Pevačica Romana Panić je već niz godina na muzičkoj sceni, dok se tokom dvehiljaditih godina hitovima poput “Samoodbrana”, “Ti ipak svojoj djeci”, “Mene ti” i mnogim drugim lansirala na vrh estrade.
Potom je napravila dužu pauzu, a nedavno se našla i u žiži javnosti zbog skandala oko pljačke u Australiji, kada je sa svojim emotivnim partnerom završila iza rešetaka, o čemu je javno govorila.
Kurir
Romana je tek posle godine, otvorila dušu i ispričala do sada nepoznate detalje o izdržavanju kazne u Australiji i robiji.
“Jednostavno ja sam takva, i Australija je specifična zemlja i sistem. Ljubav prema osobi, jer sam sve uradila iz te ljubavi, kao što je bila i ta ludost, da sam ja prihvatila taj neki kompromis, da neko je u mojoj vezi dobio neko dete, tako isto bavljenje nekoga nečim nisam osudila, nego sam bila neka podrška.Našla sam se u takvoj nekoj situaciji da se ispostavilo da sam ja saučesnik, ali kod nas su se svi potrudili da objasne da sam ja organizator“, počela je Panićeva za “Skandal”.
Printscreen
“Želela sam da ljudima ispričam neku svoju priču, imam taj dnevnik, koji sam pisala u zatvoru. Ne mogu ljudima da objasnim to iskustvo, na kraju ostaneš sam samcijat, imaš samo Boga i sebe. Nemaš ni telefon, ni kontakt sa spoljnim svetom. Pritom je cela priča zaključana, bukvalno sam uz molitve uspela da spasem sebe. Filip je moj partner, ostali smo zajedno bez obzira na sav taj pritisak. Mi smo pisali pisma jedno drugom, on je meni napisao neke pesme. Mi nikada nismo trebali ni da dobijemo neku kaznu, jer kada imati prvi prestup, onda ste oslobođeni, dobijete uslovnu kaznu, a mi smo bili prisiljeni. Nama je advokat rekao da moramo priznati krivicu, kao da bismo uspeli da odbranimo Romanu, da dokažemo da ona nije kriva, ali mora da se ostane u Australiji još godinu dana”, govorila je ona tada.
Policijski službenici Regionalnog centra bezbednosti „Centar“, Odeljenja bezbednosti Podgorica, su sinoć 20 minuta nakon ponoći u ulici Radosava Burića locirali i lišili slobode Srđana Vukčevića, jednog od osumnjičenog da je izvršilac teškog ubistva koje je izvršeno 19. novembra na štetu G.M. u Podgorici.
– On će u zakonskom roku biti priveden postupajućem tužiocu u Višem državnom tužilaštvu u Podgorici na dalju nadležnost.
Pripadnici Uprave policije preduzimaju intenzivne aktivnosti na lociranju i hapšenju Nebojše Vujkovića koji se sumnjiči za ovo krivično djelo”, naveli su iz Uprave policije.
Tridesetdevetogodišnja G.M. ubijena je u dvorištu kuće u Manastirskoj ulici u Podgorici. Ona, ali i dvojica osumnjičenih za njeno ubistvo od ranije su poznati policiji zbog izvršenja krivičnih dela koja su povezana sa drogom.
U Višem sudu u Beogradu danas je odložen parnični postupak protiv roditelja dečaka koji je 3. maja prošle godine u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” ubio osam učenika i čuvara te škole, a ranio šest đaka i nastavnicu istorije. Jedna od ranjenih devojčica preminula je u bolnici 15. maja.
Anđelko Aćimović, otac ubijene devojčice ističe apsurdnost zakona koji ne prepoznaje krivičnu odgovornost dece mlađe od 14 godina, čak i kada su počinili teške zločine. Naglašava da je važno iskoristiti trenutnu situaciju da se granica krivične odgovornosti spusti na 12 godina, jer ne postoji nijedan ozbiljan razlog da se to ne uradi. On ukazuje na pravne praznine koje se tiču odgovornosti roditelja, što dodatno komplikuje situaciju.
