Ema Lapin, koja je postala poznata po učešću u rijaliti-programu “Parovi”,bila je osuđena pred Višim sudom u Beogradu na dugogodišnju robiju, nakon što je u njenom stanu otkrivena veća količina narkotika.
U stanu Lapinove, u kome je živela ali nije bila prijavljena, pronađeno je tada oko šest kilograma marihuane spakovane u 23 paketa i jednu kesu, kao i jedna elektronska vagica s tragovima marihuane.
Ema je, najpre, uhapšena samo u donjem vešu u svom stanu, ali su joj policajci dozvolili da se obuče i sa sobom ponese lične stvari.
Vidi galerijuEma Lapin u različitim izdanjima Foto: Printscreen/Instagram, Damir Dervišagić, Dragan Kadić
Kada su je doveli u pritvor, bila je jako bučna i nije želela da uđe u ćeliju, a ono što posebno iznenađuje jeste činjenica da se najviše interesovala da li je u novinama izašla njena lepa fotografija.
Mina Kostić otvoreno je govorila o svojim prošlim vezama i kriterijumima koje sada postavlja kada je u pitanju izbor partnera.
Nakon što je prošla kroz nekoliko neuspelih ljubavnih priča, Mina tvrdi da je naučila vredne lekcije i da tačno zna šta želi.
Foto: Kurir Televizija
Mina priznaje da je u prošlosti sama bila odgovorna za neuspeh svojih veza. Kako kaže, birala je partnere koji nisu mogli da podnesu njenu snagu i karakter.
– Oni nisu krivi, mi smo to same birale. Očigledno sam ja bila mnogo jača od njih i oni nisu mogli da izdrže. Oni te vole, a ujedno te i mrze. Toliko su jadni bili u nekim trenucima da sam se prvo ljutila i bunila, a sada bih rekla hvala ti što sam naučila – iskreno je rekla Mina za Blic, dodajući da i dalje veruje u ljubav.
– Mora da bude vernik, da bude dobar i da me nikako ne laže, a sve ostalo ćemo lako. Fizički izgled? Šta mu vredi da ima mišiće ako nema pameti. Moje sestre sve imaju muževe, pa žive katastrofa. Svi lažno žive. Ako ne možete zajedno, bolje se raziđite – poručila je pevačica.
Foto: Printscreen Instagram
Mina je takođe progovorila o prošloj vezi sa Nikolom, s kojim je kratko bila. Otkrila je da je želela dete, ali da on tada nije bio spreman.
Ovo je bivši dečko Mine Kostić:
Vidi galerijuBivši dečko Mine Kostić Foto: ATA images
– Naravno da sam htela decu, on o tome tada nije razmišljao. Da je trebalo da se desi – desilo bi se. Ovako sada ne želim da se vraćam na to – zaključila je Mina.
Pojavile su se nove informacije o tragediji koji se dogodila u Skadru, gde su majka i njeno troje dece bačeni u reku Bojanu, nakon što ih je suprug navodno maltretirao.
Novinar Igli Čelmeta izveštava za BalkanVeb da je i drugo dete pronađeno u reci Bojani. Druga pronađena žrtva je osmogodišnja devojčica, dok je telo devetogodišnje devojčice pronađeno dan ranije.
PRONAĐENO TELO DEVOJČICE: Saopštene najcrnje vesti
Podsećamo da je majka zajedno sa troje dece otišla kod mosta na Bojani i tamo se sumnja da su se bacili u reku.
Zbog toga se sumnja da su se udavili. Nakon incidenta, uhapšen je njen suprug, koji je optužen za porodično nasilje i izazivanje samoubistva.
Milica Mršulja sa Kosova, na samom početku svog života doživela je ono što smo imali priliku gledati samo u filmovima, ostavila ju je majka usred zime, na snegu, u kutiji pored kontejnera.
