Month: November 2024

Pevač nikako nije očekivao ovakvu dramu.

Pevač Dragan Kojić Keba objavio je na Tiktoku snimak sa koleginicom Nadom Topčagić, koji je za kratko vreme postao viralan i to zbog njene reakcije. 

On se našalio sa Nadom, pa je uzeo da snima njenu reakciju, a ona se iznenadila kada ga je srela, a zatim uputila psovke.

-Izvinite put za Loznicu? – rekao je Keba iz svog automobila dok je Nada prolazila ulicom, a onda se ona okrenula i sasula mu niz psovki.Nada Topčagić / Izvor: TikTok printscreen/dragankojickeba

– J…em ti mater – poručila mu je pevačica.

– Sram te bilo – rekao je on, a onda ga je pevačica još jednom častila psovkom, i tek onda skapirala da se radi o njenom kolegi.

– More m..rš, jaoo to si ti ljubav moja – rekla je Nada, a pevač je onda upitao da li je lepo što tako izgovara, nakon čega mu je Topčagićeva rekla da ga brani od svih, a u tom momentu je pevač i prekinuo snimanje.

-Branim te svim silama – rekla je Nada.nada topcagic / Izvor: Srbija Danas

Inače, Nada i Keba su veoma bliski prijatelji, a pre par godina Nada je otkrila kako su sa Kebom planirali da idu na sređivanje usana:

– Dogovarali smo se Keba i ja da radimo usne! On ima malu gornju. Keba i ja dugo razmišljamo da odemo kod hirurga. Čudi me da on to već nije uradio. Gledali smo se i razmišljali da bismo tako bili lepši – rekla je Nada u jednoj emisiji.

Četvoro ljudi povređeno je u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila jutros oko 7.30 časova na uglu Avijatičarske ulice i Rumenačkog puta u Novom Sadu.

Među povređenima je i dvadesetdevetogodišnja trudnica, koja je prevezena na Kliniku za ginekologiju i akušerstvo.

Prema rečima doktora Zorana Krulja, portparola Zavoda za urgentnu medicinu, na mestu nesreće intervenisale su dve ekipe hitne pomoći. 

Povređene osobe, tri žene i jedan muškarac, zbrinute su na licu mesta.

Dve žene, starosti 30 i 53 godine, prevezene su u svesnom stanju na Odsek za hirurgiju Urgentnog centra Kliničkog centra Vojvodine, dok je povređeni muškarac, star 29 godina, takođe prebačen na istu lokaciju na dalji medicinski tretman.

Đerić je preminuo u 64. godini života.

Pesnik, esejista, prevodilac, istoričar književnosti, pozorišta i filma Zoran Đerić preminuo je jutros u Novom Sadu.

Rođen 1960. u Bačkom Dobrom Polju. Diplomirao, magistrirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Zoran Đerić pisao poeziju i eseje, naučne studije iz oblasti književnosti, pozorišta i filma. Prevodio sa više slovenskih jezika. U dva mandata bio je upravnik Srpskog narodnog pozorišta.

Član Upravnog odbora Društva književnika Vojvodine. Član odelenja za scensku umetnost i muziku Matice srpske u Novom Sadu. Član uredništva Zbornika Matice srpske za scensku umetnost i muziku, kao i uredništva Zbornika Matice srpske za slavistiku. Član saveta Evropskog filmskog festivala Palić. Član uredništva časopisa Zlatna greda (Društvo književnika Vojvodine). Član redakcije časopisa za lutkarsku umetnost Niti, u izdanju Pozorišnog muzeja Vojvodine i časopisa za pozorišnu i vizuelnu umetnost Agon (Banja Luka). U redakciji Enciklopedije Republike Srpske.

Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa Scena (Sterijino pozorje), kao i pomoćnik direktora Sterijinog pozorja. U tri mandata bio upravnik, odnosno direktor Pozorišta mladih u Novom Sadu. Bio glavni i odgovorni urednik časopisa Polja. Radio u Kulturnom centru Novog Sada, kao urednik književnih programa, a potom i kao urednik izdavačke delatnosti. Bio lektor za srpski jezik na Univerzitetu u Lođu, Poljska. Gostujući profesor na univerzitetima u Pragu, Gdanjsku, Krakovu, Novom Sadu. Predavao na Akademiji umjetnosti u Banjoj Luci, u svim zvanjima.