“U savremenom društvu, roditelji imaju obavezu da ne samo obezbede materijalne uslove za svoju decu, već i da ih pravilno vaspitavaju. U digitalnoj eri, gde deca veći deo svog vremena provode pred ekranima raznih uređaja, vaspitanje postaje složenije. Nažalost, pravila koja bi regulisala ovu sferu života često su nejasna, a mnogi roditelji su sami pogođeni problemom prekomerne upotrebe tehnologije. Zbog toga ne prepoznaju ozbiljnost situacije i ne osećaju potrebu da se aktivno bave vaspitanjem svoje dece”, kaže Anđelko.
Sandra Kalinić se, nedugo nakon vesti o razvodu od voditelja Milana Kalinića, sklonila iz Beograda.
Uputila se bila na putovanje sa prijateljicama, o čemu se naširoko pričalo.
Shutterstock, ATAIMAGES
Sandra se sad vratila u Beograd, pa je prvi put viđena u javnosti.
Ona je posetila Narodno pozorište ne bi li gledala predstavu, a objavu sa lica mesta podelila je na Instagramu.
Printscren Instagram
Kalinići su delovali kao veoma skladan bračni par, pa je tako vest o njihovom razvodu sve iznenadila. Kako se pisalo, razvod se dogodio i mnogo pre nego što je javnost saznala za njihov krah braka.
“Džaba sve ako nisi srećan”
Instagram Screenshot
O razlozima razvoda mnogo se spekulisalo, a šuškalo se i da je u pitanju neverstvo. Ipak, oni su govorili o tome. Međutim, ono što je sigurno jeste to da je svako nastavio svojim putem, a sudeći po Instagramu oboje posle razvoda putuju i vreme provode sa prijateljima.
– Sve je džabe ako nisi srećan, i sve je drugo manje važno ako jesi. Srećna sam što vas imam. Najbolje tek dolazi – poručila je Sandra nedavno ispod objave sa drugaricama.
Glumica Anđelka Stević Žugić, nekada Prpić, sa suprugom Markom ima ćerku Čarnu, dok iz prvog braka ima sina Jakšu, a nedugo posle drugog porođaja se vratila standardnim aktivnostima.
Kako bi mogla da postigne sve poslovne obaveze, Anđelka je par meseci nakon rođenja ćerkice Čarne angažovala bebisiterku, a da je prezadovoljna gospođom koja joj pomaže u brizi čuvanju naslednika lepa glumica se pohvalila na svom Instagram profilu.
Printscreen Instagram
– Gledaj dadilju, biraj dete – napisala je glumica šaljivo ispod fotografije na kojoj iscrtani po licu crnim flomasterom poziraju njen naslednik i dadilja.
Sin i ćerka Anđelke očigledno uživaju u društvu bebisiterke, a ponosna mama ima odličnu saradnju sa njom.
Glumica praktikuje da sa naslednicima provodi kvalitetno vreme, a dadilja se savršeno pokazala i uklopila, te ispunjava sve Anđelkine zahteve, a po svemu sudeći i više od toga.
Dogodio se incident u večernjim časovima kada je mladić (23) upucan na uglu Danteove i Kamčatske ulice u Beogradu, saznaje Telegraf.rs. Izvor: www.sd.rs
OPSADNO STANJE U BEOGRADU Pucnji odjekivali u ovom delu grada, sve vrvi od policije.
