Glumac Pol Til, poznat po ulozi filmske zvezde Džoša u sedmoj sezoni popularne serije “One Tree Hill” iz 2009. godine, preminuo je 15. novembra 2024. godine, u 35. godini života, nakon borbe sa zdravstvenim problemima. Vest je na Instagramu potvrdila njegova verenica, Emilija Torelo, uz emotivan oproštaj.
– Najpromišljeniji, najinspirativniji, najodlučniji i najvoljeniji čovek napustio je ovaj svet u petak, 15. novembra. Pol, bio si moja srodna duša, moj budući suprug, moja stena i moja budućnost. Ispunio si moj život smehom, leptirićima u stomaku i ljubavlju. Otišao si prerano, u bitci koju si vodio hrabro i bez odustajanja. Dok je deo mene otišao s tobom, obećavam da ću se boriti da pronađem radost u životu, baš kao što si se ti borio za svaki dan – napisala je Torelo.
Svojom objavom oglasila se i njegova koleginica iz serije, Betani Džo Lens, poznata po ulozi Hejli Džejms Skot. Ona je na Instagramu 17. novembra podelila svoje sećanje na Pola i izrazila tugu zbog njegovog preranog odlaska.
– Teškog srca pišem ovo. Pol Til je bio osoba koja je unosila svetlost u svaku prostoriju bez truda. Njegov osmeh, zarazan smeh i srdačnost činili su ga posebnim – napisala je Lens.
Prisetila se vremena kada je sarađivala s Tilom na njihovoj zajedničkoj produkciji mjuzikla “Notebook” 2006. godine.
– Radio je na ulozi Noe s takvom lakoćom, kao da mu je scena bila druga koža. Kasnije sam imala čast da ga režiram u One Tree Hill epizodi, gde je savršeno odigrao ulogu Džoša, šarmantnog, ali problematičnog filmskog glumca. Njegov smisao za humor i predanost ulozi učinili su ga neodoljivim na sceni.
– Sa 35 godina, Pol je krenuo na još jedan voz. Premlad da ode. Previše mlad. Slomljena sam – dodala je Betani, završavajući citatom iz romana “The Notebook”:
Milica Pavlović nikada nije krila da je na babu i dedu sa očeve strane gledala kao na roditelje, s obzirom na to da je sa njima odrastala u Gornjem Bunibrodu kod Leskovca. Miličin otac i maćeha takođe su bliski sa pevačicom, dok o majci retko govori.
Milica Pavlović o majci progovorila i otkrila bolne detalje iz prošlosti Milica je istakla, kao što je i poznato, da je bila izuzetno vezana za njih, a neretko se seti da su joj upravo baka i deka obogatili detinjstvo, pružajući joj toplinu i podršku koju nije dobijala od majke.
– To nije ružna tema. To je život. To su normalne stvari. Život je tako namestio. Zaista nisam osetila to što nije prisutna u mom životu, ma koliko to hladno zvučalo. Nisam pravila od toga tužnu priču niti mi je do toga stalo – pričala je Milica.
Pevačica je jednom prilikom govorila o svojim roditeljima.
– Razveli su se i bolje dobar razvod nego loš brak. Ja sam samo imala veću odgovornost da ne bi neko rekao kako se neprikladno ponašam. Nije tužna priča, ne treba mi sažaljenje! Ne želim da budem žrtva! Cenim borbenost – rekla je Pavlovićeva.
Milica je u jednom od svojih retkih intervjua otvorila vrata privatnosti i govorila o odnosu sa svojom majkom. Iako nije često pominjala ovu temu, priznala je da kontakt sa majkom nije prisutan, ali i da to nije bio njen izbor.
Milica Pavlović o majci je tada progovorila i podelila bolnu istinu.
– Nisam, jednostavno tako se dogodilo. Ona je posle razvoda u početku dolazila da me vidi, a kasnije se nije mnogo interesovala za mene. Sada mi nisu potrebni novi ljudi u životu. Majčinsku ljubav dobila sam od babe i dede – ispričala je Milica.