U Novom Sadu preminuo Zoran Đerić

Objavio je 65 knjiga

Objavio je 65 knjiga (autorskih i prevodilačkih). Iz oblasti pozorišta: Nezasićenje: poljska dramaturgija XX veka (2006), Istorija Vitolda Gombroviča (2008), Testosteron. Nova poljska dramaturgija (2009), Pozorište i film (2010), Vitkacijeva Luda lokomotiva: između filma i pozorišta (2010), Dramaturški postskriptum (2014), Pozorište lutaka u Novom Sadu / osnivanje (sa Lj. Dinić, 2014), Lutka i maska u srpskoj kulturi: od obrednog do pozorišnog čina (priredili: Ljiljana Dinić i Z.Đ., 2014), Lutkarstvo u Srbiji: od vašarskih do sokolskih scena (priredili: Ljiljana Dinić i Z.Đ., 2015), Dramsko delo Branislava Nušića – tradicija i savremenost. Međunarodni simpozijum, Priredio Zoran Đerić / Dramatic opus of Branislav Nušić – Tradition and Contemporariness. International Symposium, Edited Zoran Đerić (Sterijino pozorje, Novi Sad 2015, 360), Jurkovskom u čast. Zbornik radova (priredio Z.Đ., 2016), A tribute to Jurkowski. Collection of Papers. Edited by Zoran Đerić, The Theatre Museum of Vojvodina, International Children’s Theatre Festival, Open University Subotica 2017; 144.

Preveo s poljskog jezika knjige: Vjeslav Hejno, Umetnost lutkarske režije; Henrik Jurkovski, Teorija lutkarstva, II; Henrik Jurkovski, Lutka u kulturi, I i II.

Poezija mu je prevođena na engleski, francuski, ruski, poljski, rumunski, mađarski, slovački, bugarski, slovenački i makedonski jezik. Objavljivana u antologijama u zemlji i inostranstvu. Učestvovao na međunarodnim književnim (pesničkim) festivalima u Rusiji, Poljskoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Srbiji. Dobitnik više nagrada za književnost i prevodilaštvo.

RTV.RS

Voditeljka se vratila u Srbiju nakon što je osam dana provela “preko bare”.

Voditeljka Jovana Jeremić upravo je stigla u Beograd nakon višečasovnog leta iz Sjedinjenih Američkih Država, gde je otputovala 31. oktobra kako bi sa lica mesta izveštavala o predsedničkim izborima na kojima je pobedu odneo Donald Tramp. 

Jovanu i njenog partnera Dragana Stankovića na aerodromu “Nikola Tesla” je sačekala naša ekipa, a prvi im je dobrodošlicu poželeo Draganov sin koji je došao po njih.

Jovana se javnosti prvo obratila putem svog Instagrama snimajući se čim je avion sleteo na zemlju. Ona je poručila da je let prošao u najboljem redu, te da će se pravo sa aerodroma uputiti ka zgradi “Pinka” i da će gostovati kod svojih kolega na Red televiziji gde će govoriti o nezaboravnom putovanju na kojem je bila. 

Na ovom storiju je tagovala i Milicu Mitrović, koja ju je u Ameriku ispratila, ali neće moći da je dočeka budući da je sa suprugom i vlasnikom Pinka, Željkom Mitrovićem, trenutno van naše zemlje.

Ipak, Milica je u znak dobrodošlice i podrške na svom profilu podelila ovaj Jovanin stori. 

Podsetimo, sa Jeremićevom je na daleki put krenuo i njen partner Dragan Stanković, a javnost su svakodnevno obaveštavali o svojim kretanjima i radnjama po američkim gradovima.

Pred sam kraj putovanja, Jovana se oglasila na Instagramu i taksativno saopštila šta je sve zajedno sa svojom ekipom uspela da uradi za nedelju dana u Americi.

Tim povodom, Jeremićeva se oglasila i obelodanila šta je sve uspela od 31. oktobra do danas sa svojom ekipom, koja je pratila verno u stopu.