A sve je počelo zime 1994. godine, kada je jedna beba u februaru mesecu pronađena kraj kontejnera ispred muzičke škole u Gnjilanu.
foto: preentscreen/Facebook
Peti februar 1994. godine, u gnjilansko porodilište stiže tek rođena beba, ostavljena u kartonskoj kutiji u Ulici cara Lazara. Kada je dovedena u porodilište, dobila je sve ono što joj je surovost života oduzela prilikom uzimanja prvog daha, ljubav, pažnju, posvećenost i nadimak – Nera, po grčkoj boginji hrabrosti. Taj nadimak, načinio je od Milice pravu ratnicu, ženu i majku za primer, danas uspešnu spisateljicu, novinarku i talentovanu glumicu.
Od Gnjilana 1994. do Leskovca 2024. godine, put je bio dug, trnovit i na samom početku, težak. Naime, da je usvojena i da nije biološko dete porodice Nikolić, Svetlane i Ljubiše, saznala je na najsuroviji način, od vršnjaka, tokom bombardovanja Jugoslavije 1999. godine.
– Imala sam pet godina, 1999, kada sam saznala da sam usvojena i to na ružan način, od dece na ulici. Oni su to čuli od roditelja, pa su se malo igrali rata protiv mene. Posle sam saznala da sam usvojena sa tri i po meseca i da sam rođena na Kosovu.1 / 4 Foto: Printscreen Facebook
Svetlana i Ljubiša, bračni par iz Leskovca koji nije mogao da ima dece, bili su puni ljubavi od prvog trenutka kada su je uzeli u ruke. Kada im je ispričala šta su joj drugari rekli, objasnili su joj da možda nisu njeni biološki roditelji, ali da je ona njihova ćerka.
– Sećam se, majka mi je tada to lepo objasnila i ja sam to, kako kažu, lepo prihvatila. Tad mi je mama objasnila da nije mogla da me rodi, ali da me je nosila u srcu, kao i da me je druga teta rodila. Ona nije mogla da me zadrži, a da su oni silno želeli bebu.
Kako se ispostavilo, Svetlana je našla pravi način da u njoj umiri ono neumirivo i bolno što nastaje kada vas neko gađa u najslabiju tačku bića. Međutim, rane koje su se napravile ipak su ostavile ožiljke sa kojima je morala da nauči da živi.
– Mnogo mi je to pomoglo da prebolim zadirkivanje dece. Mada, i dan danas, ostalo mi je u podsvesti da sam na taj način saznala. Možda bi bilo bolje da je to bilo drugačije, kasnije, u starijem životnom dobu. To zadirkivanje se nastavilo i kroz osnovnu školu, gde sam već bila veća i znala sam, ako me neko pita “znaš li da su tebe uzeli iz doma”, kratko odgovarala “znam”. Na taj način, oni su bili zaustavljeni, nisam im davala prostora da idu dalje. Sad kao odrasla osoba, majka i žena, shvatam da je to bila greška i krivica roditelja te dece, koja su pričala to pred njima i dozvoilili im da se tako ponašaju, deca u tom trenutku za to nisu bila kriva.
Ko su joj pravi roditelji, odakle je, čija je, počelo je da je kopka u pubertetu. Prvi pokušaj da sazna sve detalje, nije urodio plodom, ali je slagalica polako počela da se sklapa.
– Nikad me nije zanimalo do 16. godine da saznam. Sve do 16. godine bila sam ubeđena da sam bila u domu za nezbrinutu decu u Beogradu. Kad sam ušla u pubertet, kad je krenulo prvo zaljubljivanje, druženje, razmišljala sam, šta ako slučajno na taj način upoznam nekog ko mi je brat ili sestra, da mi je rod, da sretnem majku ili oca na ulici, a da ne znam ko su? Plašilo me je sve. Tad se otvorila ta tema, pitala sam roditelje, rekla sam “volela bih da znam ko sam, šta sam, odakle sam”. Tad su mi rekli da ni oni ne znaju sve, idemo u centar za socijalni rad i pokušaćemo da saznamo. Tamo sam saznala da sam sa Kosova.
Klupko je krenulo da se odmotava. Do informacija je bilo teško doći, a i kada bi došla do novog saznanja, neki ožiljci su postajali veći.
