Month: November 2024

Tri osobe su povređene i prevezene u Urgentni centar

Jedna osoba je poginula u teškoj nesreći koja se dogodila večeras na Zrenjaninskom putu kod naselja Sebeš u blizini Borče.

Kako se saznaje, u udesu su učestvovala dva vozila, od kojih je jedno uletelo u kafić!

Jedan od učesnika je otac košarkaša Peđe Stojakovića, na kojeg je, kako nezvanično saznaje Kurir, naleteo drugi automobil.

– Tri osobe su povređene i prevezene u Urgentni. Na licu mesta su vatrogasci sa Zvezdare i iz Borče. Dete koje je bilo u vozilu naknadno se žalilo na bol u ruci i Hitna pomoć ga je zbrinula i odvezla na dalju dijagnostiku – kaže izvor Kurira.

Diplomirala u Beogradu glumu, a pamtimo je po brojnim serijama snimljenih u bivšoj Jugoslaviji

Snežana Stameska, proslavljena jugoslovenska i makedonska, preminula je u 79. godini života, kako je saopštila Dramsko pozorište Skoplje, njena dugogodišnja matična kuća. Posmrtni ostaci glumice su bili izloženi u kapeli groblja Butel, nakon čega je usledila sahrana. 

Stameska je rođena 1. januara 1946. godine u Skoplju. Diplomirala je na  glumi u Beogradu 1970. godine, a od 1971. do penzionisanja 2010. godine bila je članica ansambla Dramskog teatra Skoplje. Kroz svoju plodnu karijeru odigrala je mnogobrojne značajne televizijske i filmske uloge po kojima ćemo je pamtiti.

Njenu veliku popularnost obeležile su uloge iz 1980-ih i 1990-ih, posebno likovi Pandore u „Solunskim patardijama“ (1979), Vere u „Divom mesu“ (1979), Sine u seriji „Trst via Skoplje“ (1987), Vere u filmu „Srećna Nova ’49“ (1985) i Pace u „Vikendu na mrtvima“ (1985).Snežana Stameska / Izvor: youtube printscreen/ Magicna Scena

„Snežana Stameska je posedovala bogatu emotivnu paletu, stabilan i logičan izraz, kao i topao, uverljiv glas,“ izjavili su iz Dramskog teatra.

Tokom svoje decenijama duge karijere, osvojila je mnoge nagrade, uključujući Zlatni lovorov venac za najbolju glumačku izvedbu na Festivalu malih i eksperimentalnih scena (MESS) za ulogu Lice u predstavi „Oslobođenje Skoplja“ (Sarajevo, 1979); nagradu za glumačko ostvarenje na Makedonskom pozorišnom festivalu „Vojdan Černodrinski“ za ulogu Vere u predstavi „Srećna Nova ’49“ (Prilep, 1985); nagradu za najbolju glumačku izvedbu na reviji „Ekran“ za ulogu Zoje u predstavi „Zojkin stan“ (1987); nagradu na Sterijinom pozorju za ulogu Mice u predstavi „Sile u vazduhu“ (Novi Sad, 1989); nagradu „11. oktobar“ (Skoplje, 2002) i nagradu „Kliment Ohridski“ (Skoplje, 2005).

Sara Rađenović (19) iz Zemuna je do 16. godine živela uobičajeni život, išla i na ples, a onda je počela da vidi sve duplo i da joj slabe mišići, da bi dve godine kasnije saznala da boluje od mijastenije gravis

Ima dana kad ne mogu da silazim niz stepenice niti da se penjem. Napolju ne mogu da budem bez pratnje, jer se dešava da ne mogu da podignem nogu dovoljno visoko da stanem na ivičnjak. Kad je baš loš dan, ruke mi se tresu, stvari ispadaju… Ali nisam nesrećna. Daleko od toga. Sve se dešava s razlogom, a i ova bolest ima svoj razlog.

