Month: November 2024

Potresna priča koja je mnogima naterala suze na oči konačno je dobila svoj epilog – i to srećni.

U srcu Ohaja, jedna neobična i uznemirujuća priča o humanosti nedavno se odigrala. Naime, na groblju u Ohaju, jedna žena je postala svedok tužnog događaja – majka je napustila svoje trogodišnje dete, dečaka Tonija, zajedno s njegovim psom. Svakako, ovo je bio jedan veoma tužan prizor, ali na sreću, došlo je do preokreta.

Uznemirujuća situacija se desila na Božić.

Pomenuta žena je došla na groblje da zapali sveću voljenoj osobi kada se tu negde u blizini pojavio plavi automobil. Iz njega su izašli mali dečak i njegov pas, ali umesto da se vozač zaustavi i brine se o njima, vozilo je ubrzao otišlo, ostavljajući malog dečaka da trči za njim, potpuno prestravljen.

Na sreću, hrabra žena je odmah reagovala. Prišla je uplašenom dečaku. Odmah je primetila da je bos, a napolju je bilo veoma hladno. Bilo je jasno da je ostavljen na groblju, pa ga je ona odmah smestila u automobil i pozvala policiju da prijavi ovaj užasni događaj.

Ova uznemirujuća situacija brzo je privukla pažnju lokalne zajednice. Ljudi su bili šokirani i potreseni onim što se dogodilo i odmah su reagovali. Policija je preduzela korake kako bi pronašla majku napuštenog deteta i psa, dok su se i mnogi građani ponudili da pomognu dečaku i ženi koja ga je spasla.

On je bio raspoložen uprkos situaciji, privukao je pažnju javnosti i izazvao lavinu podrške na društvenim mrežama. Nakon što ga je policija preuzela, počela je potraga za njegovim roditeljima, ali je istovremeno krenula i velika podrška za njega. Mnogi stranci su se uključili u akciju slanja božićnih poklona i potrepština za Tonija. Njihova želja bila je da dečaku pruže što lepši Božić nakon traume kroz koju je prošao. Policija je takođe primila brojne ponude za usvajanje dečaka, što je dodatno pokazalo koliko su ljudi bili dirnuti njegovom pričom. Dečakov otac je video u medijima šta se dešava i zvao je policiju. Navodno, incident se dogodio dok je njegov staratelj bila majka, zato ga je on preuzeo nakon toga.

Stefan Jakovljević (31) iz Kragujevca koji se borio sa agresivnim rakom kostiju, preminuo je, a prijatelji i poznanici opraštaju se od njega putem društvenih mreža.

Kako je navedeno na Fejsbuk stranici “Spasimo nečiji život”, Stefan je izgubio bitku sa agresivnim rakom. Poslednjih dana, društvenim mrežama širio se niz apela za pomoć Stefanu. Ipak, njegovo telo nije izdržalo.

“Stefane, putuj s anđelima”, piše u objavi na Fejsbuku.

Imao ćerkicu i sina na putu

Stefan je nažalost oboleo od veoma teške bolesti – agresivnog karcinoma kostiju.

Imao je nesnosne bolove koje je lečio trodonskom terapijom i osmehom svoje ćerkice, a volju za životom pronalazio je u iščekivanju sina koji je skoro došao na svet.

Iako se cela Srbija lavovski borila za njegovo izlečenje, nažalost, Stefan je preminuo.

Širom društvenih mreža ljudi se opraštaju od ovog mladog oca i žele saučešće njegovoj porodici.

“Nek te anđeli čuvaju”, “Tuga do neba”, glase neki od komentara.

Stefana pogrešno lečili

Kako je ranije za “Blic” ispričala njegova supruga, Stefana su mesecima na jednoj privatnoj klinici lečili od diskus hernije, da bi se ispostavilo da ima rak.