Dogodio se incident u večernjim časovima kada je mladić (23) upucan na uglu Danteove i Kamčatske ulice u Beogradu, saznaje Telegraf.rs. Izvor: www.sd.rs
Dogodio se incident u večernjim časovima kada je mladić (23) upucan na uglu Danteove i Kamčatske ulice u Beogradu, saznaje Telegraf.rs. Izvor: www.sd.rs
Dogodio se incident u večernjim časovima kada je mladić (23) upucan na uglu Danteove i Kamčatske ulice u Beogradu, saznaje Telegraf.rs. Izvor: www.sd.rs
Dogodio se incident u večernjim časovima kada je mladić (23) upucan na uglu Danteove i Kamčatske ulice u Beogradu, saznaje Telegraf.rs. Izvor: www.sd.rs
Dogodio se incident u večernjim časovima kada je mladić (23) upucan na uglu Danteove i Kamčatske ulice u Beogradu, saznaje Telegraf.rs. Izvor: www.sd.rs
Dogodio se incident u večernjim časovima kada je mladić (23) upucan na uglu Danteove i Kamčatske ulice u Beogradu, saznaje Telegraf.rs. Izvor: www.sd.rs
Vili Spens, drugoplasirani takmičar 19. sezone “Američkog Idola” poginuo je u utorak u saobraćajnoj nesreći, piše “TMZ”.
Vili je imao samo 23 godine.
TRAGIČNA VEST: Pevač se ZAKUCAO U KAMION i POGINUO na licu mesta
Detalji nesreće još nisu poznati, ali vest o smrti je potvrdio Spensov rođak za pomenuti list, kao i informaciju da je mladom pevaču u jednom trenutku pukla guma na automobilu.
Nakon što je zamenio gumu i nastavio da se vozi kući iz Tenesija ka Atlanti, navodno se zakucao u kamion koji je bio parkiran uz ivicu puta.
foto: Youtube printscreen/Idols Global
Spens je, pevajući hitove poput „A Change is Gonna Come“ i „Georgia on My Mind“ oduševio sudije i publiku u 19. sezoni Američkog idola, no pobedu je na kraju odneo Čejs Bekam.
Producent Rendal Emet oprostio se od Vilija dirljivom porukom.
Jelena Soldatović Ristić (46) iz Niša je žena čudo, koja je prevarila smrt! Tri puta na respiratoru, sepsa, izvađen bubreg, infarkt, raspadnut jednjak, bezmalo 120 dana u intenzivnoj nezi, kost i koža od 35 kilograma!
Tokom mesec i po dana kome živela je u paralelnom svetu i gledala, kaže, život bliskih ljudi koji su preminuli. A kad se probudila, završila je dva o
nlajn kursa na intenzivnoj nezi dok su oko nje ljudi umirali!
Profesorka engleskog jezika i novinarka iz Niša, ujedno i psiholog, vodila je zdrav život uz jogu. Početkom maja prošle godine počinje da oseća neku nelagodnost u krstima, te pojačava jogu. Negde krajem maja, po ustaljenom tempu, u 23 sata završava onlajn čas engleskog. Nije joj dobro, na šta suprug Slobodan veli da je to ona njena uobičajena temperatura od 37,2.
– Tresem se, gubim svest. Upala sam u sepsu. Dren mi postavljaju 26. maja, a već 29. u tri noću moja drugarica i njen muž, profesori doktori Dijana i Miodrag Stojanović, bude prof. Tomislava Stamenića, koji mi vadi levi bubreg. Kažu da je cela sala zaudarala na smrad trulog bubrega. Astma, koju imam od malih nogu, kreće da komplikuje stvari, kreću problemi s plućima, infekcijom posle vađenja bubrega, nalaze mi i kamen u karlici… – ispričala je za Kurir Jelena.
Mesec dana u komi
Prebacuju je na Kliniku za anesteziju i intenzivnu terapiju, gde slučaj zvanično vodi dr Maša. Sve vreme je intubirana na respiratoru.