– Zbog nekih okolnosti imala sam priliku da je jednom vidim izdaleka, i to je sav kontakt koji sam sa njom imala. Od malih nogu naučena sam da budem borac i da verujem najviše sebi, da preuzmem odgovornost za svaku odluku koju donesem – priznala je pevačica jednom prilikom za medije.
Snimak pokazuje šokantan trenutak kada je jedna mama više puta pokušala da odgrize prst drugoj dok su se tukle na betonskom igralištu u osnovnoj školi.
Kako je odbijala prestane da grize prst, žrtva ju je više puta hvatala za kosu i udarala.
Šokirani roditelji na izlasku pokušali su da ih razdvoje.
Nakon čega je policija reagovala.
Kako se nezvnaično saznaje u pitanju je sukob dve žene koje vode dva rivalska salona za nokte i ulepšavanje.
Produkcija “Granda” je sem vrtoglavo popularnog projekta “Zvezde Granda” koji je počeo sa emitovanjem 2004. godine iznedrio još jedno takmičenje čije je emitovanje počelo 2015. godine, pod nazivom “Nikad nije kasno”.
Kao što i samo ime kaže, takmičenje je zamišljeno da svim talentima koji nisu u mladosti realizovali svoje muzičke snove upravo to omoguće. Ni emisija sinoć nije bila izuzetak.
Šezdesetčetvorogodišnji David Komnenović iz Rijeke bavi se muzikom čitavog života, a sada, u sedmoj deceniji, odlučio je da učestvuje u šou veterana kako bi zaokružio svoju muzičku karijeru.
Kaže da je 2007. godine dobio drugu šansu, nakon što je, nažalost, sa samo 47 godina doživeo težak moždani udar koji je ostavio trajne posledice na njegovo zdravlje.
–Ceo život sam živeo punim plućima onako kako sam hteo, da ne zvuči pogrešno– rekao je takmičar.
Damir je prve nastupe imao još kao školarac tokom sedamdesetih godina prošlog veka, a njegova muzička karijera ga je vodila na turneje širom sveta sve do devedesetih godina, kada je izbio rat.
Pre otprilike deset godina vratio se muzici, a trenutno vodi dve radio emisije u Hrvatskoj.Nikad nije kasno / Izvor: Youtube printscreen/Nikad nije kasno
Nije mogao da sakrije radost što je stao na veliku scenu, s obzirom na to da nikada ranije nije imao sličnu priliku. Međutim, knedla mu je zastala u grlu kada je žiri pomenuo jedan važan detalj iz njegove biografije.
-Tačno. Snimio sam pesmu sa pokojnom Slađanom Milošević…Naježio sam se sad. Šaljem joj jedan poljubac negde gore- tiho je izustio i dodao:
-Družili smo se od osamdesetih godina, a 2017.godine smo snimili tu pesmu “Na badnje veče“ kao neku krunu našeg prijateljstva. Ona je bila jedna svestrana osoba, genijalac, muzika je samo jedan deo njenog talenta bila.
Damir je kao pravi roker večeras izveo pesmu legendarne grupe Deep purple “Highway star“, a njegov glas i energija ostavili su sve bez teksta.
–Počeću sa reči “strašno“! Ti si sjajan pevač, ovu pesmu ste Damire doneli prefantastično, bend ste razigrali i oni su pokazali koliko su vrhunski. Ugođaj za oči i za uši – rekao je predsednik žirija, Saša Milošević Mare.
–Ne znam, oduševljen sam, baš ste me ostavili bez reči. Ovaj bend je očigledno rok bend, vrhunski ste sve odradili – istakao je direktor Šljivić, a onda izneo ponudu koja je iznenadila sve.
-Odmah imam jedan predlog za vas ispred Grand produkcije. Da snimimo vaše veče sa ovakvom muzikom. Šou program od 3 sata ili koliko vi hoćete – šokirao je Šljivić takmičara.