– Zašto smo ušli u istoriju sprskog televizijskog novinarstva? Izveštaj iz Amerike: 800 minuta, 60 uključenja i emisija, 27 sati leta i puta, prešli smo 5 država, 15 100 km, sve zbog vas, poštovani gledaoci! Pet ekskluzivnih intervjua: Branko Terzić, Majkl Kirbi, Džon Sitilidis, Lester Munson, od koji je jedan kultni sa Džonom Boltonom upisuju nas zlatnim slovima u istoriju srpskog televizijskog novinarstva. Uključenje sa Tajms Skvera za mene je lično kultno i istorijsko, jer je to prvo uklljučenje u mom životu sa američkog tla, i to na Svetog Luku! Jedina smo srpska TV ekipa koja je dobila zvanični Foreign Press Credential. Jedina srpska TV ekipa koja je dobila Credential za Howard University – centralni štab Kamale Haris. Nijedna evropska predd media kuća nije dobila akreditaciju za Mar-alago jer Tramp nije želeo veliki krug ljudi u centralnom štabu, već samo porodicu, finansijere, prijatelje i probrane američke medije. Akreditaciju za Mar-a-lago nije dobio NIKO. Novinari koji su tamo išli su izveštavali sa ulice i ispred građevine gde je bio Tramp. Prisustvovali smo sa zvaničnom akreditacijom poslednjem mitingu Donalda Trampa unutar hale u Virdžiniji, što je za mene bio najspektakularniji događaj jer sam intervjuisala njegove pristalice i mogla osetiti svu atmosferu takvog događaja. Voz je kasnio, a mi smo stigli u prvi red. Sa punim srcem i ostvarenim ciljevima se vraćamo u svoju zemlju. Hvala Željku i Milici Mitrović na vanvremenskoj podršci. Zajedno smo postali deo istorije – napisala je Jovana putem svog Instagram storija.

Pre tri godine ona je izgubila sestrića koji je preminuo u 33. godini i sa tim ne može da se pomiri

Pevačica Jana Todorović pre nekoliko dana proslavila je svojoj jedinici Kristini Džulijen 18. rođendan i napravili su veliko gala slavlje. Jana se nakon porodičnog slavlja oglasila tužnim povodom.

Naime, pre tri godine ona je izgubila sestrića koji je preminuo u 33. godini i sa tim ne može da se pomiri. Ona se oglasila na svom Instagramu gde je napisala da bi njen sestrić Bane danas napunio 36 godina.

– Moja najveća snaga i podrška sa neba! Danas bi moj Bane napunio 36 godina. Anđeo moj najmiliji, prva moja radosti. Moj život, moj Bane– napisala je Jana uz emotikone slomljenih srca.

Pritnscreen 

Podsećamo, Bane je preminuo od korona virusa, a pevačica se kroz suze pred našim kamerama prisetila momenta kada je saznala da joj je sestrić preminuo i dodala da se posle toga dugo pitala zašto se to desilo baš njenoj porodici.

– Bio je zdrav, prav dečko. Nikada kafu nije pio, ne znam da li je jednom godišnje uzeo pivo da popije, da ne pričam nešto dugo. Mnogo mi je žao što više ne smem da slušam muziku koju sam volela da slušam, tada bih još više pala. Pokušavam sebi da objasnim da su to sudbine i da je to život, dešavaju se takve tragedije i drugim ljudima, ali sam se pitala zašto baš nama to desilo – zaključila je Jana.

BEOGRAD – Narednih dana u Srbiji se očekuje preokret vremena pa će se temperature kretati od -7 do 14 stepeni Celzijusa.

Nastavlja se uticaj snažnog anticiklona nad Srbijom, uz stabilno i suvo vrijeme. Ovakva sinoptička situacija uslovljava vedro vrijeme, uz vrlo hladna jutra, u većini predjela uz mraz, dok je tokom dana relativno toplo.

Nedjelja i početak sljedeće sedmice donesiće pad temperature vazduha, ali i pored zahlađenja, one će ostati u granicama prosječnih vrijednosti i kretaće se od 10 do 14 stepeni.

Sa istoka se očekuje povećanje oblačnosti, a upravo se u istočnim i ponegdje u južnim predjelima Srbije očekuje i slaba kiša, na pojedinim višim planinama i slab snijeg.