– Skoro mesec i po dana bila sam u komi, na respiratoru. Šanse za preživljavanje često bukvalno nula, ali lekari ne odustaju. Sve to vreme kao da sam u “Matriksu”. Čujem i šta se dešava oko mene, mada ne povezujem, a pred očima imam tablu sa slikama bližnjih koji su umrli. Kao da je tač skrin, pipneš fotografiju i otvori se ceo njihov život. Deka je umro kada sam imala tri godine, a u komi sam videla ceo njegov život, pa i to da je živeo i u Kragujevcu i u Čačku, što nisam znala. Mama mi je kasnije pričala da je sve bilo kakao sam videla. Ali najvažnije su mi bile njihove emocije, osećala sam ih. Deka je bio nesrećan, razapet, morao je da pravi mnogo kompromisa na svoju štetu – seća se Jelena.
Negde sredinom avgusta uspeli su da je probude i odvoje od respiratora.
– Izgubila sam svu mišićnu masu, ostala je samo koža, koja je kao krila šišmiša visila u lepezama s kostiju. Spala sam na 35 kg, a visoka sam 175 cm – kaže Jelena, kojoj je urađena i traheotomija zbog intubiranja, te je imala rupu u vratu, pa je tako iseckanu i krpljenu drugarice sad u šali zovu Frankenštajnova mlada.
Iako sama diše, ne može ništa da pomeri osim kapaka.
“Plašili smo se da ćemo žito da jedemo”
– Pokušavam nešto da kažem sestrama, ali ne mogu. Stave mi na grudi beli papir i olovku. Gledam, a ne mogu da mrdnem. Taj osećaj nemoći i beli papir na grudima su mi najgore sećanje. Mrzim nemoć. Anesteziolog Goran Ivanov mi je kasnije rekao: “Gledam te, samo trepćeš, uplašio sam se da si imala veći šlog i da ćemo žito da jedemo”- priča Jelena.
Nije se predavala.
– Kao kad Uma Turman u “Kil Bil” posle kome pokreće palac, krećem na silu. Kad me fizioterapeuti taknu, bol je neizdrživ, ali ne odustajem. Poprilično brzo su mi se vraćale funkcije. Počinjem pomalo i da pišem, levom rukom, jer je desna ruka otečena. Ispostavilo se da sam imala manji infarkt na respiratoru. Ne mogu da govorim od cevi ubačene kroz rupu na vratu. Ubrzo je vade, pa kad pritisnem rupu, mogu da pričam. Dozvoljavaju suprugu da me viđa, to mi puno znači – kaže Jelena, kojoj magnetna rezonanca pokazuje i da je na nogama prebrodila manji šlog koju godinu ranije, dok sumnje na retku autoimunu bolest CADACIL, srećom, nisu potvrđene.
Jelena živi novi život na intenzivnoj na čuđenje cele klinike.
– Iz bolničkog kreveta sam završila dva onlajn Kembridž kursa iz digitalnog marketinga. Muž mi je brijao noge, lakirao nokte. Krstili su se svi u bolnici. Oko mene sam svakog dana gledala smrt. Maže mi Slobodan mleko za telo, a ja ću: “Beži, sad će desno od mene da ga otvore, creva trula, sve će da prska!” Ili ćeš se navići ili ćeš odlepiti, druge nema – veli Jelena, pa nastavlja:
Jednjak joj je bio razoren
– Došlo je i vreme da počnem da jedem, ali osećam da nešto ne valja s gutanjem. Misle da su mi samo atrofirali mišići. Majka mi je donosila hranu. Jela sam sladoled, mada su mislili da je puding. Braon tečnost kreće mi na nos, usta, traheju u grlu, kao Nijagarini vodopadi. Gubim svest. I to dan pre nego što je trebalo da me otpuste kući. Ispostavilo se da mi je gotovo sva hrana odlazila u pluća, da su mi jednjak i traheja razoreni od mesec i po dana intubiranja. Čak 6 cm jednjaka više ne postoji.
Hitna operacija na ORL klinici u Nišu ne uspeva, drugi put pada na respirator. Sada “samo” na nekoliko dana.