Privatna Arhiva 

Ovo za Kurir kaže Sara Rađenović (19) iz Zemuna, koja je do svoje 16. godine živela uobičajeni život, a onda je njen svet počeo da se menja. Nakon dve godine brojnih pitanja bez odgovora, strepnje i raznih analiza, saznala je da boluje od mijastenije gravis (MG), retkog neuromišićnog oboljenja, koje se manifestuje slabošću skeletnih mišića. Simptomi bolesti su kod nje krenuli relativno diskretno…

– Počelo je s vidom, s vremena na vreme sam videla sve duplo. A potom je krenula i slabost mišića. U to vreme sam išla u srednju školu i učionica mi je bila na poslednjem spratu. Dešavalo mi se da se penjem uz stepenice i – padnem. Kao da me neko otpozadi udari u noge. Samo se oduzmem i padnem. Nisam gubila svest ili nešto slično, već jednostavno noge otkažu.

Printscreen/Youtube/garethtrooper 

Dešavalo joj se i da, pri ulasku u autobus, podigne nogu, ali da nema dovoljno snage da se osloni, te se samo sruši. Nije se dešavalo svakodnevno, pa nije tome pridavala veliki značaj.

– Međutim, na jednoj proslavi sam krenula da igram kolo. Nije prošao ni minut a ja sam se srušila. Tada sam znala da nešto nije u redu, jer sam trenirala ples, išla sam i na takmičenja…

Sara se poverava mami i kreće potraga za uzrokom. Dobila je uput za neurologa u dečjoj klinici.

Shutterstock 

– Tamo sam uradila test provere mišića i taj nalaz je bio u redu. Lekari su pretpostavili da mi nije ništa, rekli su da mi se to dešava verovatno zbog stresa i da treba da naučim da se manje uznemiravam. Pomislila sam i ja da je umor i pustila sam to tako neko vreme, ali kako su ove epizode postajale sve češće, krenuli smo dalje da istražujemo.

Privatna Arhiva “To mlado, sve pijano i drogirano”

Sara kaže da od svoje porodice i prijatelja ima veliku podršku, ali da je od manje bliskih ljudi doživljavala razne neprijatne situacije.

– Dešavalo mi se da padnem u autobusu, poispadaju mi sve stvari, a umesto pomoći, čujem: “To mlado, sve pijano i drogirano.” U jednom periodu, usled pogrešne dijagnoze, pila sam i veliku dozu kortikosteroida, od čega sam se ugojila preko 20 kilograma. Lice mi je od lekova bilo naduveno, crveno… Ispred zgrade me je sreo komšija koga dugo nisam videla jer zbog slabosti ne izlazim napolje. “Šta ti se to desilo?! Sva si se izobličila, kao da su te pčele izujedale”, rekao mi je bez pardona. Slična stvar mi se više puta desila i, zanimljivo, mnogima nije problem da mi glasno kažu da sam se ugojila, a kad im objasnim da sam bolesna, krenu da šapuću. Kao da je sramota čuti da je neko bolestan i kao da o tome ne treba govoriti.

Išla je na više klinika, radila različite analize, ali svi nalazi su bili dobri.

– Niko nije znao šta mi je. Pojedini lekari su mi govorili da mi nije ništa, da samo tražim pažnju, a dobijala sam i komentare da kosti ne mogu da podnesu moju težinu – priseća se Sara s gorčinom.

Tek nakon 18. rođendana, dve godine nakon prvih simptoma, konačno je došla do pravog lekara i dobila dijagnozu.

Shutterstock 

– Urađen mi je test neuromišićne transmisije (TNT), koji je pokazao da je oslabljen prenos impulsa s nerava na mišić i dobila sam dijagnozu MG. I meni je tada pao kamen sa srca, koliko god to čudno zvučalo, jer sam dve godine slušala svašta. Bilo mi je lakše kad sam shvatila da sam bila u pravu što sam verovala sebi i svom telu. Konačno sam saznala šta mi je i mogla sam da uradim nešto za sebe i svoje telo – priča ova hrabra devojka.