“Mesecima unazad lečili su Stefana od diskus hernije u jednoj privatnoj klinici. Mesecima je on pio lekove za kičmu i išao je na terapije. Vremenom mu se pogoršavalo zdravstveno stanje, bilo mu je sve gore i gore i imao je sve jače i jače bolove. Lekovi mogu da mu ublaže bol, ali čim prestane dejstvo lekova, bolovi se ponovo vraćaju. Zbog celokupnog stanja je otišao je u jednu privatnu kliniku i odradio je magnetnu rezonancu i sa tim nalazom su ga odmah ostavili u kragujevačku bolnicu”, navela je ona ranije.

Njegova supruga, pored brige o dvoje male dece, borila se svim snagama za Stefana i nikada nije odustajala.

Ministar policije je istakao da je Balijagić uhapšen na spavanju, nije pružao otpor.

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da su pripadnici SAJ-a, uz sadejstvo svih drugih policijskih snaga, jutros oko 3.05 sati, u selu Pribojska Goleša, uhapsili Aliju Balijagića.

– Jutros oko 3:05 sati, u selu Pribojska Goleša, pripadnici SAJ-a, uz sadejstvo svih drugih policijskih snaga, uhapsili su Aliju Balijagića. Zatečen je u jednoj kući za koju smo imali informacije – rekao je Dačić.

Ministar policije je istakao da je Balijagić uhapšen na spavanju, nije pružao otpor.

– Imao je dve puške, jednu lovačku pušku, boksericu i drugu – lovački karabin, prerađen od vojne puške papovke. Hapšenje je obavljeno na veoma nepristupačnom terenu po snegu od 40 cm. Lice se dovodi u PU Prijepolje – izjavio je Dačić.

Imao je dve puške, jednu lovačku pušku, boksericu i drugu – lovački karabin, prerađen od vojne puške papovke.

Podsetimo, pomoćnik direktora policije Dragan Vasiljević otkrio je da su sinoć posle 22 sata imali dojavu da se Alija Balijagić nalazi u jednoj kući u selu Pribojska Goleša, nakon čega su pripadnici SAJ-a uprkos intezivnim padavinama odmah krenuli u akciju. 

Policija se, kako je dodao, posle dojave sastale u štabu da bi odlučili o akciji, s obzirom na to da su u području Pijepolja bile jake snežne padavine, praćene vetrom.

– Bilo je teško odlučiti šta da se radi, pošto su padavine bile intenzivne, ali smo se plašili da će tragovi nestati i da nećemo moći da reagujemo. Reč je o području gde se Balijagić krio kada je uradio slična krivična dela. Doneli smo odluku da odmah stupimo u akciju – izjavio je Vasiljević za RTS.

Istakao je da su, potom, dali nalog pripadnicima SAJ-a da se spreme za zadatak, pa su oko 23 sata krenuli, ali je trebalo vremena jer su smešteni 47 kilometara od kuće u kojoj se krio Balijagić.

– Do lokacije se dolazi planinskim putevima, nadmorske visine preko hiljadu metara. Sneg je već na tom prostoru bio preko 40 cenimetara. Imali smo poteškoća, ali smo uspešno stigli. Dosta su nam pomogli lokalni policajci iz Pijepolja, koji dobro poznaju teren – rekao je Vasiljević.

Dalje priča da su pripadnici SAJ-a jutros oko 3 sata došli u zonu gde su primećeni tragovi, koji su delimično bili popunjeni snegom.

– Brzo su pripadnici SAJ-a ušli u objekat, a onda na spavanju zatekli lice za koju osnovano sumnjamo da se radi o Aliji Balijagiću, a i on je potvrdio taj podatak. Pronašli smo i dve lovačke puške, ‘bokericu’ i ‘karabin’. U njegovim džepovima i pored njega nađena je veća količina municije – priča Vasiljević.

Za mladu Rumljanku Milicu Jovanović (19) nije se znalo da li je lepša, vrednija ili veselija, a posle jedne, naizgled bezazlene vožnje, ostala je paralisana kao biljka, prikovana za krevet, bez mogućnosti da priča ili ustane. Njena porodica koja se suočava sa najvećim bolom, i tako teškom borbom, ugostila nas je u svom domu, u kome sve stoji kao kad je Milica poslednji put bila tu.

