. Ona me i danas zove brate. Nju obožava kamera. Morao si nekad da na 12 snimaka imaš sve emocije. Morao si pevača da uvedeš u stanje da se oslobodi. Moraš da razgovaraš s ljudima koje fotografišeš.
Učestvovao sam u stvaranju prvog albuma Saše Matića. Bilo je to 2001. godine. Objasnio sam mu šta je i kako je estrada. Neki su otišli u aut zbog droge i alkohola. Sale je išao stepenik po stepenik.
Danas pevačica ima tri ploče i na naslovnoj je strani, a niko je ne zna. Šta je zvezda? Čola, Brena, Ceca i Zorica. Mali broj ljudi je tu od novih. Saša Matić. Da li je Karleuša zvezda, hm, u nekim svojim okvirima. Govorim o pevačkim zvezdama.
Iskušenja
Slikao sam toliko pevačica, a završio sam sâm u 70 godina. Bio sam jednom oženjen i posle šest meseci sam se razveo. Video sam da to nije za mene. Brak je pukao zbog ženine familije. Jednom sam samo poklekao i bio s pevačicom. Prokleo sam taj dan. Bilo je i zaboravilo se. Nisam joj dao posle da se proslavi.
ATAIMAGES
Seka Aleksić
Najviše razgovora i sjajnih priča napravio sam s pokojnom Zoricom Konić i mojom kumom Draganom Dušanić. One su novinarke koje su prošle sa mnom mnogo. Obišli smo celu Jugoslaviju. Obe su imale veliko poštovanje prema pevačicama. Uvek sam poštovao žene koleginice i pevačice. Bilo je, naravno, u poslu i problema. Bivši menadžer Seke Aleksić je pravio problem što sam objavio fotografiju na kojoj joj se vide gaće. Došao je u Beograd da se vidimo. Nakon razgovora sam mu objasnio da je zbog te fotografije dobio nekoliko tezgi u Nemačkoj. Svaka slika mu je reklama. Nekada je to bila dobra kritika koncerta, a danas posao prave dobre fotografije i priče o tebi. Mislim da je bilo dovoljno od mene za 50 godina.
Radni vek bez kraja
Za radni vek sam promenio tri firme. Do 1985. bio sam u Čiku, zatim TV Novosti do 1995, a posle u frankfurtskim Vestima, gde sam proveo 22 godine. Poslednjih 20 godina radim za Sašu Popovića. U isto vreme smo nas dvojica odlazili u penziju. Kad je prodao “Grand”, rekao mi je: “Ti i ja imamo da ostanemo ovde dokle god nas noge drže!” I danas učim mlade kolege kako da rade i jednog dana da budu ono što sam ja.
Najvrednija fotografija
Moja najprodavanija fotografija bila je fotografija Miroslava Ilića. Omot albuma “Kad si sa mnom, ne misli na vreme” prodat je u milion primeraka. Dobio sam za to tada možda nekih 200 maraka. Nisu plaćali tantijeme meni kao autoru fotografije. Sada je došlo vreme da ću morati da potražim dobrog advokata da naplatim svoj minuli rad. Nisam postao bogataš. Neke negative su mi i ukrali. Ipak, drago mi je što će buduća pokolenja moći da uživaju u onome što sam uradio.
Poruka za mlade
Imao sam normalan život. Sada je došlo vreme razmišljanja i o smrti. Izgubio sam nedavno mlađu sestru. Verujem da mogu još godinu dana radim i mlade kolege da naučim nekim stvarima. Mislim da nikad neću živeti pravi penzionerski život da sedim kod kuće. Dobrog sam zdravlja i verujem da će me to držati i da ću preživeti još dobrih godina.
Nisam jurio nekog da slikam. Svi su tražili mene. Mnoge fotografije nisam objavio. Svi me teraju da to objavim u jednoj knjizi. Neću. Mnogi bi se našli povređeni. Neka neko to napiše posle mene.
Jelena Karleuša, nakon što je objavila prošle godine dva albuma “Alfa” i “Omega”, nastavila je da osvaja publiku širom Srbije i regiona svojim spektakularnim nastupima.
Pop diva tokom leta obišla je gotovo sve gradove po Srbiji, ali i Crnoj Gori i Makedoniji, a njeni fanovi u Hrvatskoj željno išekuju da Jelena donese spektakl i u njihovu državu. Međutim, kako i sama Jelena kaže do toga u neko skorije vreme neće doći.
– Dužna sam da odgovorim na hiljade i hiljade vaših pitanja kada ću održati veliki koncert u Zagrebu. Moja fan baza u Hrvatskoj je ogromna i moji fanovi sa pravom postavljaju pitanja i nestrpljivi su. Nažalost, moj menadžment nije uspeo da napravi dogovor sa organizatorima iz Zagreba kako bi se moj koncert tamo održao. Imala sam veliku želju i žao mi je zbog toga. Iskreno se nadam da ćemo se jednog dana družiti u Zagrebu i šaljem ljubav mojim vernim fanovima i publici iz Hrvatske! – poručila je ona.
Printscreen
Iako njen glas i pesme nisu odjeknuli zagrebačkom scenom, Jelena je pokazala da joj je stalo do svojih obožavalaca u Hrvatskoj, ostavljajući mogućnost za buduće druženje.
Fanovi mogu da se nadaju da će organizatori i njen tim pronaći zajednički jezik kako bi ova pop diva konačno nastupila i u glavnom gradu Hrvatske.
Prije braka s mladom voditeljkom Dajanom Paunović, Žika Jakšić već je iskusio jednu ženidbu, a kasnije i razvod. Njegova prva supruga Snežana ostala je daleko od očiju javnosti, ali je majka njegovog prvorođenog sina Andrije.Žika Jakšić teško je podnio razvod od prve supruge, a o tome je prvi put javno progovorio dok ga je vodila Slavica Đukić Dejanović.
Značajna prekretnica u životu je razvod nakon desetljeća braka. I ona i ja smo se po prvi put našli suočeni sa značajnim dugom. Previranja su se odvijala tijekom godine dana; Doveo sam je u ovaj kaos i postalo je previše za nju, rekao je, očito potresen.
Dogodio se značajan poremećaj u mom životu. Našao sam se u stečaju! Odgovornost je pala na mene, jer kada osoba nema jasnoće oko svojih želja, često završi u potrazi za onim što ne želi. Godine 2000. boravio sam u Njemačkoj, nastojeći stvoriti bolji život za svoju suprugu Snežanu i sina Andriju.
Udružio sam se s hotelom u Njemačkoj, ali sam ubrzo otkrio da sam loše uložio. Kao posljedica toga, izgubio sam gotovo svu svoju ušteđevinu. To je rezultiralo značajnim financijskim gubitkom, pa sam ostao dužan njemačkim bankama od oko 100.000 maraka. Trebalo mi je šest godina da otplatim taj dug – rekao je jednom Žika kako je njegov brak postupno počeo doživljavati poteškoće.
Roni suze i priča o svojoj ženi! Žika Jakšić šutio 30 godina, pa otkrio: Više nije mogla sa mnom, priredio sam joj…
Žika Jakšić je 2001. godine pokrenuo brakorazvodnu parnicu sa suprugom Snežanom. Unatoč tome, otvoreno joj je izrazio zahvalnost na njenoj ulozi u usmjeravanju njihovog sina Andrije u pozitivnom smjeru, te je naveo da su on i Snežana i danas u dobrim odnosima.