Damir je bio zatečen i delovalo je da ne zna kako da reaguje, ali je zatim neočekivano ustao i krenuo ka žiriju, pružajući ruku svakom članu za srdačan pozdrav.
Pored Gorana Šljivića i predsednika žirija Saše Miloševića Mareta, treći član postave bila je Aleksandra Rutović, mis Srbije 2024. godine.
Nema gore izdaje nego kad je doživiš od svojih najrođenijih za koje živiš
Mnogo je ispovesti starijih ljudi koji su doživeli nepravdu od dece, ali i onih teški priča, gde su se ljudi žrtvovali za druge iz ljubavi prema njima.
Baka Jelica iz jednog sela u okolini Loznice, žena koja je čitav svoj život provela u vrednom radu i ljubavi prema porodici, odlučila je da podeli svoju potresnu priču. Posle decenija brige o svojoj deci, koja su odrasla uz njen trud, došla je u Beograd kod sina kako bi potražila pomoć za svoje zdravlje.
Međutim, ono što je doživela od svoje unuke ostavilo ju je bez reči, slomljenog srca.
Ponosna majka i baka
„Ceo život sam provela u selu, gde su me svi znali kao vrednu i poštenu ženu. Muž i ja smo izveli troje dece na pravi put. Nismo imali mnogo, ali ono što smo imali delili smo s ljubavlju. Sin je otišao u Beograd, završio fakultet i zaposlio se, na šta sam bila neizmerno ponosna. Kad god bismo se čuli, zahvaljivao mi je na svemu što sam uradila za njega,“ započinje Jelica svoju priču.
foto: Shutterstock
Put u Beograd zbog zdravlja
Pre nekoliko meseci, baka Jelica je počela da oseća ozbiljne zdravstvene tegobe. „Lekar iz našeg doma zdravlja mi je rekao da moram kod specijaliste u Beograd. Sin me odmah pozvao da dođem kod njega, da mi pomogne. Uz težak kofer i srce puno nade, uputila sam se u glavni grad, verujući da će u svom sinu i njegovoj porodici naći mir, htela sam sa njima da podelim svoje strahove vezane za moju dijagnozu“
foto: Profimedia
Neočekivana reakcija unuke
Međutim, već prvih dana njenog boravka u Beogradu dogodilo se nešto što je nije ostavilo ravnodušnom. „Unuka, koja ima 18 godina i ide u gimnaziju, jedva da mi je rekla ‘zdravo’ kad sam stigla. Pokušala sam da je uključim u razgovor, da je pitam kako je u školi, ali samo je slegnula ramenima i otišla u svoju sobu,“ kaže Jelica.
Pravi šok usledio je nekoliko dana kasnije, kada je unuka, u očiglednom nezadovoljstvu, rekla nešto što baka nikada neće zaboraviti. „Došle su joj drugarice na ručak. Ja sam ga napravila i baš želela da ih ugostim. One su se međusobno kikotale, tiho pričale. Želela sam da se uključim sa njima u razgovor i pitala ih standardna pitanja, kakvi su đaci, šta im rade roditelji, imaju li neke simpatije… Unuka je odgurnula tanjir od stola, odjednom je rekla: ‘Bako, možda bi bilo bolje da se vratiš u svoje selo. Ovde nas blamiraš. Nije ti tu mesto. Moje drugarice te gledaju kao čudakinju.’ Nisam mogla da verujem šta čujem. Kao da me neko ubo u srce,“ priča Jelica, sa suzama u očima.
foto: Shutterstock
Razočaranje koje teško prolazi
Jelica priznaje da joj je bilo teško da prihvati unukine reči. „Zar je moguće da me dete, koje sam čuvala kao bebu i za koje sam uvek spremala najlepše pite i kolače kad bi dolazilo u selo, sada ovako odbacuje? Samo zato što sam iz sela?“
Dodaje da se trudi da razume njen svet i način razmišljanja, ali ne može da opravda ovakvu grubost. „Ja znam da mladi danas gledaju na mnoge stvari drugačije, ali porodica treba da bude svetinja. Ovo me je zabolelo više od ičega.“
foto: De Visu / Alamy / Alamy / Profimedia
Povratak u selo sa teškim mislima
Posle nekoliko nedelja provedenih u Beogradu, Jelica je odlučila da se vrati u svoje selo. „Nisam želela da pravim neprijatnosti. Rekla sam sinu da moram nazad jer me čekaju obaveze kod kuće. On je insistirao da ostanem, ali nisam mogla. Previše mi je teško bilo da živim pod istim krovom s unukom koja me tako odbacila,“ objašnjava ona.