Tata Krsta i sad se seća kako ga je pozvala veče pre tragedije. Da mu kaže da ga voli.

“Zvala me je uveče oko osam sati. Ja sam tu ležao gledao sam TV, žena je tu isto u sobi bila. Zvoni mi telefon i kažem: ‘Šta je smaračice’, ja sam njoj tako. Rekla mi je: ‘Pa ništa, samo da ti kažem da te volim’”, jedva opisuje najemotivniji trenutak pre strašne nesreće 2023. godine u kojoj je njegova mezimica ostala potpuno nepokretna i nesvesna spoljnjeg sveta.

Na kuću Jovanovića, koju čine roditelji Dragica i Krsta te deca Nemanja i Milica, 12. oktobra 2023. godine sručila se tragedija. Njeni roditelji i brat od tada se bore svaki dan, da prežive, da Milica preživi i da njihov život barem malo liči na život, a ne na patnju bez kraja. Njihove osmehe prate suze, a njihov bol živi u njima dok hrabro idu napred, ujedinjeni u jednom cilju, da se Milica vrati u svoj dom.

• Istina je da mi ne znamo šta se tačno desilo. Ona je bila na rođendanu kod drugarice, otišla je sa drugaricom. Znamo da je sela u kola, zatvorila vrata, a šta se desilo posle toga, to ne znamo. Ona je bila suvozač, dečko, koji je inače bio najbolji drug njenog brata i dugo se znaju, našao se tu. Kako i zašto ne znamo. Mi smo pitali decu šta se desilo, ali to nije najjasnije, a nismo hteli nikoga više da uznemiravamo. Jednostavno ona je izašla, krenula je kući, kod tetke je spavala, pošto je trebalo ujutro da ide da radi, prodavala je sladoled od početka srednje škole i zarađivala je svoj dinar. Da li ju je on nju zvao da idu kući, pošto živi tu negde blizu, da je poveze ili šta se desilo ne znamo. Sela je u kola, kako su došli do Novog Sada i da se to tako desilo, mi to ne znamo – ispričala nam je Milicina mama, koja za nesreću nije saznala do 10 ujutru narednog dana.

Milicin otac ugasio je telefon pred spavanje, kao što je to radio svako veče i ni slutio nije da će te reči “Samo da ti kažem da te volim” biti poslednje reči koje je čuo od svoje ćerke, barem za narednih četrnaest meseci. Narednog jutra stigle su mu poruke, telefon nije prestajao da zvoni, a zvonjava je označavala početak pakla kroz koji će porodica prolaziti na dalje.

• Ja ustajem u pola pet ujutru, uključim telefon, počinju da stižu poruke, jedna za drugom. Uđem na taj mesindžer i onda kreće agonija. Gde, šta je u Novom Sadu, čak mi je taj dečko koji je vozio poslao glasovnu poruku. Od onda nam se ceo život okreće. Pošli smo za Novi Sad, sin i ja. Dragica je jadna već otišla na posao. Nisam joj odmah javio da se ne potresa, rekao sam joj tek oko 10. To je, ne mogu da vam opišem kako je bilo. Ništa nisam znao, verujte, ništa nisam znao. Čekali smo sin i ja četiri sata. A onda je napokon sišla doktorka, koja nam je sve objasnila. Milica je imala dva hematoma, dve operacije na glavi. Teško je povređena. Jako teško. Obe strane lobanje bile su slomljene prilikom udarca – ispričali su roditelji sa suzama u očima i dodali:
• Ne znamo šta se tačno desilo. Oni su valjda sleteli sa puta kod Ruske krivine, na putu za Novi Sad. Auto je sa Milicine strane bio potpuno uništen. Čovek iz šlep službe mi je rekao da je neverovatna sreća što je Milica preživela. Drvo je bilo zabodeno u kola. Milica je udarila u drvo, ali ništa drugo o tome ne znamo. To smo nekako stavili na stranu, bitan nam je samo njen oporavak. Sada smo usredsređeni samo na to da je pomognuo koliko možemo i kako možemo.