– Do tih papira sam mnogo teško došla, sva vrata su mi bila zatovrena. Sve je bilo nekako baš sumnjivo, kasnije sam saznala da mi je otac bio uticajan čovek na Kosovu, kao i da je on sve to, navodno, zataškivao. Pokojni tata mi je rekao da sam usvojena u Gnjilanu, i da me je biološka majka napuistila jer je to morala. Kad sam saznala gde, nije mi bilo svejedno. Oni su znali informaciju da sam pronađena pored neke škole, mislim da je bila muzička u pitanju, kao i da se ulica zvala Cara Lazara. Zato što je bila Ulica cara Lazara, u bolnici su mi dali ime Zorana Lazarević, pošto sam pronađena u zoru u toj Ulici cara Lazara.
Sa tim činjenicama, počela je da se budi u njoj i teskoba. Kako je neko mogao da ostavi dete na ulci, kakva je to osoba? Do bioloških roditelja još uvek nije uspela da dođe.
– Saznanje da sam ostavljena na ulici me je prilično prodrmalo i poremetilo. Anskioznost, napadi panike, shvatila sam da stvarno nisam bila željena. Sa roditeljima sam to nekako prevazišla. I ništa nisam našla u papirima. U papirima je pisalo, NN lice, 5. februar 1994. godine. Bilo mi je lakše, mislila sam, ko zna gde su otišli sa Kosova. To me je držalo par godina, i onda sam ponovo počela da tražim.
Jednog dana, odlučila je da potragu raširi preko društvneih mreža. Na Fejsbuk grupi posvećenoj Gnjilanu, ostavila je status koji se raširio kao požar. Uskoro su počela da pristižu prva saznanja.
– Imala sam 18 godina kada sam preko jedne fejsbuk grupe “Gnjilane” gde sam anonimno objavila svoju priču. Počeli su da se javljaju svi koji se sećaju tog događaja. Medijski sam tražila i ništa nisam našla. Samo mi je jedan stariji novinar rekao da se seća informacije da su “Večernje Novosti” objavile da je neka beba pronađena. Međutim, ja to nisam našla.
Ponovo je počela da zove telefonom centar za socijalni rad. U jednom takvom razgovoru, sasvim slučajno je otkrila kako je i gde je zaista pronađena. To saznanje, pomerilo joj je tlo pod nogama.
– Kad sam komunicirala sa radnicima iz centra u Gnjilanu, ništa nisu hteli da mi kažu. Na kraju mi se javila krajnje neljubazna radnica centra, koja mi je drsko rekla “Ma, zašto ti tražiš to đubre koje te je ostavilo pored kontejnera?”. Tada sam prvi put čula za tu informaciju. Kad sam se sabrala, pitala sam je da li je to istina. Rekla mi je “Da, da, mi to znamo, bila si u kutiji ostavljena, nepokrivena, da umreš. I ti tražiš tu osobu.” Ne mogu da tvrdim da je to bilo tako, jer mi je to rečeno preko telefona, ali da jesam bila kod škole i na ulici, jeste istina.
Uskoro je došla prvo do rođaka biološke majke, pa i samog razgovora sa njom. A, da bi došla do toga ko joj je majka, morala je da razgovara sa čak sedam žena koje su napustile svoju decu te godine na Kosovu. U prvi mah, žena za koju je saznala da je njena majka, odbijala je to da prizna. A onda…
– Htela sam da je pitam zašto. To sam i u knjizi zapisala “I tikva ima korene”. Prvo, ja sam tad bila devojka, znala sam da ću jednog dana biti majka i nečija žena. Zanimalo me je da znam, da ne daj bože, naletim na nekoga ko mi je rođak. Do susreta je došlo preko ljudi, na kraju mi se javio njen brat od strica, koji mi je rekao ko je ona. Zanimljivo je da sam morala da pričam sa sedam žena, jer je 1993. na 1994. čak njih sedam napustilo svoju decu. U razgovoru sa svakom od njih pričala sam o tome kada je koja napustila svoje dete i zašto. Onda sam došla do nje, pozvala je. Znala sam da ima porodicu, sve i nisam želela da joj kvarim tu idilu. Prvo nije htela da prizna, pa je onda rekla da je to neka njena rođaka, i na kraju je ipak priznala sve, došla je u Leksovac. Zagrlila me je, počela je da plače… Ne mogu da kažem da sam bila ravnodušna u tom trenutku…
Na pitanje “Zašto” dobila je odgovor da je morala to da učini jer nije imala podršku partnera koji je bio oženjen, ali ni svojih najbližih.