Iako je povratak kući doneo olakšanje, rana na srcu ostaje. „Ne mogu da prestanem da razmišljam o tome šta sam uradila pogrešno. Da li sam negde zatajila kao baka? Ili je svet toliko otišao u drugom pravcu da deca više ne razumeju vrednost porodice?“
foto: Shutterstock
Poštujte svoje bake i deke. Možda vam ponekad deluju staromodno ili vas nerviraju svojim pričama, ali oni su tu zbog vas. Njihova ljubav je iskrena i čista, i jednog dana, kada ih ne bude, poželećete da ste im rekli jedno obično: Hvala za sve i volim te.
Nakon ove priče, ostaje da se zamislimo koliko su stariji članovi naših porodica često nepravedno zanemareni i osuđivani.
Možda bi trebalo više da slušamo njihova osećanja i pružimo im ljubav koju oni nesebično pružaju nama.
Tuga u Paraćinu nakon smrti Anje Radonjić (24) devojke koja je posle lavovske borbe za život preminula 17 dana od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici Novi Sad.
U Paraćinu su naredna tri dana dani žalosti, a brojni građani opraštaju se od devojke koja je plenila svojom pameću i osmehom.
“U nedostatku prostora i nemogućnosti da uđu u našu crkvu, jedna grupa naših sugrađana je položila cveće, upalila sveće i uputila poslednji pozdrav Anji, kao i poruke pune bola i ljubavi da je prate u Carstvu nebeskom,kod Spomenika palim borcima Balkanskih ratova i 1. Svetskog rata.
Noćas je za njih ovo bilo jedino mesto, dovoljno sveto da mogu da se pomole za pokoj duše naše herojine “male” Anje.
Dragi moji Paraćinci, hajmo da sledimo primer naših sugrađana i nastavimo da.svi na jednom mestu palimo sveće i polažemo cveće. Ovo mesto je vidljivo i dostupno 24h, niko neće poraniti i zakasniti”, piše u objavi jedne Paraćinke.
Ona je dodala da je Anja bila borac.
– Mesto joj je među herojima, neka nas njen odlazak podseti da je sve prolazno i nesigurno i da je samo važno da budemo ljudi! Nadam se da će uskoro i jedna spomen ploča sa Anjinim likom krasiti ovaj mali spomen park, odmah tu pored spomenika palim boracima.Neka joj je večna slava i hvala. Porodici, prijateljima i rodbini iskreno saučešće – dodaje se.
Turkulov: “Radilo se o devojci koja je najteže povređena”
V.D. direktora Kliničkog centra Vojvodine dr Vesna Turkulov saopštila je juče da je jedna od troje pacijenata teško povređenih usled obrušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu preminula juče u 15 časova u Kliničkom centru Vojvodine.
“Sa žaljenjem moramo da saopštimo da je danas, 17 dana nakon tragičnog događaja na Železničkoj stanici, preminula još jedna žrtva nesreće koja se dogodila u Novom Sadu. Radilo se o devojci koja je najteže povređena. Uprkos svim borbama lekara UKC Vojvodine došlo je do smrtnog ishoda”, rekla je prof. dr Vesna Turkulov.
Dr Vesna Turkulovfoto: Printscreen/TV Prva
“Tamo joj živi dečko”
Cela Srbija je navijala za nju, da izdrži i da preživi, ali, nije uspela.