Milica je stavljena u veštački indukovanu komu. Povrede na njenom mozgu su velike, a kako roditelji kažu druge povrede nije imala od nesreće.

• Ona se rodila 28. juna 2005. godine, na Vidovdan, krstili smo je na Svetu Petku, a iz kome se probudila na Svetu Petku – rekao je Krsta, a dok je njegova supruga dodala da su šanse bile 50-50.
• Bilo je 50 posto šanse da se probudi, a 50…- započela je mama Dragica rečenicu koju nije završila, već je samo progutala knedlu.

Dragica i Krsta ističu da su imali sreće da njihovu ćerku operišu najbolji neurohirurzi koji su uspeli da sačuvaju Milicu u životu nakon nesreće. Ipak, nešto više od godinu dana nakon što je Milica sklopila oči, ona je i dalje smeštena na intenzivnoj nezi, a promenila se samo bolnica. Sada njeni roditelji pokušavaju da nađu način da joj pomognu, pre svega da samostalno prodiše.

• Bila je prvo u Novom Sadu, sada se nalazi u Mitrovici, ali mi se borimo da se prebaci u neki rehabilitacioni centar. Mi gledamo da se oporavi makar fizički. Da dospe makar do kolica. Bilo čega. Mi sad ne znamo da li je to moguće. Niko ne može da da tu prognozu. Mislim da li će izaći iz te budne kome, da li će se osvesniti, da li će doći sebi. To ne može niko da kaže. To može da bude sutra, može da bude za nekoliko godina. Može da se ne desi nikad, može da se desi nekad – objasnila je Milicina mama, dok je njen otac kroz suze i uz veru u “slamku za koju se davljenik drži”, rekao:
• Čuda se dešavaju. Verujte. I ona je mlada.

Jovanovići ističu da je tim u Mitrovici odličan, da se zaista brinu da njihovoj ćerci ništa ne fali, te da imaju divan odnos prema njima kao roditeljima, koji svakodnevno posećuju svoje bolesno dete. Međutim, duboko veruju da je Milici potrebno više, da joj je potrebno da je odvedu u rehabilitacioni centar, gde će neko sa njom raditi i gde će je naučiti da ponovo prodiše samostalno.

Postojala je šansa da prebace Milicu u Švajcarsku, gde bi joj pomogli da se barem vrati u život, međutim i ta nada je umrla u prethodnih nekoliko dana.

• Milica ja na aparatu i to je najveći problem. Ona ne može samostalno da diše, a to je dug put. Niko ne želi da rizikuje da je prebacuje. Kada bi samo nekako mogla da se skine sa tog aparata, onda bi mogli da je odvedemo negde gde bi mogli da joj pomognu. Mi smo zvali svaki rahabilitacioni centar i banju u Srbiji i regionu, pokušali smo da odemo u Švajcarsku i Nemačku, ali svi su nam dali isti odgovor. Nadamo se i molimo da nam neko pomogne da sačuvamo našu ćerku, znamo da je u izuzetno teškom stanju, ali kao roditelji osećamo da još uvek ima šanse – ispičali su.

Milica se trenutno nalazi u budnoj komi, što znači da je njeno telo budno, ali je svestan svet oko nje nedostupan, jer je njen mozak u stanju potpunog mirovanja. Pored toga, dijagnostikovan joj je hidrocefalus, bolest koja izaziva nakupljanje tečnosti u mozgu, što stvara pritisak na njegove strukture i može dovesti do oštećenja. Iako nije u potpunosti budna, Milica se povremeno reaguje na podražaje.