– Dani agonije u Nišu. Za sve vreme u bolnici sam tri puta zaplakala i dozvolila sebi da budem tužna – kada sam se probudila iz kome, i dva puta kada mi se ovo desilo. Prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktora UKC Niš i direktor Klinike za anesteziju, prevrće Srbiju i dolazi do prof. Rajka Jovića iz UKC Vojvodine, jedinog koji to radi u jugoistočnoj Evropi. Prebacuju me u Novi Sad – priča Jelena.
Prof. Jović izveo je tokom operacije, kako veli, čudo i sve sredio i prespojio:
– Međutim, počinjem da se gušim. Ispostavlja se da su mi tokom operacije u Nišu zatvorili disajni put i da imam krvne ugruške. Opet me stavljaju na respirator, a prof. Jović me otčepljuje, pa sam samo dan bila intubirana.
Konačno, 9. septembra 2022. vraća se kući, u invalidskim kolicima. Doduše, ispostaviće se s koronom, koju je četvrti put fasovala, ali opet lako prebrodila. I sa infekcijom preostalog bubrega, koju leči u domu zdravlja. A kao suvenir ima i postoperativnu kilu, te za godinu dana sledi nova operacija…
Sada živi drugi život
– Posle samo mesec dana na svojim sam nogama, pijem kafu s drugaricama, imam već 45 kg – rekla je u ispovesti za Kurir nakon izlaska iz bolnice Jelena, koja ceni da je ešerihija koli, koju je prvi put imala još 1997, a nikad nije potpuno zalečena, dovela do katastrofe.
Jelena sada živi novi i drugi život:
– Ignorisala sam sve znake da nešto ne valja, davala sam se previše, i drugima i poslovima. Tu grešku sebi više neću dozvoliti. Sada duboku verujem da je jedino bitno da nas kroz život vode emocije, na šta se danas gleda kao na slabost. Ubeđena sam da me čista ljubav vratila u život. Kada sam prebačena u Novi Sad, muž je uzeo neplaćeno, iznajmio stan i rekao mi: “Dok god si ti Novosađanka, i ja sam Novosađanin!” Imala sam utisak da plivam i da me s vremena na vreme uhvati vrtlog, da se davim. A onda me uhvati ruka i drži iznad vode. To je bio on…
On nimalo ne sumnja u postojanje zagrobnog života, a čak je išao dotle da je opisao kako bi to otprilike moglo da izgleda
Radijacioni onkolog Džefri Long iz Kentakija je osnivač Fondacije za istraživanje iskustava bliske smrti, a nedavno je za “Insider” napisao esej o svom naučnom radu, zaključivši da je posle 25 godina istraživanja uveren da postoji život posle smrti. On nimalo ne sumnja u postojanje zagrobnog života, a čak je išao dotle da je opisao kako bi to otprilike moglo da izgleda, bar oni prvi trenuci nakon što čovek umre.
Longov esej prenosimo u celini.
Pre 37 godina bio sam specijalizant onkoloije, i učio sam da je najbolje lečiti rak korišćenjem zračenja. To su bili dani pre interneta, pa sam istraživao gradivo u biblioteci. Jednog dana sam prelistavao veliki broj časopisa “Journal of American Medical Association” kada sam naišao na članak koji opisuje iskustva bliske smrti (termin koji se odnosi na širok spektar ličnih iskustava u vezi sa neposrednom smrću, prim.aut).
To me je nateralo na razmišljanje. Sve ono što sam do tada učio govorilo mi je ili si živ ili mrtav. Nije bilo ničega između. Ali odjednom sam čitao tekst kardiologa koji opisuje pacijente koji su umrli, a zatim se vratili u život, izveštavajući o veoma različitim, skoro neverovatnim iskustvima.
foto: Profimedia
Od tog trenutka, bio sam fasciniran iskustvima bliskim smrti. Iskustvo bliske smrti definišem kao stanje kada je neko ili u komi ili klinički mrtav, bez otkucaja srca, a koji ima lucidno iskustvo gde vidi, čuje, oseća emocije i komunicira sa drugim bićima. Sve što sam saznao i spoznao o ovim iskustvima suštinski je promenilo moj pogled na univerzum.