– Anja je u nesrećno vreme bila u Novom Sadu. Tamo joj živi dečko. Možda se vraćala u Beograd ili je tek stigla. Ne znamo. Molimo se da izdrži – kratko je prenela njena rođaka.
Anja je studirala kineski jezik na Filoloskom fakultetu u Beogradu, i godinama trenirala košarku, pa su najbliži verovali u njen pobednički sportski duh!
Na licu mesta joj amputirali ruku
Direktor Kliničkog centra opisao je ranije povrede preživelih, za čije se živote lekari bore, rečima – “tako teške povrede susreću samo u ratnim uslovima”.
Upravnik Urgentnog je u potresnom obraćanju nedugo naskon tragedije ispričao i kako su Anji na licu mesta morali da amputiraju ruku kako bi je spasili ispod ruševina.
Podsećamo, u nezapamćenoj tragediji poginulo je 14 ljudi kada se urušila nadstrešnica Železničke stanice Novi Sad dok je troje teško povređeno.
Ogroman požar izbio je u bolnici u Rusiji, a ljudi su skakali kroz prozore zgrade kako bi pobegli od plamena, navodi se u izveštajima, prenosi britanski Miror.
Ruski mediji javili su jutros da gori krov Centralne bolnice broj 3 u Jekaterinburgu. Evakuaisani su pacijenti i posetioci. Svedok je rekao da je hitna pomoć stigla u roku od tri minuta od izbijanja požara. Trenutno nema informacija o broju žrtava.
Na snimcima koji su jutros objavljeni na mreži vidi se kako plamen guta zgradu sa ogromnim pramenom crnog dima koji se diže iz nje.
Snimci prikazuju neke ljude kako skaču sa prozora bolnice da pobegnu na sigurno. Ruski mediji prenose da još uvek nije poznato da li ima žrtava.
Gori bolnica: Izbio ogroman požar, ljudi iskaču kroz prozore – hitna pomoć stigla u roku od tri minuta, ima žrtava? (VIDEO)
Branko Matić, deda Valentine (9) i Sare Firić (5) iz Kovilja, koje su poginule 1. novembra na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u bolnoj ispovesti kaže da je njegova starija unuka juče trebalo da proslavi svoj deseti rođendan.
– Juče bi proslavila svoj 10. rođendan. Toliko se radovala tome, a umesto svećica na torti, išli smo na groblje da devojčicama zapalimo sveću – kroz jecaje jedva je izustio Branko Matić iz Loznice.
Sedamnaest dana prošlo je od tragedije koja je na noge podigla celu Srbiju kada se betonska nadstrešnica teška nekoliko tona obrušila na ljude, među kojima je bilo i dece. Najmlađe žrtve koje nisu preživele ovaj teret bile su upravo Valentina i Sara.
Deka Branko povodom obeležavanja rođendana jedne od njihovih miljenica, oglasio se u potresnoj ispovesti, rekavši koliko im teško pada svaki novi dan, a posebno nedelja kada je trebalo svi zajedno da se raduju i slave dan rođenja njihove prve unuke.
– Nedelja nam je počela u suzama, kao i svaki dan, ali današnji dan nam je posebno teško pao. Naša Tina je trebalo da proslavi svoj 10. rođendan, toliko se radovala tome, čini se kao da mesecima unazad priča samo o slavlju i drugarima, a sada je nema da ugasi 10 svećica na torti. I ona i njena sestra nisu to doživele, a tek su zakoračile u život – rekao je kroz suze ožalošćeni deda.
S obzirom na to da on sa suprugom živi u Loznici, odmah rano ujutru otišli su zajedno do crkve kako bi zapalili sveću za pokoj duše nastradalim voljenim osobama, a kako nam je ispričao, roditelji devojčica dan proveli su na seoskom groblju u Kovilju gde Tina i Sara počivaju zajedno sa svojim dekom.