• Želimo da joj pružimo sve. Mi možemo da joj priuštimo da sve ima u kući, osim medicinskog osoblja, ali oni su joj potrebni 24 sata dnevno. Njoj je potreban ceo tim koji postoji u šok sobi, a mi to ovde ne možemo da nađemo. Kada bismo mogli, bili bismo sa njom 24 sata dnevno. I to bi je stimulisalo to joj je potrebno – rekla je Milicina mama, a njen tata se nadovezao:
• Da ima neku stimulaciju. Da postoji neki rad sa njom. Jer ona je… Ona je tu negde. Kako da vam objasnim? Kada joj pričamo nešto, ona kao da hoće da… Ne znam, hoće da ustane. Hoće da te zagrli. Znači ona je tu iako ima oštećenje. Ali verujem uz rad da bi se to koliko toliko oporavilo. Da bi se mozak aktivirao malo. Ona ima reakcije, razumete? Kada joj pričate… To je nekad kao da vas vidi… Ne znam… Hoće da ustane iz kreveta. Pa šalje poljupce. Pa… Pući se. Pa rukicama… Diže ruku. Noge… Koliko može – objasnio je sa ljubavlju.

Milicin stariji brat, Nemanja, bolest svoje sestre jako teško podnosi. Roditelji pokušavaju da ga usmere da uvek bude sa društvom, da ne bude sam, ali je njemu mnogo teško.

• Kako mu je, to samo on zna – rekla je majka, koja se bori da i u tom izuzetno teškom periodu kada je potrebno da Milici pruži svu ljubav sveta, bude tu i za svog sina, dok je Krsta slomljen i jer je njegovom sinu teško:
• On ne može da bude ovde. Sad živi sa devojkom u Rumi. Bili su kod nas, ali jednostavno on ne može da bude ovde bez Milice. On čak ne može ni da ide sa nama kod sestre uvek. Jer mu je jako teško. Oni su mnogo vezani. Brati, sestra, to je. Kad ona čuje njegov glas, to je… To je strašno.

Iako Milica trenutno ne može ni da govori, njena majka Dragica ističe tu posebnu vezu koji roditelji imaju sa decom i naglašava da zna kako se njena ćerka oseća.

• Vi na neki način osećate dete, vidite njene emocije. Mislim, to je naše dete, i svaku njenu mimiku poznajem. Lice… Kad će da zaplače, ako je nešto boli, ako je srećna, ako je tužna – sve se to vidi na njenom licu. Milica ne može da govori. Nema mogućnost da nešto uradi kad joj kažete. Jedino što radi su signali očima. Ako je nešto pitam, tako komuniciramo – zadrži pogled ako je odgovor „da“.

Kad dođem kod nje, uvek je pozdravim: „E, gde si? Kako si?“ Ali teško je doći do deteta i ponašati se kao da je sve normalno. Ipak, trudim se da ne oseti moju patnju i bol. Nasmejna sam, pričam s njom, šalim se, čačkam je, štipam – koliko god mogu da joj priđem. Uglavnom je držim za ruku, mazim po kosi, jer ne možemo mnogo od svih tih aparata i cevčica. Nekad pokaže neku reakciju, a nekad je potpuno odsutna, kao da je negde daleko.

Kad je u takvom stanju, nekad je pitam u šali: „Gde si sada, u kojoj si dimenziji? Reci mi da znam.“ Gleda u jednu tačku ili samo luta pogledom. Ipak, uvek joj pričam pozitivne stvari. Trudim se da se ponašam kao da je sve u redu, kao da je upravo ustala i probudila se. Tako se moramo ponašati – kao što smo i pre radile: svađale se, šalile, zezale, vijale. To je bilo naše nešto.

Pokušavamo, ali jako je teško. Nekad moramo da se sklonimo od nje jer ne možemo više. Znate kako je kad uđete kod nje… Svaki dan nešto očekujete – neki pomak, neko čudo. Svaki trenutak kad joj pričate, nadate se da će uraditi nešto. Ali onda je vidite u tom stanju i… Kako da budete mirni? Samo se setim kako je bilo kad je bila kod kuće, i kako je sada – objasnila je.