Privatna Arhiva 

Sari se za te dve godine stanje znatno pogoršalo. Pala je u krevet, nije bila sposobna da sama ode do toaleta, opere kosu… Dešavalo se da je majka morala da je hrani, jer nije mogla ni viljušku da drži u rukama, tečnost koju bi uzela izlazila bi joj se na nos…

– Dobila sam terapiju, išla sam na operaciju vađenja žlezde timus i situacija se popravila. Počela sam da izlazim, da bolje hodam, lakše dišem.

Mijastenija gravis je neizlečiva bolest, ali oboleli uz lekove mogu dosta dobro da funkcionišu. Međutim, i tu ima boljih i lošijih dana.Želela da radi na brodu, sada ne pravi planove za budućnost

Sara je, kad je upisala smer za konobara u srednjoj turističkoj školi, planirala da jednog dana radi na brodu kao konobar, ali se to s bolešću promenilo.

– Mijastenija je takva bolest da nikad ne znaš šta će i kako će tog dana biti, pa gledam da svaki dan iskoristim najbolje što mogu. Ne pravim planove za budućnost jer ne želim da se razočaram. Živim dan za danom. Ali svaki dan radim nešto što mi može pomoći u budućnosti i omogućiti da nešto radim – kaže Sara i dodaje da, kad zbog bolesti ne može da izađe napolje, uči jezike. Ona i na Instagramu vodi profil vezan za mijasteniju, a ispunjava je da savetom i razgovorom podrži svakog ko boluje od ove bolesti.

– Slabost mišića ruku i nogu je nešto što je meni svakodnevno, a ostali simptomi se menjaju. Trenutno nisam u najboljoj fazi, ali se trudim da se ne prepustim. Ima perioda kad potonem, ali se brzo dignem. Trudim se da slušam muziku, gledam neku seriju, radim šta volim kako se ne bih prepustila negativnim osećanjima. Snagu crpim iz svoje majke. Ona je žena lavica i moja najveća podrška. Svu tu pozitivnost sam videla od nje – kaže Sara, koja veruje da se sve dešava s razlogom.

– Možda je za ovu bolest razlog bio taj da naučim da volim i poštujem sebe. Nisam znala sebe da čuvam, a ova bolest mi je pomogla to da naučim. Ljudi ne treba da se srame toga što su bolesni, već s poštovanjem i ponosom da pričaju o tome, jer to kroz šta oni prolaze svakodnevno je za divljenje.

SvetIana Bojković izražava sv0je iskrene osjećaje pov0dom Rade Đuričin, koja je danas preminuIa u 91. godini živ0ta. Rada Đuričin sIavljena je kao jedna od najcjenjenijih i najznačajn1jih kazališnih gIumica. GIumica Svetlana Bojković u svojim razmišIjanjima izražava dub0ko žaIjenje zbog gubitka Rade Đuričin.

SvetIana Bojković osvrće se na vreme rada uz Radu Đur1čin u ‘AteIjeu 202’, prisećajući se rad0snog duha i elana za živ0t svoje koIeginice. 0na dijeli iskrena sjećanja na Radu i sv0je posIjednje dane.

‘Nismo biIi u kontaktu, a koIiko ja znam, nije se mogIa javiti niti komunicirati posIjednjih dana. Iako je biIa u vrlo Iošem stanju, nadao sam se da će ozdraviti jer je biIa puna živ0tne energije. Nikad nisam misIila da će ovako završiti. žao mi je; Svi smo misIili da će preći 100 g0dina’- rekIa je Ceca Bojković.

• Na pitanje kako će se pr1sjetiti koIeginice, Ceca kaže:Sa sv0jim koIegama je izuzetno dobro surađivaIa. Raditi i pr0voditi vrijeme s njom biIo je zadovoljstvo, jer je biIa istinski ug0dna osoba. Njezina toIerancija i dobr0ta odnosila se na sve, čak i na one k0ji su često bili sasvim drugačiji 0d nje.

