KIKINDA – U kupatilu stana na trećem spratu ove stambene zgrade, u ulici Nemanjina, u centru Kikinde, jutros je buknuo požar.
Kako je Kuriru potvrđeno u kikindskoj policiji, vatrogascima je požar prijavljen u sedam sati. Četiri minuta kasnije, sa dva vozila, vatrogasci su se našli na licu mesta i ugasili požar:
Kurir/S.U.
– Šta je prouzrokovalo požar, biće poznato nakon uviđaja. Zna se da je izbio u kupatilu. Vatra je progutala bojler, veš mašinu i sve drugo u kupatilu, a gorelo je i u hodniku. Stanarka, starija Kikinđana, koja je u stanu živela sama, odneta je sanitetskim vozilom u bolnicu, u svesnom stanju. Nije, srećom, ozbiljnije povređena. Samo se nagutala dima. Pričinjena je veća materijana šteta – saznali smo na licu mesta.
Kurir/S.U.
Vatrogasci su po dolasku na lice mesta odmah naložili stanarima da izađu iz šestospratnice sa potkrovljem. Evakuisani su Kikinđani iz 42 stana. Kad je požar ugašen, dozvoljeno im je da se vrate. Istraga je u toku.
Mnogi usu se zapitali kako to Novak Đoković može da stigne od Dohe do Buenos Ajresa, da preleti okean i pređe 13.300 kilometara ua samo jedan dan? Najbolji teniser na svetu stigao je u Argentinu da bi igrao na oproštajnom meču Huana Martina Del Potra, a usput je dodelio pehar osvajaču Kopa Libertadores.
Teško da bi sve to uspeo da organizuje Đoković, da sa trke Formule 1 u Dohi za manje od 24 sata stigne do Argentine da nema svoj privatni avion! Imali smo prilike tokom virusa korona kada je Đoković organizovao “Adrija tur” da vidimo kako izgleda njegov avion kojim je tada prevozio svoje kolege tenisere.
Sada je put koji traje minimum 19 i po sati uspeo da pređe i da se pojavi na punom stadionu koji ga je pozdravio, a Novak od 2015. godine koristi usluge jedne privatne kompanije koja održava njegov avion i obezbeđuje mu pilota i osoblje. MOGLO BI TE ZANIMATI
KAKO IZGLEDA NOVAKOV AVION?
Najbolji teniser sveta leti avionom “Gulfstrim G650″ koji je poznat po tome što ima dva motora i sposoban je da ima jako duge letove kao što je ovaj od Dohe do Buenos Ajresa dug 13.300 kilometara. Avion može da razvije ogromnu brzinu i jedan je od bržih u svojoj klasi, a letelica u vlasništvu Novaka Đokovića poznata je i po luksuzu i komforu.
Ima mesta za do 18 putnika mada slike koje smo videli na društvenim mrežama govore da Đoković ne voli da putuje u velikom društvu. Avion je personalizovan i prilagođen Novakovim potrebama, a osim udobnih sedišta, televizora i sadržaja za zabavu Novaku je bilo jako bitno da ima sve potrebne suplemente i medicinske preparate koje koristi kako bi se održao u formi. Takođe kompanija koju je unajmio poseduje i neke stvari neophodne za hitne intervencije poput boca sa kiseonikom i defibrilatora. Takođe svi znamo koliko je ishrana bitna u navikama Novaka Đokovića i kompanija koja se brine o avionu mora da se stara da najbolji teniser ikada ima adekvatnu ishranu.
Tokom večernjih sati u ivanjičkom naselju Bedina Varoš došlo je do teže saobraćajne nezgode u kojoj je učestvovalo jedno putničko vozilo. Vozač je povređen, a na lice mesta je stigla i Hitna pomoć.
– Do nezgode je došlo kada je vozač prešao na drugu stranu kolovoza, probio je ogradu fabrike koja se nalazi u neposrednoj blizini, a potom se zakucao u drvo – kaže za RINU jedan od očevidaca.
Na terenu su pripadnici policije koji vrše uviđaj, nakon čega će biti poznate sve okolnosti pod kojima je došlo do ove saobraćajne nezgode.
Nemanja Cekić od svoje 12. godine kupa mrtvake, a otkrio je i šta mu najteže pada.
Nemanja iz Vlasotinca od svoje 12. godine kupa preminule osobe, te otkriva kako izgleda jedan njegov radni dan. Spletom nesrećnih okolnosti je morao da počne da privređuje, ali je ovaj vredni mladić zapravo čitav život maštao da radi u pogrebnom preduzeću i da prevozi pokojnike.
– Jedan čovek u Vlasotincu je imao pogrebno preduzeće. Oduvek me je zanimalo kako to sve funkcioniše, a s obzirom na to da sam imao velikih porodičnih problema rešio sam da se što pre osamostalim i da se, na neki način, sklonim od njih Morao sam da se zaposlim i zbog finansija, ali pre svega zbog oca koji me je maltretirao. Zato sam pobegao iz sela za Požarevac. Gazda kod kog sam radio i kojeg sam poznavao jako dugo uzeo je starateljstvo nada mnom i tako sam ostao kod njega. – ispričao je Nemanja za “Novu”.
Nemanja je u Vlasotincu završio osnovnu školu, a potom je otišao u Požarevac gde je vanredno završio za arhitektonskog tehničara. Sve vreme je uporedo radio u pogrebnom preduzeću.
– Morao sam da se zaposlim i zbog finansija, ali pre svega zbog oca koji me je maltretirao. Zato sam pobegao iz sela za Požarevac. Gazda kod kog sam radio i kojeg sam poznavao jako dugo uzeo je starateljstvo nada mnom i tako sam ostao kod njega – dodaje Nemanja.
Kaže da osim sebe, nema nikog, ali zbog toga ne tuguje, nego se trudi da zaradi kako bi kasnije mogao da stvori porodicu.
Moji su se razveli pa je mama ušla u drugi brak. Dobila je i decu tako da nismo u kontaktu. Borim se kako znam. Lepo zarađujem i zadovoljan sam. Nekoga novac povuče na dno, međutim, mene nije, znao sam da raspoređujem kako i koliko treba. Jedino se ponekad čujem sa dedom, podržava me u svemu, zna da sam vredan i da ću uspeti sve što želim da ostvarim – kaže Nemanja.
Svakako, posao pogrebnika uopšte nije lak niti jednostavan, a najteže mu je bilo na samom početku kada je trebalo emocije ostaviti po strani.
– Kad sam počeo da radim u pogrebnom preduzeću bio sam klinac. Moram da priznam da mi je bilo teško jer sam se saosećao sa svakim slučajem, međutim, posao je zapravo kao i svaki drugi. Počeo sam da pripremam opela za pokojnike, potom sam položio za auto, pa sam počeo da vozim pogrebna kola i da idem na mesta na kojima su preminuli, bilo da je u pitanju bolnica, njihova kuća ili ulica, ukoliko su nastradali u saobraćajnoj nezgodi – kaže Nemanja.
– To je strašno.Ne daj Bože da drugi vide ono što mi vidimo. Dešava se da skupljamo delove tela po ulici lopaticom. Ma, svakakvih slučajeva ima, ali neko to mora da radi, zar ne?
Kao i svaki pogrebnik, Nemanja radi apsolutno sve, odlazi po preminulog, kupa ga, oblači i obavlja sve radnje pre nego što ga smesti u sanduk, a onda ga odvozi u kapelu pa na groblje.