– Nije bila maloletna, ali mi je rekla da je to morala da uradi zbog biološkog oca. On je bio oženjen, bio je na funkciji tada na Kosovu, a da ona nije imala podršku svojih roditelja. Prosto je, kako je rekla, morala to da uradi. Trenutno živi u jednom gradu u Srbiji. Nisam sigurna da njen današnji muž i deca znaju šta je uradila – priča Milica.
Sve što je prošla u životu do danas, učinilo je Milicu jakom ženom, svu svoju tugu i strahove pretočila je u reči. Kroz svoje romane, ispoljila je neverovatan dar za pisanje, koji nije prošao nezapaženo. Ono što je istakla kao “glavnog krivca” za to, bila je upravo njena životna priča.
– U filmu “Toma” ima jedna rečenica “Srećni ljudi ne pišu pesme”. Stojim iza toga, neko ko je zaista ispunjen i srećan, ne može tako lako da napiše nijednu srećnu rečenicu. Ta potreba za pisanjem je nastala iz tuge, iz emotivne praznine. Dve knjige sam napisala do sada, i od kako sam postala majka, od kako sam ispunjena ljubavlju, ne mogu da spojim dve rečenice.
Kada je postala majka, i prvi put uzela svog sina u ruke, shvatila je šta je njena biološka majka ustvari učinila. Tada je odlučila da preseče svaki kontakt sa njom.
– Više ne želim da se čujem i viđam sa njom. Kad sam je pozvala prvi put, rekla mi je “Ako hoćeš, možeš da me udariš, možeš da me pljuneš, možeš da mi radiš šta hoćeš”. Onda sam joj rekla “Neću ništa. Ti si me rodila, hvala ti. Da me nisi rodila, ne bih bila ovde gde jesam”. Međutim, kada sam rodila sina 18. septembra prošle godine, kada sam ga uzela u ruke, tada sam shvatila koliko je lošu stvar ona učinila, da je time što me je ostavila na ulici htela da ubije ono što je rodila. Tog trenutka sam spoznala da ne mogu da joj oprostim i da zaboravim dok je živa. Nisam joj to rekla.
Danas je novinarka, glumica i spisateljica koja iza sebe ima nekoliko knjiga. Uspešna, reklo bi se, u inat svemu što ju je snašlo na rođenju. I dok je u glumu i spisateljistvo ušla iz ljubavi, u novinarstvo ju je gurnula korona.
– Do sada sam napisala ljubavni roman iz dva dela, prvi 2015. godine, i on pratio ljubav starije i mlađe osobe. Dala sam tad profesorima da ga pročitaju. Među njima, bio je i Nikola Pejaković. Kad mi je rekao, zašto ja ovaj roman ne mogu da kupim, shvatila sam da on treba da izađe iz štampe. Bio je pravi bum na tlu bivše Jugoslavije. Novinar sam postala slučajno, kada je korona stopirala glumu. Suprug je video oglas na lokalnoj televiziji da se traži novinar, otišla sam na probni rad i dobilla sam posao. Planiram da se vratim i glumi, trenutno pišem monodramu – kaže ona.
Ipak, sin Ilija i suprug Miloš, danas su prioriteti, uz porodicu koja joj pruža pažnju i ljubav. Sve ono što joj je na početku života, nepravdeno zamalo oduzeto.
– Dete ima dve bake, jednog deku, odgovornog oca i puno ljubavi. U svakom trenutku znam da imam njihovu pažnju.
Na vrata porodice porodice Nurković iz Sarajeva pre više od 25 godina zakucala je jedna žena. Nosila je u rukama malu devojčicu. Držeći je čvrsto izgovorila je rečenicu koja će živote svih prisutnih u trenu okrenuti naopačke: “Dobar dan, gospođo. Ništa mi ne treba od vas, samo želim vašem mužu da kažem da ima još jedno dete”.