Jovanovićima se život izmenio iz korena. Oni sada broje sate samo do trenutka kada treba da krenu u bolicu da posete svoju ćerku, a kada se vrate kući iz bolnice i vrata se zatvore, odbrojavanje počinje ispočetka. I tako već 14 meseci. U svemu tome imaju podršku. Prijatelja, porodice i oca Žarka i njegove supruge Dunje, koji su tu da im ublaže patnju, da ih saslušaju i da ih posavetuju.

Kuća koja je nekada bila puna dece i omladine, Milicinog i Nemanjinog društva, puna muzike, osmeha i radosti, sada je utihula. Ipak, drugari ove devojčice redovno se raspituju za njeno zdravlje i obilaze njene roditelje, grejući im srca. Oni Milicu ne mogu da posete u bolnici, samo ponekad uspeju da se provuku pored strogih pravila, kada neki lekar ili sestra odluče da pogledaju na drugu stranu, ali i to je dovoljno, budući da su njihove misli uvek uz nju.

• Dolaze, nekad dođu ovde kod nas kući. Pa sede s nama, pa pričaju, pa pitaju kako je, pa ovo, pa ono – objasnila je Milicina mama, dok njen tata ističe da je i to mnogo, s obzirom da njegovi roditelji nisu ni bili da posete unuku:
• Baba i deda nisu bili da je vide. Stari su ljudi, ne bi to podneli, ne bi podneli da je vide. Videće je kada dođe kući, ako Bog da, ili ako ode na neku rehabilitaciju, ako nam neko izlađuje u susred, da je prebacimo negde.

Milica je bila vedro dete, nasmejano, željno života, ljubavi i pažnje. Volela je da živi i peva, da se smeje i da sanja. Upisala je vožnju i trebalo je da polaže testove. Kako kaže njena mama ona je uvek bila tvrdoglava, šta nije htela niko nije mogao da je natera da uradi, sa druge strane, šta god je poželela ostvarila je. Zato su njeni roditelji sigurni da će i iz ove borbe izaći kao pobednik.

• Znam da je veliki borac i… Znam da će se izvući iz ovoga. Ali… Nadamo se da će nam neko pomoći. Ruke su nam vezane – rekao je njen otac.
• Ne mogu drugačije da razmišljam. Niti mislim uopšte od prvog dana. Znam da će biti dobro. Jednog dana će doći kući – zaključila je Milicina majka ispovest.

Neopisiva tragedija koja menja život.

Pevačica Meri Cetinić, poreklom iz Hrvatske, stekla je veliku popularnost u nekadašnjoj Jugoslaviji kada je bila članica grupe “More”. Muzičku karijeru je započela kada je imala samo 14 godina, a nažalost, život joj je obeležila neopisiva tragedija kada joj je umrla ćerka. 

Meri Cetinić je bila jedna od najtraženijih pevačica na prostorima nekadašnje Jugoslavije, a 1981. i 1982. godine proglašena je i za pevačicu godine. Sa 23 godine je ostala trudna sa čovekom za koga se tada i udala, međutim, njihov brak se ubrzo raspao, a Meri je ostala sama sa ćerkom Ivanom.

– Kratko je trajao moj brak, u koji sam ušla trudna sa 23 godine, jer sam mislila da to tako treba da ide, onako starinski. Našu kćerku sam podigla sama – rekla je Meri svojevremeno.

Meri i njena ćerka Ivana su 2014. godine snimile zajednički album pod nazivom “Dozvoli mi”, a samo sedam godina kasnije, Ivana je nažalost preminula od opake bolesti. 