Značajno zahlađenje od srijede Prema trenutnim prognozama, jača promena vremena sa padavinama očekuje se sredinom sljedeće sedmice, a ako se proračuni ostvare, nju bi donio veoma snažan ciklon sa Jadranskog mora.

Od položaja centra ciklona zaviseće i vremenska situacija. D dakle, do promene vremena će doći, ali još je neizvesno da li se očekuje jače zahlađenje sa kišom u nižim predelima i snegom na planinama.

Ukoliko se centar ciklona odmakne zapadnije, Srbija će se naći u toplom sektoru, uz kišovito vrijeme i južno strujanje. Ukoliko centar ciklona bude istočnije ili viđe u južnom delu Jadrana, onda bi usledio priliv hladnije vazdušne mase, uz snijeg na planinama, piše B92.

VERNICI danas, 8. novembra, proslavljaju Mitrovdan. Srpska pravoslavna crkva danas slavi dan Svetog velikomučenika Dimitrija, koji je u narodu poznatiji kao Mitrovdan.

Po broju onih koji ga slave, Mitrovdan je na petom mestu na listi najvećih srpskih slava, krsno je ime nekih esnafa i dan održavanja zavetine u mnogim mestima. On je stajaći praznik, što znači da je uvek 8. novembra po gregorijanskom kalendaru, odnosno 26. oktobra po julijanskom.

Mitrovdan je posvećen antičkom komandantu Soluna iz trećeg veka, mučenom i pogubljenom zbog širenja hrišćanstva. Sveti Dimitrije poštovan je kao jedan od najvažnijih pravoslavnih vojnika među svetiteljima. Svi pravoslavni hrišćani i vernici slave ovog velikomučenika verujući u njegove isceliteljske moći.

Izboden kopljem usred molitve

Pravoslavni spisi navode da je rođen u Solunu u trećem veku naše ere, za vreme kratkotrajne vladavine jedinog varvarskog Rimskog cara Tračanina Maksimilijana, od blagorodnih i blagočestivih roditelja, koji dugo nisu mogli da imaju dece. Bio je sin jedinac.

Dimitrije je po očevoj smrti nasledio vojvodsko zvanje, a kako je vaspitavan u hrišćanskom duhu, on je propovedao hrišćanstvo, umesto da ga, po zapovesti i nalogu cara Maksimilijana, istrebljuje.

Car, saznavši da je namesnik Dimitrije hrišćanin i da je mnoge, umesto da ih odvrati, upravo preveo u hrišćanstvo, naredi da Dimitrije bude prvo utamničen a zatim izboden kopljima, usred molitve.

Solunski hrišćani su ga tajno sahranili. Kasnije je velmoža Leontije iz Ilirije, izlečen od teške bolesti nad grobom ovog mučenika, u znak zahvalnosti podigao crkvu.

Prilikom iskopavanja temelja crkve pronađene su mošti Svetoga velikomučenika Dimitrija. Proglašen je svecem, zaštitnikom grada Soluna.

Mošti u Solunu

Prema predanju, Dimitrijev grob odisao je bosiljkom i smirnom, pa je on zato nazvan Mirotočivi. Mošti su skoro osam vekova bile u Italiji u gradu San Lorenco, ali su na traženje Grka vraćene (veći deo) u Solun 1978. (glava) i 1980. veći deo ostatka moštiju. Njegove mošti i danas se nalaze u Crkvi Svetog Dimitrija u Solunu.

Ova crkva je na listi svetske kulturne baštine od izuzetnog značaja od 1989. godine. I danas se veruje u lekovitost njegovih moštiju. Crkveni spisi navode da je potom sveti Dimitrije „bdeo nad svojim gradom i spasavao ga zemljotresa i drugih nesreća“.

Običaji koje treba ispoštovati

Uz to, u Srbiji postoji i verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi decu, koliko god da su pogrešila, jer će navodno onda cele godine biti nestašna. U našem narodu se veruje da na Mitrovdan svako treba da ostane kod svoje kuće i da ovo nije dan za primanje gostiju, osim ako ne slavite.