Četiri godine od tog susreta, na samrti – muž je supruzi odlučio da prizna da devojčica nije bila greška i da njihov sin Eldar ima rođenu sestru.
“Ja sam mali koji je bio sa druge strane vrata”
– Otac mi je bio profesor Ekonomskog fakultetu u Beogradu, a mama je doktorka. Tata je u tridesetim godinama saznao da ima rak, lečio se gde god je mogao u bivšoj SFRJ, pokušavao i u inostranstvu. Moja mama je uvek putovala s njim zbog lečenja, tako da su me uglavnom odgajali baka i deka. Kada je već bilo jasno da je tata na samrti, neka žena nam se pojavila na vratima. Sa sobom je imala detence. Rekla je tati da ima ćerku za koju nije znao, ali da misli da treba da je vidi dok je živ. Pokupila se i otišla. To je bio šok i za njega i za moju majku. Kada sam imao četiri godine, moj otac je umro, a sa njim i ta tajna. Majka je ćutala sve dok nisam postao punoletan – priča svoju filmsku životnu priču za “Blic” poznati fotograf iz BiH Eldar Nurković.
Mala Milena, tajni plod zabranjene ljubavi
– Tek kada sam napunio 18 godina, mama mi je rekla da imam polusestru i da ukoliko želim da je vidim, mogu da je potražim. Ispostavilo se da moja sestrica nije bila plod veze za jednu noć već dete prave ljubavi. Otac je imao dugogodišnju vezu iz prošlosti, ali bili su različite nacionalnosti i roditelji te devojke nisu odobravali njihovu vezu. To je bila zabranjena ljubav i od početka je bila osuđena na neuspeh. Kada je ta ljubav pukla, moj otac je upoznao moju majku i rodio sam se ja – kaže Eldar. Besan što su godinama od njega krili da ima sestru, mladić se dao u potragu.
“Zdravo, zovem se Eldar Nurković, živim u Sarajevu i postoji mogućnost da sam ja tvoj brat”
– Želeo sam da je pronađem. Nisam imao mnogo informacija koje bi me do nje dovele. Znao sam samo ime i prezime stare ljubavi mog oca. Od nekih ljudi koji su sa njim bili bliski saznao sam da je Srpkinja i da je živela u Mostaru. Kada sam napokon došao do adrese, saznao sam da su zbog rata otišli u Srbiju, a možda i negde dalje. Opet sam se nalazio na samom početku.
Sve te godine sam razmišljao kako bih voleo da je pronađem, da je upoznam, da popunim tu ogromnu prazninu u životu koji je bio pun nekih gubitaka.
Moja sestra nije znala da postojim. Pretraživao sam imenike, zvao mnoge brojeve telefona. Preko najrazličitijih ljudi sam pokušao saznati bilo kakvu informaciju. Saznao sam da se zove Milena. Razmišljao sam da postoji mogućnost da se sestra udala i promenila prezime. To je već bila gotovo nikakva šansa da je nađem. Izgubio sam svaku nadu. Onda su se pojavile društvene mreže – priča za “Blic” Nurković kako je tekla potraga koja je delovala nemoguće.
Sve dok nije uspela.
– Tri godine sam je tražio na Fejsbuku, bezuspešno. Tokom treće godine traženja pronašao sam nekoliko devojaka pod istim imenom. Svakoj toj devojci sam poslao poruku, koja je imala krajnje neobičan sadržaj: “Zdravo, zovem se Eldar Nurković, živim u Sarajevu i postoji mogućnost da sam ja tvoj brat”.
Negde je dobijao samo “seen”, neke su mu govorile da je lud. A onda je poruka stigla na pravu adresu, Mileni Dobraš.
“Mama, neki čovek kaže da mi je brat”
– Razni odgovori su stizali od tih devojaka koje sam pitao, ali jedna je konačno delovala kao da bi mogla biti moja sestra. Ona je znala samo ime i prezime mog oca. Njena mama joj je pričala da je njen otac umro veoma mlad, i to je bilo sve. Kada joj je stigla moja poruka, zvala je mamu i pokazala joj. Nakon toga je njena mama istrčala i zaključala se u kupatilo. Dugo nije htela da otvori vrata, sve se pretvorilo u šok.