• Usp0menu na ovo djeIo čuvat će i koIegica Vjera Muj0vić.

‘C1jenit ću sva naša putovanja, naš hum0r i našu Iudost. Za mene je ona biIa više od koIegice; biIa je obitelj – p0put majke, starije sestre i mIađe sestre u jednom. Vjera je podijeIila m0ja najsretnija vremena kao i t0kom mojih najgorih trenutaka.

IstaknuIa je da j0j je Rada usadiIa vrline strpIjenja i važnost šutnje kada je to biIo potrebno. ‘Da j0j ponudimo maIo utjehe, imaIi smo prekrasnu prosIavu za njezin 90. r0đendan, ispunjenu rad0šću i ljubavIju’- zaključiIa je Vjera Muj0vić.

Pevačica Lepa Brena ima zaista bogatu muzičku karijeru i retko koji regionalni ili svetski muzičar je doživeo uspeh ove balkanske dive.

Međutim, kao većina osetljivih umetnika, i Brena je imala krizne trenutke kada je pomislila da se odrekne mikrofona i živi privatnijim životom.

Lepa Brena prvi put o kćerki: Nisam je vidjela, jednostavno ne znam kakva je

Što je nekoliko meseci kasnije i dokazala “ikoničnim” momentom, kada je otišla na koncert, koji je održan na stadionu “Vasil Levski” u Sofiji, došla je helikopterom i pevala pred 122.000 ljudi.

• Godinu dana pre čuvenog skoka iz helikoptera u Sofiji imala sam turneju gde sam i sletela na stadion. Pokupe te pored vile, odvezu na mesto gde držiš koncert i vrate nazad – rekla je pevačica za Story.hr, pa nastavila:

Inače, Bugari su me zamolili da odem kod čuvene proročice Vange. Malo sam se uplašila jer nisam imala potrebu za takvim sastankom. Plašila sam se svega toga jer je bila poznata i prava vidovnjakinja. Onda sam, uz odobrenje bugarske državne službe, otišla da je vidim.

Rekla mi je da ću još dugo pevati, da ću napraviti zgradu u kojoj će biti mnogo pevača i da ću sarađivati sa njima. Da ću se udati za čoveka u belom. Mislila sam u sebi…

Šta ako je doktor pekar ili farmaceut? (smeh). Tada sam bila žena koja nije razmišljala o braku, karijera mi je bila na prvom mestu. Vanga mi je otkrila da ću imati mušku decu i da nikada neću roditi devojčicu – rekla je Lepa Brena.

Na novinarsko pitanje da li se kaje što nema ćerku odgovorila je:

• Nije mi žao… Kad imaš mušku decu… Bilo bi mi žao da ih nemam, jer su moji, jer ih volim. Kada majka voli svoju decu, to je smisao života i večna ljubav, a pošto ja nisam videla svoju ćerku… jednostavno ne znam kakva je (smeh). Nemam zbog čega da žalim.

Pa imaću snahe. Imam prelepu i fantastičnu snaju Aleksandru Prijović. Šta sve lepše može čovek da poželi? Samo neka ostane kako jeste. Imam još dva sina, pa čekam njihov izbor i nadam se da će to biti nešto što će odgovarati prvo njima, a onda i meni – rekla je ekskluzivno za Story.hr.

hellomagazin.rs

• LjubiteIje prir0de koji su prošle godine božićne i novogodišnje bIagdane odlučiIi provesti u pIanini i uživati ​​u Ijepotama prirode iznenadiIa je neočekivana prisutn0st: zm1je!

P0znati hvatač zmija VIadica Stank0vić otkrio je o čemu se t0čno radi: ‘Trenutna temperatura je maIo viša od normaIne, zb0g čega zmije izIaze iz zimsk0g sna i bude se iz zimsk0g sna.’