Iskustva bliske smrti imaju zajedničke niti
Kada sam završio specijalizaciju, osnovao sam Fondaciju za istraživanje iskustva bliske smrti. Počeo sam da prikupljam priče od ljudi koji su prošli kroz takvo iskustvo i da ih procenjujem umom naučnika i doktora. Dajem mišljenja na osnovu dokaza i u sve ovo sam ušao kao skeptik. Ali, suočio sam se sa ogromnim dokazima i počeo sam da verujem da sasvim sigurno postoji život posle smrti.
Ne postoje dva ista iskustva bliske smrti. Ali dok sam proučavao hiljade njih, video sam postojan obrazac događaja koji se pojavljuju po predvidljivom redosledu. Oko 45 odsto ljudi koji imaju ovo iskustvo tvrdi da su na kratko izašli iz svog tela. Kada se to dogodi, njihova svest se odvaja od fizičkog tela i obično lebdi iznad istog. Osoba može da vidi i čuje šta se dešava oko nje, što obično uključuje besomučne pokušaje da se ožive. Jedna žena je čak ispričala da je videla kako je doktor bacio medicinsku alatku na pod nakon što je uzeo pogrešnu, što je on kasnije i potvrdio.
Nakon vantelesnog iskustva, ljudi svedoče da bivaju prebačeni u drugo carstvo. Mnogi prolaze kroz tunel i vide jako, intenzivno svetlo. Tu ih dočekuju voljeni koji su preminuli, uključujući kućne ljubimce, ali pritom u naponu snage i života. Većina ljudi kaže da oseća neodoljiv osećaj ljubavi i mira. Osećaju se kao da je ovo drugo carstvo njihov pravi dom.
Doktor šokirao tvrdnjom! Evo šta se dešava sa nama nakon što umremo: ”Svi ćemo posle smrti biti u…”
Nisam našao nikakvo naučno objašnjenje za ova iskustva
Ova iskustva mogu da zvuče kao kliše: jako svetlo, tunel, voljeni koji su preminuli… Ali tokom 25 godina proučavanja, poverovao sam da su ovi opisi postali opšta mesta savremene kulture jer su zapravo istiniti. Čak sam radio sa grupom dece mlađe od pet godina koja su imala iskustva bliske smrti. Oni su prijavili ista iskustva kao i odrasli – i u tom uzrastu, malo je verovatno da su čuli za jako svetlo ili tunel koji se javljaju kada umrete.
Drugi ljudi su mi pričali o naizgled neverovatnim događajima, koje su kasnije ipak mogle da se potvrde. Jedna žena je izgubila svest dok je jahala konja na stazi. Njeno telo je ostalo na toj stazi, dok je njena svest odjahala sa konjem dok je on galopirao nazad do štale. Kasnije je mogla da opiše šta se tačno dogodilo u štali, jer je to videla uprkos tome što njeno telo nije bilo tamo. Drugi, koji nisu razgovarali sa njom, potvrdili su njenu priču. Ja sam doktor medicine. Pročitao sam gomilu istraživanja mozga i razmotrio sva moguća objašnjenja za iskustva bliske smrti. Suština je da nijedno od njih ne pije vodu. Ne postoji čak ni približno uverljivo fizičko objašnjenje za ovaj fenomen.
Proučavao sam i iskustva ljudi koji su izbegli smrt za dlaku
Za iskustva bliska smrti podrazumevam posebnu definiciju – osoba mora da bude bez svesti. Ali postoji još jedna vrsta fenomena koja me takođe fascinira: ono što ja nazivam iskustvom trenutnog, intenzivnog straha od smrti.