Kada je otvorila vrata, rekla je: “Jeste, to je tvoj brat”, na šta joj je sestra odgovorila kako ne može da veruje da je to krila 28 godina, iako joj je nebrojeno puta govorila da želi da ima brata. Milena dugo nije pričala sa svojom majkom zato što je krila istinu od nje – kaže Nurković.
Skoro trideset godina nakon što su bili sa dve strane vrata – Eldar i Milena odlučili su da se nađu.
“Milena, ne plači molim te”
– Prvi susret sa sestrom je bio veoma emotivan. Dva dana nakon što smo se prvi put čuli, sela je u autobus u Banjaluci i došla u Sarajevo. Na autobuskoj stanici smo se prvi put sreli. Kada je izašla iz autobusa, odmah smo se zagrlili. Sedam dana je boravila kod mene. Nismo se odvajali jedno od drugog. Bio je čudan osećaj. Znaš da imaš nekoga ko je tvoja krv, a moraš sve iz početka, ne znaš ništa o toj osobi. Jako je čudno. Teško pokazujem emocije, ali ona je više plakala. Sve vreme sam je posmatrao i uvideo sam da jako liči na mene i na mog oca. Pokreti, priča, poprilično smo slični. Teško da to mogu opisati rečima. U kontaktu smo i viđamo se koliko nam to vreme dozvoli i pokušavamo da nadoknadimo propušteno, završava svoju životnu priču za “Blic” Nurković.
Zbog straha im oduzeli pravo na sreću
– I dalje mi je žao što su nam oduzeli naše vreme. To su greške koje ljudi prave bez ikakvog razmišljanja. Razgovarao sam s majkom svoje sestre i ona je bila ubeđena da ja kao dete iz legalnog braka, druge vere, nikada ne bih prihvatio svoju sestru. Iz tih razloga nije ništa govorila 28 godina. Rekla mi je da bi iz tog straha ponovo isto uradila. Nije fer ni prema meni ni prema sestri što su tako postupili. Da 28 godina budemo jedno bez drugog zbog njihovih sebičnih stavova. Mi nismo krivi, kaže Eldar.
Eldar je postao ujak!
U mnogim periodima svog odrastanja mnogo bi mi značilo da sam imao nekog svog. Imati sestru ili brata, imati nekoga s kim možete podeliti sve, imati podršku, deliti iskustva. Nisam imao nikoga bliskog sebi. Očigledno da nikada nije kasno, sada imamo odličan odnos, redovno se čujemo, kroz osmeh priča Nurković koji je postao ujka! Milena je rodila malog Konstantina, a on je oduševljeno otišao da ga upozna. Ne samo što su prihvatili jedno drugo, Eldar i Milena sada zajedno šetaju malog Konstantina, novi život i novo poglavlje u njihovoj neverovatnoj porodičnoj priči.
Veljko i Bogdana na samom kraju godine u porodični dom doneli prelepe vesti
LEPE VESTI ZA CECU! VELJKO I BOGDANA UNELI RADOST PRED KRAJ GODINE: Saopštili VAŽNU odluku!
Veljko i Bogdana Ražnatović svoju privatnost vešto čuvaju od očiju javnosti. Neposredno posle venčanja, a naročito posle rođenja malog Željka odlučili su da napuste Beograd i miran život nastave u Bogdaninom rodnom Titelu.
Iako su napravili pravi mali raj u Titelu, na oduševljenje svih članova porodice, a posebno Cece, Veljko i Bogdana doneli su važnu odluku.
Naime, Veljko i Bogdana odlučilu su da je vreme za novi početak, pa su spakovali kofere i vratili se u porodičnu kuću u Ljutice Bogdana.1 / 3 Foto: Print Screen Youtube
– Odlučili su da je za njih bolje da im dete ide u vrtić u Beogradu i da to bude njihova baza – navodi izvor blizak porodici Ražnatović.
Bogdana je pre nekoliko dana viđena u jednom beogradskom restoranu kako sa Anastasijom uživa u noćnom provodu. Ceca se raduje što će sada moći stalno da bude sa unukom, jer je to čini izuzetno srećnom.