0vaj se fenomen dog0dio i prošIe godine kada ih je privukIo topIo vrijeme. 0bično se u tom razdobIju 0čekuje veći pad temperature.’

Vjeruje se da je ne0bično p0našanje zmija zimi znak up0zorenja na nadoIazeću prirodnu katastr0fu, koja bi mogIa ukIjučivati ​​potres.

Prema riječima etnoIoginje Snežane Ašanin, Ijudi su se kr0z povijest bojali ne0bičnih pojava, često bez opipIjivog razIoga.

VjerovaIo se, na primjer, ako vidite zm1ju, t0 je zato što je preth0dne godine nekoga ugrizIa i zemlja je nije htjeIa prihvat1ti. Te su se p0jave uvijek povezivaIe s negativnim d0gađajima koji su izazivaIi strah među stan0vništvom.
Sstručnjaka, međut1m, kaže da bi uzr0k mogIe biti kIimatske promjene. Zmije m0gu osjetiti v1bracije i tekt0nske poremećaje te st0ga reagiraju na ne0bičajene načine.

Uviđaj na licu mesta još uvek traje

Više lica povređeno je danas poslepodne od sačme nakon što je neko od prisutnih pucao na svadbi u Titelu, najverovatnije u nameri da pogodi jabuku na krovu.

Na licu mesta su forenzičari i inspektori iz Novog Sada.

Prema prvim informacijama svi povređeni zadobili su lake povrede.

Srbija Danas/Telegraf

Mladoženja je ubijen samo nekoliko trenutaka nakon venčanja u Meksiku, a vlasti veruju da je on bio slučajna žrtva.

U Meksiku je pre dve godine došlo do tragičnog incidenta tokom venčanja, kada je Marko Antonio Rosales Kontreras, 32-godišnji inženjer, upucan i ubijen odmah nakon što je napustio ceremoniju venčanja u crkvi Nuestra Senjora de La Kandelarija u Kaborki. Pucnjava, koja se odigrala pred očima njegove nove žene, izazvala je šok u lokalnoj zajednici, dok su svedoci tvrdili da je napad možda bio usmeren na pogrešnu osobu. Iako istraga traje, motiv zločina ostaje nejasan, a Kaborka, koja je domaćin zloglasnog narko kartela, baca dodatnu sumnju na okolnosti ovog brutalnog napada.

Prema El Univerzalu, Marko Antonio Rosales Kontreras, 32, upucan je pre dve godine nakon što je napustio ceremoniju venčanja u crkvi Nuestra Senjora de La Kandelarija u Kaborki u Meksiku. Pucnjava se dogodila nešto posle 17 časova.

Svedoci su rekli vlastima da je samo jedan naoružani napadač prišao i nekoliko puta pucao u Marka Antonija, dok ga je njegova nova žena užasnuto gledala. On je hitno prevezen u bolnicu, ali je proglašen mrtvim.

Magazin “Pipl” je imao uvid u snimak koji pokazuje kako njegovu novu ženu odvode iz crkve dok plače. Njena bela venčanica bila je poprskana krvlju. Činilo se da je fizički nepovređena.

“Sunce, ustaj, uozbilji se medena. Nismo se tako dogovorile”, ovim rečima je drugarica prerano preminule književnice Emilije Popović iz Loznice započela svoj oproštaj od drage prijateljice na Fejsbuku. Mlada autorka, doktorant srpske književnosti i jezika, Emilija Popović (28) preminula je u Urgentnom centru u Novom Sadu nakon kratke, ali teške borbe, objavili su lokalni mediji.