Takođe, običaj je da se na ovaj dan ne otpuštaju sluge koje rade u kući, bez obzira na to da li im je istekao ugovor. Negde se veruje i da do Mitrovdana moraju da budu završeni svi veliki radovi na polju i druge stvari koje se rade van kuće.

U Šumadiji seljaci u svaki ugao sobe stave belutak, da ih brani od miševa. Žene na ovaj dan ne diraju vreteno, češljeve i makaze.

Srpska pravoslavna crkva slavi dan Svetog velikomučenika Dimitrija, koji je u narodu poznatiji kao Mitrovdan, a za ovaj praznik se vezuju i mnoga verovanja. Ovaj datum se u predanju označava i kao doba kada počinje zima, dok je u srpskom narodu Mitrovdan jedna od većih slava, krsno ime esnafa i dan održavanja zavetine u mnogim mestima. 

Sveti velikomučenik Dimitrije Solunski, koga starokalendarske pravoslavne crkve slave 8. novembra, rođen je u Solunu u 3. veku nove ere, gde je postavljen na očevo mesto za vojvodu. Zadatak mu je, takođe, bio da progoni hrišćane. Međutim, on ih je štitio i zato bio osuđen na smrt. Rimski vojnici izboli su ga kopljima početkom 4. veka.

Prema nekim verovanjima, ako 8. novembra kojim slučajem pada sneg, kaže se da je Sveti Dimitrije došao na belom konju, a veruje se da će se snežni prekrivač zadržati sve do aprila. Verovanje je da ako na Mitrovdan pada kiša ili bude mraza, zima će biti duga i sa mnogo snega.

U Srbiji postoji i verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi malu decu, koliko god da su pogrešila ili bezobrazna, jer će navodno onda cele godine biti nestašna. Seljaci u Šumadiji na Mitrovdan odavnina u svaki ugao sobe stavljaju belutak da ih brani od miševa. Žene na ovaj dan ne diraju vreteno, češljeve i makaze.

Najvažniji mitrovdanski običaj

Narodna verovanja kažu da bi uoči Mitrovdana i Đurđevdana svako trebalo da bude kod svoje kuće, jer ko tada ne bude u svom domu, taj će preko cele godine noćivati po tuđim kućama.To se ujedno smatra i najvažnijim mitrovdanskim običajem.

Ovaj dan je poznat i prema tome što su se hajduci tada rastajali da bi kod jataka prezimili zimu i ponovo se sastali o Đurđevu danu sledeće godine. Tako je i nastala krilatica: Mitrovdanak — hajdučki rastanak i Đurđevdanak — hajdučki sastanak.

Negde se veruje i da do Mitrovdana moraju da budu završeni svi veliki radovi na polju i druge stvari koje se rade napolju. Veruje se da je posle Mitrovdana zima može svakog časa da iznenadi pa se zato ustalilo mišljenje da je loša sreća ako se neki posao ostavi za posle velikog praznika.

Kurir.rs

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Dan Svetog velikomučenika Dimitrija, u narodu poznatijeg kao Mitrovdan.

Ovaj datum se u predanju označava i kao hajdučki rastanak, i doba je godine kada počinje zima.

U srpskom narodu Mitrovdan je jedna od većih slava, krsno ime nekih esnafa i dan održavanja zavetine u mnogim mestima.

Sveti velikomučenik Dimitrije Solunski  rođen je u Solunu u 3. veku nove ere, gde je postavljen na očevo mesto za vojvodu. Zadatak mu je, takođe, bio da progoni hrišćane. Međutim, on ih je štitio i zato bio osuđen na smrt. Rimski vojnici izboli su ga kopljima početkom 4. veka.

Narodna verovanja kažu da bi uoči Mitrovdana i Đurđevdana svako trebalo da bude kod svoje kuće, jer ko tada ne bude u svom domu, taj će preko cele godine noćivati po tuđim kućama.To se ujedno smatra i najvažnijim mitrovdanskim običajem.

Narodna verovanja kažu da uoči Mitrovdana i Đurđevdana treba da je svako kod svoje kuće, jer ko tada ne bude u svom domu, taj će preko cele godine noćivati po tuđim kućama. Ovo se ujedno smatra i najvažnijim mitrovdanskim običajem. Običaj je kod našeg naroda i da se na Mitrovdan otpuštaju sluge kojima je istekao ugovor i iznajmljuju nove.