Ovo su situacije u kojima snažno osećate da vam je život u neposrednoj opasnosti. To su situacije kada je smrt izbegnuta za dlaku, kao što su saobraćajne nesreće u kojima bi jedan trenutak ili drugačiji pokret ishod učinio fatalnim ili iznenadni pad.
foto: Profimedia
Ovi ljudi uglavnom ne vide tunel ili jarku svetlost, ali često prijavljuju da im ceo život “proleti pred očima”. Iako ovo ponekad prijave i ljudi koji su iskusili stanje blisko smrti, ipak je češće kod onih koji su za dlaku izbegli neku kobnu situaciju. Ti ljudi se čak sećaju događaja iz detinjstva kojih u svesnom stanju nisu mogli da se sete, ali koje su kasnije potvrdili razgovorom sa članovima porodice.
Svi ćemo posle smrti biti u miru
Iako sam strastven u vezi proučavanja iskustava bliskih smrti, moj dnevni posao se i dalje vrti oko pomaganja pacijentima u borbi protiv raka. Ne govorim svojim pacijentima o svojim drugim istraživanjima, ali ipak, moj rad u vezi istraživanja života posle smrti, učinio me je saosećajnijim i ljubaznijim doktorom. U stanju sam da pomognem svojim pacijentima da se suoče sa bolestima opasnim po život sa povećanom hrabrošću i strašću. Moj cilj je da im pomognem da imaju više zdravih dana ovde na Zemlji. Ali čvrsto verujem da će, ako i kada odu, biti u miru.
Tokom prethodne noći u rijalitiju “Elita 8” odigrala se nova runda igre “Igra istine”, koja je prerasla u pravu dramu. Glavni akteri incidenta u Beloj kući bili su Aneli Ahmić i Lepi Mića, koji su se našli u žestokoj raspravi zbog uvreda koje je Đole Kralj uputio Anelinoj porodici. Situacija se ubrzo otela kontroli, a tenzije su eksplodirale. Međutim, u jednom momentu, Mići je pozlilo, kada je počeo nekontrolisano da se trese, nakon čega ga je obezbeđenje izvelo iz Bele kuće, a cimeri su mu ukazali pomoć kako bi ga smirili.
Lepi Mića napravio haos sa Aneli Ahmić
Nakon turbulentnog sukoba, kamera je usnimila Lepog Miću u pabu “Prijatelji”, gde je provodio vreme sa cimerima koji su mu naklonjeni, a kako je delovalo po kadrovima, rijaliti-veteran je uspeo da se primiri i obuzda emocije.
– Sa čime se ona služi, sunce ti je*em. Tu se je*u, gataju, maze se, paze se i onda meni uvale priču – rekao je Mića.
Lepi Mića nakon svađe sa Aneli Ahmić
– Zato što je mislila da je Đole degenerik, da može da se igra sa njim, a on nije budala – zaključip je Karić, koji je malo pre ovoga šetao sa Mićom, kako bi mu pomogao da se smiri.
Lepi Mića nakon svađe sa Aneli Ahmić
Inače, ovim povodom se oglasila i Anelina sestra, Sita Ahmić, koja nije štedela Lepog Miću i poručila mu da će se s njim tek obračunati. Naime, ona je objavila video-snimak na kojem se vidi kako Mića u nervnom rastrojstvu nastavlja da iznosi uvrede na račun Aneli. U komentaru, Sita je oštro osudila i Miću i njegove cimere.
– Znači, katastrofa je šta on govori, ali gazićemo Aneli, e jadni vi, a ti moja Aneli ovo šta ti je rekao može samo njemu da se vrati ovaj sihirbaz, vrač, šta li je, ne bi bio ovakav kakav jeste, da nije smrad – napisala je Ahmićeva na društvenoj mreži Instagram.