Užasne vesti stižu nam iz Abu Dabija, pošto je kod obale Ras El Hajma došlo do velike tragedije. Naime, laka letelica Al Džazira Er Sports kluba se srušila u more i tom prilikom su izgubljena dva života.
Radi se o poznatom klubu sportskog vazduhoplovstva.
Nažalost, u nesreći su život izgubili pilot i njegov saputnik.
Kako navode lokalni mediji, iz Generalne uprave za civilnu avijaciju (GCAA) poručuju da je sektor za istragu vazduhoplovnih nesreća započeo rad na utvrđivanju uzroka ove velike nesreće.
Na teren su odmah izašli svi dostupni istraživački timovi i u toku je analiza svih relevantnih faktora, kako bi se došlo do zaključka šta se tačno dogodilo. Odnosno, kako bi se saznalo šta je prouzrokovalo tragediju.
Generalna uprava za civilnu avijaciju je uputila najdublje saučešće porodicama i prijateljima nastradalih, izražavajući saosećanje u ovim teškim momentima.
Devojčica (9) iz Crne Trave pretučena je nakon što je odbila da zvoni komšijama na vrata
Vršnjaci su tukli devojčicu sve dok nije naišao njen drug iz razreda koji je deci zapretio
DJEVOJČICU (9) VRŠNJACI TUKLI CIGLAMA Horor: Prijetili da će je UBITI, otac je NA RUKAMA ODNIO U BOLNICU (FOTO)
Devojčica (9) iz Crne Trave pretučena je 20. decembra u ovom mestu, nakon što su je, kako tvrdi otac žrtve, vršnjaci terali da zvoni komšijama na vrata, što je ona odbila. Kako priča njen otac Vladan Spasić za “Blic”, vršnjaci su tukli devojčicu sve dok nije naišao njen drug iz razreda, koji je deci zapretio da će sve ispričati roditeljima. Nakon što je devojčica došla kući uz pomoć druga, roditelji su je odveli kod dežurnog lekara, a slučaj je prijavljen policiji kao i osnovnoj školi koju deca pohađaju.
Kako objašnjava otac devojčice za “Blic”, 20. decembra oko 18 sati tri devojčice i jedan dečak (14,10, 8 i 7 godina) sa kojima žrtva ide na folklor, došli su po nju kako bi izašli napolje. Ipak, kako pojašnjava otac, klub u kom treniraju bio je zatvoren, te je jedna od devojčica predložila da se prošetaju po centru.
“Devojčica koja je inicijator je dala predlog da rade nešto zabavno i otišli su do prolaza zgrada u centru Crne Trave, a onda im je predložila da kucaju i zvone na tuđa vrata. Naredila je mom detetu da zvoni i kuca jer je najmlađa u društvu”, počinje otac za “Blic”.
Pretili da će je ubiti, gađali je ciglom On kaže da je njegova ćerka to odbila, ali joj je devojčica pripretila da će je “svi tući ako to ne uradi”.
“Onda je moje dete krenulo da beži u pravcu crkve gde su je sustigli i uz pomoć cigle iz kaldrme su je pogodili u nogu i tako je usporili. Počeli su da je šutiraju, jer su je pritom oborili uz preteće reči da će je ubiti”, pojašnjava Vladan, otac devetogodišnje devojčice.
Prema njegovim rečima, dete su tukli oko 10 minuta, a onda je naišao prolaznik i deca su se razbežala.
“Moje dete je u tom momentu krenulo da beži prema našoj kući šepajući, ali ih je ponovo ugledala na ulici i sakrila se iza tezge na pijaci. Ipak, našli su je i počeli su da joj prete kako će biti oduzeta od roditelja ako ih ne bude slušala i zatim su ponovo počeli da je tuku”, prepričava uzrujani otac.
Naišao drug iz razreda i rasterao ih Na svu sreću, u jednom trenutku naišao je dečak koji ide u razred sa žrtvom i zapretio deci da će ih prijaviti devojčicinim roditeljima. On joj je pomogao da dođe do centra grada, a potom je stigla kući.