– Nije prvi put da mi neko prekrši dogovor. Život je jedini koji je važan, zato ko god vas je izigrao na poslu, u ljubavi, prijateljstvu, kojekuda, to nije važno, idemo dalje i samo veselo, jer ako ste ustali živi i zdravi, ceo svet je vaš. I zato budite više zahvalni. Naša Ema je bila Svet. Divna, vesela, zaje**nt i veseljak, o pameti se zna i pisali su već svi mediji. Ustaj mala, jer rekla sam ti da idemo ponovo u naš Novi Sad, i ti si odgovorila na to: Naravno, idemo da proslavimo i to galu pravimo.

“Nekad ni, ljubav, ni molitve nisu dovoljne da sačuvaju ljude koje volimo”

Pravu ljubav ćete poslati ljudima samo ako ste u miru sami sa sobom. To sam ti i rekla, da kad se u toku dana naljutim na razne okolnosti, ja moram odmah da se odljutim, jer kako kao mala ljutica da ti pošaljem one tvoje vibracije ( mislila je na pozitivne vibracije). Samo čisto srce, bez ljutnje, bahatosti, gordosti može da emituje pravu ljubav. Na sve ovo si mi napisala: “Jao Milice, kako si to sve lepo rekla” i nacrtala si mi srca.

Pa kad sam lepo rekla, što nisi upila još malo i moje ljubavi i ustala? Nažalost, nije nekad ni ljubav dovoljna a ni naše molitve da Bog sačuva ljude koje volimo. Ovo naše zlato je izdalo knjigu koju smo na Sajmu knjiga sad pre koji dan kupile, mladi naš doktorant, naš ponos, stipendista, kraljica, carica, Boginja univerzuma što bih ja rekla. Sunce, hvala što si bila deo i mog života i žao mi je što sa vama nisam bila za doček jedne Nove godine.

Voli te Milica, puno, puno, neizmerno i volela bih da je sve ovo ružan san. Prvo svi oni divni ljudi u Novom Sadu da odu, pa za njima i ti. Nije fer, nije pošteno. Zauvek te vole svi tvoji prijatelji. Tek ću tražiti i gledati slike i snimke. Neka te anđeli čuvaju. Volim te.

Zbogom nije pravo zbogom, to ti samo mašemo mi do sledećeg susreta. Naša đavolština, kako ja kažem za posebne Ribe i zvrk kao što Popovići umeju biti, vesela, slatka, medenjačica prava. Baš mi je žao mili što ove godine nismo bili u Novom Sadu. Zauvek te vole Marija, Kaća i Milica i svi ostali. Nedostajaćeš nam… – napisala je njena drugarica u potresnoj objavi.

Neposredno pred smrt objavljena Emina knjiga

Podsetimo, neposredno pre smrti objavljena je njena knjiga “Upola sazdani: motiv incesta u dramskom stvaralaštvu Momčila Nastasijevića između mitsko-religijskog i simboličkog značenja”.

Nekoliko dana pre smrti promovisana je i njena knjiga na Sajmu knjiga od strane Matice srpske. Bila je jedan od onih ljudi koji su na najdivniji mogući način predstavljali naš grad, od strane kog je i stipendirana i nagrađivana više puta tokom godina. Sahrana će biti na gradskom groblju u Loznici – navodi se na stranici Žozi infomedia.

Emilija Popović je rođena 1996. u Loznici, gde je završila osnovnu i srednju školu. Osnovne i master studije Odeljenja za srpsku književnost i jezik pohađala je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a od 2021. godine studentkinja je doktorskih studija na istom fakultetu.

Oblasti njenog interesovanja su književnost između dva rata, dramska književnost, refleksija usmenog stvaralaštva u autorskoj književnosti i mitski aspekti moderne i savremene književnosti.

Za master rad “Motiv incesta u dramskom stvaralaštvu Momčila Nastasijevića” dobila je Brankovu nagradu Matice srpske. Bila je stipendista Fonda za mlade talente Republike Srbije, kao i dobitnica Gradske nagrade Grada Loznice.