Meri Cetinić / Izvor: Youtube Printscreen/Croatia records

– S neizmernom boli javljam da je moja ljubljena kći Ivana Burić preminula jučeru KBC Split u 44. godini. Bila si moj dragulj, tvoja predivna poetska duša, puna ljubavi i nežnosti, veliki muzički talenat i humor činile su naš život srećnim, prepun ljubavi… Opaka bolest je pretila, ali smo je savladavale zajedno… Ovaj put je bila jača, nismo uspele, sunce moje i dragi Bog te je uzeo k sebi u svoj zagrljaj, prema nebeskim visinama, zvezdama a tvojoj neutešnoj majci ostavio najdublju tugu… Tvoje stotine puta ponavljano ‘mami, I love you’ odzvanjaće u mom srcu zauvek! Počivaj u miru Božjem, najdraža moja Ivi – napisala je neutešna pevačica tada.

Folker Radiša Trajković Đani i njegova porodica danas slave Aranđelovdan.

Porodica se, kako običaji nalažu, okupi u domu, kako bi uz bogatu trpezu obeležili ovaj dan.

Kako se može videti na fotografijama koje je podelio Đanijev sin Marko Trajković, na stolu je bilo najraznovrsnije hrane. Posluženi su brojni posni specijaliteti.

Trajkovići su poslužili i suši, razne morske plodove, specijalitete sa škampima, kao i riblje specijalitete.

Tu su i ajvar, turšija, pite, pogačice, kao i veliki slavski kolač.

Stolnjak je u teget boji, dok su keramički tanjiri specijalnog dezena u žutoj boji, pa preovladavaju žuta i teget boja u dekoraciji.

Inače, Radiša Trajković Đani i njegova supruga Slađana Trajković kako je poznato, vole da troše i rasipaju novac, a najviše ga ulažu u nekretnine, što je opet pametno sa druge strane.

Folker je do sada kupio tri stana i dok u jednom živi sa suprugom Slađom, druga dva su za sinove.

Zbog Božine ogromne ljubomore nastao je haos na Farmi 8, a obezbeđenje je hitno moralo da reaguje

Boža Džons i Elena Petrović započeli su nikada žešći sukob zbog njegove ljubomore.

Farmeri su u jednom trenutku pokušali da ih razdvoje, dok nije došlo obezbeđenje. 

– Slušaj pi…o, još jednom opsuj Elenu ispred mene, znaš šta će da ti se desi, lično ću da te ka**m. Devojka neće da bude sa tobom -rekao je Peca.

– Ne razumete poentu, ja sam njoj dao dve kutije čaja, a ona mene neće ni da ponudi. Peco nemoj da mi se unosiš u facu – rekao je Boža.

– Ponašaš se kao neko dete – rekao je Nikola.

– Ja njoj dajem sve, a ona pita pet ljudi za čaj, a mene ko je*e – odgovorio je Boža.Boža Džons / Izvor: Youtube printscreen/Farma

– Ena jesi li dobro, da li te je opekao? – pitao je Peca.

– Šta radiš bre to? – dotrčao je Nikola.

– Laže, nije se opekla. Nema čaja nikome, mene niko neće ponižavati – urlao je Boža.

– Ti i ja nismo u vezi debilčino jedna, ti si meni niko i ništa – rekla je Elena.Farma 8 / Izvor: Youtube printscreen/Farma

 Šta je tvoj problem debilčino jedna, samo pričamo ovde -rekao je Peca.

– Debilčino jedna, neću te dirati, ali ima neko napolju ko će da te dira -rekla je Elena.

– Jeb,,u ti majku ja i svima kojima mi pretiš, diskvalifikujte ovu ku**u raspalu -rekao je Boža.

Dvostruki ubica Alija Balijagić uhapšen je jutros oko tri sata u Srbiji.

Alija Balijagić, koji je noćas u Pribojskoj Goleši uhapšen po međunarodnoj poternici koju je raspisala Crna Gora zbog dvostrukog ubistva, trenutno se nalazi u stanici policije u Prijepolju, a prema saznanjima Informera, protiv njega će biti podnesena krivična prijava za nedozvoljeno posedovanje, držanje i nošenje oružja i municije.