– Dan ne prođe da se ne čujemo sa ocem devojčica, danas je zajedno sa bivšom suprugom ceo dan proveo na groblju. Srce nam se slama što sve to proživljavaju, a i mi svi sa njima. Valentinina i Sarina majka je jako loše, a otac se još nekako i drži, čini mi se kao da još uvek nije svestan svega, ali kada se vrati u praznu kuću među dečije igračke, shvati da proživljava najveći strah jednog roditelja, velika je tuga doživeti to – priča naš sagovornik.
Isčekivao dolazak unuka
Branko je inače kobnog dana čekao da mu u goste dođu Firići, kako bi proslavili drugi dan slave Sveti Luka. Željno je iščekivao svoje dve unuke, da bi ubrzo saznao za nesreću na železničkoj stanici odakle je trebalo da pođu tog 1. novembra.
– Istog momenta sam sa suprugom seo u auto i krenuo put Novog Sada, ceo taj dan čekali smo vesti o njima, da bismo tek kasno u noć saznali ono najgore, bila je to prava noćna mora za nas, iz koje se nikada nećemo probuditi. Čekao sm ih, a nikada nisu došle – kaže Branko potresnim tonom.
Počivaju zajedno
Sestre Valentina i Sara Firić sahranjene su 5. novembra u Kovilju zajedno sa svojim dedom Đorđem Firićem (53), sa kojim su, podsetimo, držeći se za ruke, zajedno krenuli na kratko putovanje do Loznice kod Branka. Snove i maštanja prekinula im je teška nadstrešnica, a u autobus tog dana nisu ni ušli.
Deda i unuke pronađeni su ispod ruševina jedni pored drugih, deda ih je držao za ruke, a na seoskom groblju i počivaju onako kako su i nastradali. Tog dana, hiljade ljudi došlo je kako bi ih ispratili na večni počinak.
Od tada ovim mestom vlada neopisiva tuga, a u centru Kovilja i danas se mogu videti meštani kako pale sveće za devojčice koje su prerano napustile ovaj svet.
Anja je petnaesta žrtva nesreće u Novom Sadu, u bolnici je još dvoje teško povređenih ljudi
Mlada košarkašica i student kineskog jezika, Anja Radonjić iz Paraćina preminula je juče u KC Vojodine posle 17 dana borbe. Ona je zadobila teške povrede u padu nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu od kojih nije uspela da se oporavi. Ona je imala unutrašnje krvarenje, amputirana joj je ruka i bila je priključena na dijalizu.
Porodica i njen dečko danonoćno su bili u bolnici i molili se za njen oporavak, ali, nažalost, Anja nije uspela da se izbori sa stravičnim povredama.
Dečko, koji je bdio pored njenog bolničkog kreveta, bio je i poslednji sa kojim je Anja razgovarala pre nego što se nesreća na železničkoj stanici desila. Naime, njih dvoje su pričali telefonom dok je ona izlazila sa stanice u Novom Sadu, na kojoj ju je on čekao, a onda se samo nekoliko metara od njega dogodila tragedija.
– Teško je svima, a on je, kako je ispričao, bio na nekoliko metara od nje. Čekao ju je da izađe iz železničke stanice. U trenutku kad se desila nesreća, kada je nadsrešnica pala, njih dvoje su pričali telefonom… Sve je video, svaki trenutak – pričao je rođak preminule devojke za Informer.
Anja Radonjić
Jadni mladić se za sada nije oglašavao nakon vesti o smrti svoje devojke, a njeni prijatelji i poznanici preplavili su društvene mreže porukama koje kidaju dušu.
– Anđele, počivaj u miru, neka te anđeli čuvaju. Saučešće porodici – napisala je jedna korisnica društvenih mreža.
– Tuga do neba, neka joj je laka zemlja. Iskreno saučesce porodici – napisala je druga.
– Reči utehe ne postoje. Anđele anđeoski – nadovezala se jedna sugrađanka.
– Putuj sa anđelima naša Anja, prerano si nas napustila, saučešći porodici – glasi jedna od poruka.
– Lepotice, nisi izdržala! Uzeo te Bog za anđela – napisala je još jedna korisnica.