Negde se veruje i da do Mitrovdana moraju da budu završeni svi veliki radovi na polju i druge stvari koje se rade napolju. Veruje se da je posle Mitrovdana zima može svakog časa da iznenadi pa se zato ustalilo mišljenje da je loša sreća ako se neki posao ostavi za posle velikog praznika.

Ovaj dan je poznat i prema tome što su se hajduci tada rastajali da bi kod jataka prezimili zimu i ponovo se sastali o Đurđevu danu sledeće godine. Tako je i nastala krilatica: Mitrovdanak – hajdučki rastanak i Đurđevdanak – hajdučki sastanak.

Ako 8. novembra kojim slučajm pada sneg, kaže se da je Sveti Dimitrije došao na belom konju, a veruje se da će se snežni prekrivač zadržati sve do aprila. Ako je oblačno čeka nas topla zima, a ako je pak vedro, prema narodnom verovanju, zima pred nama je oštra.

U Srbiji postoji i verovanje da na Mitrovdan ne treba grditi malu decu, koliko god da su pogrešila ili bezobrazna, jer će navodno onda cele godine biti nestašna. Seljaci u Šumadiji na Mitrovdan odavnina u svaki ugao sobe stavljaju belutak da ih brani od miševa. Žene na ovaj dan ne diraju vreteno, češljeve i makaze.

Prema jednom tumačenju, mučenik je pogubljen u Sirmijumu, a ostaci preneti u Solun, nakon osvajanja Srema od varvara. Grci su već 413. podigli u Solunu baziliku u kojoj su se čuvale mošti Svetog Dimitrija. Grad je sačuvan, po predanju, od zemljotresa, bolesti, opsada. Sveti Sava Srpski, kako beleži Domentijan, “dođe u solunski grad i pokloni se svetom velikom čudotvorcu Dimitriju i celiva njegovu časnu ruku”.

Svetog Dimitrija posebno slave, pored Grka, Rusi i Srbi. Kod Rusa je njegov kult počeo da se širi još u 12. veku. Oni su ga 1581. izabrali za zaštitnika Sibira. Njegov praznik je jedan od najvećih praznika u Ruskoj crkvi.

U Srpskoj crkvi posvećeno mu je više od 120 hramova. Sremska Mitrovica ga naročito proslavlja, a na njenom grbu nalazi se od 1388. godine. Solunski hrišćani Dimitrija su tajno sahranili. Na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva i proglašen je zaštitnikom grada Soluna. Po predanju, Dimitrijev grob odisao je bosiljkom i smirnom, te je zato nazvan Mirotočivi.I danas se veruje u lekovitost njegovih moštiju. Crkveni spisi navode da je potom sveti Dimitrije “bdeo nad svojim gradom i spasavao ga zemljotresa i drugih nesreća”. Na Mitrovdan, čuveni hajdučki rastanak iz narodnih pesama, običaj je da se otpuštaju sluge kojima je istekao ugovor i iznajmljuju novi. Mnogobrojne su srpske porodice koje danas slave svoju krsnu slavu.

Teška tragedija potresla je Slovačku kada je otac, navodno policajac, ubio tromesečnu bebu, a zatim i sebi presudio.

Muškarac (32) je sa porodicom živeo u Rokitovu, a ubistvu i samoubistvu je prethodila svađa sa ženom.

Ono što je za sada poznato jeste da je žena bila van stana kada je došlo do tragedije. Majka je besomučno kucala i lupala na vrata, a kada je uspela da ih otvori, u stanu je zatekla užasan prizor.

– Najtužnije je što su imali živote pred sobom. Pogotovo ta beba – rekao je poznanik porodice.

Skrhani gradonačelnik Ljubomir Pangrac rekao je da je ova tragedija pogodila sve, ne samo to selo, već čitavu zemlju.

Majka i otac su imali stalno prebivalište u Rokitovu, iako su bili iz različitih mesta. Još uvek nije jasno šta se dogodilo u stanu stambene zgrade u Rokitovu, ali prema rečima komšija, za smrt deteta je odgovorna svađa roditelja.

Istraga je u toku.