“Zatekli smo je na vratima svu isprebijanu i ispričala nam je o čemu se radi. Supruga i ja smo je odveli odmah kod dežurnog lekara, ja sam svoje dete na rukama nosio u Dom zdravlja”, priseća se otac.
Devojčica ima psihičke probleme, ne izlazi iz kuće Lekar koji je pregledao dete prijavio je slučaj policiji u Crnoj Travi, a potom je i otac dao izjavu u kojoj je opisao šta se dogodilo te večeri. Dete je upućeno u Opštu bolnicu Leskovac na dalje preglede.
Prema izveštajima u koje je “Blic” imao uvid, na svu sreću, devojčica nema preloma. Ipak, na njenom telu uočene su ogrebotine i modrice, a dete nije moglo da se osloni na nogu zbog povrede prsta.
Kako Vladan potvrđuje, dete se sada fizički oseća bolje. Ipak, ima traume i ne želi da napušta kuću.
Pevačica Snežana Đurišić i njen emotivni partner Vanja Milošević su se pre nekoliko meseci našli u centru pažnje kada su se javno posvađali na aerodomu.
Snežana Đurišić o Vanji rekla samo jedno Naime, u medijima se pojavio snimak na kome se vidi kako Snežana viče na dečka Vanju, ispred beogradskog aerodroma. Ova scena sve je veoma iznenadila, jer je diva narodne muzike oduvek imala držanje dame.
Incident na aerodromu dogodio se kada su se Snežana i Vanja vratili sa kratkog odmora na Kipru. Pevačica je sada odlučila da u intervjuu za FullScreen Media odgovori na pitanje i stavi tačku na tu priču.
– O mom privatnom životu sa Vanjom više neću da pričam javno, od toga nema ništa, neću reći ništa. Mislim da sama činjenica da smo nas dvoje tu govori dovoljno – rekla je ona i dodala:
– Poznaješ mene, ja predlažem da upoznaš Vanju pa će ti sve biti jasno – kratko je rekla Snežana Đurišić o Vanji.
Pevačica Snežana Đurišić i Vanja Milošević u stabilnoj su vezi već šest godina, kako izvori navode, poznati doktor je odan pevačici.
– Vanja je dve decenije priželjkivao da osvoji Snežanu, ali kako je ona bila u skladnom braku, nije se usuđivao da išta pokušava. Nakon smrti Snežaninog muža iz medija je znao da je ona to jako teško podnela, pa se ni tada nije odvažio da je kontaktira iako su se poznavali. Inače, upoznali su se na jednom događaju na kom je Snežana pevala sa Anom Bekutom i on od tada nikad nije prestao da misli o njoj – ispričao je izvor, a sve je potvrdio i ginekolog:
– Znali smo se 20 godina. Pozvao sam Anu Bekutu i Snežu da pevaju nekoj delagaciji, ali se od tada nismo videli. Ja sam naravno verovao da će nas sudbina kad-tad spojiti i to se, srećom, desilo – objasnio je partner Snežane Đuriršić, a pevačica ne krije koliko joj on znači u životu:
– Ja u slučajnosti ne verujem. Kada sam počela da izlazim, četiri godine nakon smrti muža, otišla sam na promociju knjige Jelene Bačić Alimpić i srela Vanju. Da se ne lažemo, odmah sam osetila leptiriće, a on mi je prišao i pozvao me da sednem s njim, tako je sve počelo. Meni je to zaista došlo kao lek. Kao melem, i zahvalna sam i Bogu i njemu – iskrena je Snežana.
Kao bomba u medijima je danas odjeknula vest da su komšijeMIone Jovanović i Nenada Aleksića Ša otkrile da se njih dvoje svakodnevno svađaju u stanu.
Tim povodom se za medije oglasio Ša koji je otkrio da li je došlo do sukoba između njega i Mione.
Foto: Petar Aleksić
– Ti koji lažu i izmišljaju takve priče treba da ih bude sramota, a mi ćemo nastaviti da uzivsmo u ljubavi. Ne kapiram zašto po svaku cenu žele da nas predstave negativnim, više je sramno majke mi. Jedino što mogu da kažem je da se stide gluposti i izmišljotina, a mi ćemo nastaviti da uživamo u ljubavi… – rekao je Ša.