– Alija Balijagić će biti priveden uz krivičnu prijavu u Više tužilaštvo u Užicu. Njemu će se na teret staviti nedozvoljeno posedovanje, držanje i nošenje oružja i municije. Kod njega su pri hapšenju pronađene dve puške i ta municija – navodi Informer. 

Od tada do noćas on je uspešno uspevao da pobegne od crnogorske i srpske policije.

Podsetimo, kako je Informer već pisao, Balijagić je uhapšen u selu Pribojska gora, a pripadnici Specijalne aniterorističke jedinice, koji su i učestvovali u akciji, uhvatili su ga na spavanju.

On je u prvi mah bio zatečen i zbunjen, pa je pripadnike SAJ-a upitao šta hoće od njega! Potom je utvrđeno da je pored sebe imao puške sa metkom u cevi, piše Informer. 

– U momentu hapšenja, Balijagić je pored sebe imao dve puške. U obe puške projektili su bili u cevi što samo govori da Alija nije imao nameru da se preda – rekao je izvor Informera iz istrage.

Podsetimo, povodom hapšenja oglasio se i Ivica Dačić i saopštio detalje hapšenja.

– Jutros oko 3:05 sati, u selu Pribojska Goleša, pripadnici SAJ-a, uz sadejstvo svih drugih policijskih snaga, uhapsili su Aliju Balijagića. Zatečen je u jednoj kući za koju smo imali informacije da povremeno tu dolazi. Uhvaćen je na spavanju, nije pružao otpor. Imao je dve puške, jednu lovačku pušku, bokericu i drugu – lovački karabin, prerađen od vojne puške papovke. Hapšenje je obavljeno na veoma nepristupačnom terenu po snegu od 40 cm. Lice se dovodi u PU Prijepolje – izjavio je Dačić, a prenosi Informer. 

Mnoga naselja u Novom Pazaru su i dalje bez struje.

Obilne snežne padavine koje su počele sinoć i trajale tokom cele noći prouzrokovale su velike probleme u Novom Pazaru. Mnoga gradska naselja u ovoj opštini su bez električne energije.

Brojni dalekovodi su popadali, bandere su na putu, a do pucanja kablova je došlo i u samom centru grada. Iako nije poznato da li su kablovi dalekovodi ili služe za telekomunikaciju, građani se plaše zbog mogućih nesreća.

U Industrijskoj zoni, bandera se srušila na sred ulice, potpuno blokirajući saobraćaj u tom delu. Pored toga, u samom centru su i brojna stabla pala na puteve i ulice, što samo dalje otežava posao ekipa koji su na terenu od tri sata ujutru.

Zbog težine snežnog pokrivača, mnogi kablovi su popustili, a pojedini su potpuno prekinuti, što je izazvalo prekid u snabdevanju električnom energijom u naseljima Mur, Gornji Šuternovac, Jaklja, Lug 2 i Lug 3.

Nadležne ekipe su i dalje na terenu i rade na uklanjanju prepreke kako bi se saobraćaj što pre normalizovao.

Ekipe Komunalnog preduzeća i AD Putevi Novi Pazar intenzivno rade na raščišćavanju puteva kako bi omogućile normalno funkcionisanje saobraćaja i života u gradu.

Put koji vodi ka Sjenici i Prijepolju prilično je prohodan, ali ekipe su i dalje na terenu. 

Sutra stiže novi talas snega

Podsetimo Republički hidrometeorološki zavod Srbije (RHMZ) je juče izdao narandžasti meteoalarm za ovaj region upozoravajući na obilne padavine i olujni vetar. U petak nas takođe očekuje novi talas padavina.

Direktorka “Infrastrukture železnice Srbije” juče podnela ostavku!

Zbog tragedije u Novom Sadu, u kojoj je poginulo 15 ljudi, kada se srušila nadstrešnica Železničke stanice, danas je uhapšeni 11 osoba, a kako Republika saznaje uhapšena je i dojučerašnja direktorka “Infrastrukture železnice Srbije”.

Podsetimo, uhapšen je i Goran Vesić.