Broj obolelih od velikog kašlja, odnosno pertusisa, nastavio je trend iz septembra i nastavio da raste i u oktobru, kada je ova bolest za mesec dana dijagnostikovana kod još 18 osoba, pokazuje najnoviji izveštaj Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, po kom je od ove bolesti preminula još jedna beba starosti do tri meseca, i to je treća preminula beba u ovoj godini.

Kako se navodi u izveštaju, od početka 2024. godine a zaključno sa 31. oktobrom prijavljena su tri smrtna ishoda uzrokovana pertusisom kod nevakcinisane dece uzrasta do tri meseca. U prethodnom izveštaju, koji se odnosio na period do 30. septembra, navedeno je da su od početka godine prijavljena dva smrtna ishoda kod nevakcinisane dece u istom uzrastu.

U “Batutovom” najnovijem izveštaju, navodi se da su od početka godine do 31. oktobra, lekari prijavili 1.501 potvrđen slučaj pertusisa.

Kod najvećeg broja prijavljenih slučajeva pertusisa dijagnoza je postavljena tokom januara meseca, a od marta meseca zaključno sa avgustom registrovao se pad broja obolelih.

Od septembra broj obolelih počeo da raste

U avgustu je, naime, bilo 8 novih slučajeva obolevanja, u septembru je veliki kašalj potvrđen kod 14 osoba, a u oktobru kod 18. .

Najveći broj slučajeva registrovan je u uzrasnim grupama osoba starijih od 20 godina, odnosno uzrasta 10 do 14 godina.

Od početka godine bile su hospitalizovane 144 osobe, među kojima su najviše bila deca mlađa od 12 meseci.

Veliki kašalj je ove godine najviše pogodio Južnobački okrug i Beograda.

Na početku godine, prijavljena su tri smrtna ishoda uzrokovana pertusisom kod nevakcinisane dece uzrasta do tri meseca.

Akutno zarazno oboljenje

Veliki kašalj ili pertusis, u narodu poznat i kao magareći kašalj, akutno je zarazno oboljenje izazvano bakterijom Bordetella pertussis. Prvi simptomi ove bolesti javljaju se nakon 7 do 10 a najduže 21 dan od kontakta sa obolelom osobom.

Doktor Ivana Begović Lazarević, načelnik Jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, objasnila je za “Blic zdravlje” da se u tipičnoj kliničkoj slici velikog kašlja prepoznaju tri stadijuma oboljenja.

Kataralni stadijum

Tokom ovog stadijum, koji traje jednu do dve nedelje, dominantni su simptomi i znaci slični prehladi:

kijanje
curenje iz nosa
blago povišena telesna temperatura, koja može i da izostane
blag kašalj
Paroksizmalni stadijum

U okviru ovog drugog stadijuma pertusisa, pojačavaju se simptomi i znakovi oboljenja iz prvog stadijuma. Prema rečima dr Begović Lazarević, tada dolazi do značajnog pogoršanja tegoba u smislu intenziteta i učestalosti kašlja sa paroksizmima, naročito tokom noći.

– Drugi stadijum infekcije traje jednu do šest nedelja. Između napada kašlja osoba ne mora da odaje utisak da je bolesna – napominje sagovornica “Blic zdravlja”.

Rekonvalescentni stadijum

Ovaj stadijum može da traje nedeljama i mesecima nakon početka bolesti, i tokom njega postepeno dolazi do povlačenja tegoba i potpunog oporavka obolelih.

– Najčešća komplikacija velikog kašlja je zapaljenje pluća, koja je i najčešći uzrok smrti kod obolele odojčadi. Neurološke komplikacije kao rezultat smanjenog dotoka kiseonika u mozak su konvulzije i encefalopatija. Ostale blaže komplikacije su zapaljenje srednjeg uha, anoreksija, dehidratacija, a kao posledica povećanog pritiska prilikom paroksizmalnog stadijuma dolazi do krvarenja iz nosa, pojave kile i pneumotoraksa – navodi dr Begović Lazarević za “Blic zdravlje”.